Poštovani građani Srbije, želim pre svega da izrazim jedno veliko zadovoljstvo što se u Narodnoj skupštini Republike Srbije konačno razgovara o poljoprivredi i selu, dvema temama koje su ostale toliko zanemarene, rekao bih čak i ponižene, u interesovanjima naših političkih elita u nekom prethodnom periodu.
Dveri su, naravno, u potpunosti spremne za ovu temu. Mi u našoj poslaničkoj grupi imamo dva stručna lica, počevši od prof. dr Miladina Ševarlića, jednog od naših najpoznatijih agroekonomista, do njegovog mlađeg kolege mr Ivana Kostića, koji će, naravno, imati priliku da, uz mene, govori o ovoj izuzetno važnoj temi.
Moja uloga je, da pre svega, otvorim ovu temu na politički način i ukažem na to šta je problem aktuelnog trenutka srpske poljoprivrede i sela, a onda da vidimo i da li su ova rešenja koja predlaže Vlada Srbije prava, ili potpuno promašena i pogrešna rešenja.
Ova rešenja, da odmah to kažem, izgledaju kao kada na jednu duboku ranu i jednu gangrenu koja je zahvatila čitav organizam, jedan kancer koji vam razjeda organizam, zalepite flaster i kažete – evo, ovaj flaster će pomoći i rešiti problem oboljenja koje vaš organizam ima. Dakle, nećete, gospodine ministre, ovim ništa rešiti, ovo je samo jedna u nizu foliranja i gubljenja vremena u pogrešnim i promašenim poljoprivrednim politikama u poslednjih 16 godina.
Pogrešno bi bilo da kažem da ste vi jedini odgovorni za slom srpske poljoprivrede i sela, vi ste samo grobari srpske poljoprivrede. Neko drugi je krenuo da ubija srpsku poljoprivredu i selo još od 5. oktobra 2000. godine, danas vi, gospodine ministre, Vlada Aleksandra Vučića, završava ovaj grobarski posao, bukvalnog uništenja, završno, srpske poljoprivrede i sela. Dokaz tome je bezidejnost ministara u prethodne četiri, ili sada već pet godina vlasti SNS-a. Za četiri godine vlasti, četiri različita ministra. Vi kao da sledite taj vegetacioni niz da svake godine zasejete po jednog novog ministra poljoprivrede. To govori da vi nemate nikakav dugoročni plan, to govori da vi nemate nikakvu dugoročnu ideju šta sa srpskom poljoprivredom, jer niko normalan sa ozbiljnom idejom, ne bi menjao ministra poljoprivrede na svakih godinu dana.
U poljoprivredi je najvažnije dugoročno strateško planiranje i sigurnost koju vi dajete poljoprivrednicima takvim planiranjem. Kakvu im vi sigurnost dajete tako što svake godine menjate ministra poljoprivrede, što svake godine menjate, izmenjujete i dopunjujete zakon koji se tiče poljoprivrede?
Ono što želim, najpre, da kažem jeste stanje našeg sela. Pod jedan, čak i u Zakonu o teritorijalnoj organizaciji države Srbije, vi nemate Spomen sela. Postoje gradska mesta i ostala naselja. Sela se ne pominju kao da ih nema, bez obzira što pola Srbije još uvek živi u selu i bavi se poljoprivedom, čak i ako živi u gradu.
Druga stvar koja boli naše selo jeste iseljavanje iz sela u manje gradove, iz manjih gradova u veće gradove, iz većih gradova u Beograd, pa u inostranstvo. Dakle, sela nam se prazne, posebno ona granična, na granicama naše države, posebno ona u pasivnim krajevima. Posebna su tema Domovi kulture i uopšte kulturni život naših sela. Posebna tema su žene na selu, koje su ponižene i uvređene od svih prethodnih vlasti, jer kada su i kako dobile bilo kakvo ozbiljno pravo kada su majke, kada su trudnice, kada su porodilje, kada su penzionerke na selu. Ono što je naravno najdramatičnije, uz ovo pražnjenje srpskog sela, jeste podatak da smo između dva popisa izgubili 150.000 porodičnih gazdinstava. Dakle, svako peto porodično gazdinstvo u Srbiji više ne postoji, i vi to nemo posmatrate i gledate propast srpskog sela.
Takođe, vi ne primećujete poraznu činjenicu da različiti podaci, različito govore, ali da više stotina hiljada hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, ostane neobrađeno. Neko kaže, pola miliona hektara, neko kaže milion hektara. Koliko tačno stotina hiljada hektara, gospodine ministre, u Srbiji, obradivog poljoprivednog zemljišta ostane neobrađeno? Kako mogu svi ministri u prethodnim Vladama da gledaju neobrađeno obradivo poljoprivredno zemljište, a da ništa nisu učini da podstaknu obradu tog obradivog poljoprivrednog zemljišta.
