Da, ali, kao što znate, pošto ste poslanik godinu dana morate imati ovlašćenje ako niste predsednik ili zamenik. Nemate ovlašćenje, izvinjavam vam se.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

Poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, pomaže Bog svima.

Moja obaveza danas je da postavim četiri pitanja koja veoma uznemiravaju javnost u Srbiji i predstavnici Vlade Republike Srbije bi morali u hitnom roku da na njih odgovore.

Prvo pitanje je za ministra prosvete, gospodina Šarčevića, koji je ozbiljno uznemirio sve porodične ljude u Srbiji sa najnovijim obrazovnim paketom koji je poslat školama u Srbiji, sa ciljem da se u našim vrtićima i školama populariše homoseksualizam, seksualno nasilje i sve drugo što se nameće našoj deci, bez pitanja roditelja.

Dakle, pitanja su jednostavna – ko je izradio ovaj obrazovni paket, ko je iz ministarstva poslao ovo školama u sred školske godine, ko je radio pilot projekte u našim vrtićima i školama bez saglasnosti roditelja sa našom decom, da li je ovo urađeno sa saglasnošću ministra ili, što bi bilo još gore, bez saglasnosti ministra, pošto je ministar ovih dana povukao ove obrazovne pakete i jasno rekao da su oni protiv naše kulture i tradicije, što Dveri i čitava porodična javnost Srbije govori već nedeljama unazad.

Interesuje nas i šta su stručne kvalifikacije doktorke LJiljane Bogavac i Dušice Popadić, autorki ovih seks-obrazovnih paketa i ko će da odgovara za ovo seksualno nasilje nad našom decom i nad roditeljima?

Šta, dakle, vi, gospodo iz vlasti, pilotirate, projektujete i eksperimentišete sa našom decom i roditeljima, jer, zapravo, vi ste Soroš u Srbiji. Ako tražite Soroša na protestima, naći ćete ga u vašem Ministarstvu prosvete koje izrađuje ovakve obrazovne pakete bez pitanja roditelja. Od 2000. godine do danas Soroš je u Ministarstvu prosvete, pa i u vašoj Vladi.

Reč ima narodni poslanik Enis Imamović.

Hvala.

Moje pitanje za danas upućujem ministru policije, a tiče se vanrednog stanja koje se u Novom Pazaru, mimo svih procedura, uvodi tokom odigravanja svake fudbalske utakmice. To vanredno stanje se najpre stvara preko policije, tj. naoružanih specijalnih policijskih snaga, koji pod punom borbenom opremom blokiraju čitav grad u vreme održavanja fudbalskih utakmica, ograničavajući tako slobodu kretanja svih građana Novog Pazara, ograničavajući nesmetano funkcionisanje grada, škola, pa čak i doma zdravlja koji je skoro uvek blokiran kada se odigrava fudbalska utakmica. Zbog toga pitam ministra policije – kome je cilj da takvo stanje u Novom Pazaru postane stalno, redovno i normalno?

Vanredno stanje u Novom Pazaru se kreira i preko tzv. organizovanih navijačkih grupa koji se ciljano dovode u Novi Pazar, da otvoreno prete Bošnjacima i svim građanima Sandžaka, da provociraju, da prete kako će od Novog Pazara da prave novi Vukovar a od Sjenice novu Srebrenicu? Nažalost, sve institucije i mediji u Srbiji okreću glavu na drugu stranu, okreću glavu i pred veličanjem ratnih zločinaca, koje se gotovo redovno sprovodi na stadionu u Novom Pazaru, a sve se to radi pod zaštitom policije i uz prećutnu saglasnost institucija, u prvom redu pravosuđa, pa i, kao što rekoh, medija.

Tako je bilo i prošlog četvrtka, kada se odigravala utakmica između Novog Pazara i Partizana. Opet su ulice bile blokirane, opet je grad bio paralizovan, škole su bile zatvorene koje su u blizini stadiona i blokirani su prilazi domu zdravlja, a građanima Novog Pazara je uskraćeno osnovno ustavno pravo – pravo na slobodu kretanja. Duž magistralnog puta su bile raspoređene te naoružane policijske jedinice, obezbeđujući prolaz tzv. navijačima, koji su staklenim flašama gađali kuće i gađali prolaznike koji tu žive i tuda prolaze. Među njima je bilo i majki sa decom.

Šta je policija tu uradila? Da li je uhapsila jednog od tih divljaka? Da li je privela? Da li je saslušala i da li je evidentirala nekog od tih izgrednika? Policija ne samo da je štitila te divljake, nego da zlo bude veće, policija je brutalno napala, pretukla i privela ljude koji su izašli ispred svojih kuća da rade onaj posao koji je bio zadatak policije, da štite svoje kuće, svoj imetak i svoje porodice.

