Predsedavajući, zahvaljujem.
Samo jedno kratko pojašnjenje ostao sam dužan koleginici koja je govorila vezano za kartu erozije, Nadi Lazić. Mi smo u budžetu za 2017. godinu predvideli sredstva za izradu ove karte. To je jako važan alat kako bi se kasnije kroz planske akte mogla implementirati pravila igre, kako ne bi došlo do građa na prostorima gde postoji zemljište koje je sklono eroziji. Dakle, u 2017. godini obezbeđena su sredstva za ovu vrstu poslova. Mislim da je to jako važno reći. Time ćemo, ja se nadam, staviti vododelnicu od vremena kada je građeno na prostorima koja su bila podložna erozijama u odnosu na ono što će biti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Danijela Stojadinović.
Vreme vaše poslaničke grupe je još četiri minuta i 35 sekundi. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici u sali, sticanjem statusa kandidata u martu 2012. godine Srbija je dobila mogućnost sredstva IPA fondova namenjena poljoprivredi i ruralnom razvoju. Izmene i dopune ovog zakona odnose se na odredbe kojima se uređuje postupak rada Uprave za agrarna plaćanja. Strategija razvoja poljoprivreda doneta je 2014. godine, o kojoj je pričala i bivša ministarka poljoprivrede, prati razvoj zemalja u okruženju i vraća se malom poljoprivrednom gazdinstvu i podstiče ga da proizvodi.
Šta je ono što najviše muči naše poljoprivrednike? Prvo, nedostatak novca, kao drugo, saznanje šta će biti isplativo za proizvodnju u kojoj godini, kolika će biti cena toga što će da proizvodi, tog proizvoda, i kome će taj proizvod da proda. Podatke koje sam pronašla za 2010. godinu primer je šećerne repe, gde je bilo posejano 70.968 hektara sa prinosom oko tri miliona 556 tona i primera proizvodnje šećerne repe u 2015. godini, gde je zasejano 42.123 hektara i prinos oko 2.200 tona, govori nam da proizvođači nemaju siguran plasman robe, nemaju sigurnu cenu, da se šećerane uvoze ili sirovinu ili šećer, pa proizvođači nemaju dovoljno tržište za sebe. Ovo je samo jedan izdvojeni primer apropo ovoga o čemu danas govorimo. Dakle, dobra strana ovog zakona je stvaranje uslova za predvidivost agrarne politike, odnosno da poljoprivredni proizvođač na vreme bude obavešten o planiranim merama.
Sledeća stvar je podsticaj zadrugarstva. Iako je Zakon o zadrugama usvojen pre više od godinu dana, još uvek nije zaživeo u praksi, naročito u sektoru poljoprivrede. U zadrugarstvu je velika šansa da svaki mali proizvođač, ma koliko proizveo, može da plasira robu. Cilj ovih mera je da od malog seoskog gazdinstva pravimo veće proizvođače. Mislim da je to ideja, a pričali smo juče i na Odboru za poljoprivredu, ministre. Mala gazdinstva ne predstavljaju teret, niti predstavljaju socijalne slučajeve i praktično se sami izdržavaju. Međutim, neke lokalne samouprave, mi smo danas govorili celog dana o ovome, ministre, veoma su u tome učestvovale i neke lokalne samouprave su prepoznale ovaj problem. Pomenula bih primer opštine Svilajnac, koja godinama unazad ulaže i pomaže svojim poljoprivrednim proizvođačima pre svega davanjem beskamatnih kredita.
Samo u 2016. godini aplicirano je 100 kredita u vrednosti od 300 hiljada dinara. Zatim, Fond za razvoj poljoprivrede koji ulaže u edikuaciju i opremu da bi se udvostručila proizvodnja i u povrtarstvu i u stočarstu, a sada otvaramo i radimo na jednoj novoj grani, odnosno na organskoj proizvodnji koja je idealna za ova mala i srednja gazdinstva.
Kada već govorim o pomoravskom kraju i kada govorim o opštini Svilajnac, kruna tog rada jeste Poljoprivredno veterinarska škola sa domom učenika i jeste jedna od najboljih poljoprivrednih škola u Srbiji. Znači, na nju gledamo, kao i na druge poljoprivredne škole u Srbiji, kao na rasadnik mladih kadrova, mladih poljoprivrednika, koje trebamo da podržimo. Te poljoprivredne škole imale su do skoro svoje sopstvene prihode. Od prošle godine, novim Zakonom o…
Izvinjavam se ministre, ali ja se vama obraćam i htela bih obrazloženje posle ovoga, pa ako nije problem, evo pri kraju mi je vreme.

Privodite kraju, koleginice Stojadinović.

