Zahvaljujem.
Da nisam bio ovde ceo dan, mislio bih da sam nešto propustio. Ali, pošto dan za raspravu već uveliko trajao, mislim osam sati bez prestanka, ja sam u prvom delu razumeo da je vezano za izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju i za izmene Zakona o vodama sve u redu. Koliko sam ja razumeo kada je ovlašćeni predstavnik govorio o tome, ali uzeću za pravo da sam pogrešno prečuo, pa ću pročitati sve ono što je danas izrečeno. Nije mi jasno sad u stvari šta se tačno dešava.
Što se tiče poljoprivrednog zemljišta, apsolutno nije tačna tvrdnja o bilo kakvim poslovnim partnerima i netransparentnim postupcima. Vi ćete se u narednim danima uveriti u to. Biće raspisan javni poziv za sve one koji žele da investiraju na osnovu postojećeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu i uredbe koja reguliše kompletnu materiju. Postojaće kriterijumi, odnosno oni postoje, na osnovu kojih će se sve transparentno videti. Mi u ovom trenutku imamo 27 zainteresovanih investitora po ovom osnovu, a 24 poreklom su iz Srbije, oni koji su se bavili primarnom poljoprivrednom proizvodnjom i koji žele da odu na veći stepen svoje poljoprivredne proizvodnje.
Što se tiče iznosa za podsticaj, ja bih iskreno voleo da su ta sredstva veća. Ovaj budžet je, za razliku od prethodnih budžeta, uvećan, ali napisati cifru i nemati odgovornost za njenu isplatu, to su dve različite stvari. Mislim da treba da se krećemo u pravcu povećanja ovih sredstava, ali moramo isto tako znati da tamo gde smo isključivo imali subvencije za direktna plaćanja, a nismo razvijali konkurentnost, imali smo ozbiljne probleme za poljoprivrednike. Pričam o zemljama u okruženju. Što se tiče hitnosti oko izmena Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, jutros sam u uvodnom izlaganju govorio, mislim da je trebao juče. Jako je važno da se što pre nađe, mislim da je to obaveza prema poljoprivrednicima u Srbiji, prema prerađivačima, da što pre idemo sa ovim zakonom.
Što se tiče izmena Zakona o podsticajima, one su direktno bile uslovljene budžetom i onim što se nalazi u njemu. Imamo po prvi put, posle nekoliko godina, izmene i dopune Zakona o podsticajima gde se ništa ne umanjuje, nego mi uvodimo nove korisnike, uvećavaju se sredstva. Ja mislim da je to hitno. Ako za nešto trebaju da se povećaju davanja, mislim da je to hitno.
Što se tiče izmena Zakona o vodama, mi smo njega u potpunosti pripremili i gledali da ga što pre usvojimo iz jednog prostog razloga, jer imali smo u prošlosti probleme sa upravljanjem vode. Svi ste bili tu svedoci, to su činjenice. Tu apsolutno svako ko ima i zrno dobre namere mora da bude svestan da smo mi imali različite načine funkcionisanja istoj reci. Pričam o tom ekstremnom slučaju.
Neki od vas su ovde bili u poplavama i u Mitrovici i u Šapcu i znaju gde počinje nadležnost „Voda Vojvodine“, gde se završava, gde počinje nadležnost „Srbijavoda“, gde počinje nadležnost „Beogradvoda“. Na ovaj način mi, na osnovu sliva reke, utvrđujemo pravila igre i to je ono za šta smo pre svega insistirali da što pre idemo u ovom pravcu.
Još jednom, zbog javnosti želim da kažem da priče oko poljoprivrednog zemljišta uopšte ne stoji, a to ćete videti u narednim danima. Ja ne tražim niko da mi veruje na reč, tražim samo da činjenice koje će se desiti neko primeti. Javnost, ja sam apsolutno ubeđen, je svesna da mi po prvi put imamo posle nekoliko godina veći budžet.

Koleginice Bošković Bogosavljević, vi ste se verovatno javili da bi replicirali koleginici Jerkov jer je govorila o prethodnoj ministarki, ali nije vam se direktno obraćala, tako da nemate osnova za repliku, kao što osnov za repliku nema ni kolega Goran Ješić. Tako da, nastavićemo dalje sa radom po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Maletić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, mi smo danas zaista slušali različite priče u vezi sa izmenama ovih zakona i šire vezano za poljoprivredu. Zaista je zaprepašćujuće da većina onih ljudi koji su učestvovali u lokalnim samoupravama u prethodnim godinama do 2012. godine, ili čak neki do 2014. godine, kao i oni koji su pripadali strankama koje su učestvovale u vlasti, danas nama govore šta je trebalo biti urađeno za ove tri godine.
