Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, Zeleni Srbije, kao članovi poslaničkog kluba SPS, podržaće predložene zakone koji su danas bili na dnevnom redu.
Ono što sam primetio jeste da je danas bilo malo reči o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o vodama. Mislim da to nije dobro. Na neki način to je signal da treba formirati novo ministarstvo zaštite životne sredine, odnosno prirodnih bogatstava i zaštite životne sredine, gde će voda kao resurs biti u tom ministarstvu.
Iako u obrazloženju za donošenje zakona stoji da je primarni cilj za donošenje ovog zakona usklađivanje sa propisima EU, mislim da je isto tako važno bilo da se razjasne nedorečenosti i nepreciznosti nekih članova starog zakona. Takođe, težnja ovog zakona je da se izbegne preklapanje nadležnosti između javnih preduzeća koja upravljaju vodama i da se obezbedi integralno upravljanje ovim resursom.
Ovaj zakon ne direktno, ali indirektno utiče da se razvija privredna delatnost u vodnom području. Proučavajući analizu efekata zakona i proceduru koja je bila zastupljena u javnoj raspravi, sugestije i predloge drugih ministarstava, javnih preduzeća, direkcija, nevladinih organizacija, da se zaključiti da je zakonopisac ovog teksta vodio računa o svim aspektima da se ne naruše interesi struke i države, a da se istovremeno omogući i privredni razvoj na vodnim područjima.
U toku same rasprave, kao što je zakonopisac opisao u tekstu, bilo je i različitih predloga. Bilo je predloga kao da, na primer, za projekat izgradnje objekata u vodnom području ne treba saglasnost Javnog vodoprivrednog preduzeća koje upravlja vodnim područjem, već je potrebna samo građevinska dozvola. Međutim, zakonopisac nije prihvatio takav predlog i ostao je pri svom stavu da je to nepovoljno za vodoprivredu.
Socijalistička partija Srbije i Zeleni Srbije daju značaj ovim izmenama i dopunama i kažu da je u tome što se njima Zakon o vodama usaglašava sa zakonima i propisima koji su doneti posle njega, te se time stvaraju uslovi da se bolje gazduje vodama sa ciljem što bolje zaštite voda, korišćenja voda i zaštita voda. Ovim izmenama i dopunama stvaraju se uslovi za ubrzanje procesa izdavanja građevinskih dozvola u sektoru voda. Takođe, donošenjem ovog zakona uređuju se raspolaganja i upravljanje vodnim zemljištem, što je veoma bitno, imajući u vidu da se na vodnom zemljištu obavljaju značajne privredne delatnosti.
Socijalistička partija Srbije i Zeleni Srbije misle da se ovim zakonom predlaže dobro rešenje na taj način što se ukida vodno područje Beograd, što je pozitivno, zbog toga što na postojećem administrativnom području grada Beograda nije bilo moguće integralno upravljanje sa vodnim područjima Sava, Dunav i Morava i da se nije moglo upravljati u skladu sa vodoprivrednim propisima, direktivama EU i domaćom praksom.
U praksi se videlo da odsustvo integralnog funkcionisanja stvara probleme. Ovo može biti osetljivo pitanje u pogledu upravljanja vodama između grada i Republike, ali to je sad takvo rešenje i mislimo da je to dobro rešenje koje će dalje funkcionisati i profunkcionisati i da će sve strane u ovom delu biti zadovoljne, jer ovim zakonom se stvaraju samo dva vodoprivredna preduzeća, Javno preduzeće „Vojvodinavode“ i Javno preduzeće „Srbijavode“. Ovakvo rešenje postoji i u šumarstvu, gde su za gazdovanje šumama na teritoriji cele Republike kvalifikovana samo dva javna preduzeća – Javno preduzeće „Srbijašume“ i Javno preduzeće „Vojvodinašume“.
Zeleni Srbije vrlo pozitivno ocenjuju ove izmene u zakonu i da će nadležno ministarstvo obezbediti izradu dva vrlo značajna dokumenta, a to je karta erozije Srbije i određivanje erozionih područja. Prva karta erozije Srbije i jedina koja je dosad urađena je rađena u periodu od 1968. do 1974. godine, štampana je 1975. godine. Kartu je izradio Institut za šumarstvo, a karta erozije je vrlo značajan pokazatelj stanja i gubitka zemlje.
