Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine ministre poljoprivrede, drago mi je da danas razgovaramo o ovoj temi, ali mi je žao što razgovaramo bez odgovarajuće pripreme, odnosno vremenskog perioda koji je neophodan za ovakva tri značajna zakona.
Drugo, nismo čuli da je i jedna organizacija poljoprivrednika razmatrala ovu problematiku i da je dala svoje mišljenje o predloženim zakonima, a takođe nismo čuli, što je uobičajeno u EU, da je bilo koja referentna naučna, stručna organizacija ili institucija razmatrala ovu problematiku i dala svoje sudove o tome.
Na početku da zahvalim koleginici Bogosavljević Bošković, što je ispravila jednu netačnost koja je ovde izrečena, a to je da Srbija nema Strategiju razvoja poljoprivrede i ruralnih područja. Ona ima. Ona je usvojena 2014. godine i važi do 2024. godine, jer se planiralo da će do tada Srbija, odnosno da će tek tada Srbija ući u EU.
Ono što Srbija nema… Gospodine ministre, vama se obraćam i molim vas da…
Gospodine predsedavajući, da li mi možete stopirati vreme?
Dakle, ono što Srbija nema,i nije imala ni za vreme ministarke, koleginice Bošković Bogosavljević i nema ni za ovih 100 dana, koliko ste, iako je to kratak vremenski period, jeste što nema dva ključna dokumenta na osnovu kojih se vodi agrarna i ruralna politika. Nema nacionalni program razvoja poljoprivrede na bazi te strategije i nema nacionalni program ruralnog razvoja. To vam je isto, kao da imate brod na okeanskoj pučini bez kompasa, mape, a da kapetan ne zna da gleda u sazvežđa. Uz to, imamo 15 kapetana za 15 godina na kormilu našeg Ministarstva poljoprivrede. Prema tome, to je izuzetno loša situacija.
O čemu mi danas govorimo?
Gospodine ministre, budite ljubazni, ja sam vas pažljivo slušao, trudio sam se ceo dan, kao i vi, da izdržimo sve ove napore.
Dakle, o čemu mi danas razgovaramo? Razgovaramo o tri zakona. Hajde o prvom zakonu - Zakon o izmeni i dopuni Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Prihvatam da treba ugraditi sve ono što treba usaglasiti sa evropskim zakonodavstvom u korišćenju predpristupnih fondova, i to nije sporno. Zato sam na Odboru za poljoprivredu dao svoju saglasnost, načelnu, za taj zakon.
Međutim, u tom zakonu, niste prihvatili nijednu sugestiju koju sam predlagao na Odboru, čak i onu koja bi morala da se nađe, ne u zakonu, nego u sistematizaciji radnih mesta Uprave za agrarna plaćanja, a odnosi se na kontrolor. Vi ste pravnik, vi biste to trebali bolje od mene da znate, ja sam samo položio jedan ispit na Pravnom fakultetu, ali sam uveren da toj odredbi nije mesto u zakonu. Povucite to, zbog vas vam govorim.
Dalje o čemu govorimo? Govorimo o sredstvima od 175.000.000 evra za sedam godina ili 25.000.000 evra godišnje. Dvadesetpet miliona evra godišnje na 631.522 poljoprivredna gazdinstva po popisu iz 2012. godine. Znate li koliko je to, gospodine ministre? To je, sad ću da vam kažem, samo trenutak. To je, gospodine ministre, 277 evra po gazdinstvu. Dakle, apsurdno je govoriti o investicijama, a po gazdinstvu je na bazi 277 evra. Ali, kad uzmemo sledeće, da u ovim programima neće učestvovati više od 3% ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava, i to su otprilike ona gazdinstva koja imaju preko 20 hektara zemljišta, pa nadalje, do ovih poljoprivrednih preduzeća sa desetinama hiljada hektara. Ako njih izdvojimo, to je 19.000 gazdinstava, kad se podeli 175.000.000, to je 9.236 evra. To je manje nego što budžet Republike Srbije finansira jednog zaposlenog radnika stranim investitorima. Da li je to razvoj poljoprivrede?
