Hvala.

Smatram da je predlog u suprotnosti sa članom 157. Poslovnika stav 2, koji kaže – Narodna skupština može da odluči da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljena rešenja o njima povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu obavlja posebno.

Znači, mi u ovom predlogu imamo jedan zakon, dva zakona o potvrđivanju sporazuma i sve ostalo su imenovanja i izbori. Zato smatram da ne možemo da objedinimo raspravu o zakonima, o izboru na javnotužilačke funkcije, na funkcije predsednika sudova, na funkcije sudija, ne možemo da objedinimo i raspravu o autentičnom tumačenju odredaba člana 82. i da za to postoje drugi mehanizmi.

Ukoliko želite da ovaj parlament ne radi ili da radi kraće, imate član 95, koji govori o mogućnosti skraćene rasprave, kada su na predlogu dnevnog reda izbori i imenovanja, kada su na predlogu dnevnog reda međunarodni sporazumi, kada su na predlogu dnevnog reda manje izmene zakona. Znači, sve to možete da uradite, ali ne možete da objedinite raspravu o 43 tačke dnevnog reda. Ovde uopšte ne govorim o brojevima. Govorim o tome šta se objedinjuje. Poslovnik ne govori o mogućnosti objedinjavanja izbora na funkcije sa zakonom, nego isključivo o mogućnosti da se zakoni čija su međusobna rešenja međusobno uslovljena i povezana, da se jedino tada može objediniti rasprava.

Hvala, uvaženi poslaniče.
Ovo je predlog. Znači, unapred ste nešto tražili, a o predlozima svih poslanika se glasa. Prema tome, unapred povrede ne postoje. Predlog poslanika Aleksandra Martinovića će poslanici usvojiti ili neće usvojiti, da, u skladu sa Poslovnikom.
(Marko Đurišić: Ne mogu da usvoje nešto što nije u skladu sa Poslovnikom.)
Znači, kada je povreda neposredno učinjena.
Stavljam na glasanje ovaj predlog poslanika Aleksandra Martinovića da se objedini rasprava.
Zaključujem glasanje za predlog poslanika Aleksandra Martinovića i saopštavam: za – 139, protiv – 15, uzdržanih – nema.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
(Saša Radulović: Poslovnik.)
Izvolite.

Hvala.

Prekršili ste član 27. stav 2. i član 157. Znači, niste mogli ni da stavite ovu tačku na glasanje zato što član 157. jasno kaže da se tačke dnevnog reda mogu objediniti samo u slučaju kada se radi o povezanim zakonima ili međusobno uslovljenim zakonima. Znači, priznaćete da raspravljati o imenovanju tužilaca, koje je jako važna stvar, ne možete vezati sa zakonima o finansijskoj pomoći. Te dve stvari nemaju nikakve veze jedna sa drugom. Takođe, Zakon o sudovima nema nikakve veze sa Zakonom o izboru tužilaca. Spojiti to sve zajedno praktično onemogućava raspravu, pošto svaka od ovih stvari zahteva posebnu raspravu. Mogu se objediniti zahtevi, odnosno odluke o postavljenju tužilaca u jednu, Zakon o sudovima u drugu i pojedine odluke, odnosno potvrđivanje sporazuma o kreditima u posebne tačke dnevnog reda.

Ovako spajate nespojivo u jednu tačku dnevnog reda samo da bi uštedeli vreme. Na taj način Narodna skupština ne vrši svoju funkciju, nego služi samo za potvrđivanje onoga što je izvršna grana vlasti dostavila Skupštini.

Znači, niste smeli uopšte da dozvolite da se glasa o ovome, jer ako glasamo o stvarima koje su izričito zabranjene Poslovnikom, to je kao da sada stavite tačku dnevnog reda da izglasamo da je danas, odnosno da je sada noć, a nije noć nego je dan. Ne može Skupština da se izjašnjava o stvarima koje su nemoguće, kao što nam član 157. jasno kaže. Na ovaj način zaista u potpunosti podvodite Narodnu skupštinu pod volju izvršne vlasti, a to je upravo suprotno onome što podela vlasti u jednom demokratskom društvu znači.