Podsetiću samo, jedna od koleginica je u prethodnom izlaganju govorila o poljoprivrednom zemljištu, a ista ta koleginica je bila član političke stranke koja je svu svoju politiku zasnivala na tzv. priči o poljoprivredi, zemljoradnicima ili paorima, kako su oni znali da kažu. Učestvovali su u vlasti od 2012. godine i ne vidim zašto nisu našli za shodno da se, eto, možda posavetuju sa gospođom i da ona tad možda uloži zakon o izmeni poljoprivrednih zemljišta.
Takođe smo slušali različite priče i ovde je spomenuto čak na koji način se tobože zloupotrebljavalo zemljište od poslednjih izmena zakona, što zaista ne stoji. Podsetiću samo građane, na primer, da u Opštini Inđija, da uzmemo za primer, imamo poljoprivrednu zadrugu koja je baš onako radila u periodu do 2012. godine kako je to prethodna govornica rekla, a to je bio u pitanju i njen današnji stranački kolega. Evo, građane Inđije zaista znate i kad pričate za građane Inđije, oni se prosto hvataju za glavu na pomen čoveka koji je bio jedan od vodećih ljudi u Opštini Inđija i koji se danas prodaje da je veliki ekspert za pitanja poljoprivrede. Znači, oni su Inđijsku zadrugu, zaista zemljište prodali i ustupili privatnim rukama.
Imamo i situaciju takođe da je u periodu od 2000. do 2012. godine stotine hektara zemljišta završilo u privatnim rukama bez ikakvog kriterijuma.
Zaista se pitam zašto onda mi danas imamo tu potrebu i zaista da slušamo ljude koji nemaju pojma ni o čemu i to pokazuju iz dana u dan. Oni se prijavljuju da pričaju o pitanjima iz sektora prava i poljoprivrede, nemaju argumente, jedino što znaju da kažu je da nešto nije urađeno u poslednje tri godine. Građani znaju da to nije istina. U prilog tome idu zaista i ove izmene zakona koje su danas pred nama.
Što se tiče podsticaja za ruralni razvoj, ono što bih ja istakla jeste značajno što se daje značaj mladim proizvođačima. Vlada je akcenat stavila na proizvodnju, ne samo poljoprivredu, već u širem aspektu, kada govorimo i to u prerađivačkoj proizvodnji. Ministar je u nekoliko navrata pričao o značaju prerađivačke proizvodnje i zaista je bitno da poljoprivrednici nemaju tu samo primarnu proizvodnju, da prodaju proizvode po najnižoj ceni, već da prerađivačkim delatnostima taj proizvod učine vrednijim, odnosno da ga prodaju za veću vrednost. To je ono što će se omogućiti kroz ove izmene zakona, da mladi proizvođači pokrenu ili oni koji već imaju poljoprivrednu proizvodnju unaprede, promene tehnologiju i modernizuju je.
Zaista je veliki značaj za poljoprivredna gazdinstva, i to smo slušali zaista ovde danas više puta, ovaj zakon i ove izmene zakona su bitne, ako ćemo govoriti, šire smo slušali o tome, u demografskom smislu, jer se zaista u poslednjih 15, 20 godina, možda je to duže trajalo, osiromašila su sela i zaista je značajno što današnja vlada, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, daje podsticaje da se na sela vrate, zadrže, ali što da ne, i vrate ljudi i započnu svoju proizvodnju.
Smisao ovakvih zakona jeste zapravo da oni učine proizvodnju samoodrživom, odnosno da u poljoprivrednom gazdinstvu, porodičnom gazdinstvu imamo samozapošljavanje, gde će sam domaćin zajedno sa svojom porodicom biti sposoban da naplati taj svoj rad koji je ulagao u to.
Ono što bih još naznačila i što je jako važno u izmenama ovih zakona jesu i lokalne akcione grupe. Zaista je važno da se dođe do jednog sinergičnog pristupa, odnosno da se na nivoima lokalne samouprave dođe do sjedinjavanja različitih činilaca, ne samo poljoprivrednih. Mi kada govorimo o razvoju sela, moramo da imamo na umu da poljoprivreda, odnosno razvoj sela ne može da počiva na samom podsticanju poljoprivredne proizvodnje, već i da se učini to mesto pogodnim za život. Mi smo videli da su od 2000. godine masovno počela da odumiru sela, pogotovo na teritoriji Vojvodine, i to zahvaljujući bivšem režimu koji nije znao da investira na prave načine, pa se dešavalo da vi imate selo u kome se zatvaraju škole, da nema ambulante. Onda o čemu mi razgovaramo, ako podstičemo poljoprivredu, a nema ko da živi u tom selu?
