Prvo, nisam razumeo sve oko istraživanja. Imam istraživanja. Inače, manji je procenat onih koji govore o bedi i siromaštvu, i to za 7% nego što je bio slučaj ranije, a o nezaposlenosti čak 9% je manji broj.
Što se tiče ukupnog broja nezaposlenosti, značajno je manji, ne samo o utisku kada govorite, nego i u stvarnim brojevima. Dakle, da podsetim građane, 2012. godine imali smo 26,5% nezaposlenih, danas 15,2% nezaposlenih po apsolutnoj istoj metodologiji koju prihvata i priznaje EU. Dakle, da li vam se to sviđa ili vam se ne sviđa, nema mesta u Srbiji u kome nemamo, možda ima po neko, ali od velikih gradova, pa čak i od manjih gradova, nema mesta u kome imamo veći broj nezaposlenih nego što smo imali. To je jedna dobra stvar.
Čudi me da ne gledate i da ne pratite i gde i koliko fabrika otvaramo. Da li je teško i da li imamo veliku stopu nezaposlenosti? Imamo, 15,2% je ogromna stopa nezaposlenosti, i 12% kada budemo imali, ogromna je stopa nezaposlenosti, ali će biti mnogo bolje nego 26,5%, koliko je bilo u vaše vreme. To su činjenice.
Što se tiče Svetske banke, Svetska banka je saopštila da za 0,5% imamo manje siromašnih nego što smo imali. Inače, određene svetske agencije preuzimaju izveštaje domaćih nevladinih agencija. Nemam ništa protiv, ne znam kako se to zove, Romska nevladina agencija „Sunce“ iz Kragujevca ili neka druga, svaka im čast, nikada nisam rekao da su zli. Samo kažem da je to zasnovano na stavovima pojedinih nevladinih organizacija, a ne na brojkama i ne na činjenicama, i apsolutno ništa više.
Takođe, vi odlično znate da sam u pravu za to što vam govorim, kao i za mnoge druge stvari. Rekao sam vam, ne jedanput, uvek ste dobrodošli da radimo zajedno, uvek da radimo zajedno na tome, da pokažemo da možemo da imamo još bolje rezultate. Ako imate neke ideje, ali da nije ideja – povećajte socijalna davanja, mi nismo smanjili socijalna davanja ni za jedan jedini dinar, uprkos teškoj krizi u kojoj smo ostavljeni, ni za jedan jedini dinar nismo smanjili socijalna davanja. Da povećamo socijalna davanja, osim u pojedinim oblastima, baš kada govorimo o trudnicama i porodiljama, gde hoćemo da učinimo, to je za nas nemoguće. To neka priča onaj ko je neozbiljan.
Moj je posao da govorim istinu, a istina inače nema mnogo prijatelja i nema mnogo obožavalaca, a onaj ko voli da ide u narod i da govori – kada mi dođemo na vlast, sve ćemo da povećamo, to su neozbiljni i neodgovorni ljudi. Povećaćemo kada nam rast bude dovoljno veliki da nam to dozvoli, ali ćemo pre nego što povećamo druga socijalna davanja, prvo ćemo da uložimo u infrastrukturu i da povećamo dalji ekonomski rast, da na takav način mobilišemo snage, da bi nam socijalna davanja bila mnogo veća.
Znate li šta znači, kolika je razlika kada mi danas kažemo da nam je potrebno svega, to je ogroman novac, svega 37, 38% da finansiramo iz budžeta za penzije? A trebalo je 61%. Koliki je to napredak u odnosu na ono što smo imali ranije? Da običan čovek može da razume, kada ljudi pričaju i potcenjuju hiljadu dinara za penzionere, na 1.770.000, 1.780.000 penzionera, dakle, hiljadu dinara samo da date penzionerima, to vam je milijarda i 780 miliona. Dakle, samo hiljadu da dobije svaki penzioner, to je milijarda i 780 miliona. Država to isplaćuje na vreme, bez dana kašnjenja. Da li je to ljudima dovoljno? Nije. Biće bolje i dobijaće više. Sada planiramo da im narednih dana donesemo jednokratno plaćanje, da mogu ljudi lakše i bolje da provedu i slavu, ko slavi, i Arhanđel Mihaila i Svetog Nikolu, i Novu godinu i Božić i sve druge praznike, mislimo takođe onoliko malo koliko možemo da povećamo stalno penzije, mislimo da povećamo plate u javnom sektoru. Povećali smo minimalnu zaradu za 8%, samo što to ljudi nisu razumeli kada govorimo od 21.200 i 22.800, dakle, za 8% smo to povećali. Nije mnogo, ali je to – kamen po kamen palača. To jesu ozbiljni rezultati.
