Privodite kraju.

Izvinjavam se, znači, nama će zakon da prođe. Nama zakoni ne prolaze. Mi zakone pravimo zajedno sa svim partnerima, dakle, sve direkcije koje su vezane u bilo kom smislu za ovaj zakon su učestvovale u pravljenju zakona. Nakon svih tih rasprava, znači, na sednici Vlade, parlamenta itd. i baš zbog toga što nam zakoni ne prolaze po nečijim privatnim i ličnim interesima nego u interesima države Srbije i građana Srbije, zato se ti zakoni zaista i primenjuju, za razliku od onih svih pre nas koji su zakone donosili očito za svoje džepove.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da sam ja predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu dužan sam da odgovorim na prozivku jedne od koleginica.
Dakle, mi na tom odboru nikada nismo raspravljali o nekakvim pljačkaškim privatizacijama. Teme sam se držao koliko i ona sama, ali već kad pričamo o pljačkaškim privatizacijama mogli bi da pričamo i o pljačkaškim stečajevima, recimo da pričamo o onih 14 stečajeva, da pričamo o kompaniji „Braća Karić“, o astronomskim honorarima, možemo da pričamo o „Beogradu novi put“, pa možemo da pričamo o „Stankomu“, „Delta legalu“. Pa, možemo da pričamo ko se u stečaju osladio u Šećerani „Dimitrije Tucović“, kako su varani radnici, kako su varani oni siroti ljudi koji su ostali bez stanova u „Delta legalu“ i „Stankomu“. Mogli smo o tim pljačkama da pričamo kad već koleginica kaže da se ja nisam držao dnevnog reda, a da ona jeste.
Što se plovnih puteva na Savi tiče i „Beograda na vodi“, da će navodno „Beograd na vodi“ da zaustavi plovni put na Savi, ja u to ne verujem, ja verujem da stručnjaci daleko to bolje znaju nego što to mogu neki da uvračaju. Ne znam odakle to koleginici i da li je to videla u kartama, pasulju ili kugli, ali ja verujem da će Sava i dalje biti plovni put. Hvala.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku narodni poslanik Saša Radulović.

Hvala predsedavajući.
Reklamiram član 107. i član 106. takođe. Jutros ste prekinuli poslanicu Branku Stamenković i kazali da vređanje nije dozvoljeno, a dopuštate ovako lično obraćanje.
Primenjivanje različitih aršina na poslanike u ovoj sali zavisno od toga da li su u poziciji ili opoziciji, jednostavno nije u redu. Ovo niti je tema pričati o stvarima o kojima gospodin ništa ne zna. Naravno, ja sam ponosan na sve stvari koje sam radio u stečajevima, jer sam štitio ljude i štitio njihova prava.
Znači, jednostavno ovo nije tema. Ne bi smeli da dozvolite da se o ovome uopšte govori. Ovo je vređanje narodnih poslanika. Vaš zadatak je da vodite računa o dostojanstvu Narodne skupštine i da takve stvari ne dozvolite i da uzmete reč isto onako ekspresno kao što ste uzeli reč poslanici Branki Stamenković.
Molio bih vas da se držite toga. Ovakve stvari nisu dozvoljene. Zaista, ne razumem kako je moguće da je vladajuća većina toliko osetljiva da kada razgovaramo o temi, čak i ako je pogrešno ono što se tvrdi, o tome može da se govori, nego se odmah prelazi u vređanje, omalovažavanje, iznošenje neistina o ljudima. To ne biste smeli da dozvolite. Hvala vam.

E, sada gospodine Raduloviću, da naučite, jer izgleda mi ceo ovaj mandat ćete da učite. Treba da znate da je gospodin, kolega Rističević dobio pravo na repliku zato što se vaša koleginica, iz vaše poslaničke grupe na određen način, koji je on shvatio uvredljivim obratila njemu kao predsedniku Odbora za poljoprivredu. U tom svom odgovoru on je koristio istu onu argumentaciju koju je koristila vaša koleginica dok ga je napadala s jednom razlikom, sa jednom jako velikom razlikom, kolega Rističević je na to imao pravo na repliku, a koleginica nije imala pravo da se obrati predsedniku odbora a ja sam to dozvolio.
Ako sam kršio prava nečija, ovde sam kršio prava vladajuće većine prema opoziciji i stavio poslanike koji ne podržavaju Vladu u povlašćeni položaj, i vama to smeta.
(Saša Radulović, s mesta: Ne možete da kažete šta vam padne na pamet. Gospodine, pa postoje stenogrami. Ne možete tek tako da govorite, stenogrami postoje.)
Gospodine Raduloviću niste dobili reč, prema tome dozvolite nam da nastavimo dalje da radimo.
Po Poslovniku narodni poslanik Marijan Rističević.
(Saša Radulović, s mesta: Kako po Poslovniku?)
Isto kao i vi gospodine Raduloviću.
(Saša Radulović, s mesta: Na čije izlaganje po Poslovniku, gospodine Arsiću?)
Na vaše izlaganje.
Molim vas da se vratite na svoje mesto, a svaki poslanik …
(Saša Radulović, s mesta: Molim vas, objasnite mi po kom osnovu gospodin dobija reč po Poslovniku?)
Na osnovu člana 103. Poslovnika. Molim vas, nemojte da mi dobacujete i pustite me da radim.
(Saša Radulović, s mesta: Ne radite, u tome jeste stvar. Gospodin je govorio o sebi i sada reklamira Poslovnik.)
Gospodine Raduloviću, u skladu sa članom 109. izričem vam opomenu.
Reč ima kolega Rističević. Izvolite.

