Zahvaljujem predsedavajući.
Gospođo ministar, uvaženi narodni poslanici, mi danas govorimo o jednom zakonu koji je donesen u ovoj Skupštini 2010. godine, a zatim nekoliko puta popravljan kroz dopune.
Kada sam analizirao ovaj zakon pogledao sam i šemu vašeg ministarstva. Smatram da privredne delatnosti koje uređuje vaše ministarstvo spadaju među najvažnije delatnosti, tako da je i vaše ministarstvo sigurno jedno od najvažnijih ministarstava ove vlade Republike Srbije. Da bi obavljalo te delatnosti, ono ima vrlo razvijenu organizacijsku strukturu, koja u prvom redu obuhvata devet sektora, dve uprave i jedan direktorat. Iz analize te organizacijske strukture može se zaključiti da ovo ministarstvo, ukoliko ima stručne kadrove, takvih saznanja o tim pojedinostima nemam, može vrlo uspešno da obavlja delatnosti u svim ovim privrednim granama za koje je odgovorno.
Istina, ovaj zakon je donela vlada Mirka Cvetkovića 2010. godine, a 2011. godine je ista ta vlada donela odluku o osnivanju Agencije za upravljanje lukama. Ta agencija praktično nije živela sve do prošle godine, odnosno čak i ove godine vi ste joj udahnuli život. Ja se sećam te 2010. i 2011. godine da, kada je zakon donela ta vladajuća većina, koja je danas ovde u Skupštini u opoziciji, i današnja vladajuća većina je bila apsolutno protiv ne samo te agencije, nego i većine agencija koje je formirala Vlada Srbije i kojih mi, praktično, ni danas ne znamo koliko ima. Zbog čega? Pa, zbog toga što po raznim podacima te agencije negde troše od 6-8% budžeta Srbije. Ne direktno, neke direktno, neke indirektno, jer ako uđete na sajt Vlade i tražite te državne agencije ili agencije Vlade, pojaviće se samo jedan broj direkcija i agencija, a druge ćete dobiti tek kada navedete njihovo potpuno ime, kao što je to slučaj i sa ovom.
Te agencije su od različitih ministarstava. Recimo, ova Agencija za upravljanje lukama je od vašeg ministarstva dobila određene nadležnosti. Šta je ona uzela od lučkih kapetanija, zatim od direktorata, uprava, to je druga stvar, ali u njenom osnivačkom aktu kaže se da je ona samostalna u svom radu, a isto tako se kaže da za početak njenog rada sredstva će obezbediti Vlada, znači iz budžeta.
Uvek sam razmišljao da vaše ministarstvo mora i ima toliko snage da je ova agencija nepotrebna, isto kao što je i stav SRS da od tih 100 i više agencija možda svega negde do 10 agencija je potrebno Republici Srbiji, a da su svi ostali, na ovaj ili na onaj način, praktično korisnici budžeta i da te agencije troše, negde se kaže čak sredstva u visini dva vojna budžeta Republike Srbije.
Kada se dalje pogledaju nadležnosti koje su date Agenciji i koje su bile praktično nadležnosti van vašeg ministarstva, šta posebno pada u oči? Kroz ove izmene i u ovoj poslednjoj izmeni imamo da Agencija daje lučke koncesije. To je nešto, makar mi, radikali, smatramo da to pripada Vladi, odnosno da ona to treba da radi po vašem predlogu, da utvrđuje visinu tih lučkih koncesija i te lučke koncesije upravo, odnosno taj deo koji se naplaćuje na osnovu toga, spadaju i u sredstva tih agencija, isto kao što naplaćuje lučke naknade i objavljuje te lučke tarife.
Naše mišljenje je da nam ta Agencija, kao i većina drugih, nikada nije trebala i da je sve ovo što je navedeno za tu Agenciju posao vašeg ministarstva i da po ovoj, vrlo razluđenoj i jakoj, šemi i organizaciji vašeg ministarstva to ste vi mogli da radite, isto kao što su to mogla da rade i mnoga ministarstva pre vas. Sada, ako vi kažete da je to u skladu sa evropskim preporukama, stavovima, vi znate kakav je stav naše stranke i po pitanju pridruživanja EU.
