Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Ovaj zakon, ako ništa drugo, vladajuća većina bi trebala da predloži da se promeni njegov naziv. Naime, Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija je postao zakon o trajnom načinu isplate penzija, po izjavama svih članova Vlade, od predsednika Vlade i svih njihovih članova.

Ono što je bilo u Predlogu zakona kada je došao u ovu Skupštinu, a to je da će zakon trajati tri godine i da će onima sa penzijama većim 25.000 dinara, kojima su penzije umanjene za 20 i više posto, to umanjenje trajati samo tri godine, to je kada je zakon usvajan izbrisano, a izbrisano je, po rečima predsednika Vlade, tada zato što ćemo imati tako dobre rezultate da će se steći uslovi da primena ovog zakona prestane i ranije. Nažalost, dve i po godine od usvajanja ovog zakona i njegovog važenja mi vidimo da se od tog privremenog karaktera odustalo i da će ovaj zakon važiti dok postoji ova vladajuća većina i mislim da je to u redu i jasno i glasno je potrebno reći svim građanima Srbije.

Znam da milion građana Srbije, koji nisu obuhvaćeni ovim zakonom, smatraju da ovo sa njima nema nikakve veze, ali i te kako ima i ta priča o tome da su za tih milion građana koji nisu obuhvaćeni ovim smanjenjem danas penzije veće nego što su bile pre dve i godine je lažna slika. One nisu uvećane ni toliko koliko je bio rast troškova života u poslednje dve i po godine, što bi bilo urađeno da nije izmenjen Zakon o PIO i nije ukinuta obaveza o dva puta godišnje usklađivanju penzija sa rastom troškova života.

I ti penzioneri su takođe osiromašeni, a najviše smo osiromašeni svi mi, jer je ovaj zakon jedan od glavnih generatora sive ekonomije, jer danas mnoge firme u Srbiji i mnogi zaposleni se odlučuju za to da zvanično rade za minimalac, da zvanično se u budžet i u Fond za penziono o zdravstveno osiguranje uplaćuju minimalne sume, a da se ostatak novca zaposlenima isplaćuje na ruke, jer je logika kojom se vode zaposleni – zašto ja da više dajem državi ako mi ta država kada dođe vreme neće vratiti ono što sam ja celog života odvajao?

Hvala.
Stavljam predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 19, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o predlaganju zakona.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Ovaj zakon trebalo bi da dovede do kraja dve loše prakse koje imamo danas u Srbiji. Prva je da parlament gotovo po pravilu u 80 i više posto slučajeva raspravlja o zakonima koji dolaze od Vlade po hitnom postupku, u skraćenoj proceduri za upoznavanje poslanika sa njihovom sadržinom, u skraćenoj proceduri za razmatranje i pripremanje amandmana, u skraćenoj proceduri za stupanje na snagu tih zakona, jer je gotovo više od polovine zakona u prelaznim i završnim odredbama određeno da stupe na snagu ne osmog dana po objavljivanju, nego dan od objavljivanja u „Službenom glasniku“, ali isto tako sa ovom praksom koju smo svedoci danas, odnosno na početku svakog zasedanja, svake sednice u redovnom zasedanju, a to j da poslanici opozicije isključivo predlažu desetine i desetine zakona koje vladajuća većina odbija da stavi na dnevni red.

I ovaj Predlog zakona o predlaganju zakona, bez obzira koliko to možda nekome zvuči neobično, je neophodan da bi vratio parlamentarizam i demokratiju u ovaj dom.