Uvaženi poslaniče, uopšte niste u pravu, barem u svom obrazloženju. Upravo se staram o primeni Poslovnika, a to je da stavim predlog svakog poslanika na glasanje, pa kako poslanici odluče. Tako stavljam i predloge da ja budem smenjena, a ima samo 30 poslanika koji to zahtevaju, a ja to moram da stavim na glasanje, iako je očigledna volja većine da ne želi da smeni predsednika parlamenta. Nema eklatantnijeg primera od toga, a ja moram da stavim to na dnevni red.
Prema tome, ne postoje, osim neke fizičke sile, koju ja nikada ne primenjujem u svom životu ni prema kome … Nemate vi prava. Ja treba da obrazložim, pa sam obrazložila na svoj način. Ne potpadam pod vaš uticaj da recitujem ono što bi vi voleli da čujete. Hvala vam poslanici.
(Saša Radulović: Da se glasa.)
Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i člana 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog dugog utvrđivanja dnevnog reda koji smo imali, a zbog potrebe, a čuli ste obrazloženje na početku zašto smo u kraćem roku sazvali sednicu, da donesemo akta iz dnevnog reda ove sednice i izaberemo pravosudnih funkcija.
Čuli su zapisničari da se glasa za povredu Poslovnika koju je tražio poslanik Saša Radulović.
Pošto smo se izjasnili o predlozima koje smo čuli, stavljam na glasanje Predlog dnevnog reda u celini, te molim poslanike da glasaju ako se slažu sa dnevnim redom.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 137, protiv – 10, uzdržan – jedan, nije glasao 21 poslanik.
Konstatujem da je Skupština utvrdila dnevni red Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u ovoj godini, u celini.
Molim službu da u pauzi pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda.
Poštovani poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika, određujem pauzu u trajanju od 60 minuta i sa radom nastavljamo u 15.45 minuta. Hvala.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom po utvrđenom dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici prisustvuju Nela Kuburović, ministar pravde, dr Dušan Vujović, ministar finansija, Nenad Milović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Milina Filipović, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, Slavica Jelača, pomoćnik ministra pravde, Branko Drčević, v.d. direktora Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija, Mišela Nikolić, savetnik potpredsednika Vlade i ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prof. dr Sima Avramović, predsedavajući Zajednice pravnih fakulteta u Republici Srbiji, Ivan Jovičić, izborni član Visokog saveta sudstva iz reda sudija, Tatjana Lagundžija i Sandra Kulezić, izborni članovi Državnog veća tužilaca, Aleksandar Malešević, samostalni savetnik u administrativnoj kancelariji Državnog veća tužilaca i Vesna Janjić, samostalni savetnik u Odeljenju za statusna pitanja sudija Visokog saveta sudstva.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima akata iz dnevnog reda po tačkama od 1. do 42, a pre otvaranja zajedničkog načelnog jedinstvenog, pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika i članova poslaničkih grupa. Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1 i članu 195, članu 201. stav 2. i članu 202. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Unapređenje objekata pravosudnih organa B“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke, Predlogu odluke o prestanku funkcije člana Visokog saveta sudstva iz reda profesora Pravnog fakulteta, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Predlogu odluke o prestanku funkcije predsednika Privrednog Apelacionog suda koji je podneo Odbor za pravosuđe državnu upravu i lokalnu samoupravu, Predlogu odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Nišu, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Predlogu Odluke o prestanku funkcije javnog tužioca Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Predlogu kandidata za člana Visokog saveta sudstva koji su podneli dekani Pravnih fakulteta u Republici Srbiji na zajedničkoj sednici od 28. februara 2017. godine, Predlogu odluke o izboru predsednika sudova, koji je podneo Visoki savet sudstva, Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva, Listi kandidata za izbor tužioca za ratne zločine, koji je podnela Vlada, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Pančevu, koji je podnela Vlada, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Požarevcu, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Pirotu, koji je podnela Vlada, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu, koji je podnela Vlada, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Mladenovcu, koji je podnela Vlada, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vrbasu, koji je podnela Vlada, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Staroj Pazovi, koji je podnela Vlada, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikoj Plani, koji je podnela Vlada, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prijepolju, koji je podnela Vlada, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zaječaru, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Aleksincu, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Petrovcu na Mlavi, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Despotovcu, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pirotu, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Negotinu, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kuršumliji, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Rumi, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Brusu, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Boru, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Loznici, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pančevu, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Valjevu, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Mionici, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Državno veće tužilaca, Predlogu autentičnog tumačenja odredbe člana 82. stav 1. tačka 2. Zakona o državnom premeru i katastru, koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine.
Da li predlagač, odnosno predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam, kao narodni poslanik, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama. Želim da se zahvalim Vladi Republike Srbije što je dala pozitivno mišljenje o ovom Predlogu zakona.

