Odmah ću da pokušam da vam odgovorim.

Nema potrebe da se žestite, ja prihvatam razgovor po pitanju zakona. Nego, niste nešto dobro pročitali. Niste dobro pročitali zato što niste vodili računa o rastu, ja ću vam reći svaku godinu – 2009. godine minus 3,6, sledeća vam je plus 1,4, sledeća vam je opet minus koma jedan, mi se od 2008. godine još nismo oporavili tek ove godine smo se oporavili. Tek ove godine smo se oporavili, imaćemo veći BDP, nego 2008. godine. Tek ove godine.

Vi možete da gledate šta hoćete, inače sve to što me ispravljate trebate da kažete građanima, nije minus 3,6 nego minus 3,1. Pa i da je minus 3,1 kako možete da govorite da je minus 3,1 dobro u odnosu na plus 2,8? Samo mi to objasnite tu matematiku.

Nemojte ljudi nisu ljudi iz Svetske banke i MMF ni glupi ni ludi. Tačno je tek ove godine ćemo da pređemo 2008. godinu, upravo zahvaljujući užasnoj krizi. U 2014. godini smo imali minus 1,8 i zahvaljujući užasnim poplavama, samo ste to zaboravili da kažete, ali smo 2013. godine imali plus 2,3 što vi niste imali ni u jednoj godini od 2008. godine do 2012. godine. Ni u jednoj godini. Govorim o 2013. godini.

Ja vam sad pričam o 2015. godini gde smo imali plus 0,8 da svi ljudi znaju precizne podatke u Srbiji, jer ja ništa ne krijem, imali smo plus 0,8 ne zaboravite da su to bile godina najtežih mera fiskalne konsolidacije da bi ljudi shvatili mi zasnovali svoj rast ekonomski, što znam da vi znate na investicijama i na izvozu. Na investicijama i na izvozu, što su dve ključne komponente. Šta je to što mi danas hoćemo? I ovim povećavanjem i plata i različitih primanja za penzionere itd. hoćemo da povećamo rast i kroz potrošnju.

Ono što je Češka uradila prethodne godine, to je ono što hoćemo, to je ono što radimo. Da imamo tri stuba na kojima nam počiva rast, a to su investicije, izvoz i potrošnja. To su tri stvari o kojima radimo. Zato sam takođe rekao, zato sam Marko rekao jednu važnu stvar, hoćemo da imamo narednih godina svake godine rast od preko tri posto i imaćemo, imaćemo. To smo mogli tek posle teških reformi, posle teškog Zakona o radu za koji znam da ste i vi lično bili, a druga je stvar bila šta se govorilo i mnogi drugi ljudi u Srbiji. Danas je to nešto što nas je dovelo između ostalog do ovako dobrih rezultata. Kada sledeće godine budemo imali 3,5% moći ćemo milijardu da uzmemo da potrošimo na neke druge stvari i da idemo na još veće povećavanje plata i penzija i da ljudi mogu da žive bolje, ali su nam za to potrebne godine permanentnog stabilnog rasta od preko 3%, a ne od pada od 2%, pada od 3%, kao što smo ga imali ranije. Danas imamo kompletno sve što se tiče rekao bih naših ekonomskih performansi pod kontrolom, baš kao što kažu i sve svetske organizacije. Na nama je da vidimo kako ćemo to da uradimo i kako ćemo to da izvedemo u budućnosti. Mislim da imamo dobru šansu.

