Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se povodom amandmana.
Pojedine poslaničke grupe imaju očigledno averziju prema gospođi Zorani Mihajlović i kad god se ona pojavi u Narodnoj skupštini oni imaju potrebu da su svoju političku žuč iskale na njoj. No, to je njihovo legitimno pravo. Ja doduše ne znam ko je kome nosio torbu, ko je u kom momentu bio u nekoj političkoj partiji, ali to za ovu raspravu nije ni bitno. Na kraju krajeva, to su insinuacije sa kojima se SNS manje više suočava svaki dan.
Pre nekoliko dana takođe je ovde bila gospođa Zorana Mihajlović. Poslanici koji danas pokušavaju da svoj politički bes iskale na njoj tvrdili su da ne valjaju tuneli na deonici puta LJig-Preljina, da tu kamioni ne mogu da prođu, pa da je tu isto bilo nekih nameštanja, nekih, kako oni kažu, muljanja, grebanja asfalta, da bi neko uzeo pare. Juče je premijer seo u jedan od tih kamiona, prošao tim tunelom, ništa strašno se nije desilo, sem što smo omogućili građanima tog dela Srbije da imaju novih 40 kilometara autoputa.
Sada kada bi hteli da odgovaramo na svaku insinuaciju, na svaku laž, na svaku uvredu i svaku klevetu koja dođe na račun Aleksandra Vučića ili nekog ministra u Vladi Republike Srbije, mi po ceo dan ništa drugo ne bismo trebali da radimo sem da na to odgovaramo – ko je šta objavio na svom Tviter profilu, na Fejsbuku, šta je izjavio u novinama, šta je objavio ovaj ili onaj medij. Prosto, za to SNS nema vremena.
Što se tiče samog amandmana, nekoliko stvari. Prvo, obrazloženje amandmana je napisano tako da je jasno i onima koji su pravnici i onima koji nisu pravnici. Dakle, u obrazloženju zašto ne treba prihvatiti ovaj amandman, a inače to obrazloženje je identično sa obrazloženjem zašto ne treba prihvatiti amandman gospodina Branislava Mihajlovića, navedeni su upravo oni argumenti na kojima insistira i Vlada, a na kojima insistira i poslanička grupa SNS.
Naime, u obrazloženju zašto ne treba prihvatiti ova dva amandmana koja su suštinski istovetna između ostalog stoji – izgubila bi se pravna mogućnost ostvarivanja dodatnog nivoa transparentnosti u navedenom postupku. Brisanjem ovlašćenja za propisivanjem uslova koje moraju da ispunjavaju privredna društva za obavljanje poslova izvođenja radova u okviru obavljanja poslova tehničkog održavanja vodnih puteva postojala bi mogućnost da se prilikom sprovođenja postupaka javnih nabavki prijavljuju kompanije koje uopšte nemaju flotu ili nemaju odgovarajuću flotu za obavljanje poslova tehničkog održavanja, što bi bilo suprotno cilju koji se želi postići Predlogom zakona.
Dakle, Vlada Republike Srbije ovim Predlogom zakona upravo želi da otkloni bilo kakvu mogućnost sumnje u transparentnost javnih nabavki. Smeta vam zašto je to ovlašćenje po Predlogu zakona pripalo ministru. Prvo da rasčistimo jednu stvar. Sa stanovišta Zakona o državnoj upravi potpuno je svejedno reći – ministar ili ministarstvo zato što su sva ovlašćenja ministarstva skoncentrisana u rukama ministra i kada donosi pojedinačne pravne akte i kada donosi opšte pravne akte. I jedne i druge donosi i potpisuje ministar, eventualno, po njegovom ovlašćenju državni sekretar ili pomoćnik ministra. Ali, ministarstvo i ministar u srpskoj pravnoj terminologiji imaju potpuno identično značenje. Niko sem ministra ne može da donese upravni akt. Niko sem ministra ne može da naloži inspekcijski nadzor. Niko sem ministra ne može da donese opšti pravni akt.
Sada, mi smo kod ovog amandmana, u stvari na terenu prava ministra da donosi opšte pravne akte. Nekima to smeta. Ne znam zašto im to smeta, zato što po Zakonu o državnoj upravi ministar može da donosi na osnovu zakona, dakle ne po svojoj sopstvenoj inicijativi, ne po svojoj želji, ne po kriterijumima koje on sam određuje, nego na osnovu zakona, tri vrste opštih pravnih akata - pravilnike, naredbe i uputstva. Zamislite situaciju da takve norme nema u Zakonu o državnoj upravi, naši zakoni bi imali po 1000, 2000, 3000 članova. Niko živi se u toj šumi članova jednog zakona ne bi mogao da snađe. Zakon reguliše..
