Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Hvala, gospodine predsedavajući, pominjanje stranke.
Opet mi slušamo raznorazne rasprave u kojima se pominje SNS, u kojima se nešto kritikuje, umesto da se obrazlaže ono što se predložilo. Naravno, jasno, jedan od razloga je tu to što nema šta da se kaže. Kad neko predloži da obriše član 24, a posle ne može da pronađe ništa sporno u sadržaju člana 24, jasno je šta je predstavljalo uopšte podnošenje amandmana, priliku da se dva minuta ovde malo opet priča o SNS.
Stručni osvrt na ovaj amandman dala je ministarka i tu zaista nemam šta da dodam. Želim samo da još jednom skrenem pažnju svih koji sve ovo gledaju preko direktnog prenosa, kakva je razlika između onih koji se ovim poslom bave diletantski i onih kojima je do nečega stalo i koje sadržaj zanima? Razlika se npr. ogleda u tome što mi nikada nećemo kao oni kojima je opsesija da pominju SNS da predložimo da se nešto izbaci, a da onda ovde obrazlažemo kako je to dobro. Ali, problem je šta? Što SNS to nije uradila juče. Znači, dobro je, ali hoće da ga izbaci. Ako ćemo iskreno, ne zna ni taj čovek sam šta hoće.
To što je dobro predlaže SNS. To što je dobro, potpuno je u duhu svega drugog dobrog što je uradila u ovoj sali, ali ne samo u ovoj sali, SNS. To što je dobro SNS će izglasati za neki dan, a oni koji imaju problem sa tim da očigledno neće uspeti da budu zajednički kandidati opozicije na nekim izborima koji ih sada najviše zanimaju, žalim slučaj, ali mislim da bi trebalo da tu frustraciju rešavaju na nekom drugom mestu. Ipak je ovo Narodna skupština. Hvala.

Zahvaljujem.
(Boško Obradović, s mesta: Replika.)
Mislim da nemate osnova, kolega.
Vi ste frustrirani?
Šta sve kolege poslanici neće da urade da bi došli do dva minuta.
Reč ima narodni poslanik Vlado Babić.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Predlažem da se ovaj amandman ne prihvati zato što se članom 24. Predloga zakona uređuju sva pitanja koja su veoma bitna za prevenciju nasilja, kao i za pružanje zaštite i podrške žrtvi. Tako da, ako postoji zlostavljanje nad ženom, koje se često dešava, svaki grad bi trebalo da ima sigurnu kuću gde bi žena i deca trenutno se smestili, jer mnogi nemaju ni materijalne mogućnosti, a ni stambenog prostora gde bi se mogli izolovati da bi se na taj način rehabilitovali za eventualno samostalna život, kažem eventualno, jer većina njih iz ko zna kojih razloga se vraća u sredinu gde su i doživele nasilje.
Žene u sigurnoj kući treba da ostane sve dok se ne završe sve pravne mogućnosti za kažnjavanje onoga ko je izvršio akt nasilja, odnosno akt agresije. Imajući u vidu sprovođenje postupaka mirovne kulture, u Somboru, gradu iz kog ja dolazim, 2012. godine otvorena je sigurna kuća koja se nalazi u sistemu socijalne zaštite, a kao lokalna usluga, jer grad Sombor je njen osnivač, on finansira zaposlene, a podršku je uradio i daju joj specijalizovani voditelji. Do sada je zbrinuto 60 žena, a samo prošle godine 26. Ostalim sigurnim kućama upravljaju nevladine organizacije. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podnela narodni poslanik Branka Stamenković.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković.

Hvala.
Amandmanom na ovaj član predložila sam da se grupama za koordinaciju i saradnju, koje postoje na lokalnom nivou i na terenu se direktno suočavaju sa merama koje trebaju da spreče nasilje, da se te grupe obavežu da redovno, kvartalno dostavljaju izveštaje o svom radu vrhovnom koordinacionom telu, Savetu za suzbijanje nasilja u porodici.
Vlada je odbacila ovaj moj amandman, sa obrazloženjem da im nije jasno zašto se nameće obaveza za čijom se potrebom ne vidi jasan razlog. Evo da objasnim.
Istanbulska konvencija, čiji smo potpisnici od 2013. godine i zbog koje i donosimo ovaj zakon, da bi se usaglasili sa njom, između ostalog zahteva da imamo vrhovno koordinaciono telo. U ovom Predlogu zakona to je Savet za suzbijanje nasilja u porodici.
U ovom Predlogu zakona tri stava jednog člana su posvećena nadležnostima ovog Saveta i ja imam još amandmana koji se odnose na Savet, nije jasno šta će on da radi i zašto on postoji? Hoće li on postojati samo da bi postojao i da bi neko primao honorare, ili da bi koordinisao rad na terenu lokalnih grupa za koordinaciju? U tom smislu, molim da se još jednom razmisli jel izveštaji koji dolaze sa terena Koordinacionom telu treba da poboljšaju sveukupni rad u okviru cele Republike. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik LJupka Mihajlovska. Izvolite.

Ja sam u svom amandmanu predložila da se u članu 24. doda da na zahtev žrtve…

Poslanice, vaš amandman još nije pročitan. Reč je o amandmanu koleginice Stanković. Sačekajte samo malo.
Da li se još neko javlja po amandmanu na član 24. koleginice Branke Stamenković? (Ne)
Na član 24. amandman je podnela narodni poslanik LJupka Mihajlovska.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Izvinjavam se zbog nesporazuma.
Dakle, dopuna člana 24. koja bi glasila da sastancima grupe za koordinaciju može prisustvovati osoba koja dobro poznaje žrtvu, naravno, na predlog žrtve, je tzv. lice od poverenja. Meni je Vlada odbila ovaj amandman i obrazložila to time da se to može postići i bez usvajanja ovog amandmana.
Tačno je da u članu 24. stoji da među brojnim predstavnicima odnosno potencijalnim učesnicima u toj grupi za koordinaciju se navode druga pravna udruženja i pojedinci, međutim, ovde nije navedeno da je to na zahtev žrtve. Verovali ili ne, ovo nisam ja izmislila, ovo je dobra praksa koju prepoznaje Pravilnik o dodatnoj podršci učenicima i deci, po kom radi interresorna komisija kada procenjuje dodatnu podršku za učenike sa teškoćama u razvoju i da ste imali vremena i da je bolja intersektorska saradnja, mogli ste da konsultujete Grupu za socijalnu inkluziju pri Ministarstvu prosvete, koja bi vam rekla koliko je zapravo ova praksa veoma značajna, posebno kada su u pitanju grupe koje nisu dovoljno ni socijalno, ni psihološki osnažene. Za njih je veoma važno da pozovu neku osobu koja je dovoljno stručna, a opet u koju oni imaju poverenja, da zastupa njihove interese. U suprotnom, dolazimo u situaciju da neki drugi pretpostavljeno može da zna šta je za žrtvu bolje od nje same, tako da mislim da bi trebalo da razmislite još jednom o ovome i da usvojite ovaj amandman.