Dalje, rekli ste gospodine ministre, da nema kredita, nema hipoteka. Objasnite mi, molim vas, ako imamo izveštaj sa predzadnje sednice, ili neke sednice Odbora za poljoprivredu, da je svega 1,8% registrovanih poljoprivrednih gazdinstava koja su u sistemu subvencija koristilo regresirane kredite sa daleko manjom kamatom. Odakle će da nađu sredstva? Znači, ljudi nisu kreditno sposobni. Čime će da isfinansiraju celu investiciju, pa onda da čekaju povraćaj tih sredstava? Dakle, nema govora, bez kreditnih sredstava.
O drugom Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, izmenama i dopunama, očekivao sam da ćete vi predložiti revolucionarnu izmenu i dopunu, a to je da vratite subvencije na nivo koji je bio 2014. godine. Molim vas, sa 4.000 evra

Privodite kraju kolega Ševarliću.

… 400.000 dinara po hektaru, samo da završim rečenicu, to je taman toliko koliko poljoprivrednik da na ime poreza i akciza, za 50 litara goriva i za 200 kilograma đubriva. Prema tome, država ne subvencionira ni tih 4.000, nego vrši refundaciju.

Zahvaljujem, kolega Ševarliću.
Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, danas u toku rasprave, nekoliko puta sam govorio o tome zašto smo išli po proceduri hitnosti sa ovim zakonom, i mislim da juče i na Odboru da smo se složili oko toga, zašto je neophodno izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju ići po hitnoj proceduri.
Druga stvar bila je vezana za IPARD, da li se o tome uopšte govorilo u ovim konkretnim izmenama? O tome se toliko govorilo u prethodnim godinama, da mislim da bilo koja javna rasprava koja se tiče IPARD-a, sve bi nam isto rekla što smo već do sada čuli. Mnogi su učestvovali u tome, u prethodnom periodu, kada je koleginica vodila ovo ministarstvo, brojne javne rasprave, brojni razgovori sa poljoprivrednicima, sa udruženjima su bili, tako da mislim da u ovom delu to baš i ne stoji.
Što se tiče nacionalnih programa za ruralni razvoj i nacionalni program za poljoprivredu, oni su pripremljeni, oni će ići u proceduru. Mislim da je jako važno, zbog javnosti, da se kaže da je prethodno ministarstvo, prethodna ministarka i ovo ministarstvo, rade na tome da se sve što je predviđeno Strategijom razvoja poljoprivrede da će biti usvojeno, implementirano i da će to biti stubovi na osnovu kojih će funkcionisati čitav koncept poljoprivrede. Mislim da je to važno naglasiti da postoji konzistencija i da postoji sled u aktivnostima, kako kroz IPARD, tako i kroz ove alate koji se na osnovu Strategije donose.
Što se tiče onoga što ste predlagali juče na Odboru, mislim da nije u redu da sad u načelnoj raspravi na takav način razgovaramo, jer kroz amandmane ćete videti šta smo prihvatili, a šta nismo. Onda je to tema za razgovor. Vi ste imali konkretne neke predloge vezano za lica koja mogu raditi u Upravi za agrarna plaćanja, kontrolu na licu mesta. Videćete šta smo prihvatili i šta ćemo prihvatiti. U četvrtak je tema da razgovaramo o tome.
Što se tiče onih koji će moći da koriste sredstva od IPARD-a, to su oni koji imaju i preko dva hektara, u zavisnosti od vrste mera. Nisu to samo, kako je to navedeno, preko 20, preko 50, ne znam veliki, ovi ili oni. Tako da, mislim da je danas u toku rasprave dosta rečeno na ovu temu. Srbija se sprema za ovo. Opredeljena su sredstva u budžetu za sufinansiranje i samo očekujem da ćemo usvojiti izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju i još jednu stvar, koja nam stoji na putu, da srpskim poljoprivrednicima bude na raspolaganju dodatni izvor finansiranja, otkloniti. Hvala vam puno.