Danas se zloupotrebljavaju poslaničke odredbe. Jedna od tih zloupotreba je bila i određivanje pauze od 50 dana kako ova skupština ne bi radila navodno u vreme kampanje, jer je tako uvek bilo, što je još jedna laž, jer svaki put kada su održavani predsednički izbori, a nisu održavani u isto vreme i parlamentarni, parlament je normalno radio. I do kraja 2007. godine, kada je bila počela kampanja za predsedničke izbore i 2004. godine, kada su održavani samo predsednički izbori, parlament je normalno radio. Jedna velika laž je bila pre 50 dana ovde izgovorena, a zatim ponavljana bezbroj puta kako je to bilo svaki put, a građani nisu imali prilike ni na javnom servisu, ni na bilo kom drugom mediju da čuju da to jednostavno nije istinu, da pogledaju statistiku i da vide šta je istina. Da bi se sa svim tim lažima i lošom praksom prekinulo, mi smo predložili ovaj zakon i nadam se da će u nekom trenutku, ali očigledno ne danas, on naći poverenje većine poslanika i da će se naći na dnevnom redu Skupštine.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 20, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Ovaj zakon prvi put smo predložili u skupštinsku proceduru još u prošlom sazivu 15. septembra 2015. godine. Znači, više od godinu i po dana. To je jedna od mera koja treba da olakša finansijsko stanje porodicama sa decom.

Predlog ovog zakona, njegova suština je da se umanjenom poreskom stopom od 10%, umesto 20% koliko je danas, oporezuje hrana za bebu.

Iako, kada smo kroz neke druge izmene i dopune Zakona o PDV-u, koje je predlagala Vlada, predlagali i ovu izmenu, nadležni ministar, ni neke kolege poslanici iz većine nisu imali ništa protiv ove mere, ona nikada nije došla na dnevni red i nikada nismo usvojili ovo ili neko slično rešenje koje bi trebalo da omogući porodicama koje imaju bebe i umanji im makar simbolično trošak koji imaju za hranu.

Obrazloženje je bilo, poslednje koje smo mogli ovde da čujemo od strane ministra zaduženog za finansije, da je potrebno mnogo administriranja od strane poreske uprave i da su moguće zloupotrebe. Onda smo dobili izmene koje je predložila Vlada, gde se smanjivalo poresko opterećenje za neke druge proizvode i gde se nije postavljalo pitanje da li su moguće zloupotrebe i da li bi takva eventualna izmena dovela do stvarnog smanjenja maloprodajnih cena hrane za bebe.

Mislim da ova Vlada ne pokušava da uradi ništa po jednom velikom, demografskom problemu koji postoji danas u Srbiji. Imamo najave nečega, imali smo zakon koji je usvojen krajem prošle godine, koji je trebao da ukine povraćaj PDV-a za bebi opremu, koja je, nažalost, u Srbiji skuplja nego bilo gde u zemljama regiona, a čija je primena odložena do donošenja drugog zakona koji treba da da finansijsku podršku porodicama sa decom, ali tog zakona nema.

Govorio sam pre nekoliko minuta o tome da tog zakona i dalje nema i da mere koje imamo danas nisu dovoljne da pomognu porodicama, četvrtini porodica u Srbiji koje žive ugrožene od siromaštva, jednoj trećini dece, a to je broj od 800.000, koje žive ugrožena od siromaštva. Neodgovorno je da vladajuća većina, krijući se iza formalnih razloga, odustaje od rasprave o ovako važnim temama.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 17, protiv - niko, uzdržanih - nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.
Izvolite.

Još jedan od loših zakona koje je Skupština usvojila krajem mandata prethodnog saziva, to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. Taj zakon je najavljivan na velika zvona, kako će rešiti probleme plata, pre svega različitih plata za ista ili slična zanimanja u javnom sektoru. On je u sebi sadržao jednu suštinsku falinku, a to je definicija javnog sektora, to je da u javni sektor nisu obuhvaćeni ni javni medijski servis, ni Narodna banka, ni javna preduzeća, upravo ona mesta gde je najveća razlika u platama zaposlenih koji obavljaju isti ili sličan posao u odnosu na plate u javnom sektoru, onako kako ga je definisao ovaj zakon.