(Nataša Jovanović, s mesta: Zašto mešate to?)
Ne mešam, ja vam samo kažem, Ministarstvo i ministar to vam je jedno te isto, zato što su sva ovlašćenja ministarstva skoncentrisana u rukama ministra, naša ministarstva, pa čitali ste valjda Lazu Kostića, osnovni princip o uređenju državne uprave je monokratski princip, da li je tako?
Da, čitao sam ga i ja. Dakle, administrativno pravo Kraljevine Jugoslavije.
(Nemanja Šarović, s mesta: Kada si čitao?)
Vi ga izgleda niste čitali, vi izgleda to mešate.
Dakle, monokratski princip o uređenju ministarstava znači da je na čelu ministarstva jedan čovek i sva ovlašćenja ministarstva su skoncentrisana u njegovim rukama, i da donosi pojedinačne pravne akte i da donosi opšte pravne akte.
Ovi opšti pravni akti na koje se odnosi ovaj član Predloga zakona su pravilnici, naredbe i uputstva i sasvim je logično da se ministru, ma ko to bio, ne znam zašto ste vi opterećeni ličnošću Zorane Mihajlović, Zorana Mihajlović je danas ministar, sutra možda neće biti ministar, mi smo danas narodni poslanici, možda sutra nećemo biti. Ovde se ne radi o ličnostima, ovde se ne radi o pojedincima, ovde se radi o institucijama. Institucije su trajnog karaktera, ličnosti su prolazne, u tome se, nadam se, slažemo, ali ne vidim šta je sporno da se ministru na osnovu zakona da ovlašćenje da shodno Zakonu o državnoj upravi bliže propisuje uslove u postupku javnih nabavki, da nam se upravo ne bi dešavale zloupotrebe.
Pravilnici, naredbe i uputstvo, nisu nikakvi tajni akti. Oni se objavljuju u „Službenom glasniku Republike Srbije“ na isti način na koji se objavljuju i zakoni. Dakle, ne radi se o tome da mi sada izbegavamo da nešto regulišemo zakonom, pa dajemo ovlašćenje ministru da on to sam nešto propiše, a to što on propiše niko živi neće znati osim njega. To nije tačno. Ovo govorim zbog građana. Dakle, svi opšti akti koje donosi ministar, ne samo gospođa Zorana Mihajlović, bilo koji ministar u Vladi Republike Srbije, objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i svako ko bude hteo da pročita koji su to bliži uslovi da u postupku javnih nabavki u ovom domenu, rečnog, odnosno vodnog saobraćaja, moći će na vrlo jednostavan način da se upozna. Uzme „Službeni glasnik“, pročita taj pravilnik i stvar je potpuno identična, pri čemu pravilnici, naredbe i uputstva takođe podležu oceni ustavnosti isto kao i zakoni.
Ne razumem konstataciju da ćemo mi doći u situaciju da nećemo imati Ustavni sud. U svakom kolektivnom organu se dešava da nekome istekne mandat. Ističe i mandat narodnim poslanicima. Svi se mi biramo na neki mandatni period, neko na četiri, neko na pet godina, neko na duži vremenski period, ali se svi biramo na neki vremenski period. To što nekome ističe mandat ne znači da neće postojati institucija kojoj će neko ko smatra da je zakon ili Ustav povređen moći da se obrati. U tom smislu, nema potrebe da plašimo građane Srbije da neće postojati Ustavni sud u Republici Srbiji zato što određenom broju sudija ističe mandat. Oni koji su nadležni da sprovedu i pokrenu postupak izbora novih sudija Ustavnog suda, to će da urade i ničije pravo neće biti dovedeno u pitanje.
Samo želim da kažem da nema potrebe da mistifikujemo stvari koje su, ja mislim, poznate svakome iole, iole solidnom obrazovanom pravniku. Dakle, ovde je stvar sa pravnog aspekta potpuno jasna. Sve je transparentno, sve je dostupno javnosti i izbegava se mogućnost bilo kakvih zloupotreba. Više bi zloupotreba bilo kada ova mogućnost ne bi postojala, kada biste imali neku opštu normu u zakonu, pa da vam onda tamo neki direktor propisuje uslove kakve on želi. Ne, pored zakona mi smo, ne samo ovlastili, nego i obavezali ministra da donese opšti pravni akt kojim će da propiše bliže uslove. Dakle, imate i zakonom propisane uslove i bliže definisane uslove opštim aktom ministra, odnosno ministarstva, koji se objavljuju u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Ne vidim gde je tu mogućnost bilo kakve zloupotrebe ili ukidanje principa transparentnosti u sprovođenju postupka javnih nabavki u ovoj oblasti, vodnog, odnosno rečnog saobraćaja.