Zahvaljujem gospodine Jovanoviću.
Reč ima ministar Nedimović.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, ja bih se zahvalio vama gospodine Jovanoviću na konstruktivnoj raspravi i na tome što podržavate naš put u borbi da dođemo i do načina kako da naši poljoprivredni proizvođači i prerađivači dođu do izvora finansiranja koje nam pruža EU.
Ja ću samo, iniciran vašim govorom reći nekoliko stvari. Ako je i po čemu poznata Evropa, to je po zajedničkoj evropskoj agrarnoj politici. Tako suprotstavljena Evropa pre 30, 40 godina našla je načina da oko ove teme nađe zajedništvo. Mislim da je upravo poljoprivreda jedna od stvari u Srbiji oko koje mora da se postigne tačka saglasja iz jednog prostog razloga. Svi smo svesni da je teško stanje, a način na koji možemo da idemo dalje, sigurno da nisu populističke mere iz jednog prostog razloga, niti mi imamo novca dovoljno da možemo da izdržimo populizam niti naša konkurencija ima vremena da čeka na nas. Neće nas niko da čeka. Tržište je to koje opredeljuje pravila igre. Upravo želim da predstavim na takav način da od tržišta, srpskog tržišta, tržišta CEFTE, tržišta Evrope, drugih tržišta zavisi od toga kako ćemo mi usmeravati finansijska sredstva u narednim godinama, iz jednog prostog razloga.
Ako na tržištu kažu sva istraživanja na srednji rok da je dobro proizvoditi određene vreste voća, određene vrste povrća, goveđe meso, ribu, pa, naravno da mi kao država treba da nađemo načina da podržimo takve i proizvodnje, ali i prerade.
Čuo sam pre nekoliko nedelja jednu tezu da sam promašio temu kao ministar poljoprivrede. Možda je moguće, vrlo verovatno. Svi koji rade moraju i da greše. A tema je bila vezana za prerađivačku industriju - da li ministar poljoprivrede treba da se bavi i ovim temama? Da li Ministarstvo poljoprivrede treba da se bavi ovim temama? Pa, naravno da treba da se bavi.
Jedan od kanala kuda se plasira poljoprivredni proizvod jeste i prerađivačka industrija i apsolutno se slažem da je nama neophodno generisanje svih onih koji žele da ulažu u ovaj sektor, bez obzira da li su oni poreklom iz Srbije ili sa strane, pre svega zbog standarda koji se uvode. Ja sam malopre vama ovde govorio o standardima koje mi moramo kao država da ispunimo u pogledu fitosanitarne zaštite da bismo naše voće izvozili na određena područja, i to su pravila igre. Možda se nekom ne sviđaju, možda se nekom sviđaju, ali su to pravila igre.
Još jednu stvar koju želim da kažem na kraju, tiče se, gospodin Jovanović nije bio tu kad sam govorio o toj stvari, a vezano je za penzije u oblasti poljoprivrede. To je toliko teška tema. Ja prosto još jednom kažem, ne mogu da verujem da onaj ko je utvrdio da se isto plaća penzija i za hektar i za 100 hektara da to može biti isto. Ja ne mogu to da prihvatim kao neku činjenicu koja u logičkom nekom sklopu normalnog razmišljanja moguća. Moramo da postignemo konačno jedinstvo oko toga na koji način da se ophodimo prema ovim ljudima. Mislili smo da su doneli neko rešenje pre 10 godina. Pa, evo, šta smo proizveli.
Hvala svima ovim raspravama koje idu u dobrom pravcu, da prepoznaju poljoprivredu kao važan segment, a imaćemo još mnogo teških rasprava u ovom parlamentu, naročito u pogledu ovih stvari, kada se budemo morali transformisati i proizvoditi alate da se prilagodimo tržištu kako bismo imali šansu da preživimo.

Gospodine Jovanoviću, jeste pomenuti dva puta u kontekstu zahvalnosti kada je reč o konstruktivnoj raspravi.
Izvolite, dobićete dodatna dva minuta.
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospodine ministre, opet predlažem da pročitate knjigu „Zašto narodi propadaju“, objavio je Klio, izašla je sada, na Sajmu knjiga ste mogli da je uzmete.
