Zbog izuzetno kratkog vremena koje ste nam ostavili za raspravu, tek ću moći da zagrebem jednu ovako važnu temu. Predloženim izmenama i dopunama zakona koji je predložio uvaženi kolega, šef poslaničke grupe vladajuće većine, vrši se još jedan uticaj politike na pravosuđe.
Naime, mi iz ovog obrazloženja ne vidimo koji su to razlozi i zašto je bilo potrebno da ponovo u kratkom roku menjamo zakonsko rešenje i da ponovo vratimo mogućnost reizbora predsednika sudova, da skratimo njima mandat i da im produžimo ostanak na toj funkciji ako ispunjavaju uslove za starosnu penziju? Nema nigde nikakvih obrazloženja, nema stava uporedne prakse, nisu se izjasnile ni stručne organizacije o tom pitanju, što znači da nije niko pitao struku, niti teorijske doktrine.
To je još jedan dokaz da pre svega nema ni strategije kako Srpska napredna stranka upravlja pravosuđem, a ja bih hteo da kažem da je ovo čak i nezakonito rešenje, s obzirom da član 59. Zakona o sudijama ima jednu stariju i opštiju normu, gde izričito određuje da mandat prestaje navršavanjem radnog veka, kada sudija navrši 65 godina života. Nije vam prvi put da imate jedan zakon sa protivrečnim odredbama.
Međutim, imamo mi mnogo važnijih problema u srpskom pravosuđu nego što je ovaj zakon pokušao da nametne kao tematiku. Malo pre je pomenuto da je 44% sudija izjavilo u anonimnoj anketi Društva sudija Srbije da je trpelo pritiske, i pre svega je targetiralo kao najveći izvor pritisaka predsednike sudova, koji jesu kanal kojim najčešće ide uticaj političkih struktura izvršne vlasti i političkih partija na pravosuđe. Međutim, hteo bih da kažem da mi to možemo da sagledamo i iz jednog drugog ugla.
Naime, član 280. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisuje da državni i drugi organi, pravna i fizička lica, prijavljuju krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti. Stav 2. istog člana kaže da će Krivičnim zakonikom biti predviđeno u kojem slučaju neprijavljivanje krivičnog dela predstavlja krivično delo. Krivično delo prema članu 332. stav 2. Krivičnog zakonika predstavlja kada službeno ili odgovorno lice koje svesno propusti da prijavi krivično delo za koje je saznalo u vršenju svoje dužnosti, ako se za to delo po zakonu može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Dalje, Krivični zakonik predviđa da su to zloupotreba službenog položaja, kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika, trgovina uticajem, primanje mita i davanje mita.
Sada postavljam pitanje - ako je 44% sudija reklo da je bilo prinuđeno da donosi odluke ne po zakonu, nego pod uticajem, a čuli smo kakve su to strukture uticaja, da li su onda oni samo žrtva ili možda i saučesnici jednog takvog stanja u pravosuđu? Takođe, njihove kolege koje imaju ta saznanja da postoje kolege koje su žrtve tih pritisaka i da su počinili krivična dela, eventualna, a ne prijavljuju ta krivična dela, da li i oni krše zakon? Ovo je vrlo problematično pitanje i mislim da treba dati jedan takav aspekt posmatranja.
Ovde postavljam, koliko dugo sam poslanik, jedno pitanje i nikako nisam dobio odgovor – šta je sa 650 ispisnica sudija i tužilaca koji su u trenutku kada su se učlanili u SNS imali pravo, jer nisu bili na svojim funkcijama, ali kada ih je Ustavni sud vratio, nije im data ispisnica? Gde su ispisnice sa datumima njihovog isčlanjenja iz SNS?
Vidite, svojevremeno dok ste vi bili iz vladajuće većine u opoziciji, kritikovali ste uticaj zapadnih nevladinih organizacija u reformi pravosuđa, USAID, nemački GIZ, izuzetno izdašno su vršili upliv u pravosudni sistem i reformu tzv. pravosuđa. Međutim, oni to i dalje nastavljaju da rade. Sama ta Pravosudna akademija koju ste kritikovali kao opozicija sada je jedan stub koje vaše Ministarstvo pravde propagira i zalaže se. Šta je, recimo, sa Fondom za humanitarno pravo i raznim drugim organizacijama koje su i dalje prisutne u srpskom pravosuđu? To vam je makedonski scenario koji vi stalno pominjete, a sami ga negujete u jednoj grani vlasti kakva je pravosudna vlast.
Hteo bih da ukažem na određene primere o ovome što sam govorio. Naime, sada je aktuelna afera sa „Dajnersom“. Ovde sam postavljao pitanje kada smo usvajali izmene Krivičnog zakonika i kada smo obrisali član 228, znači da krivičnom gonjenju ne podležu više platne kartice bez pokrića. Međutim, šta ćemo sada što je neko do 2016. godine dozvolio „Dajnersu“ koji nije bio banka, već DOO, da izdaje platne kartice? Tek tada NBS je donela propis kojim je uvela njega u zakonske tokove. Šta ćemo što su tužioci, na primer, Prvo osnovno javno tužilaštvo i tužilac Ljuba Đorđević, koliko je ljudi gonio, na osnovu kog propisa je „Dajners“ bio tretiran kao neko ko može da izdaje platnu karticu? Isto tako, neka nam Prvi osnovni sud kaže koliko je lica presuđeno po tome?