U vreme DOS-ovskog uništavanja poljoprivede, koje vi dovršavate, kao grobari srpske poljoprivede i sela, uništeno je 65 poljoprivedno-industrijskih kombinata. Šta su bili poljoprivedno-industrijski kombinati? Ona ključna tačka poljoprivedno-prehrambene industrije Srbije, koji imaju sve od proizvodnje, preko prerade do trgovine osnovnim životnim namirnicama. Dakle, čitav lanac proizvodnje, prerade i trgovine ostaju u ovoj državi, samim tim i sav profit ostaju ovoj državi. To ste vi od 05. oktobra 2000. godine do danas uništili.
Vi biste sada da uništite i prodate i PKB, poslednji ostatak te nekada moćne industrije poljoprivedno-industrijskih kombinata, jedan od najvećih poljoprivedno-industrijskih kombinata u Evropi, koji se nalazi nadomak grada od dva miliona stanovnika, koji ima ogromne površine, koji ima neverovatnu perspektivu. Umesto da država stane iza PKB i da kaže – ovo je strateška grana srpske prehrambeno-prerađivačke industrije koja će da poveže sve drugo što ćemo da pokrenemo u poljoprivedi, vi hoćete i to da prodate.
Uostalom, svaka četvrta privatizacija u poslednjih 16 godina koja se tiče poljoprivede i prehrambeno-prerađivačke industrije je propala, a niko nije odgovarao za uništene potencijale srpske poljoprivede. Ono što želim posebno ovde da vam istaknem, jeste vaša katastrofalna ideja dolaska velikog nemačkog proizvođača mesa Tenisa u Srbiju. To jeste nemački ekonomski interes, ali to nije srpski, to nije domaći ekonomski interes. Nama ne treba još jedan veliki evropski tajkun koji će da uništi konkurenciju naših malih domaćih proizvođača, nama treba podrška našim malim domaćim proizvođačima, nama treba udruživanje naših proizvođača u zadruge, nama treba podrška države zadrugarstvu, nama treba obnova poljoprivedno-industrijskih kombinata, nama treba obnova domaće industrije i poljoprivredne mehanizacije. To je ono što vi treba da podržite parama i hektarima koje poklanjate Tenisu, kao da je nama ovde potrebna nova ekonomska nemačka okupacija.
Ono što ste vi već prekršili, kao vaše obećanje, gospodine ministre, jeste da ćete do kraja ove godine da uvedete nezavisnu laboratoriju za kontrolu mleka. I evo, nema je. Nema je, gospodine ministre. Već ste, posle četiri meseca na vlasti, prekršili vaše obećanje. Dakle, nema nezavisne kontrole mleka. I dalje se izrabljuju naši proizvođači mleka od, ne znam kakvih otkupnih stanica i varijanti.
Ono što želim posebno da alarmiram građane, jeste, da od 01. septembra 2017. godine stranci mogu da kupuju poljoprivedno zemljište u Srbiji, po, pogubnom, Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji su počeli oni pre vas, evrofanatici, a nastavljate vi, najveći evrofanatici u istoriji DOS-a. Dakle, vi želite da od 2017. godine stranci mogu da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji.
Ne vidim da ste išta uradili da to zaustavite i sprečite, a pet godina ste na vlasti, gospodine Nedimoviću. Pet godina ste na vlasti, što niste promenili ovu pogubnu stavku SSP, kao što su uradile sve evropske države koje su ušle u EU. Pogledajte šta je uradila Mađarska i vidite kako su ozbiljne države zaštitile svoje poljoprivredno zemljište od prodaje strancima. Naravno, avgusta 2012. godine, jedna od prvih velikih mera SNS na vlasti bilo je otpuštanje 1.658 agronoma, odnosno asistenata savetodavaca jednom SMS-om porukom. Još uvek ste im dužni neke pare, pa vas i to pitam, gospodine Nedimoviću, kada ćete da platite ljudima ono što ste dužni kada ste ih otpustili jednom SMS-om porukom? Šta ste sve uradili za ovih pet godina vaše vlasti, nadovezujući se na ovu katastrofalnu politiku DOS od 5. oktobra 2000. godine do danas?
Pod jedan – vi ste drastično smanjili subvencije poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji, vi ste ojadili ove godine poljoprivredne proizvođače sa ovim taksama za navodnjavanje, odvodnjavanje koje naplaćujete i za 2015. i 2016. godinu.