Iz tih razloga je zaista važno da svi poslanici koji su danas pričali o tome da im je stalo do poljoprivrednika i do seljaka podrže ove izmene zakona u danu za glasanje, a ja ću, naravno, podržati ove izmene. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine Ješiću, vi?
(Goran Ješić, s mesta: Replika)
Na osnovu čega?
Znači, maločas, ukoliko ste primetili, koleginici koja dolazi iz moje poslaničke grupe, na pominjanje „prethodna ministarka“ nisam dozvolio da govori, jer nije bilo reči o direktnom obraćanju. Koleginica je govorila o predsedniku opštine Inđija. Niti ste vi bili jedini predsednik opštine u Inđiji bili, niti ste jedini u sali građanin Inđije, pretpostavljam. Dakle, nemate osnova za repliku.
Znači, maločas koleginici koja dolazi iz moje poslaničke grupe, na pominjanje prethodna ministarka, nisam dozvolio da govori, jer nije bilo reči o direktnom obraćanju. Koleginica je govorila o predsedniku opštine Inđija, niti ste vi bili jedini predsendik opštine Inđija, niti ste jedini u sali građanin Inđije, pretpostavljam. Dakle, nemate osnova za repliku.
Reč ima narodni poslanik Marko Milenković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kada su u skupštinsku proceduru stigli vaši predlozi zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, o podsticajima u ovoj sferi, o vodama, moram da priznam da smo bili veoma zadovoljni jer je stav SRS da država prema poljoprivredi i prema poljoprivrednim proizvođačima mora da ima protekcionistički odnos, posebno danas u uslovima slobodnog, a surovog tržišta i malih podsticajnih sredstava u poljoprivredi.
Međutim, kada smo pročitali vaše predloge zakona, koje smo toliko željno očekivali, jer smatramo da stvari u poljoprivrednoj sferi treba efikasno menjati na bolje, zato što u poljoprivredi, a ne u dovođenju stranih investitora kojima će se davati deset hiljada evra po radnom mestu, leži osnovna razvojna šansa i snažan faktor za brzo povećanje BDP-a i poboljšanja životnog standarda građana, bili smo više nego razočarani. Zašto? Zato što vaši predlozi zakona o kojima se danas vodi rasprava predstavljaju samo novu papirologiju, ništa ne izmišljam, samo citiram navode iz vaše analize efekata, citiram: „Predlog zakona rešava problem poštovanja pravila i rokova uspostavljenih sporazumima koje je Srbija potpisala ili će ih u najkraćem roku potpisati sa Evropskom komisijom“, završen citat. Osim toga, za sva tri predloga zakona definisana je obavezna, citiram: „izjava o usklađenosti propisa sa propisima EU“, što opet svedoči o pukom usaglašavanju propisa sa evropskim, bez sistemskih rešenja koja donose dobit našim poljoprivrednim proizvođačima i državi. Dakle, usvajanjem ovih vaših predloga zakona, naši poljoprivredni proizvođači, pre svega mala i srednja gazdinstva, neće dobiti gotovo ništa.
Kada je u pitanju Zakon o vodama, konkretno voda za piće, država mora da sprovodi detaljno kontrolu distribuirane vode i poreza koje ove kompanije plaćaju ili vrše utaju istog. Navešću vam interesantnu situaciju gde se priča za većinskog vlasnika privatne firme AD „Planinka“, izvesnog Radovana Raičevića Raše iz Kuršumlije, da se hvali da može novcem kupiti celu Srbiju. Zbog čega? Zato što država nije uvela sistem rigorozne kontrole litara i litara vode koju taj Raša ubira iz zemlje, po sistemu – odvrne čovek česmu i ubire čist profit, dok državi ostaju mrvice, a opštini ne plaća ništa. Onda vremenom, takav čovek izvan sistema državne kontrole i profitom u milionima evra postane nedodirljiv i kao lokalni knez krene u privatizaciju opštine Kuršumlija.
