Poštovane koleginice i kolege, ja ću odmah na početku da kažem da se slažem sa ovim amandmanom i da ću glasati za taj amandman. Znači, nemojte da imate uopšte predrasuda da treba neko da mi određuje da li mogu da glasam ili ne mogu i da li sam jedan od onih koji neće podržati taj amandman, a podneli smo, naša poslanička grupa, odnosno kolega do mene i kolega Krsto su podneli taj amandman.
Šta je tu, po meni, najveći problem? Najveći problem je što smo svi mi krenuli u diskusiju vezanu za neke ljude koji obavljaju određene funkcije. Ma, uopšte me ne interesuje ko je na kojoj funkciji. Srbija je u problemima. Srbija je u reformi. Kako da pomognemo Srbiji? Pa, svako od nas, svaki građanin mora da da makar najmanji doprinos da bi Srbija izašla iz ove muke u kojoj se našla. Šta sad to vredi što ću ja da kažem, ili neko od mojih kolega, da je za ovo što je zadesilo Srbiju kriva neka bivša vlast? Ništa ne vredi, ali svi zajedno moramo da uradimo nešto da bi se Srbija oporavila.
Kako ćemo to da uradimo? Ja mislim da treba svako od nas da podnese teret, zavisno od onog sa kolikim sredstvima raspolaže. Oni koji imaju veće plate, trebaju veća odvajanja da daju. Oni sa najnižim, minimalnim platama, po meni, te ljude bi trebalo izostaviti iz bilo kakvih sankcija, odnosno skidanja plata.
Da li je lako to uraditi? Normalno da nije lako. Vi svi mislite Aleksandar Vučić, predsednik Vlade je neki, ne znam ni ja šta, čarobnjak koji ima neki čarobni štapić, pa će sad vic, vic i sve da reši. Ma, ne može to tako. Aleksandar Vučić da ima taj čarobni štapić, on bi najverovatnije sa njim prvo poprskao neke stručnjake da se uvošte i onda bi ih poslao kod Palme u onaj muzej voštanih figura, da mogu građani Srbije da vide ko ih je doveo u ovu situaciju u kojoj danas žive.
Zato mislim da moramo da budemo korektni i da iskreno kažemo - neka radna mesta, neki ljudi na tim radnim mestima su preplaćeni. Vi ćete reći sa pravom – to nije stvar ovog amandmana i to ne može na taj način da se rešava. Slažem se, ali ko kaže da ja kao predlagač amandmana moram da sve to znam? Pa, moje je kao poslanika da ukažem na nešto. Zašto bi Marijan Rističević bio toliko pametan da to zna? Ja mislim da on to ne zna. To nije njegova struka i on ne zna. Ima tu pravnika koji će nam pomoći, kad se saglasimo, da promenimo mnogo toga.
Što se tiče tih reklama za predsedničke izbore itd, imajte na umu onu narodnu – pevac koji radno kukuriče, obično završi u loncu. Prema tome, nemojte…
(Radoslav Milojičić, s mesta: Toma.)
Što se Tome tiče, nemam blage veze, ako se bude kandidovao, neka mu je sreća. Ako se bude kandidovao neko od vas, isto nek mu je sreća. A ko će za koga da glasa, pa svako od nas ima to pravo. Ja se nadam da ćemo se uvesti u neke normalne tokove i da ćemo ozbiljno raditi po pitanju glasanja, odnosno diskusije o ovom budžetu. Nemojte da spominjemo imena. Nije bitno, danas je na tom mestu jedan, sutra drugi. Šta to znači? Pa, ne borimo se za ime, nego se borimo za neki princip, da svako mesto bude nagrađeno onoliko koliko zaslužuje. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Gospodine Rističeviću, pomenuti ste direktno kroz izlaganje gospodina Stojmirovića i imate osnov za repliku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo da ovi gimnastičari izađu. Molim vas da me ne ometaju, a službu da pokupi te kartice i da zatvore vrata.
Istina je da sam ja dva puta glasao protiv izveštaja, odnosno protiv zaključaka o izveštaju i Poverenika i Zaštitnika. Zašto? Kada poverenik postane zaverenik, a zaštitnik zaštićenik, i kada postanu očigledno predmet političkog spora između političkih stranaka, tu nema ni „p“ od poverenika, tu nema ni „z“ od zaštitnika.
Evo, vidite kako me ometa onaj „Pink Panter“, a ja ne mogu da govorim kada neko stoji tu kao okočen paradajz.
To je bio razlog zašto sam glasao protiv izveštaja, jer ne mogu branioci ljudskih prava da budu, a treba da budu nezavisni pravnici iz oblasti ljudskih prava koji su se u svom poslu istakli braneći ljudska prava. Druga stvar, što nisu potpuno bili nezavisni. Jedan je bio činovnik u Miloševićevoj Vladi, a drugi je bio ministar za državnu upravu ispred jedne stranke. Bio je potpredsednik Skupštine, bio je poslanik, bio je član tri stanke. Kako neko može da bude nezavisan, da obavlja funkciju Poverenika ili Zaštitnika, ukoliko je bio na svim tim funkcijama? Tu nema ni „n“ od nezavisnosti.
Nije samo stvar plate, ali mislim da se ljudska prava ne mogu braniti količinom novca, to moraju da budu ugledi pravnici i zato ću glasati za ovaj amandman. Dakle, ugledni pravnici koji će svoju umešnost iskazivati ne količinom plate, ne količinom novca, već količinom posvećenosti ljudskim pravima za koja treba da se bore, a ne sa 100 hiljada evra koje su dobili od britanske ambasade. Hvala.

