Prvo, nisam razumeo sve oko istraživanja. Imam istraživanja. Inače, manji je procenat onih koji govore o bedi i siromaštvu, i to za 7% nego što je bio slučaj ranije, a o nezaposlenosti čak 9% je manji broj.

Što se tiče ukupnog broja nezaposlenosti, značajno je manji, ne samo o utisku kada govorite, nego i u stvarnim brojevima. Dakle, da podsetim građane, 2012. godine imali smo 26,5% nezaposlenih, danas 15,2% nezaposlenih po apsolutnoj istoj metodologiji koju prihvata i priznaje EU. Dakle, da li vam se to sviđa ili vam se ne sviđa, nema mesta u Srbiji u kome nemamo, možda ima po neko, ali od velikih gradova, pa čak i od manjih gradova, nema mesta u kome imamo veći broj nezaposlenih nego što smo imali. To je jedna dobra stvar.

Čudi me da ne gledate i da ne pratite i gde i koliko fabrika otvaramo. Da li je teško i da li imamo veliku stopu nezaposlenosti? Imamo, 15,2% je ogromna stopa nezaposlenosti, i 12% kada budemo imali, ogromna je stopa nezaposlenosti, ali će biti mnogo bolje nego 26,5%, koliko je bilo u vaše vreme. To su činjenice.

Što se tiče Svetske banke, Svetska banka je saopštila da za 0,5% imamo manje siromašnih nego što smo imali. Inače, određene svetske agencije preuzimaju izveštaje domaćih nevladinih agencija. Nemam ništa protiv, ne znam kako se to zove, Romska nevladina agencija „Sunce“ iz Kragujevca ili neka druga, svaka im čast, nikada nisam rekao da su zli. Samo kažem da je to zasnovano na stavovima pojedinih nevladinih organizacija, a ne na brojkama i ne na činjenicama, i apsolutno ništa više.

Takođe, vi odlično znate da sam u pravu za to što vam govorim, kao i za mnoge druge stvari. Rekao sam vam, ne jedanput, uvek ste dobrodošli da radimo zajedno, uvek da radimo zajedno na tome, da pokažemo da možemo da imamo još bolje rezultate. Ako imate neke ideje, ali da nije ideja – povećajte socijalna davanja, mi nismo smanjili socijalna davanja ni za jedan jedini dinar, uprkos teškoj krizi u kojoj smo ostavljeni, ni za jedan jedini dinar nismo smanjili socijalna davanja. Da povećamo socijalna davanja, osim u pojedinim oblastima, baš kada govorimo o trudnicama i porodiljama, gde hoćemo da učinimo, to je za nas nemoguće. To neka priča onaj ko je neozbiljan.

Moj je posao da govorim istinu, a istina inače nema mnogo prijatelja i nema mnogo obožavalaca, a onaj ko voli da ide u narod i da govori – kada mi dođemo na vlast, sve ćemo da povećamo, to su neozbiljni i neodgovorni ljudi. Povećaćemo kada nam rast bude dovoljno veliki da nam to dozvoli, ali ćemo pre nego što povećamo druga socijalna davanja, prvo ćemo da uložimo u infrastrukturu i da povećamo dalji ekonomski rast, da na takav način mobilišemo snage, da bi nam socijalna davanja bila mnogo veća.

Znate li šta znači, kolika je razlika kada mi danas kažemo da nam je potrebno svega, to je ogroman novac, svega 37, 38% da finansiramo iz budžeta za penzije? A trebalo je 61%. Koliki je to napredak u odnosu na ono što smo imali ranije? Da običan čovek može da razume, kada ljudi pričaju i potcenjuju hiljadu dinara za penzionere, na 1.770.000, 1.780.000 penzionera, dakle, hiljadu dinara samo da date penzionerima, to vam je milijarda i 780 miliona. Dakle, samo hiljadu da dobije svaki penzioner, to je milijarda i 780 miliona. Država to isplaćuje na vreme, bez dana kašnjenja. Da li je to ljudima dovoljno? Nije. Biće bolje i dobijaće više. Sada planiramo da im narednih dana donesemo jednokratno plaćanje, da mogu ljudi lakše i bolje da provedu i slavu, ko slavi, i Arhanđel Mihaila i Svetog Nikolu, i Novu godinu i Božić i sve druge praznike, mislimo takođe onoliko malo koliko možemo da povećamo stalno penzije, mislimo da povećamo plate u javnom sektoru. Povećali smo minimalnu zaradu za 8%, samo što to ljudi nisu razumeli kada govorimo od 21.200 i 22.800, dakle, za 8% smo to povećali. Nije mnogo, ali je to – kamen po kamen palača. To jesu ozbiljni rezultati.

