Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.10.2016.

3. dan rada

POSLANIČKO PITANJE

...
Jedinstvena Srbija

Dragan D. Marković

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Gospodine predsedniče Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko pitanja i jedno dve, tri konstatacije.

Prvo pitanje, predsedniče Vlade, je – kada će naša železnica moći da se takmiči sa železnicom Evrope, iz razloga što strani investitori traže prevoz robe i svojih proizvoda železnicom? U Srbiji postoji tehnička mogućnost i mnogo ranžirnih stanica ima da možemo da prevezemo svu tu robu, jer pre 30, 40 godina možda je Srbija bila tranzitna država za železnički saobraćaj.

Drugo pitanje je za ministra prosvete. Dualno obrazovanje kreće od sledeće godine, ali moramo da izvršimo pripremu da informišemo sve one koji žele da upišu neka zanimanja iz razloga što moramo da obezbedimo i gde će oni da idu na praksu, ko su subjekti fabrike koji će primiti te momke i devojke da nauče posao za koji se školuju? Na taj način, siguran sam, kada bude dualno obrazovanje zaživelo, da ćemo smanjiti broj nezaposlenih, jer onda će i ti momci i devojke kad završe školu biti vlasnici svojih preduzeća, jer će znati da rade posao za koji su se školovali.

Isto tako, pitanje za predsednika Vlade – ko daje vetar u leđa Albancima da Albanci ne poštuju Briselski sporazum i da stalno šalju neke poruke Srbima i da nam direktno prete?

Pitanje za ministra Lončara – kada će Fond prihvatiti vaše predloge koje ste vi dali za zapošljavanje lekara i medicinskih radnika domovima zdravlja i bolnica, imajući u vidu da nekoliko domova zdravlja i bolnica poštuju broj zaposlenih na osnovu broja stanovnika?

Želim da kažem, predsedniče Vlade, kako se smanjuje siromaštvo? Pa, ja vas čekam dva meseca za termin da postavite sutra kamen temeljac. Svakog trećeg dana postavljate ponegde kamen temeljac, otvarate fabrike. Koji kamen temeljac? Nemci dolaze od sutra u Srbiju da kupuju proizvode fabrike „Aunde“, a ta fabrika „Aunde“ ima u pet zemalja svoje proizvode. Ima u Italiji. Pa, zašto nisu otišli u Italiju i da tamo naprave ugovore i da kupe sedišta od fabrike „Aunde“ nego su baš izabrali Srbiju? Zato što u Srbiji postoji politička stabilnost, ekonomska sigurnost. Kada su Nemci izabrali Srbiju, onda sam siguran da je to jedan veliki ekonomski pokazatelj u narednom vremenskom periodu.

Mi ne treba da ćutimo da se stidimo da govorimo da je Srbija najpopularnija država za strane investitore.

Kada je u pitanju Niš, želim da vam čestitam sve ono što ste…

ODGOVORI

...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Zahvaljujem se gospodinu Markoviću. Pokušaću da odgovorim na sve, da bismo i drugima ostavili, bar još nekoliko opozicionih poslaničkih grupa da postave pitanja.

Najpre hoću vama, narodni poslanici, koji uvek želite da čujete, da kažem jednu stvar. Malopre su rekli kako smo imali više investicija prosečno. Jesmo. A znate li šta su uračunali u to? Kada je „Delta“ prodata „Delezu“ za milijardu i trista miliona, pa vam se to računa kako ste milijardu i trista. Možete li da mislite tu nesrećnu godinu u kojoj smo u stvari imali, a porez kiparski?

Dakle, samo hoću da vam kažem kako su brojevi, ukoliko se time ne bavite, ponekad varljivi. U to vam ulazi i prodaja NIS-a, jer sve je rasprodato, od cementara 2001, 2002. i 2003. godine, do svih mreža naše telefonije, do NIS, do apsolutno svega, a nama su ostavili i hajde ti Vučiću prodaj Resavicu nekome. Samo što bi rekao Palma, nadam se da se neće naljutiti što ću da kažem moj drug Palma – ostalo ti, Vučiću, samo uzmeš konopče da se obesiš posle Dnevnika i ništa drugo da ne uradiš. E, to sam od njega naučio, i to, nažalost, nije daleko od istine, bilo. E, danas je daleko od istine, zato što smo uspeli da napravimo normalniju i zdravu državu, da u uslovima smanjenih investicija u Evropi dođemo do gotovo dve milijarde, bez ijedne velike privatizacije.

