Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miloš Bošković. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani, moje prvo pitanje je vezano i namenjeno je Ministarstvu za rad i socijalna pitanja.
Naime, postoji jedan problem sa privrednim društvima. Privredna društva su obično vezana za porodična, mala porodična preduzeća i kao što znamo privredna društva imaju svoje osnivače koji su istovremeno i suvlasnici tog privrednog društva. Dalje, tu imamo Skupštinu, privredno društvo u kojima osnivači učestvuju u radu. Tu postoji jedan problem gde Penziono invalidski fond po službenoj dužnosti, obavezno prijavljuje sve suvlasnike tih privrednih društava. Znači, jedno privredno društvo, recimo, da moraju da im budu plaćeni doprinosi za taj rad koji oni ostvare tokom tih skupština u kojima učestvuju.
Međutim, postoji jedan problem, a to je da mnogi suvlasnici tih privrednih društava više nisu u radnom odnosu u tim privrednim društvima, recimo, postali su penzioneri ili su možda prešli negde drugde, a Penziono invalidski fond i dalje insistira na tome da njima svima mora to da se plaća bez obzira na njihov vlasnički udeo. Neko ima manje vlasništva, neko ima više, međutim nadoknade i dalje ostaju velike.
Ovo često mali privrednim društvima zna da bude mnogo veliki namet, pa recimo, do 70 hiljada dinara godišnje koji oni moraju da plaćaju, čak i ako suvlasnici ne rade uopšte i ne učestvuju u Skupštini, znači, ne pojavljuju se, nema ih nigde, međutim i dalje su obavezni da plaćaju. To je malo nelogično i veliki je namet za ovakva privredna društva koja su obično mala. S druge strane, imamo velika akcionarska društva, recimo, Aerodrom ili Telekom i oni nemaju nikakvu obavezu da plaćaju prema svojim akcionarima koji su građani Srbije.
Neka privredna društva su se žalila i tražila su dodatno mišljenje, razjašnjenje ovog člana. Inače, ovo je član u Zakonu o doprinosima koji ovo definiše, ovo plaćanje. Onda je fond PIO reagovao i rekao je da svima treba, znači, držao se toga, da svima treba ovi doprinosi da se plaćaju osim ukoliko ne rade na nekom drugom radnom mestu, nekoj drugoj firmi, privrednom društvu. Sada opet ostaje problem sa penzionerima koji ne rade nigde drugde ali ne učestvuju u Skupštini, a opet i za njih treba da se plaćaju ove nadoknade. Ovo sve pada na teret tih malih privrednih društava, što su obično neka porodična, da kažem, uslovno rečeno, i ovo je za njih veliki trošak i dosta im otežava poslovanje.
Tako da je moje Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, da li planiraju i da li postoji mogućnost da se promeni Zakon o doprinosima kako bi se ovo tačno definisalo šta tačno znači rad? Zato što ovi penzioneri, recimo, ne učestvuju u radu skupštine, a registrovani su kao članovi skupštine i to malo komplikuje situaciju, jer je pitanje nerazjašnjeno.
Drugo pitanje je generalno za Vladu i tiče se radnika Elektronske industrije u Nišu i mnogih drugih preduzeća tog tipa prema kojima država nije ispala korektna i nije isplatila zaostale plate. Ti radnici, recimo u Nišu i dalje svakog meseca protestuju ispred Gradske kuće. Uvek im se obrate neki predstavnici gradonačelnika, daju im neka obećanja i niša se ne desi. U ovom budžetu koji smo sada usvojili mi nismo, koliko sam video, nema nikakve stavke za isplatu tih zaostalih plata i mene interesuje, to je pitanje za Vladu, da li planira da reši ovaj problem? Verovatno je odgovor – da, nekad, pre ili kasnije. Mene interesuje kada planira da reši? Znači, trebalo bi da se oni ispoštuju zato što ovo nije u redu da ovolike plate stoje na čekanju, a mi dajemo neke subvencije za svakojaka različita preduzeća.
Poslednje pitanje je namenjeno Skupštini, ovoj Narodnoj, imamo e-parlament, sajt koji sjajno radi. Sistem koji mi ovde koristimo za sve dokumente, jako dobro funkcioniše. Imamo dobru pretragu, možemo da vidimo sve što se dešava u Skupštini i bilo bi dobro kada bismo u duhu ove transparentnosti na kojoj mi jako insistiramo, a deklarativno i vladajuća koalicija, bilo bi dobro da ovaj sistem otvorimo i za sve građane.