Za vaš sektor vezano je i 12 lučkih kapetanija. Isto tako kao što imate kao posebnu instituciju i Direktorat za vodne puteve, u sektoru za inspekcijski nadzor takođe imate jedan odsek koji se bavi tim pitanjima, a u dve uprave koje ima vaše ministarstvo, jedna uprava se direktno bavi ovim pitanjima, a u okviru ove Uprave za transport opasnih tereta, jedan deo toga je svakako posvećen i teretima koji se prevoze plovnim putevima.
Kada se sve to sagleda, naš stav je, zbog koga nećemo glasati za ove izmene, da nam Agencija koja se pominje od člana 205. do člana 214, koje praktično ima i u ovim izmenama, ne pominje se direktno Agencija, ali se menja 14 članova u kojima se ona u široj ili užoj formi pominje.
Zbog toga, kažem, naš stav je da nećemo glasati za Predlog zakona.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić, a neka se pripremi narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Uvaženi predsedavajući, poštovana potpredsednik Vlade prof. Mihajlović, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, a to je Opština Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš.
Sada ću govoriti i, normalno, dati podršku Predlogu sporazuma za vazdušni saobraćaj između Republike Srbije i Republike Koreje i za sve ostale zakone koje predlaže naša Vlada, na čelu sa gospodinom Vučićem.
Svi smo svedoci da razvoj saobraćaja u prethodnom periodu je bio veoma loš, to mislim za period do 2012. godine, ali unazad godinu, dve, razvoje saobraćaja vrlo je veoma veliki, aktivan i posebno se sada vidi i razvoj vazdušnog saobraćaja. Vidimo i čuli smo od naše ministarke nadležne za ovaj resor kako je ER Srbija u ovom periodu, prethodnom imala preko pet miliona putnika.
To je izuzetno dobro, odlično, ali ću se više osvrnuti na grad Niš, na Niški aerodrom, na Aerodrom Konstantin Veliki, zato što je taj naš biser na jugoistoku Srbije veoma urađen u prethodnom periodu zahvaljujući Vladi Republike Srbije i posebno ministarki Mihajlović zato što je tu, unazad, godinu, godinu i po dana uloženo preko četiri miliona evra.
Svedoci samo da je od 2010. do 2013. godine Aerodrom u Nišu bio u veoma lošem stanju, bio je u minusu, preko 4.500 miliona evra. Tako da period koji je bio prethodni, neću ponavljati već ćemo govoriti sada i za budućnost.
Svedoci smo da je mnogo urađeno na niškom Aerodromu zahvaljujući entuzijazmu ljudi koji su došli na čelo Aerodroma, zahvaljujući ljudima koji su dali viziju, to je direktor Razvojne agencije „Jug“, gospodin Bojan Avramović, koji je zajedno sa direktorom, i normalno uz pomoć ministarstva uspeo da poveća kapacitet Aerodroma od 20.000, a sada je 100.000 putnika za novembar mesec će biti sigurno.
Znači, unazad godinu, godinu i po dana, Aerodrom je stvarno doprineo razvoju turizma u Nišu, u Svrljigu, Gadžinom Hanu, kako razvoju turizma, seoskog, lovnog, i ostalih vidova turizma. Zato dolaskom velikog broja ljudi iz cele Evrope, iz celog svega, u Nišu vidimo i rezultat razvoja turizma.
Na primer, dođu ljudi iz Bazela, iz Malmea, dođu ljudi u Niš za vrlo sitne novce što se kaže, za male pare, zato što su to letovi koji su veoma povoljni za naše ljude, dođu do Niša, do aerodroma, do Svrljiga, odu u lov, obiđu Staru planinu. Ja očekujem da ćemo i 2017. godine, siguran sam u to, da će nadležno Ministarstvo saobraćaja završiti i deo puta od Svrljiga prema Staroj planini, zato što je to nešto što je najbitnije za taj deo naše Srbije, za istok Srbije, za razvoj turizma.