Neću da vam se hvalim prilivom stranih investicija i ne bih se hvalio da smo uspeli da privatizujemo „Telekom“, kao što su neki to radili, nego bih rekao – to ostavite po strani, računajte posebno, iako mislim da sam ja napravio grešku što to nismo uradili.

Neću da vam kažem - zajedno sa aerodromom imamo toliko i toliko. Ne, to što nam dođe „ap front“ za aerodrom, to ću da odvojim da kažem - to smo zavredeli toliko, iako je to vredelo 50 miliona, danas smo dobili 354 miliona sa, ne znam, „konsešn fi“. Ako budemo išli na taj model, biće i 600 i 700. Ostaviću to po strani, stranih direktnih investitora koje dolaze u grinfild ili braunfild investiciju imamo ovoliko, što je mnogo više od svih drugih u regionu.

Tačno je, Dragane, da svakog drugog, trećeg dana idemo da otvaramo fabrike ili potpisujemo ugovore i polako se to razvija i sve manje ćemo problema da imamo, ali i dalje mnogo problema. Samo vas molim, ja taj posao radim od ranog jutra do kasno uveče, svaki dan. Znam svaki broj. Tačno znam zašto je bolje i zašto mi je danas optimizam veći.

Treća tema koju ste pokrenuli mi unosi pesimizam i rekao bih neke crne slutnje, a ekonomija ne. Sa tim ćemo polako, ali sigurno da se izborimo i polako, ali sigurno na stabilnim nogama stvari idu bolje.

Naša „Železnica“ neće skoro biti na nivou evropskih železnica. Već danas imate po privi put neke deonice za one koji ne znaju. Molim ljude da uđu u Štadlerove vozove, da odu od Novog Sada do Beograda. Jeste to i dalje sat i po vremena, možda je nekome kraće kolima, ali idite, uživaćete u najlepšim vozovima u ovom delu Evrope. Idite Beograd – Vršac, stići ćete brže nego što stižete automobilom. Idite, po prvi put ćete deonicu Beograd – Vršac brže preći vozom, nego što ćete preći automobilom. Da li je to idealno ili je to sve? Nije. Sada moramo da radimo na Koridoru 10, Beograd – Niš, pre svega što vas, naravno, Dragane najviše zanima, i to jeste za nas najvažnije i za teretni saobraćaj i za putnički saobraćaj. Moramo da radimo na pruzi za Crnu Goru. Sa Kinezima ćemo da potpisujemo. Svađa je da li je 344 ili je 327 ili je 313 miliona evra deonica Beograd – Stara Pazova, pošto Stara Pazova – Novi Sad radimo sa Rusima itd, gde smo iz različitih razloga potrošili svakako nešto više para.

Dakle, hoću da vam kažem, stvari se tu polako menjaju, ali se menjaju i, kao boga vas molim, vi idite, ako ne mogu da zamolim ljude, ako ne mogu narod da zamolim, idite da vidite kako izgleda vožnja u Štadlerovom vozu od Beograda do Novog Sada i obrnuto, iznenadićete se i sami. Videćete da imamo nešto što nismo imali. Samo što je ljudima teško da priznaju. Vama hvala što ste o tome govorili.

Ono što ja vidim, dualno obrazovanje, radimo sa kompanijama po prvi put, domaćim i stranim. U Vlasotincu, bio sam ponosan, dve nemačke kompanije i tri srpske kompanije su se dogovorile da ulažu u klince koji su majstori, koji imaju svoju radionicu, mehaničari. Ambrođo mi je rekao, državni sekretar u Švajcarskoj, imam sina koji je doktor nauka, ali imam i dvojicu sinova koji su zanatlije. Iz dualnog obrazovanja su izašli, zarađuju više od doktora nauka. To je tržište. To je Švajcerska. Na tržištu se traži automehaničar više, vodinstalater više, nego taj doktor nauka. Šta ćete? To je tržište. Što bi Maja rekla, Tito je umro, moramo na tržištu da se snađemo i moramo to da razumemo.

To polako guramo. Nećemo mi ni za 10 godina biti uspešni u dualnom obrazovanju, ali svaka firma, svaka fabrika koja u taj procesu uđe, svaka škola koja u to uđe je veliki pomak napred. Ovo je i dalje za nas neka vrsta pilot projekta, ali je veliki pomak napred i ljudi konačno to razumeju.