Kada bismo svake godine imali takvu vrstu rasta, mi ne bismo imali problema. Za pet godina ne bi bilo velikih problema, o nekim drugim temama bismo danas ovde razgovarala i čini mi se da bi tema o kojoj je govorila Slavica i Zlatibor, da bi to bila apsolutno najvažnija tema, za koju mislim da je ekonomski najvažnija tema za nas. Da imamo rešenja, nemamo.
Kada je neko pomenuo da li je Elvira Island, nije to zbog najvišeg standarda. Oni se osećaju ugroženim i takođe znaju da mogu da napreduju samo ukoliko budu imali više stanovnika. Imate neke druge Skandinavske zemlje koje su mnogo godina imali najnižu stopu prirodnog priraštaja. Moramo da pronađemo iz različitih oblasti različite mere. Zato je Slavicin posao tu najkomplikovaniji. Zato sam i rekao radi šest meseci na tome, Makedonci su nešto po tom pitanju uradili, nađite svoje stručnjake, uradite sve što možete, da vidimo, jer nam nije žao. Izdvojićemo, videćete, u novom budžetu i određena finansijska sredstva da pomognemo, samo moramo da znamo šta radimo. Pričali smo godinama – pomozite treće dete, ali nije nama problem u trećem detetu, nama je problem u prvom detetu, nama je pre svega problem u prvom detetu, u prvom i drugom detetu, a ne u trećem detetu. Mi imamo 1,45 dece, a potrebno nam je 2,35 da bismo imali normalnu reprodukciju. Ovako svake godine gubimo po 30.000 do 40.000 stanovnika.
U svakom slučaju, što se tiče onoga oko Vojvodine, da li se nešto vraća ili ne vraća, ljudi, mi hoćemo da ulažemo u Vojvodinu, mi hoćemo da nam Vojvodina bude bogatija, ali mi tako uzimamo i od svih drugih građana Srbije, kao što uzimamo i od građana Vojvodine. Kako država da se finansira, nego iz poreza. Zašto ja onoliko jurim i molim ljude da uzimaju fiskalne račune, jer onaj ko ne uzme fiskalni račun sebi je oduzeo put, sebi je oduzeo školu, sebi je oduzeo bolnicu, sebi je oduzeo vrtić. Što je tu razlika između čoveka iz Novog Sada i čoveka iz Niša? Ako hoćete, bliža mi je Vojvodina, ako ni zbog čega, majka mi je iz Vojvodine. Ne razumem stvarno šta je tu razlika. Od sve te silne brige za Vojvodinu doveli smo dotle da u Vojvodini imamo veći broj siromašnih opština nego na jugoistoku Srbije, od sve te silne i strašno velike brige za Vojvodinu. Ja hoću i mi hoćemo da Vojvodina ne bude siromašna, već da Vojvodina bude industrijski poljoprivredno bogata, da bude baš onako kako su pojedine sremske opštine danas bogate, koje su imale minus od po 500, 600 miliona, milijardu u svojim budžetima, a danas na računu imaju 200, 300, 400 i 500 miliona.
Koliko Ruma, Martinoviću, danas ima na račun, a imala je preko 100 miliona, imali su minus od 500 i 600 miliona. To su stvari koje mi hoćemo da menjamo i to su stvarni rezultati kojima možemo da se ponosimo.
