Hvala.
Poštovani ministre, poštovani gosti, poštovani predsedavajući i naravno poštovani poslanici, veoma je važno da shvatite da su ovi maćehinski zakoni zasnovani na ekspozeu premijera Aleksandra Vučića, strana 38 i 61. Taj maćehinski odnos koji premijer ima i koji nam je vrlo jasno stavio do znanja u svom ekspozeu, u ovom sektoru je nešto što ne traje samo za vreme njegove vladavine nego nešto što i datira mnogo duže u prošlosti.
Međutim, ni tu nemamo podjednaki odnos prema svim sektorima. Ministar koji je nadležan za sve sektore, znači za sektor poljoprivrede, zaštite životne sredine, zaštitu voda, kao i zaštitu šuma, imamo opet maćehinski odnos prema vodama, šumama i zaštiti životne sredine. Pri tom smo u ekspozeu čuli, pročitali da će poglavlje 27. koje se odnosi na zaštitu životne sredine u kome je vrlo bitan ovaj zakon o vodama o kojem danas treba da raspravljamo, da smo tu ispali najbolji đaci i da samo što nismo ispunili sve uslove da nas prime bez ikakvih problema u EU, pošto je to cilj vladajuće koalicije.
Međutim, to je apsolutna neistina. Gospodine Nedimoviću, vi ste na čelu veoma značajnog ministarstva i moram da vam postavim pitanje – zašto nastavljate taj maćehinski odnos prema sektoru voda? Da li smatrate da su svi sektori u vašem ministarstvu podjednako tretirani? Da li smatrate da je ispravno da sredstva za objekte vodosnabdevanja i objekte tretmana otpadnih voda, za srednje gradove koji su definisani ovim zakonom, treba da budu budžetom preusmereni u Ministarstvo prostornog planiranja, građevinarstva i infrastrukture? Kada za projekte iz oblasti vodoprivrede sve potrebne uslove i saglasnosti izdaje Direkcija za vode, u čijoj su nadležnosti pomenuti objekti, ako je u sastavu Ministarstva poljoprivrede? Ja smatram da ne.
Vodnim, kao i svim prirodnim resursima, kod nas se ne gazduje na pravi način. Posledice tog negazdovanja na pravi način smo osetili 2014. godine, poplavama koje su bile 2014. godine i tada nam je direktor Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode“ rekao da nam može pomoći samo Bog. Naravno da nam može samo pomoći Bog, kada vi kao ministar danas izjavljujete da su šporeti, školjka od auta krivi zbog izlivanja nekih vodotoka. Znači o tome nije trebalo da se brine i gazduje, nego su te školjke i ti neki delovi tih groznih građana Srbije i stanovnika doprineli da posledice budu što veće.
Mislim da ste vi ozbiljan čovek, vidim da ste ovde davali odgovore svima na pitanja i smatram da tako nešto apsolutno nije primereno kao odgovor poslanicima koji su vam postavili to pitanje. Ovim zakonom je ukinuto javno vodoprivredno preduzeće „Beogradvode“ koje je osnovano zakonom iz 2010. godine i to je ono što ja mogu da pohvalim. Nije dobro, kolege iz AP Vojvodine verovatno neće biti zadovoljni mojim razmišljanjem, to što je zadržana stara administrativna podela gazdovanja vodama i brizi o vodama, na Vojvodinu i centralnu Srbiju. To su Javno vodoprivredno preduzeće „Vojvodinavode“ i Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode“.
Vi ste dali ovde izjavu o usklađenosti propisa sa propisima EU. Znači, ova administrativna podela koju ste dali, to nije podela po propisima EU i nije podela što je još mnogo važnije od toga, koja je dobra za gazdovanje vodama. To je potrebno da bude podela po slivovima.
Zakon između ostalog uvodi nove pojmove kao što su javni vodovod i seoski vodovod. Javni vodovod koji snabdeva preko 50 stanovnika, ništa dalje ne definiše, da li su to stalni ili povremeno naseljeni stanovnici, da li su to interni ili eksterni korisnici, da li su turistički objekti nakačeni na njega? Znači to je nešto što je potpuna magla. Znači, za 50 stanovnika, šta će sa vodovodima koji imaju 49 stanovnika? Ja to nigde nisam videla u zakonu. Uvodi se i pojam seoskog vodovoda koji treba da ispuni apsolutno se ne zna koje kriterijume.
