Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, kolege poslanici, pa, tražila sam još reč prilikom prethodnog predlagača kada je u pitanju bio amandman koji se odnosi na brisanje člana 2. koji govori da se briše Predlog zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim plovnim putevima. Znači, predlagači ovakvog amandmana su pokušali na jedan politikantski način da celu temu koja se odnosi na unutrašnje plovne puteve, na vodni saobraćaj,, zamene temom koja se odnosi na vodoprivredu i na deo koje je u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Znači, tema koja se bavi plovnim putevima i vodnim saobraćajem i našim međunarodnim obavezama, pogotovo kada govorimo o plovnim putevima, o reci Dunavu ili Savi, menjamo za priču o priobalju, uređenju priobalja, odbranu od poplava. Znači, to je prvo jedno neznanje koje je poteklo od samog predlagača kada smo govorili o ovom amandmanu.
Što se tiče uopšte plovnih puteva i vodnog saobraćaja, ovde treba reći da mi smo kao država jednostavno u ovoj oblasti jako puno zaostali za zemljama koje zaista izlaze na međunarodne reke i koje se bave jednostavno vodnim saobraćajem. Srbija je posle 2000. godine, kada je bila u situaciji da razvija uopšte vodni saobraćaj, jednostavno to nije uradila. Zatekla je situaciju da postoji Plov-put kao jedna savezna javna ustanova u to vreme kada je postojala savezna država, sa 250 brodova prosečne starosti od 30 do 50 godina i kao takva ustanova je trebalo da izdržava ne samo zaposlene i mornare koji su se na tim brodovima bavili održavanjem plovnog puta i obeležavanjem međunarodnog plovnog puta koji je naša međunarodna obaveza, odnosno prema Međunarodnoj konvenciji o Dunavskoj strategiji, koja je inače potpisana još 1948. godine, gde je Srbija i depozitar takve međunarodne konvencije.
Treba reći da Srbija od tada do danas nije bila u situaciji ni ekonomski ni kadrovski da prati uopšte korak razvoja unutrašnjih plovnih puteva. Zašto? Zato što vi ako pogledate današnje luke kao što su Budimpešta i Beč, vidite čime se bave suštinski zemlje koje se bave razvojem unutrašnjih plovnih puteva, a da ne pričamo o tome da smo i jedna od potpisnica inicijativa na svim nivoima, počev od parlamentaraca, pa do izvršnih organa i institucija i predstavnici autonomne pokrajine tzv. Dunavske strategije, jedne naše međunarodne obaveze koja u budućnosti treba suštinski da nam omogući da se zaista bavimo vodnim saobraćajem na onaj način kako se bavi Mađarska, kako se bavi Austrija.
Te obaveze govore o tome da plovni put morate da imate po određenim karakteristikama i gabaritima. To znači da unutrašnja morfologija mora da bude po određenim standardima da bi omogućila da brodovi koji plove unutrašnjim plovnim putevima Srbije mogu da bezbedno dođu do, recimo, Crnog mora preko Dunava. Samim tim, mi imamo obavezu da održavamo i da vršimo određene morfološke i hidrograđevinske objekte u tom plovnom putu i imamo obaveze da za to možemo kadrovski i tehničko-tehnološki da budemo spremni.
Očito da to država nije spremna i nije spremna da staru mehanizaciju stavi u funkciju ovako nečega. Zbog toga postoje i određene kompanije i državne i poludruštvene, nekadašnja društvena preduzeća koja su sada firme koje rade i funkcionišu i ovakve poslove i mogu da se jave na određene vrste konkursa koje će raspisati ministarstvo i da je to jedan od načina da se na određeni način obavi posao koji nam je zadat, i to u međunarodnim okvirima, i s druge strane, da naše kompanije, koje zaista rade ovaj posao, a ne samo obeležavanje i sanaciju plovnog puta, već i deo koji se odnosi na funkcionisanje zimovnika kada je u pitanju uopšte vodni saobraćaj i naše obaveze u lukama, da to mogu da rade.
Zbog toga je jedini način da sprovedete jednu utakmicu, a to je javni poziv, i da na toj utakmici i na tom takmičenju se jave svi oni koji mogu na određeni način da odrade ovaj posao. To je prevazilaženje jednostavno naših unutrašnjih problema funkcionisanja kadrova koji postoje i onoga što treba da uradimo i za čim treba da težimo da budemo države sa razvijenim unutrašnjim plovnim putevima.
Zašto ovo govorimo? Ukoliko osposobimo naše plovne puteve za funkcionisanje međunarodnog saobraćaja, ukoliko povećamo veći broj brodova koji će ići našim međunarodnim rekama, mi prvo obezbeđujemo veći posao u lukama, obezbeđujemo prikupljanje taksi i naknada i samim tim, punimo budžet na bolji i efikasniji način. Da vam ne pričam o tome da određene razvijene evropske države svoje plovne puteve koriste kao jedan od najboljih vidova saobraćaja i najjeftinijih vidova saobraćaja i samim tim, mi moramo time da razvijemo i jedan od koridora koji se naziva Koridor 7, kada govorimo o plovnom putu Dunava. Dovodimo do toga da pored ovih koridora koji se odnose na drumski, železnički i vazdušni saobraćaj, dobijamo razvoj jednog multimodelnog saobraćaja. Samim tim, podizanjem privredne aktivnosti u lukama, mi podižemo uopšte i privredne aktivnosti same zemlje i taj rast koji se ogleda na tom krajnjem našem funkcionisanju svake godine kroz određene privredne aktivnosti, koji se meri inače po broju gotovih proizvoda i usluga koji su u odnosu na prošlu godinu, najbolje se ogleda praktično kroz funkcionisanje naših luka.
Zašto sada ovo govorim? Zato što amandman, koji je predložen, da se ovaj predlog zakona uopšte briše govori o nepoznavanju uopšte stvari u društvu i nepoznavanju uopšte teme kada govorimo o vodnom saobraćaju i potrebi da se ovi zakoni menjaju, usavršavaju i postavljaju na jedan potpuno normalan i legitiman način, kako funkcioniše u razvijenim državama koje imaju tu mogućnost da kroz međunarodne reke, kao što je Srbija, koja ima i Dunav i Savu, može jednostavno da svoje privredne aktivnosti poveća. Zbog toga ovaj amandman zaista ne treba prihvatiti, pogotovo kada se govori o brisanju ovakvog zakonskog predloga.
Kada govorimo o predlogu amandmana, kojima ne mogu određeni poslanici da prihvate činjenicu da postoji konkurencija na tržištu, kada je u pitanju posao izvođenja samih hidrotehničkih radova, onda treba reći da jednostavno takva vrsta posla nije u mogućnosti da bude isključivo u nadležnosti države kakva je postojala sada. Zbog tih nemogućnosti u tehničko-tehnološkom smislu same opreme sa kojima bi to radili, jednostavno dovodi do toga da ovakav amandman ne može da bude prihvatljiv, s jedne strane.
S druge strane, ako se zalažemo za to da određena davanja iz budžeta koje nazivamo i državna pomoć za određen poslove kojima se daje monopol u određenoj sferi, kao što je u ovoj sferi bio do sada, jednostavno je u suprotnosti sa standardima EU i direktivama za koje se zalažemo do 2012. godine. Zbog toga postoji zaista realno opravdanje da ovakve amandmane ne treba prihvatiti. Hvala.