Poslanice, vaš amandman još nije pročitan. Reč je o amandmanu koleginice Stanković. Sačekajte samo malo.
Da li se još neko javlja po amandmanu na član 24. koleginice Branke Stamenković? (Ne)
Na član 24. amandman je podnela narodni poslanik LJupka Mihajlovska.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Izvinjavam se zbog nesporazuma.
Dakle, dopuna člana 24. koja bi glasila da sastancima grupe za koordinaciju može prisustvovati osoba koja dobro poznaje žrtvu, naravno, na predlog žrtve, je tzv. lice od poverenja. Meni je Vlada odbila ovaj amandman i obrazložila to time da se to može postići i bez usvajanja ovog amandmana.
Tačno je da u članu 24. stoji da među brojnim predstavnicima odnosno potencijalnim učesnicima u toj grupi za koordinaciju se navode druga pravna udruženja i pojedinci, međutim, ovde nije navedeno da je to na zahtev žrtve. Verovali ili ne, ovo nisam ja izmislila, ovo je dobra praksa koju prepoznaje Pravilnik o dodatnoj podršci učenicima i deci, po kom radi interresorna komisija kada procenjuje dodatnu podršku za učenike sa teškoćama u razvoju i da ste imali vremena i da je bolja intersektorska saradnja, mogli ste da konsultujete Grupu za socijalnu inkluziju pri Ministarstvu prosvete, koja bi vam rekla koliko je zapravo ova praksa veoma značajna, posebno kada su u pitanju grupe koje nisu dovoljno ni socijalno, ni psihološki osnažene. Za njih je veoma važno da pozovu neku osobu koja je dovoljno stručna, a opet u koju oni imaju poverenja, da zastupa njihove interese. U suprotnom, dolazimo u situaciju da neki drugi pretpostavljeno može da zna šta je za žrtvu bolje od nje same, tako da mislim da bi trebalo da razmislite još jednom o ovome i da usvojite ovaj amandman.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne)
U skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15.00 sati.

(Posle pauze )

Nastavljamo dalje sa radom.
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Nogo, Boško Obradović, dr Dragan Vesović, Marija Janjušević, mr. Ivan Kostić i Zoran Radojičić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Hvala predsedavajući.
Mi smo, naravno, kao i u prethodna dva slučaja intervenisali smatrajući da su ovakve stvari odavno mogle biti uređene i urađene i bez ovog zakonskog rešenja, a ako je to zakonsko rešenje došlo tek sada, to je samo dokaz koliko treba SNS, a to je pet godina, da bi uradila bilo šta.
Evo, šta kaže taj član 25, za koji se mi inače zalažemo da se briše u svom prvom stavu. „Grupu za koordinaciju i saradnju čine predstavnici osnovnih javnih tužilaštava, policijskih uprava i centara za socijalni rad, sa područja sa kojeg se grupa organizuje.
Dakle, postavlja se pitanje zašto pre pet godina nije bilo moguće napraviti grupu za koordinaciju koju čine predstavnici osnovnih javnih tužilaštava, policijskih uprava i centara za socijalni rad, ili zašto se određeni podzakonski aktima ovakva stvar nije mogla definisati i urediti ta međuresorna saradnja?
Ja sam čuo odgovor od ministarke. Pažljivo pratim njena izlaganja i poznato je da podržavam nju kao jedno novo lice na srpskoj političkoj sceni i u Vladi Republike Srbije, jer kada je uporedite recimo, sa Vulinom, ili Rasimo LJajićem, ona je zaista jedno osvežavajuće i novo lice.
Međutim, ono što nisam razumeo, ili bih čak mogao da je podržim ako sam je dobro razumeo, a to je, da evo, ova Vlada sada rešava taj problem jer nije moglo da se podzakonskim aktima reši, što znači da ona smatra da je ovo Vlada koja je stara samo 100 dana. Ali, ova Vlada je stara pet godina. Ova vlada je u petom mandatu.
Znači, vi ste sada gospođo ministre, direktno optužili bivšeg ministra pravde Nikolu Selakovića da nije radio svoj posao, da nije predložio ovaj zakon u prethodnih pet godina. Da je mogao sve ovo da uradi, sve ovo što ste vi sada smislili, a nije uradio. E, to je poenta onoga što Dveri kažu. Kada ste već znali, kada ste tako pametni, što niste uradili pre pet godina? To bi značilo za sprečavanje nasilja u porodici u Srbiji.

Pravo na repliku, Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Pa da, kao i malopre, šteta što pauze ne utiču onako kako bi trebalo da utiču na narodne poslanike. Opet mi slušamo o SNS od strane onoga ko bi trebalo da obrazloži svoj amandman, i opet taj koji obrazlaže svoj amandman predlaže da se nešto obriše, a onda u obrazloženju kaže, mada to je dobro, samo nas zanima zašto nije ranije. Sve u svemu, kada se podvuče crta, opet kao i pre ove pauze, opet kao i, sada već teško izbrojati koliko puta u ovoj sali, jedan nastup u stilu – živ mi Todor, da se čuje govor.
Zašto neko ima potrebu da priča toliko o SNS, ja mislim da je više nego jasno, zato što se nada da će tako biti nešto više važniji, nešto interesantniji, da će privući pažnju javnosti. Ali to su sve pogrešni načini. Ako neko želi da zavredi pažnju sa razlogom, sa osnovom, treba da predloži nešto dobro, nešto korisno, nešto što će konstruktivno doprineti zakonu. Ako ima potrebu samo da kritikuje da bi se za njega čulo, pa da od toga posle pravi neke video klipove i da ih reklamira po društvenim mrežama, možda ste to čak i videli, plaćaju sada reklame dan i noć, da bi se sam sebi divio. To je neka potreba koju treba da rešava interno, sam sa sobom, možda kod kuće kada vežba nastupe pred ogledalom, ali to nije nešto što treba da radi na osnovu minutaže dobijene u Narodnoj skupštini. To nije nešto što treba da radi na osnov bilo kakvog poverenja dobijenog za rad u Narodnoj skupštini.
To je dame i gospodo, jedan jeftini populizam u pokušaju. Kažem, u pokušaju, zato što mu ne uspeva da deluje popularno, uspeva mu da deluje beskonačno jeftino. I, mnogo sreće na onim izborima koje tako željno očekuje, iako se nudi ostalima, praktično ko na tacni, govorio je da se stavlja na raspolaganje, bojim se da od svega toga, mrka kapa. Hvala lepo.

Gospodine Obradoviću, nije vas ni jednom spomenuo.

Prepoznao sam se.

A, prepoznali ste se? Da li po tome da se nudite, ili da vežbate, ili klipovi..?