Poštovan narodni poslanici, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova, saglasno članu 105. Poslovnika Narodne skupštine.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja dozvolite mi da vas podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koja se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja, pošto nam je u ovom sazivu ovo prva sednica ovakve vrste.
Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta, član 204. stav 4. Poslovnika. Posle datog odgovora na poslaničko pitanje narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuje odredbe Poslovnika Narodne skupštine, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika član 216. Poslovnika.
U skladu sa tim, molim narodne poslanike, da koji to još nisu učinili podnesu svoje prijave za postavljanje pitanja.
Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine, tako što će naizmenično najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Prvi poslanik koji se prijavio je Zoran Živković. Izvolite.

Hvala lepo.

Dobrodošlica Vladi, ovo je nadam se, početak lepog običaja da Vlada obavlja svoju funkciju da se drži Poslovnika, da poštuje parlament i da dolazi svakog poslednjeg četvrtka u mesecu da postavljamo pitanja.

Tri su teme aktuelne, jedna posebno, to je pitanje špijuna u našoj zemlji. Obavešteni smo da je jedna uspešna akcija okončana i da je jedna špijunska grupa, pojedinci ili grupa da su razbijeni, da je sprečeno ubistvo premijera nama susedne zemlje, da je sve rešeno, da su otkriveni, da li je taj čovek ili ti ljudi da li su uhapšeni ili nisu, to ne znamo. To je moje prvo pitanje.

Da li je taj čovek iz vrha UKP, srpske policije uhapšen ili nije, kako se zove i zašto je optužen? Da li je stvarno uspela akcija spašavanja premijera Đukanovića iz Crne Gore ili je to samo deo, inače, izjava koju slušamo jako često i da li je ta uspešna akcija se bavila još nekim stvarima, kao recimo, pitanje afere helikopter ili pitanjem afere Savamala koja je isto tako važna, ne važna kao život nekoga makar to bio funkcioner ili običan čovek, nego je važna za pravni poredak Srbije.

Da li je ta uspešna antišpijunska aktivnost, antikriminalna uspela da dođe i do toga da vidimo šta je sa firmom „Asomakum“? Dobili smo presudu suda ko nije učestvovao u toj prevari, nismo dobili presudu ko jeste učestovao u toj prevari, a to je jako interesantno.

Da li možemo da saznamo i da li je srpska policija, srpska Vlada ili bilo ko spreman da se obračunam sa mafijom u sportu u Srbiji o čemu je i sam premijer govorio nekoliko puta, rekao je da on nema snage za to, da li postoji neka druga snaga koja može to da reši?

Ekonomija? Velike lepe priče o velikim uspesima srpske ekonomije, što naravno nije tačno, penzije su otete i dalje, plate takođe, akcize na struju kao akciza na porok ili luksuz postoji samo u Srbiji. Pitanje je, kada ćemo dobiti normalan razvoj ekonomije i kada će plate i penzije biti vraćene na nivo sa kog su skinute i kada će se prestati sa lažnom statistikom? To je neophodno i da mi date odgovor na pitanje, zašto je 16. oktobra na sednici u Nišu 212 miliona dinara prebačeno iz para od budžeta za isplatu penzija na obezbeđivanje nedostajućih sredstava potrebnih za pribavljanje nepokretnosti u javnu svojinu Srbije za potrebe smeštaja Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu?

Zahvaljujem poslaniče.
Reč ima premijer Aleksandar Vučić. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, trudiću se i pokušavaću danas da odgovorim na svako pitanje, na svaku primedbu, čak i na ogoljenu mržnju koja se sve češće iskazuje od argumenata koji se potežu.

Vi ste nešto pobrkali i kada je reč o špijunima i kada je reč o sprečenom ubistvu premijera, nijednog sekunda nisam rekao da smo mi sprečili ubistvo premijera bilo koje zemlje, pa ni Crne Gore. Rekao sam samo da imamo nedvosmislene dokaze da su određene grupe i određena lica pratila kretanja predsednika Vlade Crne Gore. I, to je nešto, ne želeći da se mešam u izborni proces u Crnoj Gori, ne želeći da se mešam u bilo šta. Mislim da smo se ponašali odgovorno. Mislim da smo se ponašali ozbiljno i ponašali smo se kao država, kao država, kao Vlada čim partijama, učesnicama sasvim sigurno takav sled događaja i takve izjave nisu donosile nikakvu prednost i nikakve poene, ali smo se ponašali na ozbiljan i na odgovoran način.