Da li ste ikada obezbedili ozbiljne otkupne cene, sigurnost otkupa, sigurnost visine cene? Uništili ste domaću poljoprivrednu industriju mehanizacije. Imamo li da kupimo naš srpski traktor ili će da kupujemo hrvatske koje su oni napravili u fabrici koja je nastala na ledini, a mi smo imali našu fabriku i samo je trebalo da u nju uložimo i da nju osposobimo? Sada mi ne znamo više da pravimo ni traktore, ni motokultivatore, ni svu priključnu mehanizaciju, ni kombajne, ni sve ono što smo donedavno znali da pravimo. Ko je to uništio? Ko sada ne ulaže u obnovu domaće industrije poljoprivredne mehanizacije? To su prava pitanja.
Šta je sa zadrugarstvom? Kako to ulazi genetski modifikovana hrana i seme? Sami ste rekli da ste nedavno 11 hektara pronašli. Čekajte, kako to uđe, gospodine Nedimoviću? Ko je to zasejao? Recite ime vlasnika parcele koji seje GMO proizvode. Recite, da li je kažnjen krivično, da li je procesuiran, da li je ko odgovarao za uvoz, promet genetski modifikovane hrane i semena do sada? Ko, kada, gde? Navedite ta imena i te brojke.
Ukinuli ste carine na uvoz strane poljoprivredne robe, ubili ste domaćeg proizvođača. Sada razmišljate da ukinete i ove carinske zaštite koje se tiču uvoza mleka, koji takođe ubija konkurenciju domaćeg proizvođača. Sami kažete genijalnu misao, koju građani Srbije treba još jednom da čuju, da nama SSP sa EU, koji je poguban po našem ekonomske interese, ne brani da carinskim i van carinskim merama zaštitimo našu domaću robu. Konačno da neko to kaže. Čestitam vam. Zahvaljujem vam se što je neko otkrio tu istinu da mi imamo pravo da carinskim i van carinskim zaštitnim merama zaštitimo domaću robu od nelojalne konkurencije, od mleka u prahu, od smrznute robe iz robnih rezervi EU, smrznutog mesa. Na to imamo pravo u SSP, i to ne činimo već osam godina. Osam godina sve evrofanatične vlasti od DS do SNS ne štite domaće tržište, domaćeg proizvođača, puštaju uvoznički lobi da divlja, da uništava konkurenciju domaće proizvodnje.
Gde je kraj? Kada je kraj? Kada je kraj subvencionisanja stranih firmi koje vi ovde podržavate? Kada je kraj hrvatizacije našeg tržišta? Kada je kraj Todoriću koji je pokupovao sve trgovinske lance u Srbiji i ubio sve domaće trgovine?
Odlično, bravo Vučiću – dosta mi je hrvatskog iživljavanja. Dobro si se setio posle pet godina vlasti. Što ne kažeš Todoriću – dosta mi je hrvatskog iživljavanja? Nema dosta mi je hrvatskog iživljavanja u slučaju Todorića i hrvatskih tajkuna koji vladaju Srbijom.
Sada, gospodine ministre, šta vi brišete iz zakona u članu 3? Jednu sjajnu formulaciju koja je tu postojala, koja je program Ministarstva poljoprivrede, vi brišete. Poljoprivredna politika i politika ruralnog razvoja Republike Srbije obuhvata mere i aktivnosti koje preduzimaju nadležni organi u cilju: 1) jačanja konkurentnosti poljoprivrednog proizvoda na tržištu, 2) obezbeđivanje kvalitetne i zdravstveno ispravne hrane, 3) obezbeđivanje podrške životnom standardu za poljoprivrednike koji ne mogu svojom proizvodnjom da obezbede ekonomski opstanak na tržištu, ključna stvar, 4) obezbeđivanje podrške ruralnom razvoju i 5) zaštita životne sredine od negativnih uticaja poljoprivredne proizvodnje. Brišete ovih pet stavova člana 3. koji su program ozbiljnog nacionalnog Ministarstva za poljoprivredu, a šta radite?
Dovodite državu Srbiju u zavisnost od EU lažnim obećanjima koja traju od 2012. godine. Pet godina lažete građane Srbije da će dobiti EU fondove. Pet godina nema akreditacije Uprave za agrarna plaćanja. Pet godina nema nijednog dinara iz evropskih fondova, vaših praznih priča o našem putu Srbije u EU, koja samo što nije usrećila Srbiju. Što pet godina ne dođe jedan dinar iz tih evropskih fondova? Videćemo za koliko godina će doći ova procedura koju vi sada pokrećete, koja nije ništa drugo, nego novo ucenjivanje iz EU. Oni su pametni ljudi, oni štite svoje domaće porizvođače. Mi ne štitimo svoje domaće proizvođače. Oni će naći 1.000 prepreka da akreditujete Upravu za agrarna plaćanja i 1.000 prepreka da mi izvezemo na njihovo tržište ono što je njima konkurencija, a mi puštamo na naše tržište sve da uđe, bez ikakve kontrole ispravnosti hrane, bez ikakvih prepreka koje štite našeg domaćeg proizvođača.