Možda ne sa svim dokumentima, ne da sve bude dostupno, jer ne mogu ipak da imaju uvid u neke lične podatke, ne znam nekih lica, ali bilo bi dobro da i oni imaju uvid u to kako mi radimo, šta se svakog trenutka dešavalo u Skupštini, zato što mnogi vole da gledaju prenose Skupštine, a neki bi možda voleli da imaju i ovakav pristup, da mogu da vide dokumenta, da mogu da ih analiziraju i da vide tačno do detalja šta mi ovde radimo.
Moje pitanje za Skupštinu je – da li postoji mogućnost da se sistem modifikuje, ja kao programer verujem da je to moguće, i da se određeen nivo pristupnosti, odnosno privilegija, omogući bilo kom građaninu da može to da otvori, da vidi i da analizira? To je to. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo, postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova. Zašto njegovo Ministarstvo ne preduzima ozbiljne korake na planu rasvetljavanja nekih od najpoznatijih ubistava od 2000. godine na ovamo? Ja u prvom planu imam ubistvo Zorana Đinđića i ubistvo dvojice gardista.
Nismo uspeli da raskrinkamo ulogu Nebojše Čovića i da dokumentujemo njegovo učešće u zaveri, njegovo učešće u narudžbi ubistva i Ministarstvo unutrašnjih poslova ništa ne preduzima.
Čelnicima dosmajlinskog režima iz tog vremena jasna je donekle uloga Nebojše Čovića. Neki su o tome pisali u svojim knjigama, a sada imamo neoborive dokaze da je ta uloga bila veoma velika. Dok se ne krene sa Čovićem, pa saslušanjem policijskog generala Milovića, pa saslušanjem političkog pukovnika Vulovića, pa nadalje. Nemoguće je to razjasniti, kao da čekaju s neba da im padnu neki dokazi.
Tome treba profesionalno pristupiti, a ne čekati da se odnekud nešto pojavi. I ako može građanska inicijativa, u mom slučaju ili novinarska hrabrost u slučaju „Kurira“, da tome na ovaj način i ovoliko doprinese, onda treba i Ministarstvo unutrašnjih poslova da da svoj doprinos, ako ništa da finalizuje taj posao.
Krajnje je vreme je da se na taj slučaj stavi tačka, da se on ne bi vukao kao slučaj Kenedi. Uvek se nešto zataškava, uvek se neko štiti. Nije valjda toliko značajna uloga Nebojše Čovića u fudbalskom klubu „Crvena zvezda“, da bi ga to oslobodilo odgovornosti od zavere za ubistvo Đinđića? Tako ispade, da je režim u njega imao poverenja da ga ubaci u „Zvezdu“, da rešava probleme, a ovamo mnogo veći problem nije razrešen.
Što se tiče ubistva dvojice gardista, ovde je neki pomak postignut. Očigledno je da je Vuk Jeremić učestvovao u zataškavanju, ali mu je uloga mogla biti minimalna, jer je uživao privilegiju da vojni rok služi u kabinetu Borisa Tadića. Ja nikad nisam čuo na svetu da je tako nešto moguće, civilno služenje vojnog roka u kabinetu predsednika Republike. Niko to ovde nije znao, koliko se ja sećam, dok sad nismo obavešteni.
Ne sumnjam da je on umešan u zataškavanje, ali mu ne može uloga biti najvažnija. Čija je tu uloga najvažnija? Borisa Tadića i onog monstruma Miodraga Rakića, famoznog Mikija Rakića, koji je tada žario i palio Srbijom, koji stoji iza svih monstruoznih afera, nameštaljki, podlosti, kleveta, koje su plasirane protiv političkih protivnika. Ja znam da on ima zasluga za formiranje vaše naprednjačke stranke, ali mrtav je, pa ne morate svaki dan da mu zahvaljujete. Ali, razjasnite njegovu ulogu sad kad ne može da podlegne krivičnoj odgovornosti. Uloga se može razjasniti.
Ne može se ništa tu uraditi dok se ne sasluša Boris Tadić. Šta se čeka? Saslušava se Jeremić, kao vojnik na odsluženju civilnog vojnog roka pridodat kabinetu Tadića, a ne saslušava se Tadić. Jeremić je mogao Tadićeve naloge da izvršava u svrhu zataškavanja, a ne samoinicijativno da vodi tu akciju. Tu moć nije mogao imati. Jeste umešan, pa tako politički diskvalifikovan, i ako je samo bila svrha da se postigne njegova politička diskvalifikacija, to je postignuto, ali dajte da se razjasni ubistvo dvojice gardista.
