Zahvaljujem.

(Vladimir Orlić: Replika.)

Gospodin Orlić, pravo na repliku na pominjanje predsednika Srpske napredne stranke. Izvolite.

Tako je, gospodine predsedavajući, i hvala vam.

Dakle, kada neko pokušava da bude zanimljiv, a misli i vešt, time što će da upire prstom i optužuje, pa pokušava da ljude dovede u neku vezu sa Aleksandrom Vučićem, a to ne ispadne ni zanimljivo ni vešto, onda čuje repliku. Ne znam, ali to izgleda tako ide.

Znači, bilo je ovo poprilično konfuzno. Da čujete i vi, gospodine predsedavajući, a i ostali narodni poslanici, i verujem da ćete se složiti svi, poprilično konfuzno. Od ovih dvadesetak minuta pola se nije čulo, bilo je skakanja s teme na temu, te neki podaci, te jedna, te druga, pa peta varijanta, pa sve unazad. Da vam kažem iskreno, 2,29% od svega nisam razumeo, ni 2,29%. Ne znam zašto mi baš taj broj pada na pamet kada odgovaram ovoj ligi eksperata Ivan Dverner.

Trebalo bi da prestanu da se toliko bave sadržajem onoga što objavljuje list „Tabloid“ i to im je već rečeno kada su se bavili ovim temama ovde u holu Narodne skupštine za vreme kampanje ove godine. Evo, sada izgleda i dalje prave istu grešku, rade istu stvar. Ne samo što citiraju najprizemnije i najodvratnije što postoji na medijskoj sceni, ne samo da se takvog društva drže i tim stvarima služe, nego zaista prestaju da zvuče i zanimljivo i ozbiljno bilo kome. To im ne kažem ja, to im kaže narod Srbije, jer znate, 2,29% rezultat na izborima mislim da je dovoljno slikovit, da dovoljno govori sam za sebe.

Još jedna napomena na samom kraju, tih 2,29% biće im astronomski visoka cifra ako nastave da se poslom narodnih poslanika bave na način na koji se bave. Ako su ovo sada malopre rekli samo zato što su reagovali da i oni zaštite onog svog dosovskog kandidata, neka se zapitaju koliko im se isplati. Čovek je bankrotirao.

Zahvaljujem, kolega Orliću.

Gospodin Nogo, izvolite.

Replika, direktno obraćanje prethodnog govornika.

Zaista ne znam zašto se on našao prozvanim i uvređenim, s obzirom da nisam pominjao njegovu stranku i ukazao sam na ozbiljne probleme. Ja iznosim dokaze. Ovo nisu priče rekla-kazala. Ovo su audio-snimci koje su nadležne službe bezbednosti Republike Srbije prikupile. Ovo su materijali koji su zavedeni u sudskim spisima. Ovo su brojni dokazi: diplome, uverenja zvaničnih državnih organa i institucija. Znači, okončani sudski postupci. Nijednom rečju niste uspeli da me opovrgnete. Niste uspeli da kažete da ne govorim istinu.

Šta ćemo da radimo po jednom ozbiljnom problemu? Znate, postoje određeni ljudi u pravosuđu, određeni ljudi u tim strukturama koji sežu do vrha države kriminalnim strukturama koji su pretrajali svaku vlast. Oni su trenutno savršeno dobro uklopljeni u vaš sistem, ali su bili i u ranijim sistemima. To je jedan ozbiljan i objektivan problem. Vi umesto da se zapitate i zabrinete kako to da rešite, vi prosto reagujete i branite neke stvari koje su neodbranjive. Šta vi meni možete da kažete na argumente da gospođa Čolić ne ispunjava uslova da bude viši tužilac? Ništa. Šta možete da mi kažete da mladi gospodin Veljić ne ispunjava uslove da bude zamenik u Trećem osnovnom tužilaštvu? Ništa.