Znači, sa dve rečenice, ali smo ministar da čuje, jer htela bih neko obrazloženje.
Govorila samo o Poljoprivredno veterinarskoj školi u Svilajncu, kao jednoj od najboljih škola. Problem se odnosi na druge poljoprivredne škole, jer ih tretiramo, kao rasadnik mladih kadrova i mladih poljoprivrednika. Od prošle godine sopstvene prihode, koje su te škole imale, a škole imaju sopstvene prihode zato što imaju svoje sopstvene ekonomije. Znači, ti prihodi se vraćaju u budžet. To je bilo isto, kao kad zaradite platu, onda je date roditeljima, a oni vam daju džeparac. U tom problemu su sada sve poljoprivredne škole u Srbiji, znači zakon je od prošle godine…(Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem koleginice.
Reč ima ministar Branislav Nedimović.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Samo kratko, vezano je za srednje poljoprivredne škole. Pre jedno tri nedelje, ili četiri, zajedno smo ministar Šarčević i ja održali sastanak sa direktorima srednjih poljoprivrednih škola, iz jednog prostog razloga želimo da im ukažemo na važnosti i želimo da ih uključimo u čitav sistem. Oni su do sada, uglavnom sa njima su komunicirali samo ljudi iz obrazovanja, a iz poljoprivrede malo ko. Mislim da je jako važno da i njih uključimo u čitav ovaj naš sistem koji planiramo da implementiramo.
Sa druge strane, pitanje dualnog obrazovanja, o kojem je ministar Šarčević nekoliko puta govorio, je jako važno i želimo da to implementiramo u škole koje se bave poljoprivredom, naročito ova škola koju ste vi istakli jedna od perjanica čitavog tog postupka. Priča oko sopstvenih prihoda, sa ministrom Šarčevićem, ću porazgovarati. Nadam se da ćemo naći neko rešenje.
Jako je važno voditi računa da ono što su prihodi budžeta, moraju tako da budu, ali gledaćemo kako god znamo i umemo stimulišemo te škole koje dobro rade i koje imaju višak sredstava, odnosno proizvode vrednost, mnogo veću nego što rade na drugim mestima.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ivan Kostić. Izvolite.

Poštovani ministre, sa saradnicima, predsedavajući, narodni poslanici, politika Srpskog pokreta Dveri, nije politika ekonomske izolacije, to je važno pred građanima reći, ali ono što smo mi doživeli u proteklih 16 godina, po pitanju vođenja poljoprivredne politike, nam daje apsolutno pravo da sumnjamo da politika koja se do sada vodila, može dati neke pomake u poljoprivredi u budućnosti.
Ono što se u ovom zakonu unosi, a što po meni nije suština za preporod srpske poljoprivrede, jesu stvari koje se nameću samo kao uslovi EU. Znači, problemi zadrugarstva, problemi nerešenog poljoprivrednog zemljišta, problemi da se svake godine ljudi ubijaju na njivama ko će da uđe u posed, su suštinski problemi koje mi treba da rešavamo. Probleme evropskih fondova, koji se sada nameću, koje mi nismo od 2012. uspeli da iskoristimo, mi smo i pre SSP-a imali fondove od nekih zemalja Japana i Norveške za srpsku poljoprivredu, koji su imali koristi za naše poljoprivrednike.
Tako da poljoprivrednici u svakom slučaju teško da će uspeti šta da dobiju od ovih sredstava, pogotovo mali i srednji poljoprivrednici koje je, kao što smo čuli neće ni moći da konkurišu na ove fondove, zato što nemaju sredstva na računu. Nisu u mogućnosti da konkurišu za velika sredstva i pitanje ko će dobiti prihode od ovih fondova. To je najverovatnije da će uspeti samo da dobiju veliki poljoprivredni proizvođači, a ne srpski, mali, srednji poljoprivrednici.
Rešenje problema koje može da bude trenutno za srpsku poljoprivredu, a to je formiranje jedne razvojne investicione poljoprivredne banke. Mi smo danas imali prilike ovde da čujemo jednog narodnog poslanika koji ima izuzetno bogato iskustvo po pitanju upravljanja jednim kombinatom na severu Bačke, a znamo kako je taj kombinat i njegovi radnici, kako su prošli, da nama danas nije potreban poljoprivredno domaća banka. Ne samo da Rusi imaju poljoprivrednu domaću banku na koju bismo mi mogli da se ugledamo zato što je stanje naše poljoprivrede možda slično kao stanje ruske poljoprivrede 2000. godine, ali ja bih podsetio građane da mnoge ozbiljne azijske zemlje imaju razvojne investicione banke koje svojim određenim segmentima privrede daju kredite bez kamate.
Znači, poenta je i to srpski pokret Dveri i predlaže da se ova sredstva koja su planirana u budžetu od milijardu dinara za IPARD fondove ulože u osnivanje jedne srpske razvojne investicione poljoprivredne banke koja bi dala pomoć i koja bi digla kompletnu našu poljoprivrednu industriju, poljoprivredne male proizvođače na nivo da možemo da budemo konkurentni. Ovako, bojim se da će ovaj novac otići u ruke velikih poljoprivrednih kombinata tj. tajkuna. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.