Zahvaljujem se gospodinu Markoviću. Pokušaću da odgovorim na sve, da bismo i drugima ostavili, bar još nekoliko opozicionih poslaničkih grupa da postave pitanja.
Najpre hoću vama, narodni poslanici, koji uvek želite da čujete, da kažem jednu stvar. Malopre su rekli kako smo imali više investicija prosečno. Jesmo. A znate li šta su uračunali u to? Kada je „Delta“ prodata „Delezu“ za milijardu i trista miliona, pa vam se to računa kako ste milijardu i trista. Možete li da mislite tu nesrećnu godinu u kojoj smo u stvari imali, a porez kiparski?
Dakle, samo hoću da vam kažem kako su brojevi, ukoliko se time ne bavite, ponekad varljivi. U to vam ulazi i prodaja NIS-a, jer sve je rasprodato, od cementara 2001, 2002. i 2003. godine, do svih mreža naše telefonije, do NIS, do apsolutno svega, a nama su ostavili i hajde ti Vučiću prodaj Resavicu nekome. Samo što bi rekao Palma, nadam se da se neće naljutiti što ću da kažem moj drug Palma – ostalo ti, Vučiću, samo uzmeš konopče da se obesiš posle Dnevnika i ništa drugo da ne uradiš. E, to sam od njega naučio, i to, nažalost, nije daleko od istine, bilo. E, danas je daleko od istine, zato što smo uspeli da napravimo normalniju i zdravu državu, da u uslovima smanjenih investicija u Evropi dođemo do gotovo dve milijarde, bez ijedne velike privatizacije.
Neću da vam se hvalim prilivom stranih investicija i ne bih se hvalio da smo uspeli da privatizujemo „Telekom“, kao što su neki to radili, nego bih rekao – to ostavite po strani, računajte posebno, iako mislim da sam ja napravio grešku što to nismo uradili.
Neću da vam kažem - zajedno sa aerodromom imamo toliko i toliko. Ne, to što nam dođe „ap front“ za aerodrom, to ću da odvojim da kažem - to smo zavredeli toliko, iako je to vredelo 50 miliona, danas smo dobili 354 miliona sa, ne znam, „konsešn fi“. Ako budemo išli na taj model, biće i 600 i 700. Ostaviću to po strani, stranih direktnih investitora koje dolaze u grinfild ili braunfild investiciju imamo ovoliko, što je mnogo više od svih drugih u regionu.
Tačno je, Dragane, da svakog drugog, trećeg dana idemo da otvaramo fabrike ili potpisujemo ugovore i polako se to razvija i sve manje ćemo problema da imamo, ali i dalje mnogo problema. Samo vas molim, ja taj posao radim od ranog jutra do kasno uveče, svaki dan. Znam svaki broj. Tačno znam zašto je bolje i zašto mi je danas optimizam veći.
Treća tema koju ste pokrenuli mi unosi pesimizam i rekao bih neke crne slutnje, a ekonomija ne. Sa tim ćemo polako, ali sigurno da se izborimo i polako, ali sigurno na stabilnim nogama stvari idu bolje.
Naša „Železnica“ neće skoro biti na nivou evropskih železnica. Već danas imate po privi put neke deonice za one koji ne znaju. Molim ljude da uđu u Štadlerove vozove, da odu od Novog Sada do Beograda. Jeste to i dalje sat i po vremena, možda je nekome kraće kolima, ali idite, uživaćete u najlepšim vozovima u ovom delu Evrope. Idite Beograd – Vršac, stići ćete brže nego što stižete automobilom. Idite, po prvi put ćete deonicu Beograd – Vršac brže preći vozom, nego što ćete preći automobilom. Da li je to idealno ili je to sve? Nije. Sada moramo da radimo na Koridoru 10, Beograd – Niš, pre svega što vas, naravno, Dragane najviše zanima, i to jeste za nas najvažnije i za teretni saobraćaj i za putnički saobraćaj. Moramo da radimo na pruzi za Crnu Goru. Sa Kinezima ćemo da potpisujemo. Svađa je da li je 344 ili je 327 ili je 313 miliona evra deonica Beograd – Stara Pazova, pošto Stara Pazova – Novi Sad radimo sa Rusima itd, gde smo iz različitih razloga potrošili svakako nešto više para.