Umesto da Vlada, za ovih godinu i po dana skoro, uradi neke izmene koje bi ispravile one loše stvari koje su urađene uvođenjem ovakvog zakona, Vlada čak nije bila ni u mogućnosti da uradi ono na šta se obavezala ovim zakonom. Vlada se bila obavezala da će do početka ove godine usvojiti zakon o platnim razredima, koji je trebao da dođe kao posledica ovog zakona.

Ono što je Vlada uradila, to je da je krajem prošle godine taj rok, po običaju i po maniru rada ove Vlade, pomeren na još godinu dana.

Ja iskreno sumnjam da će i taj rok biti ispoštovan, s obzirom da nemamo nikakvu zakonodavnu inicijativu Vlade u prvih 110 dana ove godine, ni jedan jedini zakona Vlada nije usvojila i poslala Skupštini. Očigledno to ne možemo očekivati do početka juna meseca, kada ćemo dobiti, verovatno, novu Vladu. Nadam se da u međuvremenu neki neće doći do rešenja da ista osoba može da bude i predsednik države i predsednik Vlade, da ćemo dobiti novog predsednika Vlade, novu Vladu, ali onda se bojim koliko će vremena trebati toj Vladi i nekim novim ministrima ili starim, ne daj Bože, koji se u njoj nađu, da pripreme i predlog ovog zakona, Predlog zakona o platnim razredima.

Ovaj parlament bi do tada trebalo nešto da radi. Ja sam danas predložio više od deset predloga zakona koje bi ovaj parlament mogao da razmatra, neke da usvoji, neke možda neke, neke izmene na predložena rešenja promeni i poboljša. Ali, ono što je nedopustivo, to je…

Vreme.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o kulturi.
Izvolite.

Odnos ove Vlade prema kulturi se najbolje video kada je donošen ovaj zakon, kada smo dobili u ovom sazivu i novog ministra, za koga verujem velika većina ne može ni da se seti kako se zove, niti da nabroji jednu njegovu aktivnost od kada je izabran na mesto ministra.

Ono što je meni jedino dalo podstreka da istrajavam na izmenama ovog Zakona o kulturu su upravo transparenti nekih mladih ljudi koji ovih dana ispred parlamenta i po ulicama velikih gradova Srbije protestuju, koji govore o potrebi da se kultura vrati, da se kultura izbavi iz izgnanstva u koji je proterana i politikom Vlade i politikom medija koji kreiraju javno mnenje u Srbiji i da se otvore i kulturne institucije koje su godinama zatvorene i pored raznih obećanja postavljanja rokova, nekih brojčanika koji su trebali da odbroje dane do otvaranja tih muzeja i drugih institucija, a ništa od toga nije urađeno.

Ovaj konkretan predlog govori o tome da se nagrade za postignuta ostvarenja u kulturi ne dodeljuju na osnovu uredbe Vlade, odlukama Vlade, nego da kao i u slučaju zaslužnih sportista, zaslužni kulturni radnici koji dobiju međunarodnu nagradu na evropskom i svetskom nivou automatski steknu pravo za penziju i dodatak ako bi mogli da nastave da rade i da se bave svojom kulturnom delatnošću.

Vlada pravda da je zakonsko rešenje, gde je to uređeno uredbom, dovoljno. Mi smatramo da nije dovoljno, jer uredba Vlade je nešto što se može kud i kamo lakše promeniti nego što je to zakon i pruža mnogo manje sigurnosti zaposlenima u kulturi i kulturnim radnicima. Oni, nažalost, u slučaju nepostupanja Vlade po uredbi, ne mogu ni da ostvare pravnu zaštitu pred sudovima jer te uredbe nemaju snagu zakona i nemoguće je pred sudom da ostvare svoja prava. Zato imamo proteste u raznim gradovima zbog neispunjavanja obaveza prema kulturnim radnicima.

Ovaj loš odnos prema kulturi mora da se promeni, ali nažalost, ova vladajuća većina očigledno to ne razume.