(Miladin Ševarlić, s mesta: Replika.)

Nemate pravo na repliku.
(Miladin Ševarlić, s mesta: Zašto? Svima ste dali repliku.)
Zato što ni u jednom delu niste spomenuti u negativnom kontekstu. Ministar je odgovorio na vaše pitanje.
Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, poštovani ministre Nedimoviću sa saradnicima.
Vlada Republike Srbije i premijer Aleksandar Vučić nosioci su promena koje su neophodne za rešavanje izazova sa kojima se suočava celokupna poljoprivreda Srbije. Svesni činjenice da su promene neophodne, kako bi se poboljšali ekonomski efekti poljoprivedno-prehrambenog sektora, položaj poljoprivrednika, preduzetnika, i celog seoskog stanovništva, Vlada Republike Srbije se odlučila za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Predlog Zakona potrebno je usvojiti po hitnom postupku, kako bismo već, na početku 2017. godine, imali ne samo zakon, već i predzakonsku regulativu, kojom će biti jasno definisane mere agrarne politike. Poljoprivredni proizvođači će imati mogućnost da budu blagovremeno upoznati sa planiranim merama agrarne politike za narednu godinu i na osnovu toga moći će da planiraju svoju proizvodnju već krajem januara.
Izmenama se takođe propisuju i vrste podsticaja za mere ruralnog razvoja, koje obuhvataju podršku u cilju unapređenja tržišnog poslovanja, dostizanja standarda kvaliteta, unapređene konkurentnosti poljoprivednih gazdinstava, očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa, unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima. Istovremeno, omogućava lokalnim učesnicima ruralnog razvoja, da dugoročno poboljšavaju potencijale svojih lokalnih sredina kroz izradu i podršku u sprovođenju lokalnih strategija ruralnog razvoja.
Pruža se i mogućnost za razvoj tehničko-tehnoloških, primenjenih, razvojnih i inovatnih projekata u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Daje se podrška pružanjem saveta poljoprivrednim proizvođačima, udruženjima, zadrugama i drugim pravnim licima u poljoprivredi.
Predlog je izmena člana 36 kojim se predviđa da unapređenje konkurentnosti obuhvati podsticaj za investiciju, fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva, program za podršku investicijama za biljnu i stočarsku proizvodnju, uspostavljanje i jačanje udruženja u oblasti poljoprivede, investicije, preradu i marketing poljoprivednih i prehrambenih proizvoda i upravljanje rizicima. Na primer, do sada sa teritorije grada Leskovca, odakle dolazim, u proseku se godišnje podnese oko 4.000 zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za biljnu proizvodnju, đubrivo, opremu i mehanizaciju, za voćarsku, vinogradsku, plasteničku i stočarsku proizvodnju.
Individualni poljoprivredni proizvođači sa teritorije grada Leskovca su ostvarili pravo na podsticaj u poljoprivedi koja je konkursom za dodelu posebnih sredstava omogućio grad Leskovac. Time je dokazao kabinet gradonačelnika dr Gorana Cvetanovića da vodi jednu aktivnu poljoprivrednu politiku. Tako je iz gradske kase za period od 2013. do 2016. godine, a na ime podsticaja u poljoprivrednoj proizvodnji izdvojeno preko sto miliona dinara.
Ovakve izmene pružiće mogućnost većeg investiranja u poljoprivrednu proizvodnju. Istovremeno će dati punu podršku osnivanju poljoprivrednih udruženja, čime će se povećati konkurentnost na domaćem i inostranom tržištu, ekonomičnost, proizvodnja ujedno i poboljšanje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda i bolja zaštita životne sredine.
