Već sam obrazložio.
Da li želite da se u danu za glasanje Narodna skupština izjasni o povredi Poslovnika? (Da)
Po Poslovniku i vi, gospodine Milojičiću?
Da li još neko želi po Poslovniku?
Prvo Vladimir Orlić.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Bilo je ovde mnogo ponašanja koje je zaista zahtevalo da se podsetimo sadržaja Poslovnika, ja razumem sve teškoće.

Navedite član samo.

Ja sam hteo ovom prilikom da pozovem na član 112, da čisto obratimo pažnju na njega. Ovog shvatite kao svojevrstan predlog, jer očigledno je atmosfera došla do tačke da neko očigledno želi samo da uzurpira sednicu, da zloupotrebljava pravo na povredu Poslovnika, na reklamiranje na isto i da iznova i iznova priča nešto što samo njega zanima, što nikakve veze ni sa dnevnim redom nema, ni sa onim što se na sednici dešava, niti ima razloga za bilo kakvu reakciju ove vrste. Neki ljudi se očigledno javljaju samo zato što ne mogu da odole da se pridruže raspravi kada se dešava. Eto, jednostavno tako. I kada neko razgovara sa nekim drugim osećaju strašnu potrebu da podignu Poslovnik, da bi oni, eto, kazali nešto. Primetio sam, gospodine predsedavajući, da ste se u jednom trenutku nasmejali, s pravom.
Ovo ovakvo ponašanje je mene podsetilo na jednu scenu iz popularnog programa, mislim da se krajem 80-ih davao na Televiziji Sarajevo, reč je o emisiji „Top lista nadrealista“ i bila je tu jedna čuvena replika koja glasi: „Bojim se da te nisam ništa pitao“. Ne znam zašto mi je to palo na pamet kada sam primetio da se neki javljaju kako se javljaju. Možda ne bi bilo loše da odmorimo par sekundi, pa da radimo, ja ne tražim da glasamo, nego prosto da radimo. Ima nas kojima se radi, nismo svi ovde Obradović, ima ovde i narodnih poslanika. Hvala.

Gospodine Orliću, okolnost predviđena članom 112. Poslovnika nastupila je još u petak i očigledno da drugim poslanicima to nije pomogla, pa ćemo onda da koristimo okolnosti predviđene članom 109. Poslovnika.
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić.

Hvala, predsedavajući.
Reklamiram član 108. – o redu na sednici stara se predsedavajući, tj. vi. Ja vas molim da vratite sednicu u normalan tok jer ste ispustili konce i ako se ponašate jednako prema svim poslanicima, pa gospodin Martinović je trebalo da za izrečeno o DS-u da završi u zatvoru. Onda imamo situaciju od petka gde poslaniku Balši Božoviću dajete opomenu u pauzi. Dajte, molim vas, da budete jednaki prema svima, ako je to moguće. Ako nije moguće, mi zaista ne znamo kako na jedan kulturan, umeren, fin i civilizovan način da vas ubedimo u to. Mi nećemo biti glineni golubovi o kojima će poslanici SNS govoriti razne neistine, razne budalaštine i pritom ćutati. Zaista, molim vas, uvedite red na sednici i nemojte dozvoliti da većina maltretira pogotovo poslanike DS-a, jer mi sigurno nećemo ćuteći odgovoriti na to, a ne znamo koji drugi način da bude kulturan, fin, civilizovan da uzmemo u svoju zaštitu i svoju odbranu. Imate opoziciju, bili ste opozicija i znajte da sigurno opozicija koja se zove DS neće ćutati, pogotovo na ovakve optužbe kakve dolaze od strane SNS, od gospodina Martinovića i gospođe Obradović. Hvala.

Kolega Milojičiću, ja upravo pokušavam da sednicu Skupštine održim u skladu sa Poslovnikom i da ono što je predviđeno Poslovnikom funkcioniše u ovoj sali, a to je da vodimo diskusiju o zakonu i o amandmanima, a ovde neko želi, zahvaljujući institutu povrede Poslovnika, da pravi nered, haos, nisam rekao da to vi želite, da se sednica prekine i da se izvrši opstrukcija rada parlamenta. Pokušali smo sa tolerancijom. Što god smo bili tolerantniji, situacija je postajala sve gora i da neki poslanici jednostavno smatraju da treba da vode diskusiju o Poslovniku, a ne o zakonu. Poslovnik je usvojen, čini mi se, 2010. godine i ta diskusija je završena.
Evo, jedan kolega, ničim izazvan, ponovo reklamira Poslovnik. Evo, daću mu reč sada.