Reklamiram 103, 106, 108. i 109. Gospodine predsedavajući reklamiram povredu Poslovnika u delu 103. koji decidno kaže – kada neko zloupotrebi pravo po Poslovniku narodni poslanik ima pravo da reklamira tu povredu i zato ja reklamiram misleći da kolega Radulović to svoje pravo zloupotrebio i da je u skladu sa stavom 7. i 8. vi morate da odbijete vreme poslaničkoj grupi koje je on zloupotrebi.
U vezi sa članom 106, mislim da je ometao mene da to iskažem. Vi ste mu u skladu sa Poslovnikom izrekli opomenu, ali moram da vas upozorim da na ovoj sednici on već ima dve opomene i mere oduzimanja reči i kada sledeći put povredi Poslovnik i kad mu date opomenu to iziskuje meru isključenja sa sednice. Ili povucite meru opomene, što ću ja radije prihvatiti ili zamolite kolegu da napusti salu s obzirom da remećenje posle oduzimanja reči, da remećenje rada Narodne skupštine iziskuje ukoliko vi izreknete novu meru, iziskuje udaljenje sa sednice. Ja za to nisam, iskreno vam govorim. Vreme je da građani vide ko je dotični gospodin, ali ili povucite opomenu i izrecite onu meru koju morate. Hvala.

Kolega Rističeviću, sada ću sa službom da proverim oko tih opomena, pošto je prošlo nekoliko dana, kako to izgleda. Jeste da ja gospodinu Raduloviću i njegovim poslanicima malo više gledam kroz prste zato što je njihov cilj da se predstave da su pismeniji, obrazovaniji, kulturniji od svih ostalih poslanika, što naravno nije tačno. Tako da imam mnogo veći stepen tolerancije da prikažem i ostalim poslanicima i građanima Srbije šta su oni zaista.
Inače, kolega Rističeviću, sada ovo što mi je iz službe rečeno, ranije mere opomene važe samo za onaj dan kada su izrečen. Znači, sada idemo sa novim krugom, tako da će Administrativni odbor da ima puno posla.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo gospodine Arsiću svedoci toga kao i mnoge kolege ovde koji su sada članovi SNS da je 2000. godine u političkom smislu na površinu isplivao sav talog i mulj koji se nazvao DOS. Isto tako, vi ste tada, gospođo Mihajlović, koliko mene moje političko iskustvo i pamćenje služi bili bleda senka Miroljuba Labusa, nosač torbe ili nešto slično.
Što se tiče ovog zakona očekivala sam od vas gospođo Mihajlović, pošto se hvališete svuda i na svakom mestu da ste izuzetno kompetentni za resor koji vodite, da ne izađete samo sa nekim kozmetičkim izmenama ovog zakona, da se opet setite četvrti put za redom ili vama drugi put, nasledili ste od svojih prethodnika očigledno taj manir, da vršite određene kozmetičke promene.
Smatram, gospodine Arsiću, da Narodna skupština treba da prihvati ovaj amandman koje su uputile kolege, a naročito zbog drugog stava člana 2. koji kaže da poslove tehničkog održavanja državnih vodnih puteva iz člana 13. ovog zakona vrši ovlašćeno pravno lice za tehničko održavanje državnog vodnog puta itd.
Najpre, zbog činjenice da nijedan vodni put u Srbiji danas nije bezbedan, a ja ću da se osvrnem na problem Zapadne Morave, ne samo zbog činjenice da u selu odakle potiče moj otac, to je selo Katrga na obali Zapadne Morave, već celim tokom Zapadne Morave, kao i u Opštini Čačak, tako i u Trsteniku, meštani nailaze na veliki problem.
Ogromna većina građana, gospođo ministre, je ostala bez svoje imovine, upravo zbog činjenice da posle 2000. godine „Srbijavode“ nisu strateški i tehnički opremljene da održavaju te vodne tokove. Zapadna Morava će, ako se ovako nastavi i takva nebriga, ja sam o tome govorila i kada je Velimir Ilić bio ministar, da ne bude zabune, pa kad sam mu skrenula pažnju na to da je ona već jednim svojim delom promenila tok, da ne samo da je nastala imovina koja je moje nasleđe i mojih predaka, već i ostalih meštana pomenutog sela Katrga i drugih sela u slivu toka reke. Sada ćemo imati situaciju, verujte mi, za dve godine, da može da se desi zbog takve erozije korita te reke, a verujem da slučaj sa mnogim drugima zbog upravo tog neodržavanja mulja i taloga i svega što se tu zadesi, a nemaju čime da rade, da će reka teći posred sela.
Zašto se povereni i projektni poslovi poveravaju direkciji, a sada to želite da dajete određenim pravnim subjektima koji imaju licencu za to, a ne ulaže se strateški upravo u „Srbijavode“ koje su uništene posle 2000. godine kada je taj dosovski talog isplivao na površinu, početak njihovog uništavanja?
Ja mislim da je krajnje vreme da Narodna skupština Republike Srbije donese strateški zakon koji će da se bavi ovim pitanjem, jer da sanjamo o tome da će Velika Morava, koju je jutros kolega Aleksić pomenuo, da ima svoj plodni tok na način da to bude korisno za državu, ne verujem, osim ako ne iskoristimo neko strateško buduće partnerstvo sa Narodnom Republikom Kinom, koja će možda uložiti u tako nešto, jer ona to nije već unazad nekoliko decenija, a bila je pre više od 100 godina.
Pošto nemam više vremena, ja verujem da ćete u budućnosti da se pozabavite ovim pitanjem, ali više očekujem da će time da se bavi neka buduća vlast, jer ova očigledno i sa vama u tom ministarstvu nije za to sposobna. Hvala.