Zahvaljujem.
Vi želite povredu Poslovnika? (Da)
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Povređen je član 104. Ako ćemo na ovakav način igrati ping-pong između poslaničkih grupa, mogla bi to i opozicija da radi, npr. da ja pomenem nekoga iz poslaničke grupe DS ili Dveri ili bilo koga i da vi onda date pravo na repliku. Znači, zaista ne bi trebalo takvu praksu da uvodimo ovde i da na ovakav način jedni drugima nameštamo reč. Hvala.

Član 104. stav 3) Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije vrlo jasno kaže da predsedavajući odlučuje o pravu na repliku. Ovde je reč o dva poslanika koja pripadaju različitim poslaničkim grupama. Gospodin Stojmirović je rekao da gospodin Marijan Rističević ne razume, a on je kroz odgovore i kroz repliku pokušao da pokaže da razume i na pravi način sagledava temu o kojoj danas govorimo.
Najpre moram vas da pitam, gospodine Raduloviću – da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika?
(Saša Radulović, s mesta: Naravno, gospodine predsedavajući.)
Zahvaljujem, gospodine Raduloviću.
Reč ima narodna poslanica Marinika Tepić, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Koristiću i vreme poslaničke grupe LSV.
Moram odmah na početku da kažem da je za nas potpuno neverovatno da predlagač ovog amandmana i svi koji ga podržavaju nema svest o tome čemu zapravo služe institucije poverenika i u prethodnom slučaju Zaštitnika građana. Ako je nešto sigurno, to je da njihov posao zapravo služi upravo tome da se budžet štedi, ako ćemo pričati o ekonomskim parametrima, odnosno služi tome da građani o koje se država ogrešila i državni organi ne dođu u situaciju da tuže državu, već da intervencijama zaštitnika i poverenika se preduprede ove tužbe i da se zapravo budžet Republike Srbije i u tom smislu štedi i smanji.
Ja ću vas konkretno podsetiti na nešto što smo već čuli, a to da je budžet za Zaštitnika građana 216 miliona, budžet za poverenika 203 miliona, a budžet koji je pojedinačno predviđen u svim budžetima direktnih korisnika, a ukupno računajući se za sve penale i sudske presude, odnosno štete na osnovu sudskih presuda je 20 milijardi dinara u ovom budžetu.
Stoga, LSV je jedina koja je podnela amandmane da se za po 30 miliona povećaju budžeti poverenika i zaštitnika, ne plate, nego budžeti, da bi se te institucije dodatno osposobile i zapravo da bi pomogle budžetu da smanji troškove sudskih postupaka građana protiv državnih organa, to je u prvom redu jako bitno. Ili, mogu i ovako da kažem – 216 miliona za Zaštitnika građana, 203 miliona za poverenika, a za avio-službu Vlade 270 miliona, potpuno je neprimereno.
Ono što, naravno, želim na kraju da dodam, što je potpuno skandalozno, jeste personalizacija imena i prezimena lica koje u ovom trenutku obavlja funkciju Zaštitnika građana i stavljanje u kontekst predsedničke kampanje od strane pozicione većine i to kreiranja atmosfere naročito potpiruje i ovde prisutan ministar Aleksandar Vulin, koji najaktivnije učestvuje od jutros u ovoj raspravi. Ja ću podsetiti da je vrlo slična atmosfera bila i uoči predsedničkih izbora 2000. godine, kada je šefica njegove tadašnje partije vrlo aktivno učestvovala, Mirjana Marković, u stvaranju atmosfere koja je dovela do toga da Ivan Stambolić dobije metak u telo.

Ja vas molim da se ipak vratimo na amandman.

Ja vas molim da ne dozvolite, predsedavajući…

Dozvoljavam da govorite o amandmanu na član 8.