Mi već godinama unazad pitamo šta je uloga tolikog nesrazmernog broja policajaca na ulicama Novog Pazara u vreme odigravanja fudbalskih utakmica? Da li je njihov cilj da spreče incident ili da izazovu incidente, omogućavajući nesmetano tzv. navijačima da terorišu Bošnjake, ali i sve građane Novog Pazara?

Pitam da li je protiv ovih policajaca koji su evidentno prekršili sva svoja ovlašćenja i nadležnosti pokrenut postupak i kada će biti završen? Izuzetno je važno da javnost sazna ove stvari.

Želim na kraju da iskoristim ovu priliku i da skrenem pažnju na odluku Skupštine grada Novog Pazara u kojoj se između ostalog ističe da svako ograničavanje slobode kretanja građana, izmene režima saobraćaja i druge promene koje nastaju kao posledica organizacije određenih događaja, u prvom redu onih događaja visokog rizika, moraju prethodno biti dogovorene sa lokalnom samoupravom, a građani na vreme informisani. Pozivam sve institucije, u prvom redu MUP da poštuju ovu odluku legitimnih predstavnika građana Novog Pazara. Hvala.

Da li se još neko javlja da postavi pitanje?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih da krenem redom.

Prvo pitanje je za tužilaštvo i za MUP, šta su preduzeli ili će preduzeti povodom zauzimanja opštine Pećinci, zgrade, 28. marta ove godine, kada je grupa koja sebe naziva Dveri nasilno zauzela opštinu Pećinci.

Pri tome, od portira, osobe sa invaliditetom, tražila je da se klanja pred narodnim poslanicima, a ta je grupa, praćena i odbornicima iz Čačka, kao što se da videti na fotografiji, maltretirala sekretaricu, njih 50, sekretaricu skupštine opštine koja je završila na hitnoj. Dakle, to je nasilničko ponašanje u grupi. Narušeno je spokojstvo. Zauzeta je zgrada opštine. Odbili su da napuste zgradu i posle radnog vremena u 15.30 časova i ostali tamo do 16.00 časova. Moje pitanje za tužilaštvo i za policiju je - šta su preduzeli po tom pitanju?

Zahvaljujem.
Reč ima Saša Radulović. Izvolite.

Prvo pitanje ide predsednici Skupštine.

Mi danas govorimo po članu 287, a u tom članu poslednji stav kaže da su lica kojima postavimo pitanje, odnosno tražimo obaveštenja, dužna da traženo obaveštenje, odnosno objašnjenje dostave poslanicima u pisanom obliku u roku od 15 dana. Znači, ovo je institut postavljanja pitanja, odnosno traženja obaveštenja od strane poslanika i dužnost je da se to desi u roku od 15 dana od kada je postavljeno pitanje. Ovde imam 17 pitanja koja su poslanici Pokreta „Dosta je bilo“ postavili predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću i devet pitanja koja smo postavili predsednici Skupštine. Ovo su pitanja koja su izgovorena ovde sa govornice Narodne skupštine, koja je stružna služba sastavila i dostavila predsednici Skupštine i predsedniku Vlade. Na ova pitanja nismo dobili odgovor, nijedan odgovor od strane predsednika Vlade i nijedan pisani odgovor od strane predsednice Skupštine.

Da ponovim, član 287. kaže da su lica dužna da traženo obaveštenje u pisanom obliku dostave narodnom poslaniku u roku od 15 dana. Znači, ne usmeni odgovor, nego odgovori u pisanom obliku. Pitanje za predsednicu Narodne skupštine je zbog čega krši Poslovnik i zašto sama ne odgovara na pitanja koja su joj postavljena? Takođe, pitanje je i zašto ne sankcioniše predsednika Vlade koji ignoriše pitanja poslanika u Skupštini i ne odgovara na njih? Ovo nepoštovanje pravila, ignorisanje zakona, procedura i svih pravila u stvari i vodi ove mlade ljude na ulicu, koji traže poštovanje pravila, traže vladavinu prava. Vaše je pravo da odgovorite kako vi mislite da treba, ali nemate pravo da ignorišete zahteve poslanika, nemate pravo da ignorišete zakone.

Zahvaljujem, dobićete odgovor.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Postavljam pitanje Ministarstvu pravde.