Da li je u pitanju neka strana oružana sila, koja je ilegalno angažovana da juri haške begunce, ili je u pitanju šverc oružjem, pa su gardisti videli nešto što nisu smeli da vide ili vidim sad novu pretpostavku da su neki oficiri bili umešani u šverc drogom. To se vidi jutros u medijima, a bez policije to ne može do kraja da se razjasni, a policija skrštenih ruku čeka da se problemi sami reše.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marjana Maraš.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim danas da postavim poslaničko pitanje Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ministarstvu finansija. Prethodnih nedelja građanima su putem pošte uručena rešenja naknade za odvodnjavanje za 2015. i 2016. godinu. Situacija slična onoj od prošle godine, kada su im takođe uručena rešenja za naplatu za protekle dve godine koje moraju da plate u roku od 15 dana. Pored toga što je dat kratak rok od 15 dana, veoma često su ta rešenja zasnovana na netačnim podacima koji su uvećani, tako da u konačnom rešenju iznos naknade bude i veći nekoliko puta. Ono što ohrabruje, što pozdravljamo i zbog čega postavljam pitanje Ministarstvu poljoprivrede i gospodinu Nedimoviću jeste zasnovano na njegovoj izjavi da ubuduće naknade za odvodnjavanje neće obračunavati poreska uprava, već će to činiti nadležna vodoprivredna preduzeća.
Svesni smo da je naknada propisana zakonom i da je kao takva obaveza za plaćanje. Svesni smo koliki je njen značaj, naročito za odbranu od poplava. Ali, upravo zbog svega toga, neophodno je da se ona obračuna na tačnim podacima. Zbog toga svoje pitanje postavljam Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine – na osnovu kojih podataka će se vršiti obračun naknada, da li će se rešenja dobijati početkom godine, sredinom godine, da li će se dobijati za jednu kalendarsku godinu ili će se plaćati kvartalno.
Istovremeno, svoje drugo pitanje postavljam Ministarstvu finansija – šta građani mogu da učine za rešenja koja su pogrešno obračunata i koji je najefikasniji i način da se njihovi problemi reše?
Na kraju, navela bih samo tužbu jedne građanke koja je podnela i koja se pozvala na bitne povrede materijalnog prava i nepravilne primene propisa. Naime, članom 169. Zakona o vodama regulisan je osnov plaćanja naknade za odvodnjavanje i u istom se navodi da se naknada za odvodnjavanje plaća za uređenje vodnog režima zemljišta na melioracionom području, odnosno da područja odvođenjem suvišnih voda sistemima za odvodnjavanje kojima upravlja javno vodoprivredno preuzeće. Na osnovu ovog člana, osporenim rešenjem nezakonito je zadužena naknadom za odvodnjavanje, pošto kuća, dvorište, nalazi se u strogom centru grada koje ne spada u područje, niti postoje sistemi za odvodnjavanje kojima upravlja javno vodoprivredno preduzeće. Jedina voda koja se pojavljuje u dvorištu je kiša koja pada i upija je zemlja ili odlazi kroz kanalizaciju, koja se uredno plaća javnom komunalnom preduzeću u Vrbasu, što znači da ne postoji zakonski osnov za plaćanje naknade za odvodnjavanje.
Ona se ovom prilikom pozvala i na član 170. stav 1. tačka 3) Zakona o vodama, kojim se reguliše pojam obveznika i plaćanja. Naime, pored kuće, ispred kuće postoji atmosferska kanalizacija u kojoj se sliva sav višak vode i isto je izgrađeno pre dvadesetak godina iz sredstava samodoprinosa, na istom mestu celom dužinom ulice sa jedne i druge strane prethodno je bio jarak koji je zatrpan i u koji se slivao višak vode koji je zemlja posle upijala. Postavlja pitanje, i ono na šta se ona pozvala je shodno navedenim odredbama, nju isključuje kao obveznika naknade za odvodnjavanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Žarko Mićin.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moje današnje pitanje uputiću Ministarstvu finansija, Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.
Naime, na sednici Narodne skupštine, prošle nedelje, kad smo raspravljali o budžetu, poslanik Radoslav Milojičić Kena, inače bivši predsednik opštine Smederevska Palanka, je u svom izlaganju pokušao da omalovaži investicije i rad gradonačelnika Novog Sada, gospodina Miloša Vučevića. Pokušao je omalovaži čoveka zahvaljujući kome u Novom Sadu imamo danas dve investicije američke kompanije „Lear“ i „Delfi“ i koja će zaposliti 5.000 ljudi, a trenutno zapošljavaju 3.000 ljudi, čoveka zahvaljujući kome Novi Sad ima najsavremeniju radnu zonu za buduće investicije i čoveka zahvaljujući kome je grad Novi Sad evropska prestonica kulture i evropska prestonica mladih.