Kada bismo svake godine imali takvu vrstu rasta, mi ne bismo imali problema. Za pet godina ne bi bilo velikih problema, o nekim drugim temama bismo danas ovde razgovarala i čini mi se da bi tema o kojoj je govorila Slavica i Zlatibor, da bi to bila apsolutno najvažnija tema, za koju mislim da je ekonomski najvažnija tema za nas. Da imamo rešenja, nemamo.

Kada je neko pomenuo da li je Elvira Island, nije to zbog najvišeg standarda. Oni se osećaju ugroženim i takođe znaju da mogu da napreduju samo ukoliko budu imali više stanovnika. Imate neke druge Skandinavske zemlje koje su mnogo godina imali najnižu stopu prirodnog priraštaja. Moramo da pronađemo iz različitih oblasti različite mere. Zato je Slavicin posao tu najkomplikovaniji. Zato sam i rekao radi šest meseci na tome, Makedonci su nešto po tom pitanju uradili, nađite svoje stručnjake, uradite sve što možete, da vidimo, jer nam nije žao. Izdvojićemo, videćete, u novom budžetu i određena finansijska sredstva da pomognemo, samo moramo da znamo šta radimo. Pričali smo godinama – pomozite treće dete, ali nije nama problem u trećem detetu, nama je problem u prvom detetu, nama je pre svega problem u prvom detetu, u prvom i drugom detetu, a ne u trećem detetu. Mi imamo 1,45 dece, a potrebno nam je 2,35 da bismo imali normalnu reprodukciju. Ovako svake godine gubimo po 30.000 do 40.000 stanovnika.

U svakom slučaju, što se tiče onoga oko Vojvodine, da li se nešto vraća ili ne vraća, ljudi, mi hoćemo da ulažemo u Vojvodinu, mi hoćemo da nam Vojvodina bude bogatija, ali mi tako uzimamo i od svih drugih građana Srbije, kao što uzimamo i od građana Vojvodine. Kako država da se finansira, nego iz poreza. Zašto ja onoliko jurim i molim ljude da uzimaju fiskalne račune, jer onaj ko ne uzme fiskalni račun sebi je oduzeo put, sebi je oduzeo školu, sebi je oduzeo bolnicu, sebi je oduzeo vrtić. Što je tu razlika između čoveka iz Novog Sada i čoveka iz Niša? Ako hoćete, bliža mi je Vojvodina, ako ni zbog čega, majka mi je iz Vojvodine. Ne razumem stvarno šta je tu razlika. Od sve te silne brige za Vojvodinu doveli smo dotle da u Vojvodini imamo veći broj siromašnih opština nego na jugoistoku Srbije, od sve te silne i strašno velike brige za Vojvodinu. Ja hoću i mi hoćemo da Vojvodina ne bude siromašna, već da Vojvodina bude industrijski poljoprivredno bogata, da bude baš onako kako su pojedine sremske opštine danas bogate, koje su imale minus od po 500, 600 miliona, milijardu u svojim budžetima, a danas na računu imaju 200, 300, 400 i 500 miliona.

Koliko Ruma, Martinoviću, danas ima na račun, a imala je preko 100 miliona, imali su minus od 500 i 600 miliona. To su stvari koje mi hoćemo da menjamo i to su stvarni rezultati kojima možemo da se ponosimo.

Hvala.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.

Zahvaljujem.

Ako dozvolite, naravno, država se bori protiv siromaštva svojom socijalnom politikom i, kao što znate, ni jedno jedino socijalno davanje nije umanjeno ni za jedan jedini dinar, ni u vreme štednje. To je bila odluka ove Vlade. Ni jedno jedino.

Podsetiću vas da ipak, kada govorimo o borbi protiv siromaštva, nema bolje borbe protiv siromaštva nego povećavanje broja radnih mesta, kada zaposlite nekoga. Nekada taj neko bude na socijalno pomoći, pa makar i socijalna pomoć bila veća, nego kada dobije pravo da radi, kada dobije mogućnost da radi. Sa čime radimo i kako radimo, daću vam samo primer da je od 7. decembra 2013. godine, kada je uvedena zabrana o zapošljavanju u javnom sektoru, pa evo do 20. oktobra 2016. godine imamo povećanje broja prijavljenih van javnog sektora za 137.854 lica, to je 137.854 radnika koji uplaćuju svoje doprinose.

