Dakle, samo jednu stvar. Ustanovili smo da ni jedno dete nije poginulo od ruševina, sada i zvanično. Dakle, niste, što se tiče toga govorili istinu. To je važno da ljudi znaju. Imali smo jednu tešku saobraćajnu nesreću 1992. godište, izvinjavam se, poginulo je jedno lice, udarilo je putničkim vozilom u autobus, ali nije bilo smrti dece, ili bilo čega drugog od ruševina. Dakle, to je bila vrlo loša metafora.

Što se tiče novca za Pokrajinu Vojvodinu - od čega 7%, od rashoda? Čekajte, čekajte, znam ja šta piše u svim našim ustavnim aktima i Ustavu i Ustanom zakonu. Pa 7% od rashoda. Pa toliko i dajemo 56,5 milijardi u odnosu na 798 miliona, ne vidim gde je tu problem.

Problem je u nečemu drugom, što mi danas da postavimo pitanje mnogim ljudima u Srbiji – šta to finansira Pokrajina Vojvodina, ljudi ne znaju da to kažu, zašto mi to dajemo? Na koji to način dajemo? Koliko? Zašto?

Evo, mi smo obećali, nećemo da smanjujemo prerogative vlasti i kompetencije pokrajinske vlasti ni za jotu, ali ljudi treba da znaju da to služi za razvojne projekte, da mi dajemo tih 7% naših rashoda za razvojne projekte u Vojvodini.

Pokrajina Vojvodina, dakle nema svojih ili vrlo malo originarnih prihoda. Nema nikakvih obaveza, sem prema svojim institucijama, nikakvih obaveza. Dakle, nema obaveza prema penzionerima, nema obaveza prema platama u javnom sektoru, nema obaveze nikakve za putevi i ono što je uzela kao obavezu za puteve, to nije radila i ponovo je molila Republičku Vladu da to preuzme, kao i prema prugama, kao prema kompletnoj infrastrukturi, ne računajući ono što lokal ima. Nikakvih obaveza prema socijali, nikakvih obaveza ni prema čemu.

Nego je to - koliko uzmemo od Srbije, pa koliko ćemo mi malo ovamo, malo onamo da damo. Pa, do sada je bila praksa - pola pije pola Šarcu daje i to ljudi treba da znaju. Zato smo imali sednicu Vlade da se dogovorimo da se taj novac racionalno nosi i da se troši na najbolji mogući način.

Od toga koliko se pričalo o pravima Pokrajine, došli smo dotle da imamo veliki broj opština u Vojvodini koje spadaju u treću i četvrtu kategoriju po siromaštvu. To hoćemo da promenimo. To hoćemo da promenimo. Hoćemo da se u Vojvodini živi mnogo bolje i zato danas imamo 118 objekata u koje ulažemo. Milijardu i 790 miliona ulažemo u objekte u Vojvodini. To ne može pokrajina da uloži, ulaže Vlada Srbije.

Zar je važno ko će da ulaže? Zar je važno ko će da ulaže? Mi smo otvoreni za razgovor sa vama da vidimo kako da donesemo Zakon o finansiranju Pokrajine. Nikakav problem nemam samo hoću da izađemo sa ozbiljnim argumentima. Samo hoćemo da dobijemo ozbiljne argumente. Da znamo zašto nešto finansiramo. Da vidimo gde dajemo te pare. Zato što svi građani Srbije i oni sa teritorije Vojvodine teško zarađuju taj novac i hoćemo da vidimo kako se taj novac troši. Hoćemo da vidimo kako i zašto, na koji način?

Imali smo ga toliko nismo ulagali u „Maticu Srpsku“, evo sada imamo pa ulažemo i u „Maticu Srpsku“. Imamo da uložimo i sve manjinske zajednice i u njihova glasila. Ali, to su pare koje vam na kraju dođu sa republičkog nivoa, od prihoda koje Republika Srbija generiše i pri tome ne želim ništa da srušim, ne želim ništa nikome da oduzimam, samo hoću da vam kažem da nam je potrebna ozbiljna i racionalna rasprava po tom pitanju, a ne samo da finansiramo birokratsku strukturu, nego da vidimo šta je to što stvarno treba da finansiramo u Pokrajini, šta je to na šta stvarno treba da izdvajamo novac. Mislim da je to ključno pitanje.

Za ove ruševine, ne kažem da sve možemo da rešimo, ali bar ćemo neke da rešimo i da se postaramo da to što ste vi rekli da se dešavalo, a nije, da se nikada u Irigu ni ne dogodi.