Hvala. Hvala poštovane kolege što me podržavate u mom nastupu.
Dakle, meni je izuzetna čast i zadovoljstvo da čujem, gospođo ministre, da vi podržavate jednu od najvažnijih tekovina vlasti Demokratske vlasti i njene pravosudne reforme, a to je Pravosudna akademija. Meni je drago da sam na još jednom primeru dokazao da vi niste ništa drugo, nego obični nastavljači politike DS i da u svemu sledite tekovine dosovskih reformi od 5. oktobra 2000. do danas.
Dakle, dobra je Pravosudna akademija, pa što ne kažete onda – dobra je i vladavina DS. Jel dobra vladavina DS? Pa, ja kažem da nije dobra vladavina DS, ali vi zadržavate kadrove DS i zadržavate institucije koje je napravila DS, a mi kažemo da su loše. Znači, mi smo prava istinska opozicija, a vi ste kontinuitet vladavine DS. Vi ste kontinuitet DOS-a. Vi ste vrhunac DOS-a.
U kolikoj ste konfuziji najbolje govori ovo kada ste rekli da sad niste ni vi sigurni, da li će ih obučavati profesori sa pravnog fakulteta ili će ih obučavati Pravosudna akademija. Da li je ministar za porodičnu zaštit, ministar Vulin i Ministarstvo za rad ili je to ministarka bez portfelja gospođa Slavica Đukić Dejanović? Vi ljudi ne znate ni šta hoćete. Vi ne znate ni koji vam je ministar za šta zadužen. Vi ne znate ni ko vam se bavi specijalnim obukama. Vi jedino što znate, da nastavite politiku DS. E, to Srbiji nije potrebno. Srbija i kada je glasala za SNS, glasala je da bi se promenila politika DS. Niko nije tada glasao za SNS da bi se nastavila politika DS. Vi ste prevarili birače. Dobro, posle toga ste oteli medije, preuzeli ste svu vlast, pa ste na silu nastavili da vladate. To znamo, taj deo dalje.
Ali, hoću da vam kažem jednu važnu i preciznu stvar. Pohvalite nešto što je bilo dobro u vreme DS, kada to već lepo koristite i podržavate. Ako ništa nije bilo dobro, pa nemojte onda da vam Pravosudna akademija vrši specijalizovane obuke, jer je Pravosudna akademija loša stvar iz vremena reforme pravosuđa DS.
Mislim da sam bio vrlo precizan. Jel ste vi novi žuti ili ste vi u nečemu različiti od starih žutih? Recite - mi smo nova DS, mi bolje vodimo Srbiju na put u EU, mi bolje radimo za interese Brisela, Vašingtona, Berlina, MMF, Svetske banke, nego DS ikada što je umela. I onda će Boris Tadić da ispadne za vas ozbiljan patriota. A Boris Tadić pri tom više i nije DS, to je sada već problem u, da kažem, raspadu DS. Ali, ono što je ovde vaš problem jeste konfuzija institucija koje vi ovde uvodite ili nasleđujete od DS.
Hoće li na kraju predavati specijalizovane obuke profesori pravnog fakulteta ili Pravosudne akademije? Hoće li ministar zadužen za porodičnu zaštitu biti ministar Vulin ili Slavica Đukić Dejanović? Da li ste bilo šta od toga razrešili, da li imate bilo kakav jasan plan ili vam treba još pet godina vladavine SNS, da biste razrešili ove dileme? Eto, to je poenta priče. Dakle, vama je pet godina trebalo da shvatite šta treba uraditi po pitanju sprečavanja nasilja u porodici, to govori o vašoj nesposobnosti.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Da, ponovo replika. Zanimljiva scena. Nisam hteo da intervenišem, dozvolili smo mi da iskoristi, onaj ko je imao tu žarku želju da nešto ovde sada kaže, da iskoristi to vreme koje ima. Kao što smo rekli, nije loše da priča, da ga ljudi čuju, da se ljudi malo i zabave. Ne mora atmosfera iz Skupštine da bude samo sumorna, poput one kakvu smo, na žalost, imali u petak. Može malo i gledalac da da sebi oduška, na primer, kada sluša nešto poput onoga malo pre.
Pominjala se SNS i uz nju još kojekakve druge stranke, stranke bivšeg režima, bar u dve varijante i nek DOS i neki bivši predsednik. Nije baš načisto sam sa sobom, onaj ko ih je pominjao, šta je hteo da kaže. Nešto ih je kao kritikovao, pokušavajući da ih poveže sa SNS, mada ih je hvalio. Onda je pričao – pa, pohvalite dobre i lepe stvari. Zašto? Mislim da je više nego jasno.
Mi ovde imamo jednu tešku krizu identiteta. Neko ko želi da bude kritičar svih režima, od 2000. godine do 2012, a danas da kritikuje SNS, ima problem kako da objasni sam sebi, da kritikuje te DOS-ove i te neke druge stranke i te bivše predsednike, koji su ga samog napravili, čiji je politički relikt. I onaj problem, ona konfuzija sa tih pet godina, koje stalno pominje, sad mi je jasno. Od prilike negde u to vreme stigao je i neki prvi novac da se napravi neka stranka od nečega što je nekada bio pokret časnih ljudi, a što je jedan čovek potpuno personalizovao da bi imao kroz šta i sa kim da se divi sam sebi.
E, taj čovek kog je napravila ta stranka koju je pominjao malopre i taj čovek kog je napravio taj bivši predsednik Republike kojeg je pominjao malopre, tada je, negde otprilike pre pet godina od današnjeg dana, dobio prvi veliki novac, prvi štampani materijal da ga kači po Beogradu i tada, sećamo se toga svi dobro, nije smeo ni rečju da ih pomene. Danas sa njima deli neke bine, ali danas neće dobiti njihovu podršku ni za šta, zbog čega žalim. Hvala.