Ključno pitanje za opstanak svakog naroda je pitanje ekonomske slobode, a pitanje ekonomske slobode determiniše, određuje politički sistem, a ne naše želje. To od vas u oblasti agrara zavisi. Znači, od vas zavisi prvo da li ćete početi da govorite po cenu da to plaćate svojim rejtingom.
U Zrenjaninu smo imali industriju za preradu kukuruza, koja je pravila 110 derivata kukuruza, IPOK…najveća kompanija za preradu kukuruza iz Amerike tog vremena, kraj sedamdesetih je dolazila ovde da vidi šta se radi. Mi danas nemamo ni jednu skrobaru. Izvozimo primarne proizvode. Na to treba da se fokusirate, da postavite ta pitanja. Ključno, ekonomska sloboda, privatna inicijativa, preduzetništvo, ne „Kolhozi“, da kažete – kombinat je propao zato što je prošlo vreme i to više ne može da se vrati. Koliko će nešto koštati, onoliko koliko je neko spreman da plati. To se od vas očekuje.
A, naravno da je crna rupa pitanje penzija na svakom koraku, posebno poljoprivrednika. To je katastrofa i to moramo da vidimo kako ćemo to da rešavamo,
jer taj penzioni fond ne može da se puni tako što ćemo iz budžeta prebacivati pare, nego valjda treba da se digne performansa te grane privrede, a nećemo je dići mi jer i ovakvi kakvi smo nismo bili sposobni da uradimo to u međuvremenu.
Potreban je neko sa strane, neki „Tenisi“, po jasnim pravilima, uz poštovanje onog što je ovde autentični interes i agrarnog proizvođača i potrošača.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.

Uvaženi poslanici, uvaženi ministre, uvaženo predsedništvo, meni je drago da smo danas imali zaista jednu kvalitetnu raspravu i to, pre svega, mislim zahvaljujući samom ministru koji je u početku bio jako konkretan, jasan i decidan. Žao mi je što smo ulazeći u jedan populizam i nekakvu demagogiju došli do ovog sada trenutka, a to je trenutak prevaziđen u ozbiljnim nacijama, narodima i državama sukoba između etatizma ili koordinisanog, dirigovanog razvoja i u ekonomiji i poljoprivredi i slobodnog tržišta. Te teme su za sva ozbiljna društva završene, osim za društva u kojima populanti žele da vode glavnu temu.
Ima još poneka zemlja u južnoj Africi i u Južnoj Americi, u kojoj etatisti i populisti nameću svoje stavove. A, istorija je pokazala da dirigovana ekonomija nije ništa više nego jedna ozbiljna krađa građana i zloupotreba njihovog rada.
Mi, čini mi se, se odaljismo dosta od naše današnje teme, a to su zaista afirmativni i dobri zakoni koji su danas pred nama, koji idu na ruku našim poljoprivrednicima i, pre svega, stočarima. Bilo je pokušaja u pređašnjim govorima da se omalovaži povećanje koje imamo u budžetu i davanja koja smo imali u poljoprivredi u poslednje dve, tri godine, povećanje je značajno za sve one koji se njime bave. I, 43,8 milijardi dinara je veliki novac za jednu državu kakva je Srbija, a povećanje od 3,3 milijarde je zaista značajno, obzirom da će se direktno iskoristiti za donacije ljudima koji se bave ovim konkretnim stvarima, a konkretna je stvar uvećanje stočnog fonda u Republici Srbiji. Ne vidim mesta tu nikakvoj kritici.
I do sada je bilo podsticaja. Neki su imali zamerke na prethodne dve godine na neke druge ministre, ali molim vas, mi smo u prethodne dve godine celo društvo upregli u pravcu štednje da bismo danas izašli na zdrave noge, na mogućnost da podižemo budžet u poljoprivredi i da damo ovakve subvencije koje su zaista od ogromnog značaja za sve one koji se bave uvaćanjem stočnog fonda u Republici Srbiji.
Ja bih zamolio ako možete da mi omogućite da debatujem na pravi način.

Izvolite, kolega.

Mislim da je red u odnosu na građane Srbije da jedni druge slušamo. Mislim da ovo nema smisla.

Izvolite, kolega.
