Reč ima narodni poslanik Predrag Jelenković.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, vojni kompleks Kasarna „Filip Kljajić“ u Nišu je nepokretnost koja nije baš neophodna za funkcionisanje Vojske Srbije prosto se vidi iz oglasa dnevnog lista „Politika“ od 1. oktobra 2016. godine. Naime, Republička direkcija za imovinu Republike Srbije je pokrenula postupak prodaje tog objekta. Ovaj kompleks bi dobio svoju funkcionalnu namenu korišćenjem za gradske ustanove koje se nalaze u postupku restitucije. Naime, ustanove kulture, Galerija savremene umetnosti i Narodni muzej u Nišu su ušli u postupak restitucije i očigledno sa manjkom para u budžetu grada Niš bi grad Niš izgubio jako važne objekte.
Pitanje ministru kulture – da li je moguće da u budžetu za 2017. godinu predviđenim na stavci – nenamenski transferi za grad Niš budu uvećana sredstva barem u iznosu ili u približnom iznosu koji grad Novi Sad od 2014. godine ima?
Obezbeđivanjem ovih transfera, odnosno nenamenskog transfera i iznosa grad Niš rešava situaciju da pribavi značajnu imovinu kojom bi se upravo podigla ta kulturna ponuda značajna za grad Niš i za funkcionisanje uopšte turističke ponude grada. Naročito je važno što bi se ta sredstva svakako kupovinom tog vojnog objekta od strane grada Niša vratila u budžet Republike Srbije, ali za drugačiju namenu.
Drugo pitanje vezano za ministra prosvete, a to je – da li Vlada Republike Srbije i Ministarstvo prosvete kao nominalni vlasnik katastarske parcele planira i kada da materijalno podrži napore Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu, kao i fakulteta, Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu izgradnjom, odnosno dogradnjom nove zgrade u dvorištu fakulteta koji su još pre osam godina obezbedili idejna i urbanistička rešenja tj. idejne i urbanističke dozvole.
Za sufinansiranje troškova svoje interesovanje u međuvremenu za izgradnju te nove zgrade Filozofskog fakulteta izrazili su i predstavnici Nemačke, Francuske i Ruske ambasade, jer bi se njenom izgradnjom obezbedio upravo taj neophodan prostor za odvijanje brojnih kulturnih manifestacija, odnosno samih događaja u okviru postojećih departmana za francuski, ruski i uskoro nemački jezik.
Obrazloženje je isto kao i za prethodno pitanje, da li je moguće da se u budžetu za 2017. godinu predvide dodatna sredstva kroz poziciju nenamenski transferi, u iznosu istom kao i za grad Novi Sad? Hvala vam.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić. Izvolite.

Hvala, poštovan predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, imam uglavnom par pitanja za predsednika Vlade i predsednika SNS. Prvo pitanje je da li su građanima Srbije smanjene plate i penzije da bi šef odborničke grupe SNS u opštini Vračar, gospodin Uglješa Mrdić učestvovao na mirovnoj konferenciji u Londonu? Šta šef odborničke grupe bilo koje opštine u Srbiji traži na mirovnoj konferenciji u Londonu, a tema je kriza na Bliskom istoku i bezbednost u Severnoj Africi?
Opština Vračar plaća dnevnice, opština Vračar plaća troškove oko vize i sve ostale troškove. Taj papir je ovde. Koliko to košta, pitam premijer Vlade, i da li je premijer zbog toga građanima Srbije smanjio plate, smanjio penzije, podigao cenu struje, podigao cenu potrošačke korpe? Da li je ovo ono za šta se SNS bori, da šef odborničke grupe u opštini Vračar putuje po Londonu i učestvuje na mirovnim konferencijama sa kojima on nema ama baš nikakve veze, a sve o trošku građana Republike Srbije i o trošku građana Vračara? Da li su zbog toga ukradeni odbornici DS sa svojim koalicionim partnerima na opštini Vračar?
Dragi prijatelji, pošto čujemo da premijer želi da podigne spomenik pokojnom premijeru Zoranu Đinđiću, postavljamo drugo pitanje. Da li je makar nekoga iz SNS, a pre svega premijera sramota, jer je prošle nedelje u Ivanjici ukinuta ulica, glavna ulica koja je imala naziv Ulica dr Zorana Đinđića? Bez obzira na političke razlike, bez obzira na sve ono što mislimo jedni o drugima, Zoran Đinđić je bio premijer Vlade Republike Srbije koji je dao život za bolju Srbiju, a vidimo da je uzalud dao svoj život, jer vidimo kako mu danas ovi koji su na vlasti i protiv kojih se on celog svog života borio vraćaju na jedan nedostojan način.