Hvala.
Član 107. Znači, vi ne možete znati šta ko misli i zbog čega se poziva na povredu Poslovnika. Takođe, recimo, mi možemo vama da kažemo da razlog zbog koga vodite sednicu na ovakav način je zato što želite da napravite haos. To nije način diskusije u Narodnoj skupštini. Vi pojma nemate o tome šta mi želimo ili ne želimo. Pozivamo se na povredu Poslovnika onda kada smatramo da je prekršen Poslovnik, to obrazložimo i na vama je da date odgovor, ne da nas komentarišete, nego da date odgovor na ono što tražimo i nakon toga vodite raspravu u skladu sa Poslovnikom. Ovi komentari o tome ko kakvu nameru ima zaista ne pristoje predsedniku, predsedavajućem Narodnoj skupštini. Mi nikakvu nameru nemamo za haosom, želimo red u ovoj Skupštini, želimo da se poštuje Poslovnik. Molim vas da više ne govorite na takav način o poslanicima. Hvala vam.

Gospodine Raduloviću, ja zaista vas sada nisam razumeo. Ako vi to zaista tako želite, odajem vam priznanje. Evo, za početak vam verujem, a videćemo kako će da izađe na kraju.
Reč ima narodni poslanik Marija Obradović.

Hvala.
Tačno, odavno nisam govorila, neko je dobacio sad sa strane.
Neću da se osvrćem na ovo. Mislim da je jasno gledaocima ko sprovodi torturu nad kim. Želim da postavim jedno možda retoričko pitanje, dakle, ne zahteva odgovor. Da li nada mnom neko ovde sprovodi nasilje? Ova me tema jako zanima. Od 10 do 13 časova, nešto pre 13 časova, nisam se javljala jer sam pretpostavila da će svi da skoče, kao što su upravo skočili u prethodnih 45 minuta.
Ja se osećam tako, da je ne smem da iznesem ni jedan svoj stav o amandmanima povodom ovog zakona, jer šta god ja kažem, u ta dva minuta, to izazove salve reakcija i uvreda na moj račun, iz svih opozicionih stranaka. Možda bi najbolje bilo da neko objasni zbog čega ne želi da priča o zakonu, nego želi da vređa, isključivo poslanike SNS?
Pogledajte koliko puta, kroz različite vidove, kroz povrede Poslovnika, kroz neke druge reakcije, isključivo miniraju rad u Parlamentu. Za mene je svako miniranje rada u Parlamentu, u koliko se ne bavimo zakonom koji je na dnevnom redu. Nešto što može da bude malo odstupanje, jer je potrebno rešiti neku nepravilnost u radu, mi možemo time da se bavimo, ali do ove mere da mi ne možemo nikako, ja ne čuh ni jednog poslanika opozicije koji traži, koji nas poziva da se vratimo na zakon. A ja znam da to misle neki koji su ovde, ali jednostavno sede i ćute, kao što sam ja ćutala prva tri sata.
Neka kažu, neka naprave konferenciju za štampu i kažu, poslanici vladajuće većine imaju obavezu da ćute i trpe ono što mi govorimo. Kada govorimo da zakon ne valja, da je rađen na brzinu, ali oni ne prebrigavaju jednu činjenicu da je bio ozbiljan rad na ovom zakonu, da su ozbiljni ljudi bili u radnoj grupi koji su ovo pripremali. Kada kažem ozbiljni ljudi, mislim na institucije i stručnjake organizacija koji se godinama, decenijama bave ovom problematikom.
Zbog toga sam rekla da je nešto smešno i da je spin. Smešno je ako znate da je praksa i da su eksperti rekli da je to pogrešno, a vi i dalje insistirate na tome. I, spin je nešto, kada vam se ne dopada odgovor, a vi uporno diskusiju umeravate u drugom smeru, jer vam se ne dopada ono što treba da kažete, što je istina, što je činjenica. Zbog toga sam govorila o smešnim i o spinovima.
Nema u opšte problema da mi po ceo dan ovde pričamo o kršenju Poslovnika, ali još jednom pozivam da se vratimo na zakone. Slobodno vi mene vređajte, slobodno vi vršite nasilje nadamnom da ja ne smem ništa da izgovorim, jer ja čim izgovorim odmah krenu. Imam li ja prava nešto da kažem a da se iza toga ne reaguje.