Valjda već od danas bivši Zaštitnik građana, Saša Janković u poslednje dve godine kontinuirano je kršio Zakon o zaštiti građana Republike Srbije, tako što je analizirao političku situaciju u Srbiji i davao političke izjave, iako u članu 10a Zakona o Zaštitniku građana Republike Srbije stoji, citiram: „Zaštitnik građana ne može davati izjave političke prirode“. Završen citat.

Janković je u više navrata krajnje tendenciozno i neargumentovano kritikovao Vladu Republike Srbije i njenog predsednika Aleksandra Vučića. Tako je 31. jula 2016. godine otvoreno napao Aleksandra Vučića zato što, citiram: „do tada nije formirao Vladu Republike Srbije“, iako zakonski rok za njeno formiranje nije bio istekao, ostalo je bilo još mesec dana.

Isto tako, Janković je bez ikakvog razloga protivzakonito napao Vladu Republike Srbije u intervjuu koji je dao 9. decembra 2016. godine, iako dobro zna da on zakonski nije ovlašćen da kontroliše rad Skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda i Javnog tužilaštva. Čak ga je zbog toga javno ukorio i njegov stranački DS kolega Nebojša Krstić, koji je rekao, citiram: „nije dobro da Saša Janković koji kontroliše rad državnih organa sam ne poštuje i krši zakon“.

Janković se kandidovao za predsednika Republike Srbije. Međutim, kandidat za predsednika države, pored ostalih, mora da poseduje izuzetne moralne vrednosti, kao što su istinoljubivost, pravedoljubivost, sabornost, marljivost i snažan osećaj ljubavi prema otadžbini, kao što to ima Aleksandar Vučić. Svi znamo da Saša Janković nema takve kvalitete, pogotovo ako se ima na umu afera „Pištolj“ u kojoj je Predrag Gojković navodno izvršio samoubistvo.

S tim u vezi, postavljam sledeća pitanja – da li je tačno da je policija 1993. godine utvrdila da je Janković imao pištolj bez dozvole? Dalje, da li je tačno da je tim pištoljem 1993. godine počinjeno samoubistvo u Jankovićevom stanu na Novom Beogradu? Da li je Saša Janković ikada odgovarao zbog nelegalnog držanja oružja? Da li je tačno da na rukama pokojnog Gojkovića nisu nađeni tragovi baruta, što znači da nije bilo samoubistva? Da li je tačno da je parafinskim rukavicama utvrđeno da na rukama Saše Mišića i Đorđa Grubačića nisu nađeni tragovi baruta? Da li je tačno da je Saša Janković imao tragove baruta na rukama? Zašto je Saša Janković na saslušanju 1993. godine rekao da nije ušao u sobu u kojoj je mrtav ležao Gojković, a 20. aprila 2015. godine je tvrdio da ga je mrtvog mazio po glavi? Zašto je Saša Janković pištolj držao nelegalno i nebezbedno? Da li je tačno da je otac Jankovića na dan samoubistva iz Loznice u Beograd doneo oružani list koji je izdan samo dan pre samoubistva? Pazite dobro, da li je tačno da je jedan od trojice iz stana Jankovića koji su bili prilikom ubistva Predraga Gojkovića kasnije sudelovao kod ubistva Željka Ražnatovića Arkana i šta nam to govori, dame i gospodo? Kada je Saša Janković govorio istinu, kada je pre deset godina izjavio da mu je Gojković bio najbolji prijatelj ili krajem aprila 2015. godine kada je izjavio da nisu bili bliski?

Sve nam to govori da je Janković veoma opasan čovek. Bivši režim ga je postavio na funkciju Zaštitnika građana, uslovljavajući ga, po meni, da ne ukazuje na njihove lopovluke i kriminal, a oni da ne postavljaju njegovo pitanje odgovornosti u aferi „Pištolj“. Zato vas ne treba čuditi što je Janković slagao da je Aleksandar Vučić ukrao 319.000 glasova na predsedničkim izborima, jer tvrdnja dolazi od čoveka koji laže, a onaj koji laže taj i krade i ubija, kaže se u jednoj premisi u udžbeniku logike iz srednje škole.

Hvala građanima Republike Srbije što su svojim glasom za Aleksandra Vučića onemogućili da Saša Janković, jedan osumnjičeni ubica, ne dođe na čelo predsednika države. Apelujem na sve predsedničke kandidate da pokažu minimum civilizacijske kulture i demokratske odgovornosti i čestitaju Aleksandru Vučiću na pobedi, jer da je neko od njih pobedio Aleksandar Vučić bi bio prvi koji bi im čestitao, zbog sebe, zbog građana Srbije, zbog otadžbine koju voli iznad svega. Hvala.