Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre, kolege poslanici, danas smo imali priliku da prisustvujemo raspravi tokom koje su pojedini opozicioni poslanici, naročito onih partija koje su pripadale bivšem režimu, pokušali da nam pokažu koliko su veliki poljoprivredni eksperti i koliko im je odjednom stalo do poljoprivrede i poljoprivrednika, ali jedino što su uspeli jeste da se svi uverimo u ono što odavno znamo, da je uništavanje poljoprivrede, pustošenje i upropaštavanje poljoprivrednih kombinata i očajan položaj poljoprivrednika tokom njihove vladavine bila posledica njihove smišljene i organizovane kriminalne vladavine.
Pošto stvarno nisam poljoprivredni stručnjak njihovog kalibra, ja ću ovaj put govoriti malo o predloženom Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o vodama. Vodeni potencijal uz zemljište predstavlja najznačajniji prirodni resurs kojim Srbija kao država raspolaže. Kada pričamo o vodama, moramo napomenuti da, po izveštaju UN, u roku od najdalje dve decenije dve trećine čovečanstva osetiće ozbiljan nedostatak vode. Taj isti izveštaj kaže da u ovom trenutku oko milijardu ljudi nema pristup pijaćoj vodi, da dve i po milijarde nema obezbeđene elementarne sanitarne uslove, a da više od pet miliona ljudi godišnje umre od bolesti koje su uzrokovane zagađenjem vode. Ono što je najstrašnije, to je da oko šest hiljada dece mlađe od pet godina svakog dana u svetu umre upravo od bolesti prouzrokovanih zagađenjem vode.
Dakle, svakog dana se u svetu u reke i jezera i druge vodene tokove baci šest miliona tona otpada. Neodgovoran odnos prema ovakvim resursima može da dovede ne samo do ekološke katastrofe, nego do katastrofa velikih razmera koje ugrožavaju opstanak celokupnog čovečanstva. Ono što nam je dala priroda trebali bi da sačuvamo i pravilnim upravljanjem, što kao mogućnost pruža ovaj zakona, i unapredimo. Zdrave i upotrebljive vode biće svakim danom sve manje, pa nije čudo što mnogi smatraju da je 20. vek bio obeležen ratovima za naftu, a da će 21. vek biti obeležen ratovima za vodu.
Kakvo je stanje u Republici Srbiji? Dugo je vladala zabluda da je Srbija bogata vodenim resursima. Međutim, prirodni uslovi koji determinišu vodni režim na teritoriji Srbije dosta su nepovoljni, pošto se samo 8% zaliha vode formira na našoj sopstvenoj teritoriji, a kvalitet vode značajno je pogoršan delatnošću čoveka, tako da veliki broj vodotokova i izvorišta u Srbiji ne zadovoljava kriterijume za korišćenje vode.
Kada govorimo o Predlogu zakona, posebno moram da pohvalim to što su uočeni brojni nedostaci u primeni aktuelnog Zakona o vodama, koji će ovim predlogom zakona biti ispravljeni. Pre svega što se umesto teritorijalnog upravljanja vodama uvodi upravljanje po slivu, ovim izmenama vodna područja se određuju na osnovu tehničkog argumenta, a on je u ovom slučaju hidrografski sliv i time se afirmiše jedan od osnovnih postulata u vodoprivredi, da je sliv osnovna jedinica za upravljanje.
Druga pozitivna novina je to što se Predlogom zakona obezbeđuje transparentnost postupka za davanje u zakup vodnog zemljišta kao dobra od opšteg interesa, pošto će se vodno zemljište u javnoj svojini usvajanjem ovih izmena davati u zakup kroz postupak javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja, iz čega proizilazi da će se za korišćenje vodnog zemljišta u javnoj svojini, umesto naknade za korišćenje koju je utvrđivala Vlada za svaku kalendarsku godinu, plaćati zakupnina koja ne može biti ispod tržišne visine zakupnine.
Pošto se javnim vodoprivrednim preduzećima, pored ostalog, daju na upravljanje i vodni objekti za zaštitu od erozije i bujica na slivovima akumulacija kojim upravljaju iz razloga međusobne funkcionalne povezanosti ovih objekata, kao i u praksi pokazane nemogućnosti jedinice lokalne samouprave da upravlja ovim poverenim objektima, te da se prekine dosadašnja loša praksa i odsustvo rezultata u zaštiti od štetnog dejstva erozija i bujica zbog nedostatka kadrovskih i finansijskih kapaciteta jedinica lokalne samouprave, kao i da se ova kompleksna oblast podigne na republički nivo uz učešće svih nadležnih sektora koji će zajednički usaglašenim aktivnostima omogućiti realizaciju izrade karte erozije za teritoriju Republike Srbije, proglašenje erozionih područja, njihovih granica i uslova za korišćenje kao ključnih preduslova za unapređenje ove oblasti.