Tako se bori protiv siromaštva i zahvaljujući tome od 2013. godine do danas u Fondu PIO imamo uplaćenu 31 milijardu dinara više nego što smo planirali. E, to je borba protiv siromaštva.

Pošto se pominjala i Vojvodina u kontekstu narodne kuhinje, da vam kažem da u Republici Srbiji ima ukupno 77 narodnih kuhinja. Sve rade, sve su finansirane od strane Republike Srbije, niko ne ostaje bez svog obroka. Niko nije srećan što to postoji, ali ono što je do nas, to ćemo uraditi. Evo, da vam kažem, prvi put od 1999. godine Vlada Republike Srbije će izvršiti kompletnu obnovu svih narodnih kuhinja u ovoj zemlji.

To nije mnogo fensi, kako neki vole da kažu, ne možete time mnogo da se hvalite, to ne zvuči politički dobro, ali je to način da pokažemo koliko mi brinemo, ako je čovek siromašan ne znači da nema svoje dostojanstvo, ne znači da ne treba da jede najbolje, najzdravije i to radimo. I, tako se ponaša ova Vlada Republike Srbije.

Samo da vam kažem, pošto se govorilo o Vojvodina ovde, još jednom da podsetim da je Vojvodina region sa najvećim brojem korisnika novčane socijalne pomoći u odnosu na broj stanovnika. Najbogatiji deo naše zemlje, a do toga teško je da je dovela ova Vlada i teško da je bilo moguće da je dovela ova Vlada za ovaj period dok je ovde radila i dok je živela. Dakle, socijalna pomoć, svi oblici socijalne zaštite su očuvani u onoj meri u kojoj bude bilo moguće biće i povećavani i to ćete videti i u narednom periodu. Hvala.

Zahvaljujem.

Moram da priznam da sam razočaran. Razočaran zato što je odgovor i od nadležnog ministra i od predsednika Vlade bio, mi nismo smanjili socijalna davanja ni za dinar.

Ono što je problem u našem sistemu je što je on neefikasan, što pogrešno gađa ugrožene grupe i na tome se ne radi godinama. Zakon o pomoći sa porodicima sa decom poslednji put je menjan 2009. godine, poslednja reforma socijalnih davanja je sprovedena je 2011. godine.

Vi ste rekli – dajte nam predlog, već mesec dana, ja ovde u parlamentu pokušavam većinu da zainteresujem za Predlog zakona o izmenama Zakona o pomoći porodicama sa decom i nikad nisam dobio nijedan glas predstavnika SNS i vladajuće većine. To nije predlog da se linearni ili ne znam kako samo povećaju davanja, nego upravo na osnovu ovoga izveštaja Svetske banke koji govori koja su slaba mesta, zašto samo 35% od 1/5 najsiromašnijih građana prima bilo kakvu socijalnu pomoć? To je podatak koji možete ovde da pročitate.

Znači, ja vama pokazujem odakle govorim i koje podatke koristim. To je nešto o čemu mi želimo da razgovaramo. I imamo predlog i ne kažemo mora tako ili nikako. Dajte da razgovaramo o njemu. Ako ministar ne može da napravi nešto, evo mi smo napravili, pa makar odgovor nam dajte nije dobro, ali nešto smo dali. Nemojte, rekli ste, gospodine Vučiću u prvoj rečenici – hoćemo da radimo dajte nešto. Evo, ga tu je mesec dana, došao je i u Vladu, nismo dobili odgovor od strane Ministarstva da li je taj predlog dobar ili nije ili da li je moguće ili nije moguće.

Molim vas, ako hoćete da diskutujemo, da krenemo da koristimo iste podatke. Znači, evo ja vas molim zove se na sajtu Ministarstva finansija makroekonomski podaci tabela 1. Tabela 1. I da vidimo onda koji su onda to podaci koji ćemo da koristimo. Hoćemo li da govorimo o rastu BDP? Hajmo, od 2001. godine sa 13,8 milijardi, 2011. godine 33,4 milijarde, dva i po puta više. BDP ukupan države Srbije od 2001. do 2011. godine raste sa 13 na 33 milijarde. Godine 2015. je bio po ovom sajtu 32,9 znači manje nego 2011. godine. Manji nam je BDP za četiri godine koliko vi vladate Srbijom, manji je. O stopama rasta da govorimo, o stranim investicijama, možemo, evo ovde sve piše. O nezaposlenima? Gde je to 26%? Gde ste vi našli taj podatak? Gde ste našli taj podatak njega nema.