Ja, naravno, želim da naglasim da jedan od ključnih problema koji decenijama unazad pogađa naše poljoprivrednike jeste zastarela mehanizacija i oprema u proizvodnji. Poljoprivredne mašine su danas u Srbiji stare preko 20 godina i verujem da su starije od nekih mladih ljudi koji danas žele da pokrenu svoja poljoprivredna gazdinstva. A, ono što mi danas radimo ovim izmenama, odnosno podsticajima u poljoprivredi jeste da omogućavamo da obnove svoju mehanizaciju čak 40% do 50% omogućavamo i dajemo mogućnost da oni refundiraju iz budžeta Republike Srbije i na taj način je to najbolji podstrek za njihovo ozdravljenje, odnosno ozdravljenje kompletne naše poljoprivrede.
Ovaj, ali i mnogi drugi problemi u poljoprivredi koje država planira da reši sadržani su u Strategiji koju sam ja iščitavao ovih dana i mislim da je zaista dobar okvirni dokument koji daje rešenja, Strategija od 2014-2024. godine, i njome su definisani ciljevi i prioriteti u kojima treba da reformišemo našu poljoprivredu.
Jedno od najdelikatnijih pitanja budućeg razvoja poljoprivrede jeste i nepovoljna starosna struktura i obrazovna struktura naše radne snage. Mislim da na tome Ministarstvo treba posebno da radi i da je to zaista jedan ozbiljan problem.
Ja ovde imam pitanje za ministra poljoprivrede. Nedavno ste izjavili da Ministarstvo želi da stvori povoljnu klimu za poljoprivredni razvoj u našoj republici i da naši proizvođači već sledeće, 2017. godine mogu da računaju na IPARD sredstva. Zanima me na koji način će poljoprivrednici moći da se upoznaju sa konkursima za projekte, jer složićete se u onim delovima iz kojih ja dolazim i nema puno interneta i nemaju ljudi direktnu vezu i ne mogu da isprate sajt Ministarstva poljoprivrede, pa da li planirate da ovim ljudima date neku drugu mogućnost da se obaveste na pravi način?
Ovde je danas mnogo pominjana Hrvatska, a mi zaista iz lošeg primera Hrvatske možemo mnogo naučiti. Loš je primer kada se Hrvatska uzima ovde za primer u napretku u poljoprivredi i korišćenju evropskih fondova. Zato što su bili nespremni, u prve dve godine se dešavalo da hrvatski poljoprivrednici ne uspeju da povuku sredstva iz ovih fondova i ostale su pare koje oni nisu mogli da koriste. Mi, upravo danas ovim Zakonom pokušavamo da naše poljoprivrednike snabdemo, kako vi kažete alatima, da se ovo ne dešava.
Evropske integracije, kako smo čuli i to je velika stvar, su verovatno i najbitnije za agrar. Jeste evropska agrarna politika najprepoznatljivija, a dovoljno govori podatak i dovoljna je motivacija, podatak da Republika Hrvatska od 2014. Do 2020. Godine od EU je predvidela da povuče 2,4 milijarde evra za poljoprivredu. Ja mislim da je ovde izbor lak. Uspaljivati populističkim pričama naše proizvođače, kao što čine neki u ovoj Skupštini i sa druge strane dati im šansu da trče i razviju svoja gazdinstva, da ih stave na zdrave noge, izbor je ovde vrlo jasan. Nema boljeg motivacionog faktora od direktne finansijske pomoći. Dve milijarde i 400 miliona evra za sedam, osam godina će dobiti članica EU, pa to je zaista prava motivacija i jasan izbor.
Moram da se malo okrenem i kraju iz kojeg ja dolazim, ja sam iz Novog Pazara, blizina Pešterske visoravni. Ovo će mnogo pomoći ljudima koji se bave stočarstvom na Pešteri, to je bogom dana zona za najkvalitetnije vrhunsko stočarstvo i mislim da ova sredstva neće biti mala za naše proizvođače. U ovom smislu želim da kažem da su lokalne samouprave Novi Pazar, Sjenica i Tutin zaista puno radile na polju podizanja stočnog fonda. Moram da pohvalim rad Kancelarije za poljoprivredne savetodavne službe u Novom Pazaru, koja puno čini na edukaciji, na obrazovanju, ali i kroz konkretne projekte zaista pomaže našim poljoprivrednicima.