Dalje, kako ide vršenje krivičnih dela od strane ljudi u pravosuđu? Objavili smo jednu aferu, nazvali smo je „Dveriliks“, koja se tiče iznošenja raznog dokaznog materijala koji nije korišćen za ono za šta je pribavljen, za procesuiranje krivičnih dela, već služi za politički uticaj. Ovde upućujem da je Zoran Ćopić Ćopa, lice koje je osuđeno pravosnažno i u Srbiji i u BiH, 18. 02. 2009. godine obavilo više telefonskih razgovora gde se vidi da je obavilo sastanak u kafiću „Zodijak“ na Senjaku sa predsednikom Privrednog suda u Zrenjaninu, gde su dogovarali rešenja u određenim postupcima. Kakva su to rešenja vidi se, recimo, iz njegovog razgovora 02. 03. 2009. godine, dokument nosi naziv – državna tajna, imate ga u sudskim spisima broj 5291, gde on kaže za „Šećeranu“ u Zrenjaninu, koja je bila u stečaju, određenom licu koje kupuje, NN lice, muško lice – Ne, ne kupuješ od firme, kupuješ od države, kupuješ od mene, ja ću da ti prodam, zato sam i uveo firmu u stečaj, reorganizacija znači čisto, bez dinara duga, bez radnika, bez ičega, bez tereta.
Da li je ikada odgovarao ovaj sudija? Evo, pitam ljude iz Državnog veća tužilaca koji su ovde prisutni, šta oni rade po tom pitanju ili šta rade po pitanju što određeni poslanici iz Poslaničke grupe Dveri iznose dokumenta koja su kvalifikovana kao „državna tajna“ i ukazuju da vi, ljudi, ne radite svoj posao? U sledećim tačkama ću vam objasniti zašto ne radite svoj posao i zašto je ovo bitna politička tema.
Tačka 11. ovog dnevnog reda, pridružujemo se zahtevu da se ukine i Sud i Tužilaštvo za ratne zločine. Apsolutno nema potrebe za tim. Taj sud je imao političku funkciju do sada i nije radio svoj posao na zakonit i valjan način i to je ovde svima jasno. Zašto ga i dalje držimo? Neću ponavljati obrazloženja koja su rekli određeni poslanici pre mene, ali bih takođe potencirao određene skandale srpskog pravosuđa koji se tiču postupaka pod tim sudom i taj slučaj koji je samo jednom rečju pomenut, a zaslužuje više, a to je slučaj „Ovčara“ i sudbina pet lica koje je taj sud upropastio, Predraga Milojevića zvanog Kinez, Milovana Čužanina zvanog Kameni, lice Dragomir, zaboravio sam, mislim da je Milojević zvani Ceca iz Sremske Mitrovice, Ljuboja Mare i Vujo Zlatar. To su lica koja su žrtve srpskog pravosudnog sistema i mi se sada ovde svi pravimo, zabijamo glavu u pesak, a niko ne odgovara za to, brojna krivična dela izvršena od strane lica umešanih u taj postupak, po nalogu upravo inostranih centara moći, američke ambasade, gospodina Sema Nazara, koji je tada bio u ambasadi, Fonda za humanitarno pravo i Nataše Kandić.
Objasnite mi molim vas, kako recimo lica iz Srbije organizuju to tužilaštvo da dolazi iz Bosne i Hercegovine, da saslušavaju ovde naše državljane, da ih vodimo tamo na određene rekonstrukcije događaja? Znate da je zbog takvih stvari izbio Prvi svetski rat. To tužilaštvo ne radi svoj posao, a dokaz za to je, da li je ikada pokrenut postupak za prvi i osnovni zločin iz kog proizilaze svi ostali zločini koji imaju veze sa ratnim dejstvima, zločin protiv mira? Ako ga ne poznaje Statut Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, poznaje ga naš zakon i zašto nije tužilaštvo nikada to procesuiralo? Zašto mora biti ukinuto?
Sada bih zamolio i ministarku da me pažljivo sluša za sledeće dve tačke dnevnog reda, jer je malopre sama tražila da ukažemo na nedostojnost određenih lica koja ne bi trebalo izabrati, a ima veze i sa njom lično. Doći ću i do toga.
Naime, u tački 41. biramo gospodina Miljana Dedića za zamenika u Trećem osnovnom tužilaštvu i to lice je sporno. Naime, Agencija za borbu protiv korupcije je uputila jedan dopis Tužilaštvu, Apelacionom tužilaštvu, odnosno Prvom osnovnom tužilaštvu na osnovu krivične prijave Anđelke Dedić protiv sudskog veštaka Mirjane Labović. Tražili su obaveštenje o fazi postupka. I, dobili su dva dopisa od nadležnog tužilaštva, 9. februara 2007. godine, ktr. broj 4027/16 i isti broj 21. februara 2017. godine. Prvo je bilo da od UKP i policijske uprave Beograd pribavljaju potrebnu dokumentaciju, a 21. obaveštavaju da su utvrdili da nema elemenata krivičnog dela.