Tako su danas predsednik i zamenik predsednika opštine, kao i četiri od sedam članova opštinskog veća deoničari, lično ili preko supružnika, iste firme AD „Planinka“, sestrić Radovana Raičevića, Vojislav Čarapić, direktor komunalnog preduzeća, njegova supruga odbornik. I šta dalje radi ova rođačko-poslovna organizovana grupa ljudi? Napravili su gradske zone, tako da su objekti njihovog privatnog preduzeća AD „Planinke“ u zonama gde se plaća višestruko manji porez za gradsko građevinsko zemljište i gde su stope poreza daleko niže. Sve je to trebalo predvideti nekim članom vašeg zakona. Međutim, geniju Radovanu Raičeviću Raši nije ni to dovoljno, već na sednici veća, a on je sam član veća, u kome je većina vlasnika „Planinke“, donosi odluku da predsednik opštine, koji je takođe deoničar „Planinke“, može da otpiše 70% već umanjenog poreza i, zamislite genijalni postupak, on otpisuje, taj predsednik opštine, otpisuje porez samo AD „Planinki“. Pitam vas, ministre, da li ćete i dalje usklađivati propise sa propisima EU ili ćete rešavati ovakve sistemske probleme u vodama Republike Srbije, jer samo u poljoprivredi leži naša budućnost? Trenutno su u Kuršumliji radovi na dovođenju cevi do privatnog hotela Raše Raičevića, vlasništva AD „Planinke“, gde se dovodi vruća voda u Lukovsku Banju, a sve to plaća opština.
Dalje, u pojašnjenju ciljeva Zakona o poljoprivredi pozivate se na stvaranje pravne osnove za sprovođenje IPARD programa, najavljujući velika finansijska sredstva u okviru predpristupnog fonda, ali nigde ne govorite da sva ta sredstva IPARD programa nisu dostupna malim poljoprivrednim proizvođačima, već samo velikim, pa kad poljoprivrednici ispune 15-ak uslova čekaju ih napredni kriterijumi, među njima i onaj koji se odnosi na to da li poljoprivrednik koji traži sredstva ima sertifikat za organsku proizvodnju, da li ima veliki novac koji će najpre uložiti, a onda kasnije refundirati.
Naši poljoprivrednici neće priču, hoće konkretna dela i konkretnu pomoć. Ne može mlekara da zarađuje više po litru od proizvođača mleka, ne sme. Gde će se plasirati mleko bez ucena? Otkupna cena mleka je jako bolna tačka. Još uvek nemamo nezavisne kontrolore za kontrolu mleka, već to što rade otkupljivači, to je nedopustivo, jer ucenjuju naše poljoprivredne proizvođače.
Dalje, kada se proizvede jagnje, june, svinja, mleko, mora biti obezbeđen njihov plasman. Prerađivački kapaciteti su veoma važni kada je u pitanju razvoj stočarstva u državi, posebno južne Srbije. I pored 300 različitih vrsta trave na našim prostorima koje su izuzetna šansa za zdravstveno stanje i kvalitet proizvedenih grla stoke, imamo probleme sa dobijanjem sertifikata i kategorije kvaliteta, i sve ostaje na nivou konstatacija, a posebno mi nije jasno zbog čega još uvek špricamo stoku od svinjske kuge, a ostale države ne, a zbog toga nam je onemogućen i izvoz.
Šta je tu problem i zašto se ne rešava? Osim toga prerađivački kapaciteti su slabi, nemaju izvoznu dozvolu, a u vašim namerama ne vidimo ideju povezivanja poljoprivredne proizvodnje, prerađivačke industrije i izvoza, odnosno ostvarivanja direktnog profita za državni budžet. Zbog čega niste predvideli formiranje razvojne poljoprivredne banke Srbije koja bi po najpovoljnijim kreditima bila servis naših malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača? Pozitivni efekat bi svakako za godinu dana bio više nego očigledan.
Dalje, stav SRS je da se uvoznički lobi mora marginalizovati, a ne da uvozimo meso sa visokim procentom kalcijuma koji nije dozvoljen u državama EU. Morate promeniti Pravilnik o kvalitetu mesa i mesnih prerađevina koji direktno stimuliše uvoz, a ne proizvodnju, to bi vam trebalo biti jedan od prvih zadataka, a ne da i dalje usklađujete propise sa propisima EU.
Na kraju, Srbija je od davnina poljoprivredna država i opšte je poznato da u poljoprivredi leži naša osnovna razvojan šansa i stav SRS je da država hitno mora promeniti svoj odnos prema malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima, i hitno intervenisati u gotovo svim sferama poljoprivredne proizvodnje koja je do dana današnjeg opstala samo zahvaljujući radnim i vrednim ljudima koja država ima. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri sa saradnicima, danas raspravljamo o izuzetno važnim zakonima čije odredbe mogu poboljšati životne prilike velikom delu građana.