Erozija zemljišta utiče na životnu sredinu i smatra se za jednog od najvećih zagađivača voda. Posledica erozije zemljišta su bujični tokovi i bujične poplave. Zbog svega toga je bitno da svaka zemlja ima kartu erozije i dobro je rešenje u ovom zakonu da tek posle novih 40 godina pravimo novu kartu erozije, da se to sada radi u hodu. Zakonsko rešenje je da se na svakih šest godina preispita urađena karta erozije i na svakih deset godina da se inovira. Malopre je bio od jedne poslanice predlog da se u budžetu izdvoje sredstva od deset miliona dinara za izradu karte erozije, to je dobra želja kao amandman, s tim da su ta sredstva veoma mala, a karta erozije je ozbiljan posao i ona ne bi mogla da se uradi, skoro ni deseti deo karte erozije.
Karta erozije je pomogla, pored ostalih podloga, za izradu značajnih razvojnih planova, prostornih planova, urbanističkih planova različitog nivoa i investicionih projekata. Zbog toga je vrlo važno da svaka opština usvoji plan izdvajanja erozivnih područja na kojima će vlasnici zemljišta koristiti svoje parcele u skladu sa propisanim načinom za sprečavanje pojave erozije.
Izrada ovih planova, uz izradu operativnih planova za odbranu od bujičnih poplava opština, predstavlja važan preduslov za prevenciju bujičnih poplava. Još jednom da ponovim samo da Zeleni Srbije i poslanička grupa SPS će u danu za glasanje glasati za ova tri zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.

Predsedavajući, zahvaljujem.
Samo jedno kratko pojašnjenje ostao sam dužan koleginici koja je govorila vezano za kartu erozije, Nadi Lazić. Mi smo u budžetu za 2017. godinu predvideli sredstva za izradu ove karte. To je jako važan alat kako bi se kasnije kroz planske akte mogla implementirati pravila igre, kako ne bi došlo do građa na prostorima gde postoji zemljište koje je sklono eroziji. Dakle, u 2017. godini obezbeđena su sredstva za ovu vrstu poslova. Mislim da je to jako važno reći. Time ćemo, ja se nadam, staviti vododelnicu od vremena kada je građeno na prostorima koja su bila podložna erozijama u odnosu na ono što će biti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Danijela Stojadinović.
Vreme vaše poslaničke grupe je još četiri minuta i 35 sekundi. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici u sali, sticanjem statusa kandidata u martu 2012. godine Srbija je dobila mogućnost sredstva IPA fondova namenjena poljoprivredi i ruralnom razvoju. Izmene i dopune ovog zakona odnose se na odredbe kojima se uređuje postupak rada Uprave za agrarna plaćanja. Strategija razvoja poljoprivreda doneta je 2014. godine, o kojoj je pričala i bivša ministarka poljoprivrede, prati razvoj zemalja u okruženju i vraća se malom poljoprivrednom gazdinstvu i podstiče ga da proizvodi.
Šta je ono što najviše muči naše poljoprivrednike? Prvo, nedostatak novca, kao drugo, saznanje šta će biti isplativo za proizvodnju u kojoj godini, kolika će biti cena toga što će da proizvodi, tog proizvoda, i kome će taj proizvod da proda. Podatke koje sam pronašla za 2010. godinu primer je šećerne repe, gde je bilo posejano 70.968 hektara sa prinosom oko tri miliona 556 tona i primera proizvodnje šećerne repe u 2015. godini, gde je zasejano 42.123 hektara i prinos oko 2.200 tona, govori nam da proizvođači nemaju siguran plasman robe, nemaju sigurnu cenu, da se šećerane uvoze ili sirovinu ili šećer, pa proizvođači nemaju dovoljno tržište za sebe. Ovo je samo jedan izdvojeni primer apropo ovoga o čemu danas govorimo. Dakle, dobra strana ovog zakona je stvaranje uslova za predvidivost agrarne politike, odnosno da poljoprivredni proizvođač na vreme bude obavešten o planiranim merama.
