Zahvaljujem.
Na Odeljak 2, naziv iznad člana 89. i član 89. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 89. amandman je podneo narodni poslanik Saša Radulović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 89. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Aleksandar Stevanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 89. amandman je podnela narodna poslanica Branka Stamenković.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postavo sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 89. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postavo sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, dobro je da je Vlada prihvatila amandman poslaničke grupe Socijal-demokratske stranke. On se odnosi na korisnike stambene podrške. Nije nam bilo jasno zašto korisnici stambene podrške ne mogu da budu osobe sa invaliditetom. To je sada promenjeno. I pored drugih ugroženih kategorija, i oni su uvršteni među lica koja mogu biti korisnici stambene podrške.
Mislim da je važno da vodimo računa o najugroženijim stanovnicima Republike Srbije, isto tako kao što je važno, za šta, nažalost, niste imali sluha, da vodimo računa i o onim licima koja nemaju matični broj i nemaju poslednje prebivalište u Republici Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 89. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Goran Ćirić, Radoslav Milojčić, Maja Videnović, Goran Ješić, Balša Božović, Nataša Vučković, Tomislav Žigmanov i mr Aleksandra Jerkov, Vesna Marjanović, Dušan Petrović i zajedno narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, mr Ivan Kostić, prof. dr Miladin Ševarlić, Marija Janjušević, Zoran Radojičić i dr Dragan Vesović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo. Izvolite.

Znači, tačka 7) je sporna, stava 4. koju zahtevamo da se briše. Zaista me zanima, vi želite da stambeno zbrinete lice sa zanimanjem koje je nedostajuće zanimanje i od interesa je za jedinicu lokalne samouprave, odnosno organ državne uprave. Koje je to lice i kakvo je to lice? Na osnovu kog kriterijuma se to propisuje ili procenjuju ili je ostavljeno npr. svakoj lokalnoj samoupravi da procenjuje koje im lice u tom trenutku nedostaje, pa možemo, na primer, da stavimo fali nam par idiota ili fali nam malo botova, pa onda možemo da angažujemo, da pozajmimo iz Beograda ako imaju višak idiota u Beogradu ili ako SNS u Novom Sadu ima višak tih botova, dajte da prebacimo, recimo, u Kraljevo? Ovo je vrlo jedno zanimljivo zakonsko rešenje, tako da bih voleo da vidim obrazloženje.
Svakako smo predložili da se tako nešto briše, zato što otvara prostor velikoj mogućnosti zloupotreba, koje sasvim sigurno u praksi imamo do sada i sve što se ostavi tako nedefinisanim i tako zamagljenim, do sada su nadležni državni organi, odnosno organi jedinica lokalne samouprave, bez obzira ko je bio na vlasti, često težili da zloupotrebe. Imajući praksu i iskustvo rada SNS, više je nego da opravdan naš strah da će svaku mogućnost iskoristiti za zloupotrebu. Tako da, ovo definitivno treba brisati ili ćemo imati, malopre smo pominjali, nema iseljenja oko izbora. Znači, izbori su vrlo važan faktor, pa zamislite sada lokalni izbori, na primer, u Vrbasu, koji nas čekaju na proleće, pa hajde lokalna samouprava kaže - majku mu, malo nam nedostaje baš nekih sada za lepljenje plakata, pa hajde da angažujemo, na primer, deficitarna zanimanja, da ih stambeno zbrinemo. Eto, to je.