Izmenom člana 39. između ostalih podsticaja, predviđeni su i podsticaji za podršku mladima u ruralnim područjima što je veoma značajno za stvaranje pozitivnog ambijenta za opstanak mladih na selu. Investicije za unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture idu u prilog unapređenju kvaliteta života u ruralnim područjima. Grad Leskovac je u 2014, 2015. i 2016. godini uz finansijsko učešće Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, ostvario tri veoma bitna projekta, a ministarstvo je učestvovalo u nekim projektima i do 70%.
Prvo, sanacija uređenja atarskih puteva, ovim projektom od 144 naseljenih mesta obuhvaćeno je 75, vrednost projekta na tri godine 42 miliona dinara, a ukupno je sanirano 140 kilometara atarskih puteva. Ministarstvo je pomoglo grad u 2014. godini sa 60%, u 2015. sa 50% vrednosti projekta, a u 2016. godini sa 47 od vrednosti projekta.
Drugi projekat komosacija zemljišta, ovim projektom obuhvaćeno je 1100 hektara u tri naseljena mesta. Vrednost projekta 22 miliona dinara. Projekat je sprovođen 2014, 2015. i 2016. godine. Ministarstvo je uzelo učešće sa 70% od ukupno uloženih sredstava. Realizacija projekta ostvarena je sa 81%. Krčenje starih zasada, kvantažni zasadi vinove loze i voćni zasadi. Ovim projektom obuhvaćeno je 165 hektara u tri naseljena mesta, a vrednost projekta je 29 miliona dinara. Ministarstvo je učestvovalo sa 70% uloženih sredstava. Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta je uspešno obuhvaćena geodetskim radovima je 165 hektara.
Na kraju, ovim Predlogom zakona, menjaju se i kaznene odredbe. One su neophodne radi sprečavanja nenamenskog korišćenja, otuđivanja podsticaja, a sa ciljem zaštite poljoprivrednih proizvođača koji ulažu u poljoprivrednu proizvodnju i koji žive od poljoprivrede. Izmenama i dopunama ovog zakona jasno se definišu dužnosti korisnika podsticajnih sredstava i preciziraju odredbe koje se odnose na vraćanje novčanih sredstava u slučaju kada korisnik nije u potpunosti ispuni sve dužnosti, što je sasvim razumljivo, jer se radi o namenskim sredstvima.
Zato mogu sa zadovoljstvom da kažem da će poslanička grupa SNS podržati ovaj predlog zakona u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović. Izvolite.

Hvala.
Poštovani ministre, poštovani gosti, poštovani predsedavajući i naravno poštovani poslanici, veoma je važno da shvatite da su ovi maćehinski zakoni zasnovani na ekspozeu premijera Aleksandra Vučića, strana 38 i 61. Taj maćehinski odnos koji premijer ima i koji nam je vrlo jasno stavio do znanja u svom ekspozeu, u ovom sektoru je nešto što ne traje samo za vreme njegove vladavine nego nešto što i datira mnogo duže u prošlosti.
Međutim, ni tu nemamo podjednaki odnos prema svim sektorima. Ministar koji je nadležan za sve sektore, znači za sektor poljoprivrede, zaštite životne sredine, zaštitu voda, kao i zaštitu šuma, imamo opet maćehinski odnos prema vodama, šumama i zaštiti životne sredine. Pri tom smo u ekspozeu čuli, pročitali da će poglavlje 27. koje se odnosi na zaštitu životne sredine u kome je vrlo bitan ovaj zakon o vodama o kojem danas treba da raspravljamo, da smo tu ispali najbolji đaci i da samo što nismo ispunili sve uslove da nas prime bez ikakvih problema u EU, pošto je to cilj vladajuće koalicije.