Dakle, hoću da vam kažem, stvari se tu polako menjaju, ali se menjaju i, kao boga vas molim, vi idite, ako ne mogu da zamolim ljude, ako ne mogu narod da zamolim, idite da vidite kako izgleda vožnja u Štadlerovom vozu od Beograda do Novog Sada i obrnuto, iznenadićete se i sami. Videćete da imamo nešto što nismo imali. Samo što je ljudima teško da priznaju. Vama hvala što ste o tome govorili.
Ono što ja vidim, dualno obrazovanje, radimo sa kompanijama po prvi put, domaćim i stranim. U Vlasotincu, bio sam ponosan, dve nemačke kompanije i tri srpske kompanije su se dogovorile da ulažu u klince koji su majstori, koji imaju svoju radionicu, mehaničari. Ambrođo mi je rekao, državni sekretar u Švajcarskoj, imam sina koji je doktor nauka, ali imam i dvojicu sinova koji su zanatlije. Iz dualnog obrazovanja su izašli, zarađuju više od doktora nauka. To je tržište. To je Švajcerska. Na tržištu se traži automehaničar više, vodinstalater više, nego taj doktor nauka. Šta ćete? To je tržište. Što bi Maja rekla, Tito je umro, moramo na tržištu da se snađemo i moramo to da razumemo.
To polako guramo. Nećemo mi ni za 10 godina biti uspešni u dualnom obrazovanju, ali svaka firma, svaka fabrika koja u taj procesu uđe, svaka škola koja u to uđe je veliki pomak napred. Ovo je i dalje za nas neka vrsta pilot projekta, ali je veliki pomak napred i ljudi konačno to razumeju.
Ono što je najveći problem, čestitam vam na polaganju kamena temeljca i sutra ću to da uradim i u Jagodini.
Što se tiče Albanaca, tu je situacija komplikovana. Imao sam dobar razgovor sa Federikom Mogerini. Mi ćemo da nastavimo razgovore, da pokušamo da implementiramo ono što smo se dogovorili, iako ima mnogo problema. Vi morate da razumete da naš ekonomski napredak, između ostalog, zavisi i od slike kakvu šaljemo u svet, koja ne mora uvek da bude saobražena ili istovetna onome što mi želimo. Upravo zato je neophodno da nekada donesete kompromisne i teške odluke, ali sve to ima svoje granice. Zato ćemo, ja verujem, oko budžeta, pre ili posle budžeta, da otvorimo jednu raspravu po tom pitanju u Narodnoj skupštini. Danas sam na Vladi otvorio, jer neke stvari, sada vam kažem otvoreno, ne razumem. Uvek sam poziciju, ne mogu da kažem ni neprijatelj, ne mogu ni čak protivnika, druge strane u pregovorima razumeo. Ja ne razumem zašto su oni ovo uradili oko Trepče. Ja se sve vreme trudim da razumem zašto su to napravili i nikako ne mogu da shvatim. Mora da postoji nešto što neko od vas vidi, a mi ne možemo da vidimo. Danas smo imali dugu raspravu…
Znam da vi vidite, nisam ni sumnjao. Oni koji lako sve vide i sve lako prepoznaju, ti najmanje vide i od drveta šumu ne mogu da sagledaju. Svejedno, mi ćemo biti spremni da čujemo i da to vidimo. Vama hvala još jedanput i čestitam vam na još jednoj fabrici. Želim mnogo uspeha i želim Jagodincima još više posla. Znam da ima, čini mi se, pet ili šest hiljada nezaposlenih ljudi u Jagodini i moramo zajedno da radimo da taj problem rešimo u budućnosti. Hvala najlepše.