Donosite tri zakona o kojima ovde raspravljamo bez javne rasprave, bez mišljenja nauke, bez mišljenja struke. Za tri godine tri puta menjate ovaj zakon. Jasno je da vi nemate nikakav plan za srpsku poljoprivredu i selo.
Godine 2013. smanjili ste sredstva za podsticaj u poljoprivredi ispod 5% koje ste obavezni da iz budžeta izdvojite za to. Godine 2014. smanjili ste subvencije sa 100 hektara na 20 hektara. Godine 2015. smanjili ste subvencije za biljnu proizvodnju sa 12.000 na 4.000. Tri puta manje subvencija od kada je SNS na vlasti u ovoj državi. Vi ste zaista grobari srpske poljoprivrede. Uvozite mleko u prahu, uvozite smrznuto meso iz robnih rezervi EU, ubijate domaćeg proizvođača.
Koji IPARD fondovi? Ko siromašan i ko mali u srpskoj poljoprivredi može išta tu da dobije? Za vaše IPARD fondove – da li je tačno da mogu da konkurišu samo subjekti koji imaju preko pet hektara pod voćem? Ko to ima u Šumadiji? U Hrvatskoj je ta granica dva hektara. Da li će IPARD sredstva iz EU dobijati samo vaši prijatelji tajkuni? To je ozbiljno pitanje.
Na kraju, zakon o izmenama i dopunama Zakona o vodama kojim oduzimate nadležnost Beogradu, a dajete Pokrajini i povećavate birokratiju i troškove pokrajinske štetne, duple administracije. Zanimljivo, dajete Pokrajini Vojvodini, a brišete iz zakona vodno područje KiM. Otvarate prostor za legalizaciju nelegalnih objekata izgrađenih na vodnom zemljištu bez građevinske dozvole, tipa vikendica porodice predsednika Nikolića na Savi.
O čemu ćutite? Ćutite o nezakonitoj eksploataciji šljunka. Ćutite o uništavanju odbrambenih bedema na taj način. Ćutite o neispravnosti pijaće vode. Ćutite o zakupljivanju rečnih tokova od strane stranih firmi.
Dakle, SNS je grobar srpske poljoprivrede i sela. Ne može se lepljenjem ovih EU flastera rešiti gangrena i kancer koji je zahvatio srpsku poljoprivredu od 5. oktobra 2000. kada je oslobođenjem carina za uvoz strane robe ubijen domaći
proizvođač, privatizovani su svi naši poljoprivredno industrijski kombinati, ubijena je konkurencija srpskih trgovinskih lanaca, puštena hrvatizacija i tajkunizacija naše trgovine i na svaki drugi način favorizovan svako ko ima strani ekonomski interes u ovoj državi.
Došlo je vreme da u Narodnoj skupštini Republike Srbije se čuje ekonomski patriotizam, da se čuje da je domaći ekonomski interes prioritet, da je podrška domaćoj privredi, poljoprivredi prioritet. Ne zanima me vaš Centralni komitet u Briselu. Ne zanima me EU. Zanima me naš domaći privrednik i poljoprivrednik. Zanima me naša domaća banka koja će po povoljnim kamatnim stopama da daje povoljne kredite isključivo našem domaćem privredniku i poljoprivredniku. To je ekonomski patriotizam za 21. vek. To je program Srpskog pokreta Dveri.
Pozivam vas da se okrenete od tih lažnih priča o evropskim integracijama, od tog gubljenja vremena, od te pljačke iz EU naše privrede i naše poljoprivrede. Pomozite konkretno mladim bračnim parovima koji hoće da se vrate na selo i bave poljoprivredom. Dajte njima 27.000 evra bespovratno koje ste dali stranim firmama za svako novootvoreno radno mesto. Eto vam novootvorenog radnog mesta za svakoga ko želi da se vrati na selo i bavi poljoprivredom. Što nama, građanima Srbije, ne date pare iz našeg budžeta od naših zarada, nego dajete stranim firmama koje dolaze u Srbiju. To se zove moderni koncept ekonomskog patriotizma. Pozivam vas da konačno počnete da se ozbiljno bavite problemom poljoprivede i sela, jer ovo što vi radite je onaj završni, grobarski posao na konačnom uništenju srpske poljoprivrede iz sela.
(Goran Ješić, s mesta: Replika.)