Hvala vam, poslaniče.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se, predsednice.
Naravno, po amandmanu. Hajde da budemo potpuno otvoreni i iskreni kada je u pitanju predlagač i motiv predlagača za ovakav amandman. On je prevashodno političke prirode i nema apsolutno nikakve dimenzije dodira sa samim zakonom. Zašto? Zbog toga što bi bilo krajnje besmisleno, bio bi pravnički nonsens kada bi se član 27. izbacio iz zakona. Izbacujemo krucijalni, stožerni deo zakona, a to je obuka, odnosno specijalizacija. Uz to, predlagač amandmana, osim toga što traži da se član briše, ne daje alternativu. Ko će to drugi da sprovede edukaciju ili specijalizaciju ili bilo kakvu vrstu osposobljavanja osim postojećih institucija?
Drugo, ono što smo uočili još u uvodnom izlaganju od strane ovlašćenih predstavnika, koliko se sećam, kada smo u načelu raspravljali o ovom zakonu, jedina primedba je bila finansiranje Pravosudne akademije, ko je finansira i iz kojih pobuda je navodno Pravosudna akademija ustrojena. Zamolio bih i predlagača amandmana i sve poslanike ovde da strogo vode računa prevashodno o polaznicima Pravosudne akademije i da ih ne vređaju. Zašto? Zbog toga što se degradacija ili pokušaj degradacije polaznika Pravosudne akademije na ovaj način čini veoma drsko i, da kažem, na način koji je apsolutno neprimeren zbog toga što je upis na Pravosudnu akademiju veoma, veoma težak, u smislu polaganja prijemnog ispita, da je proces stručnog osposobljavanja na Pravosudnoj akademiji jedan složen proces koji zahteva jedan visok nivo ili visok kvantum znanja i da oni svršeni polaznici Pravosudne akademije imaju respektabilan nivo znanja.
Očigledno je da predlagač Pravosudne akademije ne poznaje sam sistem rada Pravosudne akademije, ko su predavači, ko prenosi to znanje. Stara kineska mudrost kaže – nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati. Ako je tako, onda smo na dobrom putu da upravo kroz onu specijalizaciju koja je moguća, a moguća je preko Pravosudne akademije, dobijemo specijalizovane, odnosno stručno osposobljene subjekte ili lica koja će primenom, i to praktičnom primenom ovog zakona, omogućiti da on postane što efikasniji, u smislu zaštite žrtve nasilja. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković, po amandmanu.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, apsolutno neprihvatljiv amandman. Dakle, amandman na član 27. glasi – briše se. Dakle, tipski amandman, tipsko obrazloženje, tipska priča. Drago mi je što je predlagač amandmana potvrdio sve ono što je malopre i gospodin Orlić izneo. To je jedna te ista priča – pet godina ovo, pet godina ono, SNS je pet godina radila ovo, pet godina nije radila nešto. Valjda misle da će time neistina postati istina. E, pa neće. Neistina nikada neće postati istina.
Pre pet godina, dakle 22. novembra 2011. godine, SNS nije bila na vlasti. Pre pet godina, 22. novembra 2011. godine, premijer je bio Mirko Cvetković ili je bar glumio da je premijer. Pre pet godina, 22. novembra 2011. godine, predsednik je bio Boris Tadić. Kakve to veze ima SNS? Apsolutno nikakve. Srpska napredna stranka nije bila na vlasti pet godina. Dakle, ja vas molim, gospođo predsedavajuća, da još jednom skrenete pažnju predlagaču amandmana da se prvo informiše pre nego što ovde spočitava nešto.
Dakle, još nešto samo. U raspravi se čula jedna opaska, valjda je želeo time da da sebi na značaju kako je sada, odnosno u ovom mandatu, ozbiljnija situacija, odnosno da je opozicija ozbiljnija nego što je to bila u prethodnom mandatu. Pa samo delovanje predlagača ovog amandmana demantuje takvu jednu tvrdnju.

Dobro, to nema veze sa amandmanom.

Zahvaljujem. Predlažem da se odbije ovaj amandman.

Hvala.
Na član 27. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milovan Bojić, Miljan Damjanović i Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.