Jedan od krajeva na koji ovi zakoni mogu imati takav uticaj, jeste i region Sandžaka, zato ću se u govoru fokusirati na taj deo države. Pešter ima osnove da postane ozbiljan proizvođač hrane u regionu, pešterski pašnjaci izuzetno su pogodni za uzgoj stoke. Međutim, propadanjem društvenih kombinata, zastarela mehanizacija i oskudicu znanja u novim tehnologijama, doveli su do toga da se stočni fond u odnosu na 90-e drastično bude smanjen. Prema procenama ostalo je 50.000 grla krupne i stotinak hiljada sitne stoke, a uz minimalna ulaganja moglo bi se uzgajati i tri puta veći broj. Blag porast je vidljiv zahvaljujući subvencijama Vlade Srbije.
Peštarski stočari se suočavaju sa problemom plasiranja proizvoda, čuveni Sjenički sir bi ponovo mogao uz jagnjetinu postaje izvozni adut, tajna tog sira nije samo u načinu pripreme, već i u podneblju i kvalitetu mleka. Poseban proizvod sa ovog prostora za vanregionalni uspeh je sirovo i sušeno meso izuzetnog kvaliteta. Uz činjenicu da je potražnja za ovim proizvodima skoro neograničena prelivanje kapitala i zasićene industrije predstavljalo bi rešenje za izlaz celog regiona iz krize, prelivanje lokalnog kapitala iz industriju u poljoprivredu dovodi do razvoja prehrambene prerađivačke industrije.
Ali, predlog je toga, jeste razvoj kvalitetne sirovinske baze kroz povećanja stočnog fonda i obezbeđivanja osnovnih uslova za ostanak ljudi na selu. Poljopriveda na Pešteru treba da se usmeri ka proizvodima za kojima postoji tražnja poput sira, kajmaka, pršute, sudžuka, žive stoke i mesa, te vune i sirove kože.
Neophodno je da država uloži u modernizaciju proizvodnje. Dosadašnji način proizvodnja je hrane na Pešteri, iako poseduje neosporan kvalitet zadovoljava samo lokalne potrebe. Pri plasmanu proizvoda, pre svega, mleka i mlečnih proizvoda, susrećemo sa mnoštvo problema. Zbog nepostojanja adekvatnih proizvodnih deklaracija ovaj nesumnjivog kvalitetan proizvod je neretko na meti inspektorata, što proizvođače dovodi do ogromnih gubitaka. Kvalitet narušava i loša putna infrastruktura regiona koja povećava troškove i nesigurnost snabdevanja tržišta.
Potrebno je zameniti tradicionalni način sušenja mesa prema zahtevima tržišta EU, zašta je takođe potrebna pomoć države. Ukoliko želimo da proizvodi sa Pešteri imaju uspešan nastup na inostranom tržištu neophodna je proizvodnja po Hasap i Halal standardima, uvođenje tih standarda velika investicija koju treba motivirati.
Pored toga država treba pomoći uvođenje jedinstvene statističke baze o proizvodnji organske hrane, omogućiti lakši kontakt poljoprivrednika sa sertificiranim telima akreditiranim od strane Ministarstva poljoprivrede, kao internacionalnim sertifikacionim telima koja kontroliraju organski karakter domaće proizvodnje za inostrane kupce kao i pomoći proizvođačima i poljoprivrednim udruženjima da dobiju sertifikat o jedinstvenom geografskom poreklu proizvoda.
U Župskim delovima Sandžaka kod Novog Pazara i Prijepolja postoji veliki potencijal za voćarstvo i povrtarstvo. Neophodno je obezbediti projekte kojim će se u svim ovim seoskim područjima Sandžaka finansirati razvoj voćarstva, naročito plantaže malina, aronije, borovnice, jabuke, kruške, trešnje i drugih brzo isplativih rodova. Uzgajivačima treba obezbediti adekvatnu opremu i stručno znanje da bi se ponudila vrsta voća i povrća prema tržnim potrebama i omogućiti tržištu za plasiranje proizvoda. Za sve ovo potrebna je pomoć države.
Neophodno je takođe obezbediti podsticajna sredstva za izgradnju više farmi uzgoja stoke, kao i plasiranje sirovih proizvoda, njihove obrade, brendiranja, sertificiranje i plasmane prema domaćem i stranom tržištu. Potrebno je u svim gradovima ravnomerno izgraditi više fabrika za preradu mesa, mlečnih proizvoda, voća, povrća, žita, žitnih proizvoda koji bi vršili otkup od svih farmera gde bi svi farmeri imali zagarantiranog kupca a uz to sve proizvode patentirati kao zdravu hranu. Sve ovo je nemoguće bez pomoći Vlade Srbije zašta se i Ministarstvo poljoprivrede i evropskih fondova i to je jedan od glavnih razloga zbog koga ćemo podržati i ove zakone. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović. Izvolite.

Molim vas, koliko imam vremena.

Osma minuta i 36 sekundi.