Predlog zakona je relativno kratak, on ima četiri člana, i neću vam oduzimati mnogo vremena, ali želim da istaknem nekoliko osnovnih stvari, vezano za ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama.

Ovaj predlog zakona podneo sam iz dva razloga. Prvi razlog je da se dodatno istakne posebna uloga i posebno mesto koje u pravosudnom sistemu Republike Srbije ima Vrhovni Kasacioni sud, kao najviša sudska instanca u Republici Srbiji. Naime, predsednik Vrhovnog Kasacionog suda bira se na period od pet godina i prema dosadašnjim zakonskim rešenjima, odnosno prema važećem Zakonu o sudijama, na period od pet godina biraju se i predsednici svih ostalih sudija u Republici Srbiji.

Smatrao sam da je logičnije da je više u skladu sa Ustavom Republike Srbije da se, ipak, napravi razlika između predsednika Vrhovnog Kasacionog suda, odnosno njegovog mandata, u odnosu na predsednike ostalih sudova u Republici Srbiji, pa sam predložio da se predsednik suda bira na period od četiri godine i da može biti još jednom izabran na funkciju predsednika istog suda. Sa druge strane, važan razlog koji me je motivisao za podnošenje ovog Predloga zakona, jeste da se obezbedi kontinuitet u radu predsednika sudova u Republici Srbiji.

Mislim da je ovde važno da se istakne da mi govorimo o predsednicima sudova kao nosiocima sudske uprave, ne o predsednicima sudova kao postupajućim sudijama u konkretnim sudskim predmetima, krivičnim, parničnim, ili nekim drugim. Mi govorimo o predsednicima sudova kao o ljudima koji su zaduženi u sudu za poslove sudske uprave. Poslovi sudske uprave su poslovi koji nisu neposredno povezani sa vršenjem pravosudne funkcije u onom najužem smislu te reči. Dakle, poslovi sudske uprave ne sastoje se u suđenju i u presuđivanju, ali podrazumevaju čitav niz poslova bez kojih se sama sudijska funkcija ne bi mogla ni zamisliti.

Zbog toga je važno da kada izaberete predsednika suda, a on u međuvremenu navrši godine života zbog kojih može da ode u penziju, da mu se omogući da u penziju ode, ne kada navrši svoj radni vek, nego kada mu istekne mandat. Mislim da je to jako bitno kako bi se obezbedio nesmetan rad svih sudova u Republici Srbiji, kako bi se obezbedio kontinuitet u funkcionisanju sudske uprave, jer priznaćete i sami, i vi, dame i gospodo narodni poslanici, a i vi predstavnici najviših sudskih instanci u Republici Srbiji, da biti predsednik suda, a pogotovo biti predsednik, na primer Višeg suda ili predsednik Apelacionog suda, je jedan prilično delikatan posao. Zahteva i organizacione sposobnosti, zahteva da se preduzme čitav niz mera kadrovske, materijalne, finansijske, administrativno-tehničke i druge prirode, koji su neophodni da bi same sudije u sudovima mogli da rade svoj posao.

Ono što je takođe važno da se naglasi, to je da je na predsednicima sudova najveća odgovornost u poštovanju Sudskog poslovnika. Kao što znate, Sudski poslovnik je jedan veoma ozbiljan akt, ko ga je čitao mogao je da vidi da je prilično obiman. Primeniti do kraja Sudski poslovnik, a pogotovo u ovim višim sudskim instancama, mislim da nije ni malo jednostavan posao i da zbog toga treba omogućiti, između ostalog, predsednicima sudova jedan kontinuitet u radu, odnosno treba napraviti izuzetak od pravila da predsednik suda ide u penziju onda kada navrši radni vek, odnosno da mu treba omogućiti da se penzioniše tek istekom mandata predsednika suda.