Još jednom, znam da će se za period koji dolazi, Ministarstvo saobraćaja i Vlada Republike Srbije, odvojiti preko šest miliona evra za pojačanje kapaciteta aerodroma, da se da mogućnost do 700.000 putnika da niški Aerodrom, može da primi i da ispoštuje i da usluži. To je nešto što je stvarno bitno za celokupni deo jugoistočne Srbije i ja sam siguran da ćemo sada u narednom periodu povećati još broj letova za veliki broj zemalja.
Recimo, imamo veliki broj zemalja, imamo letove Bazel, Minhen, Dortmund, Malmer to je „Vizer“, mađarska kompanija, „Reaner“, irska kompanija, za Berlin, Bratislava, Milano i ostali letovi. Sada imamo nešto novo, to je avionski let Niš – Istanbul, kargo let, gde će imati mogućnost da naši privrednici iz Niša prevezu svoju robu i to je nešto najbitnije za Aerodrom „Konstantin Veliki“.
Još jednom, siguran sam da ćemo razvojem vazdušnog saobraćaja, poseban akcent stavljam na niški Aerodrom „Konstantin Veliki“, jer smo svedoci kako je u prethodnom periodu 2014. godine, niški Aerodrom, zahvaljujući rusko-srpsko humanitarnom centru, koji je stacioniran u Nišu, odatle je pomagano svim delovima naše Srbije, gde su bile velike poplave, a i znamo da unazad nekoliko nedelja sa niškog Aerodroma otišla pomoć ljudima kojima je potrebna.
Još jednom, uvažena ministarko, siguran sam da ćemo uspeti da obezbedimo sredstva za realizaciju ovog projekta, da se poveća kapacitet Aerodroma na 700.000 putnika, jer ćemo s tim imati mogućnost da obezbedimo razvoj jugoistoka Srbije. Govorim o različitim vidovima turizma. Ima još jedan vid turizma koji je vrlo bitan za sve nas. To je dentalni turizam, gde veliki broj ljudi iz stranih zemalja dolazi kod nas u Srbiju, kod naših stručnjaka da popravljaju svoje zube. To je još jedan od vidova i mogućnosti da se radi na razvoju turizma.
Prema tome, siguran sam da ćete vi, uvažena ministarko, da će premijer Vlade, da će naša Vlada, u narednom periodu izdvajati još mnogo više sredstava za jugoistok Srbije, za razvoj infrastrukture, kako vazdušne, tako i putne infrastrukture. Rade se koridori, radi se put do Pirota, do Bugarske, do Makedonije, radiće se put prema Prištini, to je nešto što će mnogo značiti jugoistoku Srbije. Sa razvojem jugoistoka Srbije razvijaće se i poljoprivreda i ostale grane koje su bitne za razvoj naše zemlje Srbije.
Još jednom ću ponoviti da ću ja kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, ali izabran sa liste SNS, podržati ovaj zakon i sve zakone koje predlaže Vlada, na čelu sa našim premijerom gospodinom Vučićem.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, po Poslovniku. Izvolite.

Gospodine Arsiću, mene zaista čudi da vi niste reagovali, uz sve simpatije koje imam prema prethodnom govorniku, povređen je član 106. koji kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Vi kao predsedavajući znate koje su tačke dnevnog reda koje razmatramo, a ja među ove dve nisam video tačku dnevnog reda koja se zove – hvalospevi o radu predsednika Vlade Aleksandra Vučića. Ovde je bilo reči o svemu, o tome kako je Niš lep grad. Niš jeste lep grad, evo, sređen je, jeste on lep, ali je problem što je više sad urađeno na sređivanju Niša nego pre tri godine kada je obeležavano 1700 godina Milanskog edikta. Izgleda da je dolazak Aleksandra Vučića neuporedivo važniji.