Molim vas da povodom ove odluke, odluke o ukidanju Ulice dr Zorana Đinđića u Ivanjici, nemamo političkih razlika i molim vas da shvatite kakvu ste grešku učinili i da apelujete na vaše partijske poslušnike koji rukovode opštinom Ivanjica da tu odluku promene, jer ta odluka ne može doneti nikome ništa dobro.
Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam takođe pitanje premijeru, zašto premijer Srbije već dve godine obavlja funkciju koordinatora službi bezbednosti, zašto krši Ustav i zakon, kada ni premijer, ni predsednik Republike ne mogu da obavljaju funkciju koordinatora službi bezbednosti, a to radi već dve i po godine?
Po rečima ministra Stefanovića pokušan je atentat na premijer Srbije Aleksandra Vučića u Jajincima. Demokratska stranka kao državotvorna i ozbiljna i odgovorna stranka već 27 godina ne želi da politizuje tu temu, ne želi da se tom temom bavi kao što se tom temom bavio Tomislav Nikolić 2003. godine i govorio najodvratnije stvari za tadašnjeg premijer Zorana Đinđića, već DS želi odgovorno i državotvorno da pristupi tom problemu.
Sramno je da moja malenkost kao član Odbora za kontrolu službi bezbednosti i svi članovi Odbora za kontrolu službi bezbednosti nismo imali sednicu već 10 dana, a zemlja nam se nalazi u bezbednosnom kolapsu. Sednica Odbora za kontrolu službi bezbednosti je zakazana, pa otkazana 10 dana posle tih događanja sa obrazloženjem da službe nemaju dovoljno podataka o bezbednosti premijera. Da li je to istina, da li službe 10 dana posle tog događaja, bez obzira da li je on politički ili nije, želimo ozbiljno da pristupimo tom problemu, da li je moguće da službe 10 dana posle tog događaja nemaju dovoljno podataka i da nije održana sednica Odbora za kontrolu službi bezbednosti?
Poslednje pitanje za premijera, zašto nije, ne da li će, zašto Aleksandar Vulin nije smenjen sa mesta ministra u Vladi Republike Srbije, jer je na najgrublji način prekršio Ustav i zakon Republike Srbije i optužio američkog ambasadora da stoji iza pokušaja atentata na premijera? Nadam se da ste svi svesni težine koju jedan ministar izgovori i zahtevamo njegovu smenu.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje za Vladu Republike Srbije i premijera, da li imaju nameru da obrazuju komisiju koja će konačno ispitati političku pozadinu ubistva Zorana Đinđića?
S tim u vezi, posebno da se ispita politička pozadina koja do sada, deo političke pozadine koji do sada nije ispitivan, da se ispita priča koja kruži u javnosti da se potpredsednik DS u to vreme kupao zajedno sa njegovim ubicama, koje su osuđene, da se kupao u Šilerovoj ulici br.2, da se ispita ko je i kako isključio kamere na dan ubistva ispred Vlade Republike Srbije, na dan ubistva Zorana Đinđića. Takođe, da se ispita, s obzirom da sam ja u to vreme bio poslanik, da sam glasao da Zoran Đinđić bude premijer, ovde su retki iz njegove stranke koji su za to glasali, ja jesam, da se ispita uloga potpredsednika, tadašnjeg, njihove stranke o puštanju njegovih ubica ili naručioca ubistva Zorana Đinđića iz zatvora, odnosno posete potpredsednika zatvoru i puštanju iz zatvora Spasojevića i Lukovića pod nadimcima Šiptar i Kum.
Naime, u javnosti kruži priča da je potpredsednik tadašnje vlade, odnosno potpredsednik DS posećivao pomenuta lica u zatvoru i sve je to kuliminiralo određenim svađama, što je na kraju kao rezultat imalo smrt na demokratski način izabranog premijera. S tim u vezi, želeo bih da neko u Vladi, ukoliko postoji neki organ, da mi objasni kakve veze današnja družina ima sa politikom Zorana Đinđića, jer su razlike između te dve politike ogromne.