Vlada Republike Srbije je za ovo što sam ja predložio našla razumevanje i ja se Vladi Republike Srbije još jedanput zahvaljujem.

Ono što takođe želim da istaknem vezano je za član 4. I ako načelna rasprava, nije rasprava o amandmanima, mogu da kažem da ću da prihvatim amandman mog kolege Petra Petrovića vezano za stupanje na snagu ovog Predloga zakona, odnosno prihvatiću amandman da zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Republici Srbiji, ceneći argumentaciju koja je data u amandmanu gospodina Petra Petrovića.

Naravno, ukoliko kolege budu imale neka pitanja ja sam spreman da na ta pitanja odgovorim, a vama, gospodine Arsiću, hvala vam što ste mi dali reč.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Nela Kuburović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas svakako najobimniji i najveći deo dnevnog reda odnosi se na izbor javnih tužilaca u Republici Srbiji, i to javnih tužilaca u 30 tužilaštava u Republici Srbiji.
Pred vama se nalazi lista kandidata koji su predloženi za izbor za obavljanje funkcije Tužioca za ratne zločine, lista kandidata za obavljanje javnih tužilaca u četiri viša javna tužilaštva i liste kandidata za obavljanje funkcija javnih tužilaca u 25 osnovnih tužilaštava.
Odredbom člana 159. stav 2. i 3. Ustava Republike Srbije propisana je da javnom tužioca bira Narodna skupština na predlog Vlade, a da mandat javnog tužioca traje šest godina i da isto lice može biti ponovo birano na tu funkciju.
Odredbom člana 74. stav 2. i 3. Zakona o javnom tužilaštvu precizirana je i navedena ustavna odredba, tako što je Vlada ovlašćena da Narodnoj skupštini predloži jednog ili više kandidata za izbor na funkciju javnog tužioca i to sa liste kandidata koji utvrđuje Državno veće tužilaca.
Upravo postupajući u skladu sa Zakonom o javnom tužilaštvu Državno veće tužilaca objavilo je tri konkursa u toku prethodne godine i to konkurs za izbor Tužioca za ratne zločine, za izbor javnih tužilaca za viša javna tužilaštva i osnovna javna tužilaštva u Republici Srbiji.
Prvi ogled za izbor javnih tužilaca u višim i osnovnim javnim tužilaštvima u Srbiji objavljen je 9. septembra 2015. godine.
Saglasno članu 28. Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca, Veće je obrazovalo komisiju koja je utvrdila blagovremenost i potpunost prijava, kao i da li kandidati ispunjavaju opšte i posebne uslove za izbor za javnog tužioca koja su propisana odredbama čl. 76. i 77. Zakona o javnom tužilaštvu.
Na sednici održanoj 29. septembra veće je u skladu Pravilnikom o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti i osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja izbora nosilaca javnotužilačke funkcije obrazovalo Komisiju za sastavljanje i vrednovanje pisanog testa i vrednovanje programa organizacije i unapređenja rada javnih tužilaštava. Komisija ima pet članova, od toga su tri nosioci javnotužilačke funkcije i dva stručna lica. Za članove Komisije po ovom konkursu imenovani su Gordana Janićijević, zamenik javnog tužioca, Milan Kalac, javni tužilac u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, Milijana Dončić, javni tužilac u Apelacionom javnom tužilaštvu u Kragujevcu, Aleksandar Vujčić, sudija Apelacionog suda u Beogradu i Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije.
Kao što vam je poznato, na sednici Narodne skupštine koja je održana 21. septembra 2015. godine na osnovu navedenog konkursa i liste kandidata koje je dostavilo Državno veće tužilaštva, od ukupno upražnjenih 85 javnotužilačkih mesta razmatrali su se predlozi Vlade za 54 javnatužilačka mesta, za koja je Narodna skupština izvršila izbor. Za preostala javna tužilaštva Državno veće tužilaštva je utvrdilo da je neophodno da se obave naknadni razgovori sa prijavljenim kandidatima i nakon toga dostavi lista za preostale kandidate Vladi Republike Srbije.
Upravo na sednici koja je održana 23. septembra 2016. godine Veće je utvrdilo listu kandidata za izbor javnih tužilaca u 21 osnovnom i četiri viša javna tužilaštva. Na istoj sednici odlučeno je da se izbor u Osnovnom tužilaštvu u Boru, Vrbasu, Brusu i Somboru ponovi, zbog čega je 30. septembra 2016. godine objavljen novi oglas za izbor javnih tužilaštva u navedenim osnovnim, javnim tužilaštvima.
Nakon što je nadležna komisija Veća utvrdila potpunost i blagovremenost prijava Državno veće tužilaštva je 14. novembra 2016. godine obrazovalo Komisiju za sastavljanje i vrednovanje pisanog testa i vrednovanje programa organizacija i unapređenje rada javnih tužilaštava. Za članove komisije po ovom konkursu imenovani su Janko Lazarević, sudija Vrhovnog kasacionog suda, Ana Milošević, sudija Višeg suda u Beogradu, Mladen Nenadić, Tužilac za organizovani kriminal, Stanislav Dukić, član Državnog veća tužilaca, i Milan Petrović, zamenik Tužioca za ratne zločine.
Komisija je na osnovu vrednovanja stručnosti i osposobljenosti kandidata i ocene kvaliteta predstavljenog programa sastavila rang listu kandidata prema broju dobijenih bodova. Na sednici koja je održana 25. januara ove godine Veće je utvrdilo listu kandidata za izbor još četiri javna tužioca, koje je dostavilo Vladi.
Na osnovu dostavljenih lista kandidata Vlada je utvrdila predloge za izbor javnih tužilaca u četiri viša i 25 osnovnih tužilaštava.