Postavljam pitanje - odakle mu hrabrosti da spominje bilo kog predsednika opštine? Kada je on bio na čelu opštine Smederevska Palanka ta opština je bila najzaduženija opština u Srbiji sa dugom od preko tri milijarde dinara, što je 3,5 budžeta ove opštine. To vam je kao da se ova opština zaduživala u zadnjih 10 godina svaki dan milion dinara.
Kako je opština Smederevska Palanka u vreme ovog veliko stručnjaka za vođenje lokalne samouprave postala najzaduženija opština u Srbiji, upravo govori izveštaj DRI za 2012. godinu.
Tako, na primer, on je kao inovativan predsednik opštine iskoristio gradski fudbalski klub „Jasenica 911“ koji nema organe kluba, a ima registrovane igrače, i osnovao ustanovu, odnosno sportsku organizaciju Fudbalski klub „Jasenica 1911“ kao indirektnog korisnika budžeta i preko te ustanove vršio isplatu premija i stipendija, pri čemu se dešavalo da su sa računa dnevno podizani iznosi od 300.000 dinara, čekovima bez pokrića.
Takođe, prema rečima revizora, preko ove ustanove, samo u 2012. godini bez osnova je isplaćeno 17 miliona i 494 hiljade dinara, a ovom istom klubu 2015. godine isplaćeno 20 miliona dinara. Kao iskusan sportista i predsednik opštine, nastavio je sa ovom praksom i u 2012. godini i, po rečima revizora, bez pravnog osnova je isplaćeno ukupno 30 miliona dinara, a od toga bez kriterijuma dodeljeno Centru za razvoj sporta i amaterizma 29 miliona dinara. Prema nalazu revizora, on je bio darežljiv i prema udruženjima građana, kojima je bez zaključenog ugovora i bez javnog konkursa isplaćeno pet miliona i 559 hiljada dinara. Takođe, izveštaj DRI kaže da je u vreme ovog vrhunskog predsednika opštine u 2012. godini, bez verodostojne dokumentacije o nastaloj poslovnoj promeni iz budžeta opštine Smederevska Palanka, isplaćeno 110 miliona dinara.
Dakle, u vreme ovog vrhunskog predsednika opštine iz budžeta Smederevske Palanke, bez pravnog odnosa, bez verodostojne dokumentacije i samim tim nezakonito, potrošeno 163 miliona i 602 hiljade dinara. Inače, ovaj vrhunski predsednik opštine je i veliki protivnik stranačkog zapošljavanja, koji je SNS više puta neosnovano prozivao zbog navodno stranačkog zapošljavanja, a za njegovog mandata je samo u 2012. godini zaposleno 65 osoba više od broja propisanog Zakonom o maksimalnom broju zaposlenih i zahvaljujući tome je nezakonito isplaćeno 25 miliona dinara na ime zarada.Takođe, do kraja svog mandata ovaj vrhunski predsednik opštine je ovu malu opštinu ostavio sa 820 zaposlenih. Pazite, 820 zaposlenih na 50.000 stanovnika.
Da bih vam pokazao kakav je to predsednik opštine zaista bio gospodini Milojičić i kako se odnosio prema parama građana Smederevske Palanke i parama građana Srbije, postavljam sledeće pitanje – koliki je bio ukupan dug grada Smederevska Palanka, uključujući dugove svih ustanova, javnih preduzeća, direktnih, indirektnih korisnika budžeta na dan 31. decembar 2011. godine, a koliki je bio dug na dan 31. decembar 2015. godine? Koliko je ukupno sredstava od 2012, 2013, 2014. i 2015. godine sa računa opštine isplaćeno ustanovi „Jasenica 1911“? Koliko je ukupno sredstava u 2012, 2013, 2014. i 2015. godini sa računa opštine isplaćeno Centru za razvoj sporta i amaterizma? Koliko je ukupno sredstava 2012, 2013, 2014. i 2015. godine isplaćeno sa računa udruženjima građana i koliko je lica više zaposleno na neodređeno i određeno vreme u opštini, opštinskoj upravi i svim direktnim i indirektnim korisnicima budžeta opštine Smederevska Palanka u odnosu na maksimalan broj zaposlenih u ovoj opštini koji je definisa Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u administraciji i to u 2012, 2013, 2014. i 2015. godini? Hvala.