Zahvaljujem.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo zakona.
Na član 141. amandman je podnela narodna poslanica Sonja Pavlović.
Reč ima narodna poslanica Sonja Pavlović.

Član 141, radi se o ovom nasleđu bilo kakve stambene, možda i neuseljive jedinice, na bilo kojoj teritoriji Republike Srbije. To automatski isključuje mogućnost da lice može da dobije stan za preseljenje. Znači, to je potpuno široko dato i dovešće do toga da ljudi budu iseljeni, da više neće boraviti u mestu u kome su do tada živeli, nego će boraviti na nekom drugom mestu, u krajnje neuslovnim, možda neuslovnim stambenim jedinicama.
U tom smislu, naš amandman je bio da se koliko toliko ublaže ti negativni efekti i da taj stan treba da bude na teritoriji lokalne samouprave gde se nalazi i stan tog lica koje treba da bude preseljeno, da to bude ili odgovarajuće porodično domaćinstvo ili da bude useljiv stan u svojini. Znači, ne bilo kakav stan, ne bilo kakva kuća i ne bilo gde na teritoriji, nego u mestu gde lice ima već boravak. Hvala.

Zahvaljujem.
Na naziv iznad člana 142. i član 142. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Član 142, a u vezi sa malopre razmatranim članovima 141,140. i budućim članu 145, definiše postupanje po zahtevu za iseljenje. U tačkama 1, 2, 3. i 4. su dokumentacija koju treba podneti, a u ostalim stavovima prava, da tako kažem, zakupca, odnosno stanara u stanu vlasnika zadužbine ili fondacije, koji kaže da se u 2. stavu rešenje o iseljenju donosi u roku od sedam dana od dana prijema zahteva i uredne dokumentacije u roku od tri dana se dostavlja licu iz člana 140. To je neko ko živi u stanu koji ima svog vlasnika, nakon restitucije u stanu zadužbine ili fondacije.
Onda kaže da protiv rešenja o iseljenju vlasnik stana može izjaviti žalbu opštinskom, odnosno gradskom veću, u roku od osam dana od dana prijema rešenja. Dalji stavovi razmatraju samo ako ono ne izjavi žalbu i kakva sve vrsta dokumentacije je potrebna da bi se iseljenje obavilo.
„Protiv rešenja o utvrđivanju prava na preseljenja može da se izjavi žalba opštinskom gradskom veću u roku od osam dana od dana prijema rešenja“ se ponavlja kao poslednji stav, zato što podrazumeva da po prijemu zahteva za preseljenje nadležni organ jedinice lokalne samouprave je definitivno utvrdio ko je to lice koje ima pravo na preseljenje i gde se ono preseljava.
Ne verujem da će ideja koja je u članovima 140, 141, 142, pa do 145. zaista rešiti problem zaštićenih stanara. Zbog neprimenjivosti i jednog od načina na kojima država koja je preuzela odgovornost kako za oduzimanje privatne imovine, tako i za davanje stanarskog prava, ovo je jedno od rešenja koje, na moju žalost, neće dati dobro rešenje.

Hvala.
Na naziv iznad člana 143. i član 143. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dakle, već sam rekla da se članovi od 140. do 145. i dalje odnose na rešavanje problema lica koja žive u zaštićenim, odnosno lica koja žive u stanovima kojima je poznat vlasnik u fondacijama ili zadužbinama. Član 141. definiše odlaganje izvršenja rešenja o iseljenju i donošenja rešenja o preseljenju. Kada i kako može biti odloženo rešenje? U 1. stavu se kaže – rešenje o iseljenju neće se izvršavati do pravosnažnog okončanja postupka kojim se utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za preseljenje lica iz člana 140. ovog zakona u stanu u javnoj svojini iz člana 145. To je preseljenje lica koje živi pod nazivom, kako se to kaže, statusom zaštićenog stanara u nekih od stanova koji je, po članu 145. koji će nam doći na red, predviđen da bude ponuđen licu na stanovanje.
U suštini, ovo odlaganje izvršenja u prva dva stava ima u svom poslednjem stavu i kako će se sprovesti rešenje o iseljenju u ukupno pet tačaka. Po isteku 30 dana od dana donošenja u slučaju da nije podnete žalba, po pravosnažnosti rešenja o iseljenju, po pravosnažnosti rešenja o preseljenju i ukoliko se od dana donošenja rešenja o utvrđivanju prava na preseljenje do donošenja rešenja o preseljenju raskine ugovor o zakupu. Dakle, šta u suštini radi…
Izvinjavam se, dva minuta. Ostao je uključen mikrofon na oba amandmana.

Hoćete i na sledeći?

Hoću, ali mislim da morate ponovo da me prijavite.

Na naziv iznad člana 144. i član 144. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Nastavite vi, ja ću da izračunam.

Zahvaljujem.
Dakle, sledeći amandman se odnosi na shodnu primenu zakona. U članu 144. kaže se da na pitanja koja se odnose na postupak iseljenja, utvrđivanja prava na preseljenje i preseljenje, a koja ovim zakonom nisu posebno uređena, primenjuje se zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Ja ne vidim koja to pitanja nisu uređena ovim zakonom, da biste vi na neke slučajeve prava na preseljenje i samo preseljenje primenjivali Zakon o opštem upravnom postupku. Dakle, ili je ovaj član u celini viška, ili postoji nešto što mi ne možemo da uočimo čitanjem, gde će biti u pitanju prava lica koja žive u stanu koji ima vlasnika, a koji je vlasništvo zadužbine ili fondacije, tzv. zaštićeni stanari, ili će se odnositi na prava vlasnika kome je vraćen taj stan u restituciji na zadužbinu, fondaciju, na legat.
Dakle, taj normativni optimizam koji se preneo i u ovaj deo zakona koji rešava jednu strašno osetljivu materiju i možemo kazati – to je za vrlo mali broj ljudi u odnosu na ukupno stanovništvo ili na ukupan broj stambenih jedinica kojih je preko tri miliona, od toga dva i po miliona naseljenih, a 500.000 verovatno praznih, ali je važno jer su pojedinačna ljudska prava u pitanju.