Mi smo uz pomoć stranih donacija, pre svega Republike Turske, uspeli da delimo jako puno sadnica malina, uz pomoć Turske razvojne agencije „TIKE“ košnice za pčele, uz pomoć naše države smo delili steone junice i čini mi se da smo jako puno pomogli. Tako da mi je zaista drago što našim zakonom i da našim koracima ćemo osnažiti ove ljude.
Ja ne želim da budem pesimističan, kao tonovi koje ovde čujem ceo dan. Na Pešter i u Sandžak se puno ljudi vratilo. Mladi ljudi žele da se bave stočarstvom, imamo pojedinačna gazdinstva koja imaju od 300 do 500 ovaca. Čini mi se da idemo u jednom pravcu koji će zaustaviti raseljavanje ovih krajeva. I ovo je jedan korak napred i ovo je prava stvar koju ova Vlada čini za njene građane.
U povoju je u Sjenici razvoj regionalnog centra za razvoj poljoprivrede, vi ste informisani. Uz pomoć češke razvojne agencije i uz pomoć Republike Srbije je objekat završen. Imamo savremenu laboratoriju i puno se čini. Mislim da je ovako regionalne organizacije mogu puno da doprinesu u procesu pisanja projekata, jer glavni problem u povlačenju ovih fondova. Mi ćemo sada zakonski rešiti probleme koje imamo. Biće pisanje projekata i mislim da ministarstvo može ovakve regionalne centre u punoj meri iskoristiti za edukaciju, obrazovanje, instaliranje kadrova koji će pomoći ljudima da pišu projekte. To je za zaista zahtevan i težak posao.
Na nesreću mog kraja, iako danas nije ispražnjen, ima puno ljudi koji pokazuju želju, ovaj kraj ima strašno lošu infrastrukturu i veliki je problem transport proizvedene visoko kvalitetne hrane. Veliki je problem u slabosti električne energije, tako da se ne može niti skladištiti, niti čuvati kvalitetno hrana. Problem na Pešteru jeste priključiti običnu muzilicu, nema dovoljno električne snage da ona radi, da ohladi mleko. Tako da mislim da se mora puno učiniti na infrastrukturi, ne samo u ovom delu Srbije, i u delu južne Srbije koju ste spomenuli nekoliko puta, u regiji Svrljiga i drugih krajeva koji zaista imaju veliki potencijal.
Drago mi je da mogu da pohvalim veterinarsku službu u mom kraju koja je podigla svoj nivo usluga. Oni puno više rade, ne samo u smislu vođenja brige o zdravlju i ne širenju infekcija među zdravom stokom, već i puno toga rade u praćenju klanica. Mnogo više ljudi prijavljuje svoje delovanje, jer vide da usluge veterinarskih službi njima koristi i za njihovo su dobro.
Naravno, mi smo ovde pominjali i brojne probleme koje imaju poljoprivrednici, nerešen socijalni status, zaposlenih u poljoprivredi kojima se čini manje zanimljiva ova profesija.
Takođe, procenjuje se da je svaki peti poljoprivrednik osiguran i da su to pretežno vlasnici. Sezonski radnici su posebna priča i to se mora rešavati kvalitetnim zakonskim rešenjima.
Raduje me izjava ministra koji već nekoliko puta danas, a i pre ističe da se planira podrška prerađivačkih kapaciteta u sektoru mesa, mleka, voća, povrća da bi se ovaj sektor učinio konkretnim. Opredeljenje ove države da pomogne i ojača svoju poljoprivredu kao najstabilniji deo svoje ekonomije je očigledno, a zakoni koji su danas pred nama su najbolji korak, siguran korak i veliki korak u tom pravcu. Mi pokazujemo kao vlast da brinemo o običnim radnicima, da brinemo o seljaku, da pokušavamo kao siromašna država da mu na svaki način kvalitetno pomognemo, direktnim finansijskim sredstvima i mislim da je to maksimum koji može ova Vlada da učini za svoje građane u ovoj situaciji.
Stoga ćemo i mi kao socijaldemokrate podržati prava radnika, podržaćemo i prava privatnih preduzetnika i naravno opredeljenje ove zemlje ka otvorenoj ekonomiji, ka evropskim integracijama i ka dostupnosti evropskih, vrlo često i nepovratnih para koje ćemo direktno sprovoditi ka našim ljudima i proizvođačima. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.