Špijuni su nešto drugo. Reč je o drugom tipu pitanja i o uzimanju naših operativnih obrada iz Uprave kriminalističke policije, što je trajalo, Boga mi, do druge polovine 2015. godine. Dakle, sve vreme, sve što smo mi radili, sve što je naša policija radila, imale su pojedine strane službe, pre nego što bi to dolazilo u neku drugu fazu predkrivičnog ili krivičnog postupka.

I ovo vam govorim zato što je to, naravno, bila velika opasnost. Ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo. Mislimo da se to danas ne događa. Nešto smo uspeli da sprečimo, a da li smo sve uspeli da sprečimo ne mogu da garantujem, ali mislim da prema onome što mi imamo kao podatke, da jesmo. I, dali smo sve od sebe da pokažemo da smo nezavisna i suverena zemlja i da štitimo svoj ustavni poredak i da smo u stanju da se suprotstavimo nelegalnom protivzakonitom delovanju i najmoćnijih svetskih službi, službi kojima upravljaju najmoćnije i najveće svetske sile, ne zato što smo jaki već zato što smo dovoljno odlučni da štitimo svoju zemlju, da štitimo svoju slobodu i da štitimo svoje zakone i svoj Ustav kao leks superior, kao najviši zakon.

Mislim da smo u tome uspeli. Vi ste ne znam kako došli do priče o helikopteru i nikada neću izbegavati da odgovorim na takva pitanja, zato što ja mislim da upravo to pokazuje i zašto imate mnogi od vas tako loše rezultate, zato što ljudi u Srbiji nisu glupi. Ljudi u Srbiji dobro razlikuju šta je nečija dobra namera, a šta je nečija zla namera i šta je nečija mržnja. Ljudi u Srbiji to i te kako dobro vide, kao što ljudi u Srbiji vide da li neko vodi slobodarsku politiku, politiku samostalne i nezavisne Srbije ili mu ambasadori pojedinih zemalja određuju ko će biti zajednički predsednički kandidati, a ko neće.

Takođe, što se tiče mafije u sportu, mi smo videli kako ste vi to rešili na jedan genijalan način, da se nije znalo da li je sport u mafiji ili je mafija u sportu. A ja sam oprezan čovek i vodim računa o onome što ću da izgovorim i kada kažem da ćemo da popravljamo ekonomsku situaciju, onda to radimo. Kada kažemo da ćemo da se borimo protiv kriminala i korupcije, onda to radimo, a kada kažem da je vrlo teško privatizovati Crvenu zvezdu i Partizan, onda znam zašto to govorim. Upravo zbog tog licemerja koje toliko sveprisutno kod nas, u kojem, u stvari, svi želeli da se neko drugi bavi time, da neko drugi podnosi žrtvu i kada krene, skloniće se svi, pustiće da se taj, rekao bih, najostrašćeniji deo nacije obračunava sa pojedinim političarima, ako ne krenete, onda ćemo licemerno da ih optužujemo da u to niste ušli.

Što se tiče velikih, lepih priča, ne pričamo te velike i lepe priče mi, govore svi svetski zvaničnici i MMF-a, Svetske banke, svi oni koji o svim vašim vladama ništa lepo nisu mogli da kažu. Ne zaboravite, MMF je došao u Srbiju 2011. godine, u septembru. Znate li kad su napustili Srbiju? U oktobru 2011. godine. Shvatili su da nemaju sagovornika, shvatili su da nemaju sa kim o čemu da razgovaraju i da ne mogu ni na koji način da dobiju bilo kakve odgovore na teške izazove pred kojima se Srbija nalazila. Zato se Srbija nalazila pred bankrotstvom.