Ono što je najveći problem, čestitam vam na polaganju kamena temeljca i sutra ću to da uradim i u Jagodini.

Što se tiče Albanaca, tu je situacija komplikovana. Imao sam dobar razgovor sa Federikom Mogerini. Mi ćemo da nastavimo razgovore, da pokušamo da implementiramo ono što smo se dogovorili, iako ima mnogo problema. Vi morate da razumete da naš ekonomski napredak, između ostalog, zavisi i od slike kakvu šaljemo u svet, koja ne mora uvek da bude saobražena ili istovetna onome što mi želimo. Upravo zato je neophodno da nekada donesete kompromisne i teške odluke, ali sve to ima svoje granice. Zato ćemo, ja verujem, oko budžeta, pre ili posle budžeta, da otvorimo jednu raspravu po tom pitanju u Narodnoj skupštini. Danas sam na Vladi otvorio, jer neke stvari, sada vam kažem otvoreno, ne razumem. Uvek sam poziciju, ne mogu da kažem ni neprijatelj, ne mogu ni čak protivnika, druge strane u pregovorima razumeo. Ja ne razumem zašto su oni ovo uradili oko Trepče. Ja se sve vreme trudim da razumem zašto su to napravili i nikako ne mogu da shvatim. Mora da postoji nešto što neko od vas vidi, a mi ne možemo da vidimo. Danas smo imali dugu raspravu…

Znam da vi vidite, nisam ni sumnjao. Oni koji lako sve vide i sve lako prepoznaju, ti najmanje vide i od drveta šumu ne mogu da sagledaju. Svejedno, mi ćemo biti spremni da čujemo i da to vidimo. Vama hvala još jedanput i čestitam vam na još jednoj fabrici. Želim mnogo uspeha i želim Jagodincima još više posla. Znam da ima, čini mi se, pet ili šest hiljada nezaposlenih ljudi u Jagodini i moramo zajedno da radimo da taj problem rešimo u budućnosti. Hvala najlepše.
...
Srpska napredna stranka

Zlatibor Lončar

Gospodine Markoviću, mogu da vas obavestim, juče smo imali razgovore sa MMF i sa Svetskom bankom, izneli smo taj problem. Naišli smo na razumevanje zbog situacije koja se dešava, ne samo u Srbiji, nego u celoj Evropi, migracija lekara i medicinskog osoblja. Ono što smo se dogovorili, što je bio plan, u redu je da postoje te kvote koliko može da bude lekara, međutim, mislim da ćemo mi u budućnosti ići na drugo, da ćemo primati više, apsolutno više lekara i zapošljavati ih. Iz kog razloga?

Iz razloga što mi na birou nemamo nijednog specijalistu i kada neko ode iz bilo kog razloga u penziju, ili u inostranstvo, ili u privatnu praksu, ili pređe u farmaceutsku industriju, mi u tom momentu ne možemo da zaposlimo nekog drugog, jer ih nema. Jednostavno specijalista, posebno nekih specijalista za koje svi znamo, anesteziologa, radiologa, pedijatara, neurologa, a da bi imali jednog specijalistu, potrebno je minimum četiri, pet ili šest godina da prođe osnovnu specijalizaciju, a da ne pričam da se završava subspecijalizacija i drugo iskustvo koje treba da stekne. Da ne bi došli u tu situaciju, jer imamo dosta specijalista koji imaju preko 55 godina starosti, neminovno će ljudi odlaziti u penziju, i ovog roka koji nam treba, primaćemo lekare, prepoznaćemo ih, dobijaće plate, ali ono sa čim moramo da raščistimo jeste da u jednom, recimo, dvorištu imamo administraciju, nemedicinske radnike i doma zdravlja i bolnice koji rade isti posao, apsolutno isti posao.

Mislimo da za tim nemamo potrebe, da je jedna administracija dovoljna da obavi sav taj posao, a na račun toga ćemo primiti zdravstvene radnike van tih kvota, tako da mislim da će vrlo brzo to biti rešeno i prepoznato, da će dobijati platu i davati specijalizacije i nadoknaditi ono što nisu davane godinama specijalizacije, što se ljudi nisu zapošljavali. Naglašavam, radićemo to transparentno, kroz konkurse i kroz sve ono što predviđa zakon.