U brojnim oblastima, pa samim tim i u poljoprivredi, i sada ministar koji danas predstavlja izmene i dopune dva zakona iz oblasti poljoprivrede je u vrlo nezavidnoj situaciji. On, naime, s obzirom da je član SNS tek od 2015. godine, ne može, da tako kažem, ni da snosi političku odgovornost za sve ono što SNS građanima Srbije radi već petu godinu, od 2012. godine.
Danas smo slušali u njegovim obraćanjima da će ono što je u prethodnom periodu ko zna koliko puta bilo obećano sada, evo, konačno biti izvršeno. Pre svega, tu mislim na osposobljavanje države da prihvati sredstva iz IPARD fondova. Ta sredstva, da bi mogla da se povuku, građani Srbije to moraju da znaju, postojala su dva uslova – politički uslov koji je Srbija stekla u martu 2012. godine, kada smo postali zemlja kandidat za članstvo u EU i drugoj administrativnoj ili institucionalni uslovi da bi ta sredstva krenuli da realizujemo. Nažalost, do dana današnjeg to Republika Srbija nije uradila.
Čuli smo i u raspravi od prethodne ministarke da je bilo problema da se obezbedi da se krene sa zapošljavanjem 103 zaposlena. Čujemo da nije taj proces završen, da će valjda biti završen ili je sad ovih dana završen, ali uglavnom prve pare očekujemo u aprilu. Nekako mi taj april mnogo koincidira sa izborima, aprilskim izborima kada će, siguran sam, ova Vlada otići sa scene i ovaj ministar, nažalost, neće imati vremena da sprovede ono što je danas ovde predstavio pred poslanicima.
Naravno da je poljoprivreda i razvoj poljoprivrede i proizvodnje hrane, kako god to definisali, jedna od najvećih šansi za razvoj Republike Srbije, ali tu dugi niz godina nije bilo rešenja. Mnogo je ministara promenjeno, nije bilo neke politike jasne koja se sprovodila bez obzira na promenu u ministarstvima i mislim da smo zato tu gde jesmo danas. Kažem, ovaj ministar, gospodin Nedimović je četvrti ministar poljoprivrede od 2012. godine. To je jedna loša poruka i loše iskustvo i zato, nažalost, nemamo mnogo poverenja da će ove mere do kraja biti sprovedene i da će za neko vreme dati rezultate koji se očekuju.
Sredstva IPARD fondova su bespovratna sredstva i verujem da to građani koji ta sredstva imaju nameru da koriste znaju, ali da bi dobili ta sredstva vi prvo morate da projekte za koje želite da dobijete sredstva i ostvarite. Znači, potrebno je da neko pre IPARD obezbedi sredstva. Da li je država sposobna da to uradi, ja sumnjam. Nismo videli sposobnost države u mnogim drugim oblastima, da razvije neku granu privrede. Imali smo potpuno pogrešnu politiku subvencija u IT sektoru, o kojem smo razgovarali kada je usvojen budžet.
Isto tako, u mnogim drugim granama industrije nema politike i nema onoga na šta mi ukazujemo već godinama, nema jasne politike razvoja Srbije, na koji način ćemo razvijati privredu, u ovom konkretnom slučaju poljoprivredu. U tom smislu je ovaj drugi Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju po nama pogrešan. Ova Vlada pre svega nije ispunila zakonski uslov od 5% budžeta za podsticaje u poljoprivredi. To je zakonska obaveza, ali i mnogi drugi zakoni se ne poštuju, pa što se ne bi poštovao i ovaj jedan?
Ono što je naše pitanje je da li je politika subvencija po hektaru i po grlu sa ovako malim iznosima uopšte svrsishodna i da li ima smisla? Ako nema već viće sredstava u budžetu i ako država nema nameru da više investira u poljoprivredu na ovaj način, a očigledno da nema jer su te subvencije dramatično smanjene u odnosu na 2012. godinu, da li onda treba ceo sistem obrnuti? Da li treba odustati od tog načina finansiranja i finansirati investicione projekte i davati pare ne u odnosu na broj grla ili broj hektara, nego na one ostvarene investicije koje će doprineti daljem razvoju poljoprivrede u Srbiji?
To su sve ozbiljne teme. Ove izmene zakona ne govore da će se neke stvari promeniti i ja verujem da će ovo biti samo još jedna predizborna parola u 2017. godini kada izađemo na izbore i budemo tražili poverenje građana, a verujem da građani ovakvoj politici, ovakvoj Vladi više nikada neće dati poverenje. Hvala.