Hvala. Sad ćete dobiti odgovor. Hvala.

Odmah ću da pokušam da vam odgovorim.

Nema potrebe da se žestite, ja prihvatam razgovor po pitanju zakona. Nego, niste nešto dobro pročitali. Niste dobro pročitali zato što niste vodili računa o rastu, ja ću vam reći svaku godinu – 2009. godine minus 3,6, sledeća vam je plus 1,4, sledeća vam je opet minus koma jedan, mi se od 2008. godine još nismo oporavili tek ove godine smo se oporavili. Tek ove godine smo se oporavili, imaćemo veći BDP, nego 2008. godine. Tek ove godine.

Vi možete da gledate šta hoćete, inače sve to što me ispravljate trebate da kažete građanima, nije minus 3,6 nego minus 3,1. Pa i da je minus 3,1 kako možete da govorite da je minus 3,1 dobro u odnosu na plus 2,8? Samo mi to objasnite tu matematiku.

Nemojte ljudi nisu ljudi iz Svetske banke i MMF ni glupi ni ludi. Tačno je tek ove godine ćemo da pređemo 2008. godinu, upravo zahvaljujući užasnoj krizi. U 2014. godini smo imali minus 1,8 i zahvaljujući užasnim poplavama, samo ste to zaboravili da kažete, ali smo 2013. godine imali plus 2,3 što vi niste imali ni u jednoj godini od 2008. godine do 2012. godine. Ni u jednoj godini. Govorim o 2013. godini.

Ja vam sad pričam o 2015. godini gde smo imali plus 0,8 da svi ljudi znaju precizne podatke u Srbiji, jer ja ništa ne krijem, imali smo plus 0,8 ne zaboravite da su to bile godina najtežih mera fiskalne konsolidacije da bi ljudi shvatili mi zasnovali svoj rast ekonomski, što znam da vi znate na investicijama i na izvozu. Na investicijama i na izvozu, što su dve ključne komponente. Šta je to što mi danas hoćemo? I ovim povećavanjem i plata i različitih primanja za penzionere itd. hoćemo da povećamo rast i kroz potrošnju.

Ono što je Češka uradila prethodne godine, to je ono što hoćemo, to je ono što radimo. Da imamo tri stuba na kojima nam počiva rast, a to su investicije, izvoz i potrošnja. To su tri stvari o kojima radimo. Zato sam takođe rekao, zato sam Marko rekao jednu važnu stvar, hoćemo da imamo narednih godina svake godine rast od preko tri posto i imaćemo, imaćemo. To smo mogli tek posle teških reformi, posle teškog Zakona o radu za koji znam da ste i vi lično bili, a druga je stvar bila šta se govorilo i mnogi drugi ljudi u Srbiji. Danas je to nešto što nas je dovelo između ostalog do ovako dobrih rezultata. Kada sledeće godine budemo imali 3,5% moći ćemo milijardu da uzmemo da potrošimo na neke druge stvari i da idemo na još veće povećavanje plata i penzija i da ljudi mogu da žive bolje, ali su nam za to potrebne godine permanentnog stabilnog rasta od preko 3%, a ne od pada od 2%, pada od 3%, kao što smo ga imali ranije. Danas imamo kompletno sve što se tiče rekao bih naših ekonomskih performansi pod kontrolom, baš kao što kažu i sve svetske organizacije. Na nama je da vidimo kako ćemo to da uradimo i kako ćemo to da izvedemo u budućnosti. Mislim da imamo dobru šansu.