Na kraju, naročito bih pohvalio izmene vezane za vađenje rečnih nanosa sa vodnog zemljišta, pošto smo svedoci da je tokom prethodne dve decenije nekontrolisana eksploatacija šljunka i peska dovela do promena tokova pojedinih reka, spuštanja korita, ugrožavanja mostova, pomora ribe ili poteškoća u vodosnabdevanju, kao i da je na više mesta kopanje uticalo na oštećenje nasipa, što je pogoršalo efekte poplava.
Ova oblast, koja je u prošlosti bila izvor mnogih kriminalnih radnji, kako zloupotrebama u okviru dozvoljene eksploatacije, tako i divljom eksploatacijom rečnog nanosa, smatram da će ovim zakonom biti uređena na jedan mnogo kvalitetniji način. Ubeđen sam da će Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama omogućiti mnogo bolje gazdovanje i odnos prema vodama i vodotocima, te će u skladu sa tim poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka u danu za glasanje podržati predlog ovog zakona, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakon o izmenama i dopuna Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Ješić.

Mislim da sam danas bio dovoljno jasan, Zakon o državnom poljoprivrednom zemljištu je katastrofalan, koruptivan i nije dobar i kolizija je sa svim onim što vi radite sa ovim zakonima. Nema načina da objasnite kako da oduzmete primarnim poljoprivrednim proizvođačima koji su sposobni, a namenili ste sredstva pre svega IPARD ka njima, a ne ka nekim nesposobnim proizvođačima.
Što se tiče Zakona o vodama, on je dobar zakon. Podneli smo neke amandmane i nadam se da ćete ih usvojiti. Oni se tiču onoga što znamo o vodama. Mislim da ga treba usvojiti i treba da napravimo taj iskorak i nedostatke rešimo koje smo imali u prošlom zakonu.
Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju otvara vrata evropskih integracija i mogućnost privlačenja para i DS nikada neće biti protiv takvog zakona. Mi možemo da pokušamo da ga popravimo. Naši amandmani su više tehničke vrste, jer mislimo da amandmani koje ste predložili su takvi da ne možemo više da intervenišemo na taj zakon, ali ovo nas zadovoljava.
Što se tiče Zakona o podsticajima, za njega ne možemo da glasamo. Nismo ostvarili nivo davanja koji je imala DS u svoje vreme. Znamo da nemate para, ali postoje još neki problemi, a to je doslednost i izvesnost kojim nismo mogli da intervenišemo sa ovim amandmanima, predvidivost u poljoprivredi i to treba pomenuti. Para na kraju ima. Onog trenutka kada zalociramo pare iz fiktivnih gluposti koje investiramo, tipa „Er Srbija“, tipa „Beograd na vodi“, a lociramo ga u zdravstvo, poljoprivredu i obrazovanje, tada ćete imati našu podršku.
Za sada ćemo glasati, posle debate, za ova dva zakona, jer mislim da su dobri i mislim da ste dobro odradili svoj posao. Hvala.

Da li još neko od predstavnika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ivana Stojiljković.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Ja bih za kraj morala da se osvrnem na ovu primedbu da danas nije bilo interesovanja za ove zakone, što svakako da ne stoji. Evo, i u ove kasne sate građani mogu videti da u svakom trenutku poslanika većine ima bar 25 puta više nego poslanika opozicije, što verovatno i pokazuje našu snagu i u sadašnjosti, a u budućnosti i još više. To je što se tiče primedbe da nije postojalo interesovanje. Interesovanje je i te kako, naročito za, kao što sam već rekla, naše prirodne resurse koje mi izuzetno poštujemo i za naše poljoprivrednike, koje i te kako poštujemo.
Ono što bih još rekla je da pojedine komentare koje smo isto čuli na kraju u principu ne bih nešto posebno komentarisala jer prosto dođu kao jedna ambalaža, bez suštine i bez sadržaja, i primedba da nismo imali šta danas da čujemo takođe nije tačna. Mnogo se čulo konkretnih stvari, trudili smo se da razgovaramo zaista o predlozima koji su danas na dnevnom redu, a ne da sada širimo temu i da razgovaramo o svemu što bi nam palo na pamet, kao što su neki pokušali. Naravno, ja se nadam da će biti trenutaka i da ćemo uskoro imati na dnevnom redu i zakone pa da opširnije obuhvatimo ovu temu, jer poljoprivreda je zaista nešto čime ćemo se u narednom periodu baviti, naročito što idemo ka otvaranju poglavlja vezanih za ovu oblast.