Što se tiče vašeg nacrta zakona, nemam nikakav problem da ga vidim, samo vas odmah pitam da mi kažete koliko više para treba da izdvojimo. Ako je samo preraspodela i te kako sam spreman da saslušam vaš predlog, samo nemojte da nam se to svede na to da moramo da izdvojimo nove desetine milijardi novca, jer tog novca nemamo. I, nećemo da trošimo ono što nismo zaradili. Ako mislite da možemo bolju preraspodelu da izvršimo, dobrodošli ste svaki dan i Kabinet ministra i kod mene, lično ću da vas primim, jer smatram da je to veoma važno pitanje. Mi hoćemo da siromašni dobiju pravu zaštitu i da ne bude bilo kakvih zloupotreba i uvek i u svakom trenutku ste dobrodošli i nikakav problem sa tim nemam, samo da ne dođete, onaj poslednji član je strašno važan, a to je finansijski efekat, samo nemojte da finansijski efekat bude takav da opet moramo da brinemo od deficitu, da bismo zadovoljavali političke potrebe naše ili bilo čije druge. Hvala najlepše.

Meni je drago što konačno dolazimo do toga da treba da govorimo o istim ciframa, slažem se. Evo, iste cifre, na osnovu iste metodologije, samo različito vreme. Godine 2008. po evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje istom metodologijom koja se meri i 2016. godine, dakle, 2008. godine nezaposlenih u evidenciji je bilo 755 hiljada 935 danas, 684 hiljade 820. Iste cifre, ista metodologija. Razlika između ovih brojeva govori zašto nam sada bolje ide. Razlika između ovih brojeva govori zašto imamo više novca u penzionom fondu i zašto sada isplaćujemo 37% državne subvencije, a nekada smo uplaćivali do 48% državne subvencije. Ako se nastavi ovim tempom do kraja godine će biti 35%. Nikad nismo imali tako dobar rezultat, zato što su zaposleni ljudi i ništa drugo.

Što se tiče sistema socijalne zaštite, ocena i Svetske banke i svih relevantnih institucija koje se bave socijalnom zaštitom jeste da je naš sistem dobro targetiran, smatraju da se odnosi često i na one, da je ponekad previše širok. To je nešto što nam često stavljaju na teret i nešto sa čim moramo da radimo.

Meni će biti beskrajno drago. Ja ću biti zaista srećan kada uđemo sa zakonom u Narodnu skupštinu. Inače, da znate, nacrt je bio urađen, trebao je da krene u javnu raspravu. Došli su izbori. Po zakonu kada dođe nova vlada, morate da krenete sve ispočetka i vrlo brzo ćemo izaći sa konkretnim predlogom.

Jako mi je drago ako se svi ovde obavežemo ako se nećemo baviti politikom kada je taj zakon u pitanju, da nećemo doći i reći – e, sada ćemo svima da povećamo nadoknade, to je jedini put, kako mislite da se borite protiv siromaštva ako ne povećate socijalnu pomoć, kako mislite da se borite protiv bele kuge ako ne podignete nadoknade, kako mislite ako ne budete davali ova ili ona davanja?

Naš cilj i Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom i Zakona o socijalnoj zaštiti koji reguliše neke druge stvari iz oblasti socijalne zaštite biće da se svakako bolje pogodi onaj kome je zaista pomoć potrebna, ali da dođe do onog kome je pomoć zaista potrebna.

Onda, kada budemo govorili o radnoj aktivaciji, da oni koji su radno sposobni, a primaju novčanu socijalnu pomoć, treba da rade, nemojte onda poći za političkim refleksom i reći - ne, ne, nikako, to je robovlasništvo, to je loše, nego recite – onima koji su radno sposobni a primaju novčanu socijalnu pomoć, pomoć je manje potrebna nego onima koji nisu radno sposobni, a treba da primaju socijalnu pomoć. Onda to recite, pa budite toliko hrabri i ostanite dosledni onome što sada govorite, da bolje gađamo socijalnom zaštitom onoga kome je pomoć zaista potrebna, ali nemojmo tada u tom trenutku da se bavimo politikom, nego baš kao što je sada, da kažemo - pomoć je nekome više potrebna, nekome manje potrebna. Onom ko može da radi, ona je manje potrebna, nego onome ko ne može da radi, ali recite to tad. Radujem se toj javnoj raspravi i radujem se tom parlamentu.