Takođe bih želeo da mi Vlada Republike Srbije objasni šta će preduzeti organi, posebno MUP povodom slavnog takmičenja hajniken pivarske udarne brigade i takmičenja u ispijanju piva u Smederevskoj Palanci i o finansiranju opštine preko fudbalskog kluba.
Takođe, povodom poslednjeg samita tzv. demokratske opozicije primetio sam da od sedam, osam, okupljenih biciklista među političkim strankama četiri uopšte nisu političke stranke. Dakle, radi se o udruženjima građana i ja pitam Ministarstvo za državnu upravu i Ministarstvo privrede šta će preduzeti povodom toga što se određena udruženja predstavljaju kao političke stranke?
U parlamentu već imamo dva udruženja koja su registrovana, ne u Registru političkih stranaka nego u Privrednom registru, to pravnici kao gospođa Radeta znaju, i nastupaju u parlamentu kao političke stranke. Pitanje za Ministarstvo državne uprave, da li to znači da mi svi treba da pogasimo političke stranke i da nastupamo kao udruženja građana, zato što da bi osnovali političku stranku treba vam 10 hiljada izjava građana, ukoliko je ona manjinska 1000, a ukoliko se registrujete u Privrednom registru potrebno vam je tri potpisa? Vi se onda kamuflirate u političku stranku i tako nastupate.
S tim u vezi moram i da kažem, da Ministarstvo za državnu upravu o ovome mora da povede računa, s obzirom da političke stranke podležu kontroli Agenciji za borbu protiv korupcije, a ova udruženja fantomske političke stranke koje koriste, a nevladina organizacija da sebe predstave kao velike političke stranke. Tu obavezu nemaju.
Takođe, političke stranke moraju da vode evidenciju o prilozima, pravnih fizičkih lica, udruženja građana takvu vrstu obaveze prema Agenciji nemaju. Ono što je najbitnije nevladine organizacije koje su u ovom slučaju političke stranke, imaju pravo finansiranja iz inostranstva dok političke stranke to pravo nemaju i zato ta udruženja građana, svedoci smo ovih dana da se to i dešava, prerastaju ne u nevladine, već u svojevrsne antivladine organizacije, izigravaju zakon i s tim u vezi, čak neki od lidera navodih stranaka, u stvari, udruženja građana su i savetnici stranih ambasada. Jedan od lidera te nevladine organizacije koji sebe predstavlja kao lidera političke stranke je savetniku u Američkoj ambasadi.
Jasno i glasno tražim od Ministarstvo za državnu upravu i Ministarstva privrede koji se prepliće, da li mi treba da pogasimo političke organizacije, izbegnemo sve obaveze koje zakon nalaže i da nastupamo kao oni ili će oni nešto preduzeti po ovom pitanju? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković.

Hvala.
Pitanja za predsednicu Narodne skupštine, koleginicu Maju Gojković.
Zašto je kolegi Martinoviću dozvoljeno da čak 28 puta zloupotrebi javljanje po Poslovniku da bi mimo dnevnog reda brutalno napadao druge poslanike, vređajući ih na mrtvo ime? Zašto je kolega Ćirić kažnjen, čim je prvi put pokušao da uradi isto što i kolega Martinović, nekažnjeno uradio čak 28 puta? Zašto je kolega Đurišić kažnjen, kada je sasvim opravdano protestovao zbog uskraćivanja prava na repliku? Zašto je kolegi Atlagiću dozvoljeno da sasvim mimo bilo kakvog dnevnog reda…
Izvinjavam se, jel mogu možda kasnije, da stabilizujem grlo, pa ponovo, ili da pročita koleginica umesto mene?

Ne čujem vas koleginice. Hoćete kasnije da se javite. U redu.
Reč ima narodni poslanik Stefana Miladinović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Uvažene koleginice i kolege, ja ću da nas tražiti obaveštenje od ministra unutrašnjih poslova i ministarke nadležne za poslove saobraćaja, budući da ovo o čemu želim da govorim tiče se oba resora.
Godine 2009. Srbija je usvojila novi Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima čime su stvoreni uslovi za uspostavljanje jednog novog savremenog sistema upravljanja bezbednošću saobraćaja. Ovim zakonom definisane su i obaveze i odgovornosti postojećih institucija, jačanje njihovih kapaciteta, a zakon je predvideo i formiranje novih institucija.