Međutim, to je apsolutna neistina. Gospodine Nedimoviću, vi ste na čelu veoma značajnog ministarstva i moram da vam postavim pitanje – zašto nastavljate taj maćehinski odnos prema sektoru voda? Da li smatrate da su svi sektori u vašem ministarstvu podjednako tretirani? Da li smatrate da je ispravno da sredstva za objekte vodosnabdevanja i objekte tretmana otpadnih voda, za srednje gradove koji su definisani ovim zakonom, treba da budu budžetom preusmereni u Ministarstvo prostornog planiranja, građevinarstva i infrastrukture? Kada za projekte iz oblasti vodoprivrede sve potrebne uslove i saglasnosti izdaje Direkcija za vode, u čijoj su nadležnosti pomenuti objekti, ako je u sastavu Ministarstva poljoprivrede? Ja smatram da ne.
Vodnim, kao i svim prirodnim resursima, kod nas se ne gazduje na pravi način. Posledice tog negazdovanja na pravi način smo osetili 2014. godine, poplavama koje su bile 2014. godine i tada nam je direktor Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode“ rekao da nam može pomoći samo Bog. Naravno da nam može samo pomoći Bog, kada vi kao ministar danas izjavljujete da su šporeti, školjka od auta krivi zbog izlivanja nekih vodotoka. Znači o tome nije trebalo da se brine i gazduje, nego su te školjke i ti neki delovi tih groznih građana Srbije i stanovnika doprineli da posledice budu što veće.
Mislim da ste vi ozbiljan čovek, vidim da ste ovde davali odgovore svima na pitanja i smatram da tako nešto apsolutno nije primereno kao odgovor poslanicima koji su vam postavili to pitanje. Ovim zakonom je ukinuto javno vodoprivredno preduzeće „Beogradvode“ koje je osnovano zakonom iz 2010. godine i to je ono što ja mogu da pohvalim. Nije dobro, kolege iz AP Vojvodine verovatno neće biti zadovoljni mojim razmišljanjem, to što je zadržana stara administrativna podela gazdovanja vodama i brizi o vodama, na Vojvodinu i centralnu Srbiju. To su Javno vodoprivredno preduzeće „Vojvodinavode“ i Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode“.
Vi ste dali ovde izjavu o usklađenosti propisa sa propisima EU. Znači, ova administrativna podela koju ste dali, to nije podela po propisima EU i nije podela što je još mnogo važnije od toga, koja je dobra za gazdovanje vodama. To je potrebno da bude podela po slivovima.
Zakon između ostalog uvodi nove pojmove kao što su javni vodovod i seoski vodovod. Javni vodovod koji snabdeva preko 50 stanovnika, ništa dalje ne definiše, da li su to stalni ili povremeno naseljeni stanovnici, da li su to interni ili eksterni korisnici, da li su turistički objekti nakačeni na njega? Znači to je nešto što je potpuna magla. Znači, za 50 stanovnika, šta će sa vodovodima koji imaju 49 stanovnika? Ja to nigde nisam videla u zakonu. Uvodi se i pojam seoskog vodovoda koji treba da ispuni apsolutno se ne zna koje kriterijume.
Sve u svemu puno nepoznanica i nedefinisanosti. Ovim se praktično označava postojeće stanje i ponovo vraća stara praksa da lokalna samouprava ne mora ništa da radi povodom snabdevanja vodom stanovništva van opštinskih i urbanih centara. Umesto da se ojačaju javna komunalna preduzeća i da lokalne samouprave nastave da rešavaju probleme vodosnabdevanja svih stanovnika u opštini, za šta potrebna sredstva treba da budu obezbeđena kroz povećanje cene vode i punu naplatu utrošene vode, kao i kroz različite vrste podsticaja, država ih na ovaj način abolira od ove obaveze bez naznake kako bi to uopšte trebalo da se reši.
Znači, puno tu ima stvari koje su nejasne i puno je stvari ostavljeno da se reše same od sebe. Postoji problem u naplati vode i ceni vode na lokalu ili bilo gde. Pa, naravno da postoji, mreže distributivne su u lošem stanju. Mnogo bi bilo pametnije da se bavite modeliranjem mreže. Nama su gubici na vodovodnoj mreži do 80%. Znači, proizvedene vode i isporučene vode, gubici na mreži su 80%. To je ozbiljan pristup.
