Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Olena Papuga i Nada Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala predsedavajući.
Poštovane kolege narodni poslanici, poštovana ministarko, mi smo amandmanom hteli da proširimo u ovoj definiciji porodice i na koga se sve, u kojim slučajevima se ovaj zakon može da se odnosi i staratelji, u skladu sa činjenicom da Porodični zakon reguliše institut starateljstva i odnose staratelja i štićenika.
Amandman je odbijen sa obrazloženjem razloga za prethodni amandman, koje su koleginice Papuga i Lazić predložile, koje su sličan amandman dale. Jedna rečenica koja meni nije jasna, u tom obrazloženju za odbijanje, da se u slučaju odsustva tih veza teško može doći do nasilja. Ali može, teško, ali ipak može, u nekim slučajevima ipak može i zato ipak smatramo da treba prihvatiti ovaj amandman.
Stoji na kraju ovog poslednjeg stava rečenica – ili prema drugom licu sa kojim živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu. Mi generalno imamo taj problem sa tim opštim definicijama koje stoje u zakonu. Vi nešto pobrojavate, recimo u ovom članu, pobrojavate razne odnose, a onda kažete – ili drugi. Naša zamerka je da to onda ostavlja jedan sivi, nedefinisani prostor, koji su onda to sve drugi i na kome je onda to da odlučuje da li su ti drugi odnosi porodični ili nisu. I onda gledamo, nekad se onda to nama uputi kao kritika da prenormiramo zakone, pa sve hoćemo da predvidimo, što je naravno isto nemoguće.
Ali, mislimo da je ovaj slučaj, s obzirom da je starateljstvo i definisano Porodičnim zakonom i da postoje ti odnosi, na žalost, verovatno u nekim porodicama je slučaj da staratelji nisu ova lica po bočnoj liniji drugog stepena, nego je taj stepen možda i dalji. Jesu to možda retki slučajevi, ali mislimo da treba da stoji u ovom zakonu, da ga ne bi preterano opteretilo i da bi samo pomoglo u budućem radu državnim organima. Hvala.

Reč ima ministar Nela Kuburović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Jedini razlog zašto nije prihvaćen amandman je upravo taj što smatramo da onaj ko može biti staratelj je već obuhvaćen krugom lica koji se nalazi u članu 3. stav 3. Ukoliko izlazimo van ovog kruga, to je uglavnom onda organ starateljstva, pa prosto ne može organ starateljstva da bude uključen u odredbe ovog zakona. To je jedini razlog zašto amandman nije prihvaćen.

Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem.
Meni je ovde interesantno obrazloženje ovog amandmana, naravno, amandman ne treba prihvatiti zato što u obrazloženju amandmana pokušava se da se objasni da je vršenje roditeljskih dužnosti obaveza i starateljstvo slično. Možda to jeste slično, ali mora da se zna da su roditeljske dužnosti obaveze i institut starateljstva, dva sasvim različita pravna instituta. Sličnost nije isto što i jednakost.
Takođe, moram da istaknem da je Porodičnim zakonom od člana 126. do 150. regulisana starateljska zaštita. Starateljsku zaštitu vrši Centar za socijalni rad, kao organ starateljstva, a članom 133. predviđena su i dužnosti organa starateljstva da kod onog ko grubo zanemaruje vršenje starateljske dužnosti i obaveze, mogu biti primenjene adekvatne mere. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici mr Marko Milenković, Petar Jojić i Zoran Krasić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Članom 4. predlagač je pokušao nešto da reši što ne treba da se radi. Vi ste napravili nomenklaturu krivičnih dela na koje može da se primeni ovaj zakon, u smislu prevencije i sprečavanja neposrednih oblika nasilja. Mislim da ste napravili grešku. Zašto ?
Odredbe ovog zakona u delu koji se tiče sprečavanja nasilja odnose se na sva krivična dela koja na neki način mogu da proisteknu iz porodičnih odnosa, jer elementi bića krivičnog dela nasilja u porodici sadrži elemente mnogih drugih krivičnih dela, samo ima taj faktor – rodbinski odnos. Tako da su moguća i druga krivična dela. I zašto bi mi jednim zakonom sputavali nadležne organe koji se bore protiv nastupanja opasnosti.
U tom smislu smo mi i podneli ovaj amandman, samo smo hteli da ukažemo na to da ne treba na ovaj način vezivati ruke nadležnim organima koji se trude da spreče, tim što u sprečavanju postoje neke hitne mere koje su ograničene i po dejstvu i po vremenu. Ako su zakonom kompletno propisane, one su i moguće za jedno demokratsko društvo da se uskrati uživanje nekih ljudskih prava, ukoliko postoji potreba da se zaštiti neki veći cilj.
Zato nam uopšte nije jasno zašto ste na ovaj način sužavali mogućnost prevencije, tim pre što i krivično delo nasilja u porodici ima poprilično sličnu logiku kao dela organizovanog kriminala. Kod dela organizovanog kriminala postoji široki spektar mogućih krivičnih dela. Zašto ste ovde to uradili, to mi uopšte nije jasno? Ako ste hteli na ovaj način da ograničite samovolju držanih organa, onda ste izabrali pogrešan put. Samovolja ili eventualno zloupotreba od strane državnih organa vrši se procesnim odredbama.
Da li su ispunjeni uslovi za hitne mere? Koliko one mogu da traju? Šta je dokaz da, ili veliki stepen izvesnosti, da je nastupila situacija da treba preduzeti hitne mere? To su odredbe kojima se sprečava zloupotreba, a ne taksativnim nabrajanjem potencijalnih krivičnih dela gde ima osnova za primenu hitnih mera.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč?
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.
Izvolite.