Svakako da novo rešenje i kaznene odredbe koje su predviđena ovim zakonom za sve subjekte bezbednosti saobraćaja, doprinele su da dođe do smanjenja svih posledica saobraćajnih nezgoda. O tome govori i 2010. godina, kao prelomna godina, odnosno prva godina primene ovog zakona kada je zabeleženo značajno smanjenje stradanja na našim putevima.
Ovaj trend smanjenja nastavljen je u narednim godinama, ali ipak Srbija, kada je u pitanju Evropska statistika nije na zavidnom nivou. Najčešći uzroci saobraćajnih nezgoda kod nas su nepropisne i neprilagođena brzina, izvođenje nepropisnih radnji vozilom u saobraćaju, ne ustupanje prava prvenstvo prolaza, psihofizičko stanje vozača, pre svega pod dejstvom alkohola, ali nepropisno kretanje pešaka kolovozom.
Prema zvaničnoj statistici u Srbiji, pa i u Evropi, česti izazivači saobraćajnih nezgoda jesu mladi vozači. To je kategorija građana od 18 do 25 godina sa svega do tri godine vozačkog iskustva, oni višestruko izazivaju saobraćajne nezgode u odnosu na iskusne vozače i nažalost ukupnom broju poginulih učesnika u saobraćaju na
našim putevima, mladi vozači, učestvovali su sa oko 15%. Ovo ukazuje na potrebu za posebnim merama usmerenim ka ovoj kategoriji.
Verujem da Radna grupa za brigu i čuvanje mladih vozača koja je formirana 2014. godine u okviru koordinacionog tela za bezbednost saobraćaja Vlade, jeste pripremila neka rešenja u pogledu pooštravanja i pravila i sankcija, kada su u pitanju ovi učesnici u saobraćaju i svakako verujem da su pripremljeni određeni programi, prevencije, edukacije, budući da je to jako važno.
Od stupanja na snagu ovaj zakon je pretrpeo nekoliko izmena, a ove izmene su bile tehničke prirode, neke su se ticale usklađivanja sa našim drugim zakonima, ili pak propisima EU, ali sveobuhvatnih izmena i dopuna nije bilo. U ovom periodu doneta je Strategija bezbednosti saobraćaja za period 2015-2020 koja jeste definisala pravce daljeg unapređenja ovog sistema i svakako za njihovu realizaciju potrebna su i neka nova zakonska rešenja.
Mi godinama u nazad slušamo najave izmena i dopuna ovog zakona. Nekoliko puta su se i nadležne institucije bavile ovim pitanjem. Formirane su različite radne grupe, pripremani nacrti zakona. Svakako da ovaj zakon jeste kao što sam rekla uspostavio novi sistem i činjenica je da je za primenu svih odredbi i ocenu kvaliteta novih rešenja potrebno vreme, ali verujem da bez obzira na kompleksnost ovog sistema šest godina od kada se ovaj zakon primenjuje sasvim dovoljno da se pripreme neke izmene koje smo zaključili da su neophodne.
Javna rasprava održana je prošle godine i predviđa izmenu brojnih odredbi koje se pre svega odnose na vozače, odnosno učesnike u saobraćaju. Sama primena pokazala je potrebu i za izmenu i dopunu onih odredbi kojima se definišu i dužnosti i obaveze institucija, jer ovaj kompleksni sistem se i bazira na saradnji institucija iz najrazličitijih oblasti i zahteva stalno unapređenje i mera prevencija i propisa. Činjenica da je ZOBS doprineo i razvoju savremene saobraćajne infrastrukture propisujući i obaveze za upravljače puteva, propise u izgradnji putne infrastrukture i održavanja saobraćajnice i signalizacije.
Verujem da će i jučerašnje otvaranje auto puta LJig-Preljina imati uticaj kada je u pitanju smanjenje saobraćajnih nezgoda, jer i ova deonica odgovara upravo savremenim bezbednosnim zahtevima u pogledu izgradnje, a svakako zamenjuje jednu od najtežih i najopterećenijih saobraćajnica u Srbiji, a to je Ibarska magistrala koja sa velikim brojem rizičnih tačaka unazad godinama odnosila živote.
Moje konkretno pitanje danas jeste, kada će izmene i dopune Zakona doći u Narodnu skupštinu, šta one obuhvataju uz jedan predlog da se pre upućivanja konačnog predloga zakona održi javna rasprava u Narodnoj skupštini ili po ugledu na praksu iz prethodnih mandata, možda i zajednička sednica, nadležna dva odbora po ovom pitanju. Hvala.