Ono što još želim da pohvalim ovu Vladu jeste da je ova Vlada shvatila da je poljoprivreda u našoj zemlji veoma važna oblast, da se od poljoprivrede ne zarađuje brzo, kao što su to neki mislili koji sada sede sa druge strane. Od poljoprivrede se ne zarađuje brzo, ali to je održiva grana privrede i mi ćemo u nju ulagati, podržavaćemo razvoj, vraćaćemo ljude mlade na selo, davaćemo im podsticaj za to i to je ono što je naš cilj i što je program ove Vlade i mi to i dalje podržavamo.
Zato samo napred, sve čestitke i Ministarstvu i Vladi na ovim programima i na ovim predlozima zakona koji će uskoro biti usvojeni i nadamo se uskoro da ćemo imati i novih predloga zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, zahvaljujem se na svim vašim današnjim istupanjima. Ako me dobro vid služi, a mislim da me još uvek služi, imali smo nepunih 12 sati rasprave o ova tri predloga zakona.
Zbog javnosti i zbog svih ovde moram još jednom da ukažem da što se tiče podsticaja u poljoprivredi, sredstava u budžetu u 2017. godini će biti, više je obezbeđeno za 3,32 milijarde, u investicije će biti četiri puta više sredstava nego što je bilo u 2016. godini, dakle, negde oko 2,2 milijarde koje su namenjene za povećanje konkurentnosti poljoprivrednih proizvođača. Imamo pojedine kategorije u oblasti stočarstva, gde smo povećali iznose podsticaja, uveli neke nove kategorije, imamo posle nekoliko godina prve izmene Zakona o podsticajima gde uvodimo nove mere, povećavamo podsticaje, ne idemo u suprotnom pravcu, mislim da je to jako važno reći. Posebno bih još jednom apostrofirao mere koje su usmerene na mlade poljoprivredne proizvođače. Mislim da je to mera i odlučnosti ove Vlade da se upusti u borbu sa svim onim problemima koji postoje u devastiranim područjima.
Što se tiče IPARD sredstava i procedura, tu je sve rečeno. Mislim da trošiti reči ponovo na to nema ni smisla.
Želim još jednu stvar da kažem, da se to podcrta, mi ćemo u aprilu biti spremni da pozovemo reviziju da dođe da nas akredituje. Mislim da je to jako važno reći, da se ne bi stvarala bilo kakva sumnja. Čuli smo već da je u aprilu neko spominjao i konkurse.
Ja sam se trudio danas ceo dan da saslušam sve one koji su imali šta da kažu, a imalo se dosta toga čuti i zahvalan sam svima.
Što se tiče konkretnog pitanja koje je bilo postavljeno malopre, mi ćemo proveriti sve navode u skladu sa Pravilnikom o deklarisanju i Pravilnikom o kontroli kvaliteta mleka. Samo jedna stvar, jedna ispravka, ne znam da li znate, a trebalo bi da znate, to mleko o kom ste pričali, brend „Dukat“ je u vlasništvu francuske kompanije „Laktalis“, isto kao i „Somboled“ i nema nikakve priče, ne želim ni da komentarišem ono što ste govorili.
Želim jednu stvar da vam kažem na kraju, da postoji jasno opredeljenje Vlade Republike Srbije i premijera tokom ekspozea i danas tokom ovih zakona, da poljoprivredu postavimo na jedno od centralnih mesta, a to se videlo i kroz nedavno usvojeni budžet, kroz više sredstava, i to je mera naše opredeljenosti da stvari u poljoprivredi guramo na bolje. Hvala vam puno na današnjoj raspravi.
(Boško Obradović, s mesta: Replika. Pedeset grama po svakoj flaši se krade.)

Gospodine Obradoviću, trebalo je da se naučite kada ministar da završnu reč da nema replika.
(Boško Obradović, s mesta: Mene pominje i govori…)
Nije vas pomenuo ni u jednom trenutku.
Zaključujem zajednički načelni pretres. Ovim bismo završili sa današnjim radom. Nastavljamo sutra u 10.00 časova.
Zahvaljujem svima na saradnji.