Sve u svemu puno nepoznanica i nedefinisanosti. Ovim se praktično označava postojeće stanje i ponovo vraća stara praksa da lokalna samouprava ne mora ništa da radi povodom snabdevanja vodom stanovništva van opštinskih i urbanih centara. Umesto da se ojačaju javna komunalna preduzeća i da lokalne samouprave nastave da rešavaju probleme vodosnabdevanja svih stanovnika u opštini, za šta potrebna sredstva treba da budu obezbeđena kroz povećanje cene vode i punu naplatu utrošene vode, kao i kroz različite vrste podsticaja, država ih na ovaj način abolira od ove obaveze bez naznake kako bi to uopšte trebalo da se reši.
Znači, puno tu ima stvari koje su nejasne i puno je stvari ostavljeno da se reše same od sebe. Postoji problem u naplati vode i ceni vode na lokalu ili bilo gde. Pa, naravno da postoji, mreže distributivne su u lošem stanju. Mnogo bi bilo pametnije da se bavite modeliranjem mreže. Nama su gubici na vodovodnoj mreži do 80%. Znači, proizvedene vode i isporučene vode, gubici na mreži su 80%. To je ozbiljan pristup.
Decentralizacija sredstava od naknada za vode, koja se uvodi ovim zakonom, sa jedne strane omogućava rešavanje nekih problema na lokalu. Međutim, ta su sredstva apsolutno nedovoljna da bi se moglo pričati o bilo kakvim kapitalnim investicijama. Šta tek da pričamo o regionalnim vodovodnim sistemima, na primer, kao što je regionalni vodovodni sistem Rzav-Arilje? To je jedini u potpunosti izveden regionalni sistem koji snabdeva vodom Arilje, Požegu, Lučane, Čačak i Gornji Milanovac. Pet opština se udružilo, 91% su finansirali taj projekat oni sami, a država je učestvovala sa 9%, ali taj regionalni sistem ne može da radi u punom kapacitetu. Ne može zato što treba da se izgradi brana na Velikom Rzavu, ili kako bi u lokalnom naglasku rekli - Velikom Rzavu. Ja inače poštujem lokalne naglaske.
Tako da, zašto ne može da se izgradi na pregradnom mestu Svračkovo? Zato što vi dajete po budžetu na godišnjem nivou četiri miliona evra za tu branu, tj. predviđate. To je taman da vam za 20 godina budu zahvalni unuci ljudi koji sada treba da koriste tu vodu, u najboljem slučaju za 20 godina, gde se Hidrotehnika iz Čačka zalaufa, počne da radi, zastane, čeka šest meseci nove pare, i vi jednu investiciju poskupljujete za 40%. Tako gazdujete vodama. Ja stvarno to ne mogu da zamislim.
Tim budžetom su, znači, opredeljena sredstva samo za to, opredeljena su za završetak brane Rovni i za liniju mulja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu. Mnogo veća sredstva su budžetom opredeljena u Ministarstvu građevinarstva, prostornog planiranja i infrastrukture, za tu vrstu projekata. To apsolutno ne treba da bude tako. Zna se ko treba da gazduje vodama i zna se kako treba da bude zaokružena jedna celina.
Po meni, pošto nam trenutno ide Zakon o komunalnim delatnostima, koji je koliko već sutra u proceduri, ovaj Zakon o vodama, pa Predlog zakona o privatnom partnerstvu i koncesijama, koji je takođe danas na dnevnom redu, ako ukrstimo ta tri zakona, mi ćemo doći do zajedničkog imenitelja, a zajednički imenitelj je partnerstvo, partnerstvo nad našim resursima. U takvim partnerstvima, iskustvo je pokazalo, Republika Srbija je uvek u vazalnom odnosu. Znači, Republika Srbija je na svojoj teritoriji u vazalnom odnosu i gubitnik. To jedna ozbiljna vlada i jedno ozbiljno ministarstvo, konkretno ovde, apsolutno ne bi smela da dozvoli.
S obzirom da je Srbija zemlja potpisnica Protokola o vodi i s obzirom da hrli put evropskih integracija, kao i otvaranju tog poglavlja 27 iz oblasti zaštite životne sredine, u okviru kojih se dužna pažnja posvećuje vodama, sa velikom izvesnošću se može reći da će zapravo baš ta poglavlja biti najveći kamen spoticanja u tom pridruživanju EU.
Zbog toga, ministre Nedimoviću, molim da prekinete praksu maćehinskog odnosa prema Sektoru voda, šuma i zaštite životne sredine i da ih tretirate ravnopravno sa poljoprivredom koju ne zanemarujem, naprotiv, za koju smatram da takođe treba da ima još bolji tretman. Nadam se da ste shvatili da u vašim rukama stoji mehanizam zaštite dobrog dela dragocenih prirodnih resursa Republike Srbije, a to je ogromna odgovornost i o takvu odgovornost zaista ne biste trebali da se oglušite. Hvala vam najlepše.