Za Više javno tužilaštvo u Pančevu predložena su dva kandidata i to Gordana Čolić, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Pančevu, i Nebojša Živković, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
Za Više javno tužilaštvo u Požarevcu predložena su tri kandidata –Momčilo Dedić, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, i Nataša Trninić, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, kao i Aleksandra Grbović, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
Za Više javno tužilaštvo u Zaječaru predložen je Ivan Marković, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru.
Za Više javno tužilaštvo u Pirotu predložena je Sonja Nešić, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Pirotu.
Kada je reč o izboru javnih tužilaca u osnovnim tužilaštvima Vlada Republike Srbije predložila je sledeće kandidate:
Za Osnovno javno tužilaštvo u Boru predložen je Živan Đorđević, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kraljevu.
Za Osnovno javno tužilaštvo u Brusu predložen je Milan Mihajlović, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Brusu.
Za Osnovno javno tužilaštvo u Vrbasu predložena su dva kandidata, Aleksandar Amidžić, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu, kao i Branislav Lepotić, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu.
Za Osnovno javno tužilaštvo u Somboru predložena je Vesna Dražić Mihaljević, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru.
Za Osnovno javno tužilaštvo u Valjevu predložen je Mile Nikolić, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Valjevu.
Za Osnovno javno tužilaštvo u Velikoj Plani Vlada je predložila dva kandidata. Kako je naknadno dostavljeno obaveštenje da je jednom kandidatu utvrđen trajni gubitak radne sposobnosti i odlazak u penziju, za izbor javnog tužioca predlaže se Slavica Ivanović, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikoj Plani.
Za Osnovno javno tužilaštvo u Mionici predložena je Snežana Jovanović, zamenik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Mionici.
Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Mladenovcu predlažu se dva kandidata i to Ivan Konatar, zamenik javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, kao i Aleksandar Đorđević, zamenik javnog tužioca u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pančevu predlaže se Nenad Stefanović, zamenik javnog tužioca u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Za osnovno javno tužilaštvo u Loznici predlaže se Vesna Vezilić, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Loznici.
Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Rumi predložena je Sofija Vitomirović, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Rumi.
Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Staroj Pazovi predložena su dva kandidata i to Slobodanka Nešković Bratuša, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Staroj Pazovi, kao i Vladimir Nikolić, zamenik javnog tužioca u istom tužilaštvu.
Za osnovno javno tužilaštvo u Šapcu predlaže se Nebojša Janković, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Valjevu.
Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Despotovcu predložen je Prvoslav Antić, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Despotovcu.
Za osnovno javno tužilaštvo u Novom Pazaru predložena su četiri kandidata i to Živan Đorđević, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kraljevu, Jovan Milanović, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru, Hadbija Alibašić, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru, Nermin Koško, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru.
Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Petrovcu na Mlavi predložen je Radomir Janaćković, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Požarevcu.
Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prijepolju predložena su dva kandidata, Jasminka Bošković, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prijepolju, kao i Petko Pucarević, zamenik javnog tužioca u Osnovnom tužilaštvu u Prijepolju.
Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Aleksincu predlože se Ivan Mitrović, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Aleksincu.
Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju predložena je Milica Petković, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju, dok je za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zaječaru predložen Slaviša Dimitrijević, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zaječaru.
Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kuršumliji, predložen je Ranko Maksimović, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju. Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Negotinu predložen Miloslav Srećković, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikoj plani. Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu predložena su dva kandidata Aleksandar Radosavljević i Saša Đokić, obojica zamenici javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu. Za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pirotu predložena je Miljana Ranđelović, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pirotu i za Osnovno javno tužilaštvo u Prokuplju predlaže se Jelena Bošković, zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju.