Srbija je danas mnogo daleko od bankrotstva. Srbija danas razgovara sa MMF-om o tome koliko ćemo plate i penzije da uvećamo. Kada pričate o platama, posle ovog povećanja neki će imati veće plate nego što su imali ikada, ali će ti neki imati zdrave plate, plate zasnovane na onome što smo zaradili, a ne na trošenju budućnosti naše dece. Dakle, u tome je ogromna razlika, a plate će im biti veće nego što su bile ranije.

Pokušavaćemo isto da postignemo i sa penzijama i želim i vama da čestitam, kao i svima ostalim građanima Srbije, što za razliku od perioda u kojem ste vladali, kada smo bili ispod stotog mesta, ili se čak nije ni merilo, pošto nismo mogli da se izmerimo ni na koji način. Dakle, Srbija je za samo dve godine sa 91. mesta na svetskoj Duing biznis listi Svetske banke došla na 47. mesto. Gledaćemo da tu svoju poziciju popravljamo, da pokažemo da možemo još bolje, ali ja čestitam i građanima Srbije.

Čestitam i građanima Srbije što smo uspeli da smanjimo nezaposlenost sa 26,5% na 15,2% i tu nezaposlenost ćemo da spustimo ispod 12% do kraja mandata ove Vlade.

To su stvari koje su sasvim konkretne i o njima ne govori ni partija koju vodim, o tome ne govorim ja, o tome govore Svetska banka, a nisam čuo da ste vi veći stručnjak od ljudi iz Svetske banke, ili Džim Kima da smenimo, a da postavimo vas, ili da Kristin Lagard smenimo u MMF-u, a da postavimo vas, pošto se bolje od njih razumete u ekonomiju, ili možda samo u kredite, ali o tome sad da ne pričamo, nije rasprava o tome. Prosto, mislim da ljudi o tome, čini mi se te stvari odlično razumeju.

Što se lažnih statistika tiče, nema nijedne lažne statistike, nijednog lažnog broja, jer se mi od početka, za razliku od vas koji ste Potemkinova sela sve vreme prodavali, mi se od početka bavimo na, rekao bih, pristojan i skroman način konkretnim stvarima i rešavanjem problema ljudi.

Zemlju smo izvukli iz najtežeg škripca, iz bankrotstva. Zemlja je na dobrom putu. Da li je lako? Nije lako i neće ni sledeće godine biti lako, ni za dve godine neće biti lako, ali će iz godine u godinu biti neuporedivo bolje nego što je bilo zato što smo konačno na putu izlečenja i na putu stvaranja normalne i razvijene srpske države.

Ja, takođe, samo u još jednoj reči želim da kažem povodom priča o svim špijunima i o svemu drugom, želim da obavestim građane i vas, uvaženi narodni poslanici, o čini mi se jednoj važnoj stvari. Hoću da znate da imamo pojačano delovanje različitih stranih obaveštajnih agencija, bezbednosnih agencija na teritoriji naše zemlje, ali da građani Srbije treba da budu mirni zato što naše bezbednosne agencije, naše sigurnosne agencije, naši obaveštajni timovi dobro obavljaju svoj posao i umećemo da zaštitimo svoju zemlju. Mislim da je to za građane važno, mogu da budu mirni, spokojni i za sada, sem izazova u političkoj sferi, regionalnoj i rekao bih sa tim povezano, evropskoj budućnosti Srbije ne vidim drugih ogromnih izazova koji mogu da nam budu velika prepreka na putu potpunog oporavka Srbije. Hvala najlepše.

Zahvaljujem.
Želite li dopunu?

Deset minuta priče, nisam dobio nijedan odgovor, kao i obično, niti sam dobio odgovor da li je taj kriminalac uhapšen, taj špijun, taj što je odavao tajne, kojim državama, šta je odavao, zašto smo ugroženi? Nemojte da plašite građane Srbije, oni se ne mogu boriti protiv špijuna, to je vaš posao. To je posao ministra unutrašnjih poslova, to je posao Vojske, njihovih bezbednosnih agencija i on treba da se bave time.