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.
Isti je amandman u pitanju. Član govori o onim licima koja ne mogu i nisu u mogućnosti da sami reše stambeno pitanje i koja zbog toga dobijaju stambenu podršku. Ni sa jednom od ovih kategorija nemamo problem. Radi se o beskućnicima, o socijalno ugroženim građanima, žrtvama porodičnog nasilja, itd. osim sa tačkom 7, koju ste stavili kao poslednje, a to je lice sa zanimanjem koje je nedostajuće zanimanje i od interesa je za jedinicu lokalne samouprave, odnosno organ državne uprave.
Nas interesuje na koji način vi utvrđujete koja su zanimanja nedostajuća? Da li možemo da dođemo u situaciju da vi, recimo, za nedostajuća zanimanja proglasite sve one vaše menadžere sa diplomama sa privatnih fakulteta? Da li možete za nedostajuća zanimanja da proglasite sve one vaše lažne doktore nauka, s obzirom na to da danas smo saznali da je još jedna visoka državna funkcionerka pod ozbiljnom sumnjom da je i ona plagirala svoj doktorat? Da li možemo da očekujemo da za nedostajuća zanimanja proglasite sve one ljude koji su vam potrebni da biste ih na neki način zaposlili? Tako da, ovako bez kriterijumima, bez objašnjenja šta su to nedostajuća zanimanja, na osnovu čega se utvrđuje koja su zanimanja nedostajuća, mi možemo samo da pretpostavimo da ćete vi da dajete stambenu podršku nekim ljudima koje iz drugih razloga treba da zbrinete.
Vi nam u obrazloženju zašto se ne prihvata amandman kažete da je data definicija nedostajućeg zanimanja u članu 3, što je i urađeno, ali ne piše na koji način se utvrđuje koja su zanimanja nedostajuća, ko to utvrđuje, kako, na osnovu čega. Bez toga ne verujemo ništa.

Zahvaljujem.
Na naziv iznad člana 90. i član 90. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 90. amandman je podnela narodni poslanik Sonja Pavlović.
Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović.

Član 90. stav 2. – strukture stanova koje su određene za preseljenje lica su potpuno nedefinisani ovim članom. Imamo čak tri mogućnosti za preseljenje. Recimo, za dvočlano domaćinstvo je mogućnost jednosoban, jednoiposoban ili dvosoban stan. Ja pitam – po kojim kriterijumima će se određivati koji će stan dobiti to dvočlano domaćinstvo?
Pre svega, mislim da je ceo ovaj član o strukturama stanova urađen nedosledno i da bi ceo ovaj deo zakona apsolutno trebalo vratiti na doradu.
On je istovremeno neusaglašen sa članom 145. Ja moram to, bez obzira što nismo došli do tog člana, da kažem da u članu 145. tročlano domaćinstvo dobija stan od 60 metara kvadratnih, a po članu 90. od 56 kvadratnih metara. Po članu 145. takođe dobija četvoročlano domaćinstvo stan 75 metara kvadratnih, a po članu 90. jedanaest kvadratnih metara manje, odnosno 64 kvadratna metra.
Kada uz sve to uklopimo sa normativima o projektovanju po Zakonu o planiranju i izgradnji, mi čak dobijamo treće kvadrature stanova koji se ne uklapaju ni sa jednim od ovih kvadratura. Zaista molim zakonodavca da ove članove usaglasi i da zaista ovaj deo zakona vrati se na doradu. Hvala.

Na član 90. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na naziv iznad člana 91. i član 91. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 91. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović.

Član 91. se odnosi na stambenu podršku i rešavanje stambene potrebe domaćinstvima i to po, da kažemo, nekim neprofitnim cenama, odnosno neprofitan zakup. Propisani su uslovi ko ima prava.
Mi predlažemo da se, kada je u pitanju maksimalna zarada koju ostvaruje neko, da se smanji ta maksimalna zarada za dobijanje mogućnosti dobijanja ovog neprofitnog zakupa i to sa 1,2 na 0,5 u odnosu na prosečnu platu u toj jedinici lokalne samouprave.
Zašto to tražimo? Iz prostog razloga što u nekim opštinama u Beogradu neprofitan zakup bi imalo prava da dobije i domaćinstvo koje ima primanja od 183.000 dinara. Smatramo da je to previše i da to treba smanjiti na 0,5 da bude koeficijent množenja u odnosu na njihovu zaradu.