Vama, gospodine Arsiću nije bilo dovoljno ni to što ste dali malo čas pauzu od sat i 15 minuta. Na taj način ponizili parlament, jer vi kada želite da radite onda ubrzavate na sve moguće načine. Kada ne želite, kada treba ministar da ode da gostuje na televiziji, onda se u 15 do sedam daje pauza do osam. Da je kojim slučajem ministar gostuje u Pirotu, onda biste verovatno do dva ujutru dali pauzu. Prema tome, nemojte se igrati. Trudite se da kao predsedavajući imate iste aršine. Ne možete vi upozoravati poslanike opozicije ako izađu iz teme, ili ako na širi način obrazlažu ono što žele, a istovremeno dozvoljavate i poslanicima vladajuće koalicije da pričaju o bilo čemu, o onome što im u tom trenutku padne na pamet, uz jedan uslov da što češće u toku svog izlaganja kažu – živeo premijer, hvala premijeru, ne bi bilo Istanbula, ne bi bilo aerodroma, ne bi bilo ničega.

Evo, kolega Šaroviću isti kriterijum je bio i prema kolegi Miliji koji je govorio malo pre nego što ste vi reklamirali Poslovnik i kolegi Božidaru Deliću koji je govorio samo o Agenciji koja svakako nije baš tema. Kako posao Agencije treba da se vrati u nadležnost ministarstva. Ja sam dozvolio, nisam prekidao govornika.
To je vaš programski cilj i ja to razumem i zato sam pustio da gospodin Delić iznese svoj politički stav i politički cilj koji ima i za koji se on bori i za koji on iskreno veruje. Kolega Milija je napravio i jedno poređenje o važnosti drumskih puteva i vodenih puteva. Ne vidim u čemu sam prekršio Poslovnik.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni.
(Nemanja Šarović, s mesta: Ne, ovo je objašnjenje toliko dobro, da ne želim.)
Nastavljamo dalje.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić, a neka se pripremi narodni poslanik Nikola Jolović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je još jedan zakon, koji usvajamo po hitnom postupku. Dakle, nastavlja se praksa prethodnog saziva parlamenta, kada je skoro polovina zakona usvojena po hitnom postupku, a sa druge strane, svaki treći od tih zakona je ponovo vraćen u proceduru na doradu ili na ispravljanje, naročito kada ne postoje adekvatno obrazloženje, kao što je sada slučaj, zašto usvajamo zakon po hitnom postupku.
Što se tiče Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SDS i NPS, gospodin Konstantinović je danas to obrazložio i rekao da će naša podrška tom zakonu zavisiti od toga da li ćete prihvatiti naše amandmane, kojih je pet. Od tih pet dva jesu sa napomenom da se određene stvari brišu, ostali su vrlo ozbiljno pripremljeni i molio bih vas da te amandmane pogledate.
Raduje me što sam čuo danas da postoji određeno povećanje prihoda kroz plovne puteve i lučke delatnosti u Republici Srbiji. Takođe, i da ste rekli da kroz Srbiju prolaze važni koridori. Ja bih vas smo ispravio, poštovana ministarka, da kroz određene delove Srbije je tačno da prolaze veoma važni koridori, ali imate delove Srbije koji su potpuno zapostavljeni u tom smislu. S obzirom da ja dolazim iz centralne Srbije, poslanik sam iz Trstenika, u tom delu Srbije od Ćićevca preko Kruševca, Trstenika, Vrnjačke banje, Kraljeva do Čačka nemate te koridore, niti ukoliko posmatramo plovne puteve, niti ukoliko posmatramo autoput Pojate – Preljina, za koji nisam dobio odgovor od premijera zašto ga nema u programu Vlade za naredne četiri godine.
Iskoristiću priliku da pitam sada vas - šta je sa moravskim koridorom, koji je najavljivan?