Decentralizacija sredstava od naknada za vode, koja se uvodi ovim zakonom, sa jedne strane omogućava rešavanje nekih problema na lokalu. Međutim, ta su sredstva apsolutno nedovoljna da bi se moglo pričati o bilo kakvim kapitalnim investicijama. Šta tek da pričamo o regionalnim vodovodnim sistemima, na primer, kao što je regionalni vodovodni sistem Rzav-Arilje? To je jedini u potpunosti izveden regionalni sistem koji snabdeva vodom Arilje, Požegu, Lučane, Čačak i Gornji Milanovac. Pet opština se udružilo, 91% su finansirali taj projekat oni sami, a država je učestvovala sa 9%, ali taj regionalni sistem ne može da radi u punom kapacitetu. Ne može zato što treba da se izgradi brana na Velikom Rzavu, ili kako bi u lokalnom naglasku rekli - Velikom Rzavu. Ja inače poštujem lokalne naglaske.
Tako da, zašto ne može da se izgradi na pregradnom mestu Svračkovo? Zato što vi dajete po budžetu na godišnjem nivou četiri miliona evra za tu branu, tj. predviđate. To je taman da vam za 20 godina budu zahvalni unuci ljudi koji sada treba da koriste tu vodu, u najboljem slučaju za 20 godina, gde se Hidrotehnika iz Čačka zalaufa, počne da radi, zastane, čeka šest meseci nove pare, i vi jednu investiciju poskupljujete za 40%. Tako gazdujete vodama. Ja stvarno to ne mogu da zamislim.
Tim budžetom su, znači, opredeljena sredstva samo za to, opredeljena su za završetak brane Rovni i za liniju mulja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu. Mnogo veća sredstva su budžetom opredeljena u Ministarstvu građevinarstva, prostornog planiranja i infrastrukture, za tu vrstu projekata. To apsolutno ne treba da bude tako. Zna se ko treba da gazduje vodama i zna se kako treba da bude zaokružena jedna celina.
Po meni, pošto nam trenutno ide Zakon o komunalnim delatnostima, koji je koliko već sutra u proceduri, ovaj Zakon o vodama, pa Predlog zakona o privatnom partnerstvu i koncesijama, koji je takođe danas na dnevnom redu, ako ukrstimo ta tri zakona, mi ćemo doći do zajedničkog imenitelja, a zajednički imenitelj je partnerstvo, partnerstvo nad našim resursima. U takvim partnerstvima, iskustvo je pokazalo, Republika Srbija je uvek u vazalnom odnosu. Znači, Republika Srbija je na svojoj teritoriji u vazalnom odnosu i gubitnik. To jedna ozbiljna vlada i jedno ozbiljno ministarstvo, konkretno ovde, apsolutno ne bi smela da dozvoli.
S obzirom da je Srbija zemlja potpisnica Protokola o vodi i s obzirom da hrli put evropskih integracija, kao i otvaranju tog poglavlja 27 iz oblasti zaštite životne sredine, u okviru kojih se dužna pažnja posvećuje vodama, sa velikom izvesnošću se može reći da će zapravo baš ta poglavlja biti najveći kamen spoticanja u tom pridruživanju EU.
Zbog toga, ministre Nedimoviću, molim da prekinete praksu maćehinskog odnosa prema Sektoru voda, šuma i zaštite životne sredine i da ih tretirate ravnopravno sa poljoprivredom koju ne zanemarujem, naprotiv, za koju smatram da takođe treba da ima još bolji tretman. Nadam se da ste shvatili da u vašim rukama stoji mehanizam zaštite dobrog dela dragocenih prirodnih resursa Republike Srbije, a to je ogromna odgovornost i o takvu odgovornost zaista ne biste trebali da se oglušite. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Branislav Nedimović.