Kao što možete da primetite, za neka tužilaštva Vlada je predložila više kandidata, dok je u pojedinim predložen po jedan kandidat za izbor.
Odluka Vlade zavisila je isključivo od liste koju je dostavilo Državno veće tužilaca, odnosno da li je Veće dostavilo Vladi listu jednog kandidata ili više kandidata za određeno tužilaštvo.
Kada je reč o izboru tužioca za ratne zločine, Državno veće tužilaca je oglas za izbor objavilo 12. februara 2016. godine. Za sve prijavljene kandidate sproveden je postupak utvrđivanja stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, propisan članom 82. Zakona o javnom tužilaštvu i u skladu sa Pravilnikom o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti i osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja izbora nosilaca javno-tužilačke funkcije.
Na sednici, koja je održana 23. marta 2016. godine, Veće je obrazovalo Komisiju za sastavljanje i vrednovanje pisanog teksta i vrednovanje programa organizacije i unapređenja javnih tužilaca.
Za članove Komisije imenovani su Edvard Jerinj, javni tužilac u Apelacionom javnom tužilaštvu u Nišu, Jovan Prijić, zamenik republičkog javnog tužioca, Mirjana Ilić, sudija Višeg suda u Beogradu, Mladen Nenadić, tužilac za organizovani kriminal i Ratko Popović, sudija Višeg suda u Beogradu.
Komisija je na osnovu vrednovanja stručnosti i osposobljenosti kandidata i ocene kvaliteta predstavljenog programa sastavila rang listu kandidata, a na sednici, koja je održana 27. septembra 2016. godine, Veće je utvrdilo listu od tri kandidata za izbor tužioca za ratne zločine, koju je dostavilo Vladi.
Imajući u vidu specifičnost u pogledu stvarne i mesne nadležnosti tužilaštva za ratne zločine, biografije predloženih kandidata, dosadašnje iskustvo u postupanju predmetima za krivična dela koja su u nadležnosti tužilaštva za ratne zločine, kao i kriterijuma iz člana 5. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, Vlada je Narodnoj skupštini predložila listu od dva kandidata za izbor tužioca za ratne zločine i to Snežanu Stanojković, zamenika u Prvom javnom tužilaštvu u Beogradu, i Milana Petrovića, zamenika tužioca za ratne zločine.
Izbor tužioca za ratne zločine je od velikog značaja i za ispunjenje obaveza koje Republika Srbija ima u okviru Poglavlja 23. Jedan od prvih koraka, koji je u skladu sa akcionim planom za Poglavlje 23, očekuje tužilaštvo za ratne zločine i izrada i usvajanje tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina.
U okviru ove strategije Tužilaštvo za ratne zločine treba da učini potrebne napore na unapređenju unutrašnje organizacije i unapređenje efikasnosti rada tužilaštva. Pored akcionog plana za poglavlje 23, brojne buduće aktivnosti Tužilaštva za ratne zločine definisane su i u okviru Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina u Republici Srbiji, koju Vlada Republike Srbije usvojila u februaru 2016. godine. Po broju i obimu aktivnosti iz ove strategije, koju je potrebno sprovesti, Tužilaštvo za ratne zločine čini glavnog nosioca njenog uspešnog sprovođenja. Tužilaštvo takođe ima i značajnu ulogu u procesu efikasne međunarodne, a naročito regionalne saradnje u istrazi i procesuiranju ratnih zločina, zbog čega izbor novog tužioca treba da pomogne intenziviranju ovih mehanizama.
Imajući sve pomenuto u vidu, kao i činjenicu da se usled ponovljene procedure izbora već značajno kasni sa sprovođenjem dva pomenuta strateška dokumenta, pred novim tužiocem nalaze se brojni izazovi i velika odgovornost, čija su razumevanja oba kandidata dokazala i kroz predloženi program rada koji je predstavljenom Državnom veću tužioca.
Podaci o svim kandidatima su sastavni deo predloga odluka o izboru javnih tužilaca, sa kojima ste imali priliku da se upoznate.
Moram da istaknem da je Vlada utvrdila predloge na osnovu dostavljanja liste Državnog veća tužilaca, te da je u onim slučajevima gde je bilo prijavljeno više kandidata na konkurs, a Veće predložilo samo jednog kandidata, Vlada nije koristila svoje zakonsko ovlašćenje i mogućnost da vrati predlog Državnom veću tužioca, upravo nalazeći da su na ove odgovorne funkcije predloženi najbolji kandidati.
Uverena sam da će predložena rešenja, ukoliko ih budete podržali u danu za glasanje, doprineti što kvalitetnijem radu javnih tužilaštava, efikasnijoj i kvalitetnijoj borbi protiv korupcije, koja predstavlja jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije i prioriteta Ministarstva pravde, kao i efikasnijoj implementaciji novih odredaba Krivičnog zakonika, Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, kao i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala i terorizma, koji je Narodna skupština usvojila tokom jesenjeg zasedanja.
Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.
Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospođice ministarka, dame i gospodo predstavnici Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, poštovani narodni poslanici, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je na svojim sednicama, na kojima je razmatrao predloge koji su danas pred nama, većinom glasova doneo odluke da podrži sve predloge koji su danas pred nama i o kojima ćemo se izjašnjavati za neki dan.