Ali, u skladu sa tačkom dnevnog reda, pitaću vas nešto drugo, a to je, s obzirom da nemamo autoput, šta je sa najavljivanim kanalom Dunav – Morava – Vardar? Mi smo slušali epohalne najave od člana vaše prve Vlade, gospodina Bačevića, od predsednika Republike gospodina Nikolića, kako je to projekat kakav Srbija od postanka nije imala i najveća razvojna šansa, da je studija ocenjena pozitivno, da će taj projekat doneti hiljade novih projekata, da će projekat svrstati Srbiju u EU, kao velesilu.
Dakle, to je projekat koji je Vlada Republike Srbije zastupala. Govorilo se mnogo o tome i na kraju, gospodin Bačević, koga ste smenili u jednom trenutku, je rekao da je svu dokumentaciju vezanu za kanal Dunav – Morava – Vardar, predao upravo vama na dalje staranje, pa vas ja pitam u interesu građana centralne Srbije, da dobijemo barem jedan važan koridor, koji bi nam dao jednake šanse, kao i drugim delovima Srbije.
Što se tiče druge tačke dnevnog reda, vezano za Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje, u članu 2. pitaću vas vezano za davanje prava. Meni lično tu postoji jedna velika nelogičnost u stavu 2. gde su određeni avioprevoznici država strana ugovornica tokom obavljanja ugovorenog saobraćaja na utvrđenim linijama imaju sledeća prava, pa između ostalog - da sleću na teritoriju druge strane ugovornice u mestima utvrđenim u aneksu ovog sporazuma. U aneksu sporazuma stoji da mesta koja su predviđena za sletanje, bilo koje mesto, i to je nekoliko puta nabrojano. Postavljam pitanje - čemu aneks ukoliko je to bilo koje mesto i moglo je da se navede i u samom članu?
Ali, kada već govorimo o bilo kom mestu gde bi se moglo sleteti, ja tu moram da postavim još jedno pitanje vezano za aerodrome u Republici Srbiji, koji su predviđeni za civilne letove, kao što su aerodrom Morava u Kraljevu, tačnije Lađevcima, ili aerodrom Ponikve u Užicu. Što se tiče aerodroma Morava u Kraljevu, od 2012. godine utrkivali su se ministri, počev sa premijerom Aleksandrom Vučićem, preko ministra Ilića, preko ministra Ljajića, pa sve do vas, poštovana ministarka, ko će pre da najavi civilne letove sa aerodroma Morava u Lađevcima. Pa je onda iz godine u godinu, iz meseca u mesec bilo najava da će uskoro civilni letovi sa Morave, da je sa predsednikom Turske dogovoren nastavak saradnje na izgradnji Morave, da firma iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ulaže u Moravu, aerodrom Moravu. Pa, ste vi rekli 11. februara da letovi sa Morave kreću od 2015. godine, pa ste zatim takođe rekli 6. novembra, da Lađevci do kraja 2015. godine postaje vojno-civilni aerodrom, pa ste zatim rekli 29. jula 2015. godine da letovi kreću od sredine 2016. godine i da aerodrom Lađevci ima ogroman potencijal, te da očekujete da će u prvoj polovini 2016. godine sa njega početi redovni letovi.
Dakle, ja vas sada pitam – imamo li mi uopšte strategiju razvoja i znamo li šta ćemo da radimo u vazdušnom saobraćaju i sa aerodromima, ili ćemo pomalo da otvaramo Moravu, a pomalo da otvaramo Ponikve, kako se kome, kad, u kom trenutku više dopadne, naročito sa aspekta da su oba aerodroma jako važni za ravnomerni razvoj Srbije.
Na kraju, i sam premijer je pred izbore 18. aprila izjavio da će aerodrom Ponikve otvoriti krajem avgusta da ga ne bi otvarali u kampanji. Danas je oktobar, kraj oktobra. Avgust je bio davno. Nemamo informacije niti da li će biti otvoren aerodrom Ponikve, niti aerodrom Lađevci.

Reč ima ministar.

Gospodine poslaniče, samo nekoliko pojašnjenja.