Sledeća stvar je podsticaj zadrugarstva. Iako je Zakon o zadrugama usvojen pre više od godinu dana, još uvek nije zaživeo u praksi, naročito u sektoru poljoprivrede. U zadrugarstvu je velika šansa da svaki mali proizvođač, ma koliko proizveo, može da plasira robu. Cilj ovih mera je da od malog seoskog gazdinstva pravimo veće proizvođače. Mislim da je to ideja, a pričali smo juče i na Odboru za poljoprivredu, ministre. Mala gazdinstva ne predstavljaju teret, niti predstavljaju socijalne slučajeve i praktično se sami izdržavaju. Međutim, neke lokalne samouprave, mi smo danas govorili celog dana o ovome, ministre, veoma su u tome učestvovale i neke lokalne samouprave su prepoznale ovaj problem. Pomenula bih primer opštine Svilajnac, koja godinama unazad ulaže i pomaže svojim poljoprivrednim proizvođačima pre svega davanjem beskamatnih kredita.
Samo u 2016. godini aplicirano je 100 kredita u vrednosti od 300 hiljada dinara. Zatim, Fond za razvoj poljoprivrede koji ulaže u edikuaciju i opremu da bi se udvostručila proizvodnja i u povrtarstvu i u stočarstu, a sada otvaramo i radimo na jednoj novoj grani, odnosno na organskoj proizvodnji koja je idealna za ova mala i srednja gazdinstva.
Kada već govorim o pomoravskom kraju i kada govorim o opštini Svilajnac, kruna tog rada jeste Poljoprivredno veterinarska škola sa domom učenika i jeste jedna od najboljih poljoprivrednih škola u Srbiji. Znači, na nju gledamo, kao i na druge poljoprivredne škole u Srbiji, kao na rasadnik mladih kadrova, mladih poljoprivrednika, koje trebamo da podržimo. Te poljoprivredne škole imale su do skoro svoje sopstvene prihode. Od prošle godine, novim Zakonom o…
Izvinjavam se ministre, ali ja se vama obraćam i htela bih obrazloženje posle ovoga, pa ako nije problem, evo pri kraju mi je vreme.

Privodite kraju, koleginice Stojadinović.

Znači, sa dve rečenice, ali smo ministar da čuje, jer htela bih neko obrazloženje.
Govorila samo o Poljoprivredno veterinarskoj školi u Svilajncu, kao jednoj od najboljih škola. Problem se odnosi na druge poljoprivredne škole, jer ih tretiramo, kao rasadnik mladih kadrova i mladih poljoprivrednika. Od prošle godine sopstvene prihode, koje su te škole imale, a škole imaju sopstvene prihode zato što imaju svoje sopstvene ekonomije. Znači, ti prihodi se vraćaju u budžet. To je bilo isto, kao kad zaradite platu, onda je date roditeljima, a oni vam daju džeparac. U tom problemu su sada sve poljoprivredne škole u Srbiji, znači zakon je od prošle godine…(Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem koleginice.
Reč ima ministar Branislav Nedimović.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Samo kratko, vezano je za srednje poljoprivredne škole. Pre jedno tri nedelje, ili četiri, zajedno smo ministar Šarčević i ja održali sastanak sa direktorima srednjih poljoprivrednih škola, iz jednog prostog razloga želimo da im ukažemo na važnosti i želimo da ih uključimo u čitav sistem. Oni su do sada, uglavnom sa njima su komunicirali samo ljudi iz obrazovanja, a iz poljoprivrede malo ko. Mislim da je jako važno da i njih uključimo u čitav ovaj naš sistem koji planiramo da implementiramo.
Sa druge strane, pitanje dualnog obrazovanja, o kojem je ministar Šarčević nekoliko puta govorio, je jako važno i želimo da to implementiramo u škole koje se bave poljoprivredom, naročito ova škola koju ste vi istakli jedna od perjanica čitavog tog postupka. Priča oko sopstvenih prihoda, sa ministrom Šarčevićem, ću porazgovarati. Nadam se da ćemo naći neko rešenje.
Jako je važno voditi računa da ono što su prihodi budžeta, moraju tako da budu, ali gledaćemo kako god znamo i umemo stimulišemo te škole koje dobro rade i koje imaju višak sredstava, odnosno proizvode vrednost, mnogo veću nego što rade na drugim mestima.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ivan Kostić. Izvolite.