Što se tiče vašeg nacrta zakona, nemam nikakav problem da ga vidim, samo vas odmah pitam da mi kažete koliko više para treba da izdvojimo. Ako je samo preraspodela i te kako sam spreman da saslušam vaš predlog, samo nemojte da nam se to svede na to da moramo da izdvojimo nove desetine milijardi novca, jer tog novca nemamo. I, nećemo da trošimo ono što nismo zaradili. Ako mislite da možemo bolju preraspodelu da izvršimo, dobrodošli ste svaki dan i Kabinet ministra i kod mene, lično ću da vas primim, jer smatram da je to veoma važno pitanje. Mi hoćemo da siromašni dobiju pravu zaštitu i da ne bude bilo kakvih zloupotreba i uvek i u svakom trenutku ste dobrodošli i nikakav problem sa tim nemam, samo da ne dođete, onaj poslednji član je strašno važan, a to je finansijski efekat, samo nemojte da finansijski efekat bude takav da opet moramo da brinemo od deficitu, da bismo zadovoljavali političke potrebe naše ili bilo čije druge. Hvala najlepše.

Hvala.
Reč ima ministar Vulin.

Meni je drago što konačno dolazimo do toga da treba da govorimo o istim ciframa, slažem se. Evo, iste cifre, na osnovu iste metodologije, samo različito vreme. Godine 2008. po evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje istom metodologijom koja se meri i 2016. godine, dakle, 2008. godine nezaposlenih u evidenciji je bilo 755 hiljada 935 danas, 684 hiljade 820. Iste cifre, ista metodologija. Razlika između ovih brojeva govori zašto nam sada bolje ide. Razlika između ovih brojeva govori zašto imamo više novca u penzionom fondu i zašto sada isplaćujemo 37% državne subvencije, a nekada smo uplaćivali do 48% državne subvencije. Ako se nastavi ovim tempom do kraja godine će biti 35%. Nikad nismo imali tako dobar rezultat, zato što su zaposleni ljudi i ništa drugo.

Što se tiče sistema socijalne zaštite, ocena i Svetske banke i svih relevantnih institucija koje se bave socijalnom zaštitom jeste da je naš sistem dobro targetiran, smatraju da se odnosi često i na one, da je ponekad previše širok. To je nešto što nam često stavljaju na teret i nešto sa čim moramo da radimo.

Meni će biti beskrajno drago. Ja ću biti zaista srećan kada uđemo sa zakonom u Narodnu skupštinu. Inače, da znate, nacrt je bio urađen, trebao je da krene u javnu raspravu. Došli su izbori. Po zakonu kada dođe nova vlada, morate da krenete sve ispočetka i vrlo brzo ćemo izaći sa konkretnim predlogom.

Jako mi je drago ako se svi ovde obavežemo ako se nećemo baviti politikom kada je taj zakon u pitanju, da nećemo doći i reći – e, sada ćemo svima da povećamo nadoknade, to je jedini put, kako mislite da se borite protiv siromaštva ako ne povećate socijalnu pomoć, kako mislite da se borite protiv bele kuge ako ne podignete nadoknade, kako mislite ako ne budete davali ova ili ona davanja?

Naš cilj i Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom i Zakona o socijalnoj zaštiti koji reguliše neke druge stvari iz oblasti socijalne zaštite biće da se svakako bolje pogodi onaj kome je zaista pomoć potrebna, ali da dođe do onog kome je pomoć zaista potrebna.

Onda, kada budemo govorili o radnoj aktivaciji, da oni koji su radno sposobni, a primaju novčanu socijalnu pomoć, treba da rade, nemojte onda poći za političkim refleksom i reći - ne, ne, nikako, to je robovlasništvo, to je loše, nego recite – onima koji su radno sposobni a primaju novčanu socijalnu pomoć, pomoć je manje potrebna nego onima koji nisu radno sposobni, a treba da primaju socijalnu pomoć. Onda to recite, pa budite toliko hrabri i ostanite dosledni onome što sada govorite, da bolje gađamo socijalnom zaštitom onoga kome je pomoć zaista potrebna, ali nemojmo tada u tom trenutku da se bavimo politikom, nego baš kao što je sada, da kažemo - pomoć je nekome više potrebna, nekome manje potrebna. Onom ko može da radi, ona je manje potrebna, nego onome ko ne može da radi, ali recite to tad. Radujem se toj javnoj raspravi i radujem se tom parlamentu.

Želite li komentar? Javite se.
(Tatjana Macura, s mesta: Nađite mu posao, nemojte ga ponižavati.)
Šta ste rekli, poslanice?
(Tatjana Macura, s mesta: Kažem - nađite mu posao, nemojte ga ponižavati.)
Poslanice, molim vas, nemojte da dobacujete, neću vas kazniti. Samo da vas obavestim da je Tito umro. Prema tome, nemojte da dobacujete takve stvari.
Marko Đurišić ima reč, komentar.