Kada govorite, iako to nije baš tema dnevnog reda, ali hajde da to shvatimo kao deo saobraćaja, pa da ipak posmatramo kao da jeste tema dnevnog reda, onda bi pre moglo da se pita – a šta se to radilo u Trsteniku i okolini kada govorimo o ulaganju u lokalne puteve? Ja koliko znam, uglavnom je finansiranje tih puteva radila država kroz JP „Putevi Srbije“.
Drugo, kada govorite o koridorima, moravski koridor će da se radi. Vi znate da je to investicija od pola milijarde evra. Ali, isto tako, treba da vas podsetim da praktično do 2012. odnosno 2013. godine se godišnje gradilo otprilike autoputeva između 15 i 30 kilometara. Možete da komentarišete da je nešto i polovično, da se otvara malo ovo, malo ono, kako kažete, ali rezultati kažu nešto sasvim drugo i ljudi koji putuju, ako ništa drugo, mogu da vide taj put. I svaki put koji smo napravili i uradili, i 270 mostova koje smo uradili za prethodne dve i po godine i 100 kilometara autoputeva i 192 kilometra rehabilitovanog puta samo prošle godine i dodatnih 100 kilometara i ovaj put o kojem se toliko priča Ljig-Preljina, koji ćemo uskoro otvoriti. Pozivam vas sve da dođete da vidite kako to izgleda.
Dakle, to je sve što ova Vlada radi. Prema tome, sve ono što se nije radilo prethodnih 20, 30 godina, gde su se razni političari utrkivali u priči, ljudi pre svega sa kojima ste vi radili, danas je neko drugo vreme. Danas se političari utrkuju, tu ste potpuno u pravu, i mi se utrkujemo ko će pre da završi posao i ko će pre da otvori, recimo, niški aerodrom, pa da od hiljadu putnika, koliko je bilo na niškom aerodromu pre dve i po godine, mi na današnji dan beležimo 76.000 putnika, do kraja godine 100.000 putnika, sledeće godine 200.000 putnika.
Potpuno ste u pravu, potpuno se slažem sa vama. Istina je ta, utrkujemo se da budemo brži, da budemo efikasniji. Utrkujemo se da završimo sve koridore koje neki pre nas nisu završili, jer je to dobro za Srbiju, jer je to dobro za građane Srbije. Uopšte ne moram da govorim ko to nije završavao. Svi ovde znaju. Ali, mi ćemo sve to uraditi i završiti.
Kad pominjete aerodrome, to mi je vrlo zanimljivo, to je odlično. Rekla sam vam za Niš. Pominjete Ponikve. Vlada Republike Srbije je u Ponikve uložila novac i završava poslove, ono što je ostalo da se uradi, deo je vezan za samu ogradu. Vlada Republike Srbije, koju vodi Aleksandar Vučić, nijedna vlada pre ove Vlade nije jedan jedini dinar uložila u Ponikve, npr. Prema tome, otvorićemo i Ponikve.
Kada govorimo o Lađevcima, činjenica je da smo mi krenuli da pravimo, da napravimo razliku, odnosno da napravimo taj aerodrom da bude civilni, da bude vojni. On je sada vojni. Postoji potreba da se produži pista. Gledamo na način kako ćemo to da isfinansiramo, zato što je važno za taj kraj, zato što smo svesni šta bi to značilo samom kraju. Ali, svaki pomak koji se napravio u transportu u bilo kojoj oblasti, da li je drumski saobraćaj, da li je vazdušni saobraćaj, da li pričamo o vodnom transportu, o železničkom transportu, hteli vi to da priznate ili ne, jeste uradila ova Vlada. Na kraju krajeva, uradili smo sve za građane Srbije.
Možda ne bi bilo loše da pogledate šta radimo, pa možda nešto iz svega ovoga što mi radimo jednog dana i vi naučite.
(Miroslav Aleksić: Replika.)

Po kom osnovu, kolega Aleksiću?
(Miroslav Aleksić, s mesta: Pitala me šta sam uradio.)
Recite u mikrofon, nisam vas čuo.