Zaista smatramo da obrazloženje nije u skladu sa onim što mi tvrdimo, jer ovde se prvo postavlja pitanje šta je uopšte javni interes i kako se javni interes utvrđuje. Ako imamo zakon koji usvajamo po hitnoj proceduri koji nije prošao javnu raspravu, ako imamo sam taj zakon koji predviđa da oko izgradnje pratećih objekata iz stava 1. ovog člana čije mi brisanje tražimo, ako ta izgradnja nije predviđena prema važećim planskim dokumentima primenjivaće se uslovi organa odnosno organizacija nadležnih za poslove telokomunikacije odnosno energetike na osnovu godišnjih planova razvoja tih mreža na teritoriji Republike Srbije u skladu sa zakonom, itd.
Pazite, znači gde je tu javnost uključena, a radi se o javnom interesu. Izgleda da javni interes u Srbiji definišu svi osim samih građana Srbije i osim same javnosti. Nije javni interes ono što tog dana odluči Aleksandar Vučić ili neki od njegovih ministara ili neki od direktora njegovih preduzeća ili neki privatni strani koncesionar koji je došao u Srbiji sa namerom da ovde profitira i zaradi.
Tako da zaista mislim da bi trebali još jednom da porazmislite i da glasamo, svakako, kao što je rekao prethodni govornik, vi imate većinu i možete da izglasate i da je zemlja ravna ali ostaju neke posledice iza vaših dela, iza onoga što vi radite, svakako računajte da svi treba da živimo u ovoj zemlji i ubuduće.
U kakvom stanju su naselja oko aerodroma, dovoljan je pokazatelj naselje Radio far koje se graniči sa Aerodromom „Nikola Tesla“ u Beogradu, jer da bi išli u centralnu svoju opštinu Surčin oni ljudi moraju da prođu 35 kilometara, da odu do Novog Beograda, da okrenu na auto-putu pa da idu u opštinu. Inače, 800 metara puta niste mogli tu da probijete. Da li vi planirate da to naselje potpuno ugasite ili već šta? Kakav je vaš plan sa ljudima koji već žive u blizini aerodroma, jer ovde je ključno i ovaj zakon se donosi zbog Aerodroma „Nikola Tesla“.
Mislim da građani Srbije i javnost zaslužuju da znaju kakav je to javni interes o kome vi govorite.

Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović.

Obrazloženje ste dobili ali ja bih da pojasnim. Znači, ovaj član Zakona o upravljanju aerodromima je potpuno u skladu sa članom 130. koji je samostalni član Zakona o planiranju i izgradnji koji jeste materijalni propis za izgradnju. Tako da to da je netransparentno, ne vidi se i da je to u odnosu na neke odluke, nekih drugih lica, to nije tačno.
Drugo, nekoliko puta smo rekli, a ponoviću opet 700 kuća je izuzeto iza linije aerodroma, dakle, neće biti srušeno.

Zahvaljujem.
Na naziv iznad člana i član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici mr Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Radoslav Milojičić, Goran Ješić, Gordana Čomić, Balša Božović, Maja Videnović, Nataša Vučković, Tomislav Žigmanov, Vesna Marjanović, Dušan Petrović i Veroljub Stevanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Nogo, Boško Obradović, mr Ivan Kostić, Marija Janjušević, Zoran Radojičić, dr Dragan Vesović i prof. dr Miladin Ševarlić.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo. Izvolite.

Upravo u skladu sa prethodnim amandmanom i ovaj amandman se odnosi na brisanje pomenutog člana 12. sa istim obrazloženjem, sa istim razlozima i prosto nastavljamo onu diskusiju od malopre.
To što u jednom zakonu stoji da će utvrditi Ministarstvo, ne znači da Ministarstvo može tek tako da utvrđuje javni interes. Valjda za taj javni interes treba da postoji neki veći društveni konsenzus, jer danas je ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović, a sutra možda Aleksandar Vučić odluči da to bude neko drugi, na primer Vladimir Đukanović, kao totalna suprotnost vama, da bude ministar na tom mestu. Drugačije može da shvati taj javni interes. To je negde opaska i napomena što se javnog interesa tiče.
Što se tiče ovih 700 kuća koje pominjete da će biti izuzete, nisu sporne te kuće, ali su sporni uslovi u kojima ti ljudi žive, znači, infrastruktura koja njima ne omogućava normalan život. Znate da su tamo uske ulice, nema javnog prevoza, nemaju kanalizaciju, a prosto lokalna samouprava razrezuje poreze kao da žive u centru ili u širem centru grada Beograda. Znači, poreska osnovica im je negde 1.100 evra, što je zaista neverovatno za naselje koje nema osnovne uslove za život i da ne može da se probije 800 metara puta koji bi spojilo naselje Radio far sa matičnom opštinom Surčin kojoj pripada i to je zaista neverovatno.
Da li je tu, recimo, postojao javni interes da na vreme ga prepoznate pa da uradite određenim eksproprijacijama i da napravite prosto taj jedan put kojim biste te ljude koji žive u tom naselju povezali sa matičnom opštinom, kad već pričate o javnom interesu. Ili je javni interes u Srbiji samo neki strani investitor koji dolazi pa dobija jedanaest milijardi subvencija, pa dobija sve povlastice i priključke koje ne mora da plati za razliku od domaćeg privrednika, jer kada on ima nešto u interesu da to bude javni interes. Da li je tako?

Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlovi.

Dakle svi investitori i domaći i strani u skladu sa zakonom imaju prvo na subvencije ukoliko zapošljavaju ljude i ulažu u našu privredu.
Drugo, naravno, mora uvek da postoji obostrani interes, što je prirodno. E, sada dalje, javni interes se isključivo uređuje ovim zakonom, ne uređuje ga ni Zorana ni bilo koji drugi ministar. Dakle, u skladu je sa zakonom. Kada govorimo prvo o tim kućama, prvo o tim 700 kuća, verujem da ste u svemu tome potpuno u pravu. Nažalost, to jeste da su izabrali tu da grade i mislim da lokalna samouprava u svakom slučaju mora zajedno sa tim građanima da povede računa o onome što se zovu uslovi za život, a to znači te osnovne komunalne usluge. Postoji onaj drugi deo onih kuća kod „Autokomerca“, dakle, taj predajnik se praktično seli na aerodrom te neće imati tih nekih drugih problema.
U svakom slučaju saglasna sam sa vama da lokalna samouprava mora da se pozabavi time.

Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite

Izuzetno je interesantan ovaj član 12. koji govori o tome ko može biti korisnik eksproprijacija i administrativnog prenosa ili nepotpune eksproprijacije. Naime, ovaj član 12. kako u njemu stoji – korisnik eksproprijacije može biti pravno lice čiji je osnivač ili većinski vlasnik Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave.
Mi smo tražili da se obriše ovo većinski vlasnik. Po našem mišljenju i tumačenju ovaj član uvodi mogućnost osnivanja pravnog lica gde će većinski vlasnik biti Republika Srbija ili AP ili jedinica lokalne samouprave, ali manjinski vlasnik će biti neko. Taj neko će kroz učešće u osnivanju pravnog lica postati vlasnik eksproprisanog zemljišta ili nekog drugog dobra, kako to definiše ovaj član.
Smatramo da je ovo jedno od mesta koje ukazuje na mogućnost korupcije. Po kom kriterijumu će neko dobiti zemljište kao manjinski deo vlasništva u pravnom licu koje je korisnik, odnosno vlasnik određenog zemljišta ili imovine. Naravno, Vlada je odbila naš amandman govoreći o tome da korisnik eksproprijacije može biti samo pravno lice, a ne njegovi vlasnici. Nisam pravnik ali mislim da vlasnik pravnog lica koje koristi neku imovinu u kolokvijalnom rečniku je sasvim sigurno vlasnik i raspolaže svom imovinom pravnog lica čiji je osnivač.
Mene zanima, iako ministarka i dalje tvrdi, ona mene nije ubedila da se ne zna ko će biti budući koncesionar. Nekako sam skloniji da verujem onome što nam je rekao predsednik Vlade, a to je da će dogodine biti data koncesija za aerodrom, rekao je to ovde u raspravi za budžet, a govorio je i o iznosima koje ćemo dobiti. Stoga će i sam budžet na kraju 2017. godine izgledati još bolje, sa još manjim deficitom. Sve ovo, ovakva priprema govori da se tačno zna, da se zna i ko će biti taj manjinski vlasnik. Mene samo zanima koji je to član glavnog odbora SNS koji će biti taj manjinski partner u celom tom poslu, koji će graditi hotele ili ne znam šta uz aerodrome i time ostvarivati ekstra profit u budućnosti. Hvala.

Na naziv iznad člana i član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici mr Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Radoslav Milojičić, Goran Ješić, Gordana Čomić, Balša Božović, Maja Videnović, Nataša Vučković, Tomislav Žigmanov, Vesna Marjanović, Dušan Petrović i Veroljub Stevanović.
Reč ima Gordana Čomić. Izvolite.