Prekjuče je Odbor podržao i Predlog izmena i dopuna Zakona o uređenju sudija, odnosno Zakon o sudijama, sa obrazloženjem koje ne bih ponavljao, koje je predlagač zakona gospodin Martinović ovde dao pred nama.

Takođe neću da ponavljam ono što je i ministarka Nela Kuburović rekla kada su u pitanju predlozi za izbor nosioca javno-tužilačkih funkcija u osnovnim javnim tužilaštvima i u višim javnim tužilaštvima, kao i izbor tužioca za ratne zločine, koji je Vlada uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije na usvajanje i Odbor je to podržao.

Ono što želim da kažem jeste da na ovaj način će se sa izborom predsednika sudova, koji već dugo čekaju da budu razmatrani pred Narodnom skupštinom Republike Srbije, i izborom nosilaca javno-tužilačkih funkcija u tužilaštvima, gde do sada nije bio izvršen izbor, već su bili vršioci funkcija na tim položajima, zaokružiće se u skoro 95% slučajeva izbor nosilaca, kako funkcija predsednika sudova, tako i nosilaca javno-tužilačkih funkcija u osnovnim i višim tužilaštvima i mislimo da će to doprineti daljem jačanju sudske i javno-tužilačke funkcije u državi Srbiji.

Pozivam sve narodne poslanike da podrže predloge koje je uputio Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, kao i Vlada Republike Srbije na usvajanje, a istovremeno pozivam narodne poslanike da podrže i predlog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji je zvanični predlagač na osnovu predloga sa sednice profesora pravnih fakulteta u Republici Srbiji da se za člana Visokog saveta sudstva izabere dr Keča, redovni profesor sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Na taj način će i Visoki savet sudstva biti u mogućnosti da lakše radi, jer će imati još jednog člana, da bi mogao da ima puni sastav za svoj rad.

Na kraju, ako mi gospodine predsedavajući dozvolite, samo dve rečenice da se ne bih ponovo javljao, pošto sam istovremeno i zastupnik poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, da kažem da će poslanici, odnosno poslanički klub Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati sve predloge koji su danas na dnevnom redu.

Hvala lepo.