Tako je, i predlog tog amandmana je da se u članu 4, menja se i glasi – i uvodi se pojam seksualnog uznemiravanja umesto polnog, a to je usklađivanje sa članom 182a Krivičnog zakonika, a podneo sam amandman i na taj član. Tu je u stvari obrazloženje.
U obrazloženju za odbijanje kaže se – Vlada ne prihvata amandman, jer se prema Krivičnom zakoniku delo zove polno, a ne seksualno uznemiravanje itd. Zato je predložena izmena i u Krivičnom zakoniku. I kaže – ovaj član treba da nosi naziv seksualno, a ne polno uznemiravanje, jer reč polno ukazuje na to da delo čini pripadnik jednog pola u odnosu na osobu drugog pola, a naravno da znamo da to nije jedini način seksualnog uznemiravanja. Na ovaj način se to definiše samo u jednom delu mogućeg nasilja.
Kaže se da reč seksualno nije srpskog porekla. Imamo toliko reči koje nisu srpskog porekla, a koje koristimo. Naravno da ja volim srpski jezik i usvajanjem, ja mislim, pet amandmana gde ja popravljam tekstove ove grupe zakona, to se i dokazuje, ali reč seksualno je u upotrebi kod Srba i u Srbiji i u srpskom jeziku ja mislim sigurno sto godina. Naravno da je jasno koje je tumačenje tog izraza, a koje je tumačenje izraza polno uznemiravanje.
Još pet minuta koristim onih na koje imam pravo.
Prema tome, mislim da je to loš način da se odbije zakon.
Imamo tu mogućnost, recimo, da je taj izraz postojao u Krivičnom zakoniku od 2002. godine do 2005. godine, seksualno uznemiravanje. Šta se desilo 2005. godine? Koja je to promisao bila da se to promeni u polno? Ja ne bih da to tumačim, ali to što je postojalo od 2002. do 2005. godine očigledan je dokaz da ta reč ima svoje mesto u srpskom jeziku i da ona, kao što je jasno u predlogu ovog amandmana, detaljnije, da ne kažem ili da kažem, potpuno definiše pojam nasilja u ovoj oblasti.
Mislim da je dobra prilika, gospođo ministarka, ne pežorativno, nego samo pravilno upotreba, pošto ste vi dama, da prihvatite ovaj amandman, dDa time nastavimo sa poboljšanjem jezika koji se koristi u definisanju zakonskih propisa u ovom parlamentu, ali ne samo to, nego da u ovom slučaju damo i jednu preciznu, jasnu, sveobuhvatnu definiciju onoga što to krivično delo nosi sa sobom.
Mislim da bi skrivanje iza toga da li je to srpski ili nije, da li to podrazumeva ili ne podrazumeva nešto, dalo mogućnost izvršiocima krivičnih dela, ovog krivičnog dela, koje to krivično delo vrše prema pripadniku istog pola da budu zaštićeni od krivičnog gonjenja ili da ne budu bar gonjeni na isti način kao kad se to čini kad se delo vrši prema pripadniku suprotnog pola. Šta je čija seksualna orijentacija, šta je moderno, šta nije, to nije tema ovog zakona. Zaštita porodice, zaštita individue, zaštita prava, sve to ima veliku grupu zakona koja to definiše, ali mislim da u ovoj tački, u ovom članu ovog zakona mi moramo da damo mogućnost koja je potpuno definisana.
Da kažem, dao sam 31, pošto u tih pet minuta mogu da kažem nešto što nije baš direktno vezano za sam amandman ovaj, 31 amandman, od kojih je usvojeno šest, ako bude dobre volje evo ga i sedmi. Najveći deo njih se tiče onoga što je jezička popravka datog teksta. Žao mi je što nisu usvojeni amandmani kao što je ovaj, kao što je amandman sa udarnim grupama iz jednog drugog zakona udarne grupe. Moj predlog je bio da se to zove „operativne grupe“. Udarne grupe će verovatno više da liče svima na udarne rupe kojih ima naravno svuda po putevima, velike izgradnje po Srbiji.
Imamo još jedan dobar amandman, a to je da Zakon o sprovođenju u borbi protiv organizovanog kriminala, a to je da zakon o sprovođenju u borbi protiv organizovanog kriminala, rasprava, itd, tu se predviđa da taj zakon počinje da važi 1. marta 2018. godine, a taj predlog zakona je nama došao u proceduru po hitnom postupku zbog neophodnosti da ga što pre donesemo. Gde je tu logika? Kako može da nešto što treba da počne da važi kroz skoro dve godine, godinu i po dana, mora da nam dođe u proceduru po najhitnijem mogućem postupku?
Ja neću da cepidlačim. Mogu da prihvatim da neko pogreši. Možda tim hitnim postupkom želi da pokaže to da se specifično, posebno brine za tu oblast, ali hajde da, ako je to tako, da onda stvorimo uslove da taj zakon počne da važi što pre. Ja predlažem da on važi od 1. juna sledeće godine, a ne sumnjam u ministarku i njen tim i druge u Vladi koji bi mogli u tome da pomognu, da će Ministarstvo pravde i nadležne institucije biti spremne do 1. juna sledeće godine da primenjuju taj zakon. Ovako ćemo da zaboravimo da je zakon donet, ne bi bilo prvi put. Bilo je primera da se menjaju zakoni pre nego što stupe na snagu, tako što je davan rok od godinu, dve, tri dana, u nekom ranijem periodu. Mislim da nema nikakvog razloga da sebi dopuštamo da gubimo vreme i da dobra zakonska rešenja, odlažemo njihovu primenu u nedogled.
Da se vratim na amandman. Očekujem da razumete. Ne sumnjam u to šta je cilj ovog amandmana. Očekujem da on bude prihvaćen. Hvala.