Ne vidim da li je tu ministar unutrašnjih poslova. Očekivao sam da ste ga smenili danas, jer kako je to u vrhu UKP-a mogao neko godinama da radi, a da ministar ne snosi nikakvu objektivnu odgovornost za to što se desilo?

Ponavljam pitanje – da li je uhapšen, kako se zove i za koga je radio? Rezultati oko helikoptera, dobre namere. Stara poslovica kaže – put prema paklu je popločan najboljim namerama. Dobre namere ne mogu da zamene sprovođenje zakona. Sprovođenje zakona je obaveza Vlade, bilo da se radi o ministru odbrane, premijeru ili bilo kome drugome.

Ambasadori koji postavljaju kandidate za predsednike, da vas podsetim, mislim da ste vi zaboravili sa kim pričate, ja nisam u politici aktivan bio od 2004. godine. To što vi pričate možda se desilo između, možda, ne znam, ali to u moje vreme nije bilo. U moje vreme i taj MMF i ta Svetska banka se klanjala onome što je radila Vlada Zorana Đinđića, koju sam ja na nesreću morao da vodim zadnjih godinu dana.

Mi smo dobili veliki otpis kredita, mi smo dobili novu šansu. Ta šansa nije iskorišćena na najbolji način posle nas, ali ni danas se to ne dešava. Prema tome, smenite vi ministra unutrašnjih poslova, pustite ko vodi Svetsku banku i MMF, to nije vaš problem.

Ambasadori su se u to vreme viđali sa ministrima inostranih poslova ili sa pomoćnicima, ne sa premijerom, ne sa predsednikom, u to vreme kada je Srbija imala normalnu vlast.

Kažete - plate koje nikada nisu imali, veće nego što su ikada imali. Šta pričate? Šta pričate? Ima ljudi koji su radili devedesete godine i prosečna plata u Srbiji je bila preko 900 maraka, danas je prosečna plata u Srbiji 370, po friziranim podacima, 370 evra. Prema tome, daj da ne pričamo o tome.

Trideset sedmo mesto je, 47 mesto na dujing biznis listi je jako dobro, ali to je 37 mesta iza Makedonije, a na prvom smo mestu, na prvom smo mestu po opasnosti od siromaštva.

Vreme, hvala.
Pitam, želite li da prokomentarišete? (Da.)
Izvolite.

Znate, Hekman je rekao - sa prašinom koju podižemo pokrivamo svoju golotinju.

Vidite, gospodine Živkoviću, vi određene stvari ne razumete i ja razumem da ne razumete Zakon o krivičnom postupku, možda i bolje da ga ne razumete. Zakon o krivičnom postupku ima određena pravila koja morate da poštujete i ja zato ne mogu da govorim o imenima ljudi koji su pod istragom, i to nije posao predsednika Vlade. Da sam to govorio, pričali biste o rialitiju i ne znam čemu što radim suprotno zakonu, jer šta god da uradim i kako god da kažem, vi ćete da kažete upravo ono suprotno.

Što se tiče zašto se plaše građani, građani se uopšte ne plaše. Ja sam malo pre rekao, ali me niste slušali i dobili ste odgovor na svako pitanje koje ste postavili, a druga je stvar što se vama odgovori ne dopadaju. Dakle, niko ne plaši građane, građane upoznajemo sa onim što se dešava.

Za razliku od vas koji kažete da ih niste viđali, a ambasadori su vam određivali ko sme da bude premijer, a ko ne sme, podsetiću vas na sagu o vama i Nebojši Čoviću u to vreme, kako je njemu zabranjeno, a neko drugi je morao da bude premijer, ili kako je on morao, a neko drugi nije dao, pa šta su radili i Čarls Kroford i Vilijam Montgomeri i svi drugi.

Dakle, samo nemojte da nas podsećate na ta vremena, a nemojte da vam i danas govorim da pojedini ambasadori idu i govore ko će da budu kandidati za predsednika i ko to sve mora da sluša. Ja nisam od tih koji sluša, ja sam jedan od onih koji voli da čuje svoj narod i svoje građane.

