Hvala vam predsedavajući.
Gospodine ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, želim da kažem na početku izlaganja da ću svakako podržati predloge za izmene i dopune zakona koji su danas na dnevnom redu. To su sistemski važni zakoni za našu državu, za poljoprivredu. Da probamo, ne samo da spasemo, kao što su neki govorili ranije da spasemo što se spasti može, već da poljoprivredu postavimo na ono mesto na kome treba da bude u našem društvu, s obzirom da preko 20% zaposlenih jeste u oblasti poljoprivrede, a da poljoprivreda obuhvata 21% našeg izvoza.
Ali moram da se vratim sad na početak izlaganja i da se osvrnem na izlaganje jednog od mojih prethodnika. Mislio sam, a smatram sebe mladim čovekom i nekim ko još uvek treba dosta toga da uči i pred kim je dosta učenja i dosta toga što još treba da sazna u životu, mislio sam da mudrost dolazi sa godinama, ali nekim ljudima izgleda u životu dolaze samo godine, a te mudrosti sve manje. Šta da radim, ja tu ne mogu da pomognem tim personama nikako. Dobro je da su neki od mojih prethodnika rekli u direktnom prenosu da građani Srbije čuju, da vide, da zapamte, da nisu uradili ništa, da su Vladi Republike Srbije sa Aleksandrom Vučićem na čelu ostavili prazne, opustošene, suve njive, prazne silose, da su upropastili zadruge, da nisu apsolutno uradili ništa, da je ostala jedna ogromna rupa. Ali, nažalost, rupa nema u njihovim džepovima, njihovi džepovi su bili puni i ostali puni.
Oni zato i ne vidim da imaju neku brigu za srpsku poljoprivredu, s obzirom da bez ikakve griže savesti stanu pred vas dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije i kažu vam da nisu imali nikakvu politiku i da nisu ništa uradili i od 2000. i do 2012. godine. Naravno i oni pre nisu bili savršeni, daleko od toga, ali narod je očekivao, imao nadu da će da dođe do nekih promena, da će poljoprivreda i sve grane naše privrede procvetati nakon 5. oktobra, takva su obećanja bila i ljudi su u Srbiji verovali, bili prevareni, a danas su doživeli to da bez ikakvog srama, neki kojima mudrost nije godinama došla do njih, nije stigla još uvek, valjda čekaju Deda Mraz da im donese, ali Deda Mraz ne donosi mudrost, donosi nešto drugo, i njih nije sramota da ustanu i da kažu da politiku nisu imali. Čuo sam i to da primarna proizvodnja nije nešto o čemu treba danas da razgovaramo.
Slažem se, treba da imamo proizvode koje ćemo da plasiramo i na domaćem tržištu i u izvozu. Ali, čuo sam i takvu glupost da ajvar uopšte nije bitan, da je to nešto o čemu ne treba da razgovaramo. I to kažu oni koji su najveći stručnjaci za subvencije, koji su lažni vinogradari, koji su jedino u poljoprivredi što su radili, nije tačno da nisu ništa stvarali, stvarali su afere, lažna obećanja i građanima se to smučilo i kroz to su stotine miliona evra isisavali iz već praznih džepova i praznih kasa naših građana.
Sad ću da vam to sve i dokumentujem, pošto ne valja samo da pričamo, valja da kažemo radi istine i građana Srbije koji zaslužuju da čuju šta su ti stručnjaci sve bili u stanju da rade, ali ne ono za šta su bili plaćeni 12 godina. Čuvena afera „Vinograd“ i čuveni akter lažni vinogradar u pokušaju. Taj gospodin je, a sad ćemo od početka razvojnog puta Bore šnajdera, 2003. godine kao premijer podneo imovinsku kartu u kojoj je prijavio samo javnu malu platu, a poznati su po skromnosti uvek bili, deo porodične kuće i dva stara automobila. Pa, to je da se rasplačete kad vidite tu imovinsku kartu. Da prikupimo svi neki prilog, da pomognemo tako siromašnom čoveku. Što kažu moje kolege, da kupimo zimske gume za te stare automobile, ne znam, možda i te gume vrede više nego ti automobili koje je imao tada.
Taj gospodin je 2007. godine na iznajmljenih 47 hektara vinograda u Krčedinu zasadio 165 hiljada 105 sadnica vinove loze pomoću nepovratne subvencije koju mu je dalo Ministarstvo poljoprivrede. Više od 500 hiljada evra, 525 hiljada evra.
Sada ja pitam građane Srbije, ovo je naravno retorsko pitanje, jer nema šanse da ni jedan građanin u to vreme dođe u Ministarstvo poljoprivrede i da traži subvenciju od 525 hiljada evra i da mu to država odobri tada. To je tada bilo kao da verujete u Deda Mraza da on postoji i onda se razočarate kada bivši premijer dobije tu subvenciju. Vidite, za njega Deda Mraz ipak postoji. NJemu Deda Mraz donese za Novu godinu 525 hiljada evra za subvenciju, on se silno obraduje i onda počne da prodaje tu demagogiju i bajku građanina da će i njima Deda Mraz nešto da donese. NJima zapravo taj bivši stručnjak odnese i šta se dogodi onda sa tim vinom? To više ni on ne zna.
Rekao je – konačno sam našao posao za sebe, pronašao sam se, kad ono od posla za ceo život na kraju ništa, a minus u kasama građana višemilionski. Zatim, nije bilo dosta tom stručnjaku za vinovu lozu, proizvodnju vina, jedan od naših najvećih proizvođača vina u poslednjim decenijama, pravdajući se u medijima dotični veliki ekspert je 2010. godine izjavio da je subvenciju dobio u vreme kada je premijer bio onaj što nikada nije bio ni o čemu obavešten, zbog čega je teško navodno mogao da ima povlašćen položaj. Sada tu dolazimo u korak problema i vidimo kako taj DOS se vremenom raspadao.
Sada da se vratim samo na početak svega ovog, koliko danas imamo problema i zašto imamo te probleme, vidi se u tome kako su neki radili u prethodnom periodu. Apsolutno razumem ljude koji danas vode ministarstvo, uvaženog ministra Nedimovića, njegove saradnike, direktora Uprave za agrarna plaćanja, gde sam imao priliku nekoliko puta da razgovaram sa njim zašto imaju toliko problema, zašto je teško rešavati probleme poljoprivrednika, ali sam uveren da će tim koji je okupio oko sebe ministar Nedimović zajedno sa premijerom Aleksandrom Vučićem uspeti da raspetlja, da istraži sve gde su milioni građana odlazili iz budžeta Ministarstva poljoprivrede, kako je trošeno, šta je rađeno sa našim parama, zašto je uništena srpska poljoprivreda do 2012. godine permanentno uništavana, zašto su kupovani softveri za pet i po miliona evra, koji nije funkcionisao i koji ne radi pa se njegovo održavanje samo plaćano 250-300 hiljada evra na godišnjem nivou.
Postojala je politika zaista, ali lopovska politika. Lopovska politika. Politika lopova, secikesa, politika otimačine, politika u kojoj nikada dosta ničega nije bilo i ta politika hoće danas da se ponudi građanima Srbije. E pa, neće moći, dok je SNS i Aleksandra Vučića, takva politika nikada više neće upravljati Srbijom i srpskom poljoprivredom. Hvala.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)