Inače ceo postupak je obavljen u skladu sa Zakonom o BIA, što vam želim da proučite, takođe, malo bolje nego što ste proučavali Zakon o krivičnom postupku, pa bi vam bilo jasno šta sve mora da se uradi da bi bio sproveden postupak protiv određenog lica. Ono što mislim da je mnogo važnije, to je da je prekinuta jedna praksa u kojoj je bilo potpuno normalno i potpuno razumljivo i opšte prihvatljivo da pojedine strane službe dobijaju akta, pre nego što dobijaju srpski tužioci, pre nego što to dođe pred naše pravosudne organe i pre nego što bilo ko drugi u našoj zemlji ta akta ima. Zato što se na taj način najbrutalnije utiče i meša u unutrašnje stvari jedne države.

To nije pitanje ograničenog suvereniteta, kakav postoji kod zemalja EU, na to dobrovoljno pristajete. Na ovo Srbija nikada dobrovoljno nije pristala i ni jedna zemlja na ovo dobrovoljno ne bi pristala. Možda ste vi pristajali, ili neki posle vas, ja u to neću da ulazim. Dok sam predsednik Vlade, na takvu vrstu protivzakonite kohabitacije protivno interesima građanima Srbije nikada neću da pristanem.

Takođe, o putu do pakla koji pominjete stalno, moram da priznam da ne razumem sasvim o čemu govorite. Da je pokušaj nekih ljudi da spasu jedno malo dete iz Novog Pazara, put do pakla ili ne znam šta već, pošto ste vi ustanovili nešto što nije ustanovila ni disciplinska komisija, što nije ustanovio ni tužilac, što nije ustanovio niko. Šta ste vi u ovoj zemlji? Sudija? Tužilac? Koliko znam, niste završili ni jedan fakultet, a kamoli pravni fakultet. Nemojte da nam držite pridike i predavanja ovde. Poljoprivredni fakultet je završio? Nije. Izvinjavam se, možda sam pogrešio, možda ste i završili nešto.

U svakom slučaju, ono što je veoma važno, u pravu ste, ja sam pogrešio, nisam poredio ovo vreme sa devedesetim godinama kada su mnogi ljudi imali veća primanja, kada su mnogi ljudi imali veće plate. Tačno je, onda su došle teške devedesete, došle su pljačkaške dvehiljadite. Mislim da je to nešto što ljudi dobro razumeju i zato danas polako, ali sigurno, zemlju izvlačimo iz krize.

Poslaniče Raduloviću, omogućite nam rad.
(Saša Radulović, s mesta: Konsultujem se, jer ne radite svoj posao.)
Poslaniče, čuje se kako vređate. Mikrofoni su suviše blizu. Nemojte da nas vređate.
(Saša Radulović, s mesta: Ja ne vređam nikoga.)
Izvinjavam se, premijeru.

Jovan Dučić je davno rekao – ljudi koji mrze, ljudi koji mnogo mrze, to su najpre… (Aplauz!)

Hvala vam za aplauz.

Dovoljno govori o tome koliko je Jovan Dučić bio u pravu, a šta je rekao Jovan Dučić, pošto sam siguran da ga veoma cenite i poštujete. Ne znate, naravno da ne znate.

Jovan Dučić je rekao – ljudi koji mrze, to su najpre glupani, zatim to su kukavice, a nikada heroji. Jovan Dučić je bio ne samo veliki srpski pesnik, već i apsolutno u pravu, a vi slobodno nastavite. Svi koji žele da mrze neka nastave da mrze, a mi ćemo da gledamo da odgovaramo argumentima.

Ne zaboravite, poštovani poslanici, tražili su da dođem, svaki put su insistirali na tome da dođem i ponašam se u skladu sa Poslovnikom koji su oni doneli, a ne koji ste vi iz većine doneli, i to im smeta, i to im ne odgovara.

Ja prihvatam da kaznimo danas i Jovana Dučića, pošto je pogrešno govorio o našoj budućnosti. On je valjda mislio na neke stvari u prošlosti, ali izgleda da su preslikane i danas. Hvala najlepše.