Ja sam izneo ozbiljne dokaze. Izneo sam dokaze o određenim sudskim veštacima. Izneo sam dokaze da se falsifikuju zapisnici u krivičnim postupcima pred sudovima Srbije, da se falsifikuju zapisnici čak i u parnicama u sudovima Srbije. Brojna krivična dela koja čine nosioci pravosudnih funkcija, koja čak ne moraju da imaju veze sa politikom, nego prosto imaju veze sa korupcijom, i niko na to ne reaguje. Evo, ja još jednom pozivam i nadležne institucije i nadležne organe, pa zašto me niko ne pozove u tužilaštvo da me pita, ako ništa drugo, da li činim neko krivično delo možda što iznosim takve tvrdnje, ili da mi traži da prezentujem dokaze i saznanja o ovome?

Zahvaljujem, kolega Nogo.

(Aleksandar Martinović: Kao predlagač zakona.)

Izvolite, samo se prijavite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega želim da se osvrnem na kritike koje su upućene na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama. Prvi put čujem da Zakon o sudijama može da bude protivrečan Zakonu o sudijama. To smo danas čuli.

Dakle, ja sam predložio da se predsednici sudova biraju na četiri godine, a ne na pet godina kao što stoji u važećem Zakonu o sudijama. Mislim da je to legitimno, jer treba napraviti razliku između Vrhovnog kasacionog suda, gde se predsednik suda bira na pet godina kao vrhovne sudske instance u Republici Srbiji, i ostalih sudova u Republici Srbiji. Tako da, Zakon o sudijama, odnosno Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama tako se i zove zato što želimo da promenimo nešto što piše već u Zakonu o sudijama, da se predsednici sudova ne biraju na period od pet godina, nego na period od četiri godine, da mogu biti ponovo izabrani na tu funkciju na period od četiri godine i predlažemo da onaj predsednik suda kome se radni vek navrši u toku mandata može svoj radni vek, odnosno svoju funkciju predsednika suda da okonča onda kada mu istekne mandat. To je potpuno u skladu sa Ustavom Republike Srbije, zato što Ustav Republike Srbije kada je u pitanju dužina trajanja mandata predsednika suda poznaje samo mandat predsednika Vrhovnog kasacionog suda, a sve ostalo je prepustio Narodnoj skupštini da reguliše putem zakona i mi to ovim putem i činimo.

Što se tiče tog vašeg „Dveriliksa“ na kome ste temeljili vašu izbornu kampanju, to su trebali da budu navodno krunski dokazi, dame i gospodo narodni poslanici, koji će da sruše, kako vi kažete, režim Aleksandra Vučića, odnosno koji će dokazati da je vaš predsednički kandidat najbolji za Srbiju. Čitav vaš „Dveriliks“ zasnivao se na tekstovima Milovana Brkića, vi me ispravite ako grešim, koji je, gle čuda, jedan od studenata spontano okupljenih građana koji su se do pre neki dan okupljali ovde ispred Narodne skupštine zato što su, to prvi put inače čujem u životu, nezadovoljni rezultatom predsedničkih izbora.

Dakle, čitava vaša famozna afera „Dveriliks“ zasniva se na tekstovima Milovana Brkića, što je vrlo jednostavno da se proveri. Inače, niste rekli da je taj Zoran Ćopić, koga pominjete, 2014. godine osuđen. Dakle, u vreme kada je SNS bila na vlasti. Jedino ste taj deo ispustili iz vaše priče. Sve ste vi spomenuli, i Zorana Ćopića, i sa kim je pričao 2009. godine kada SNS nije bila na vlasti, i ko je kome kum itd, spominjali ste i Aleksandra Vučića, ali nikako da kažete da je taj famozni Zoran Ćopić osuđen baš 2014. godine. Ni 2008, ni 2010, ni 2011, nego 2014. godine. Kao što danas nećete da kažete, svi vi koji plačete nad tužnom sudbinom sudija koje navodno pritiska SNS, nad evo najnovijim slučajem ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića. Kada je sud osudio, odnosno presudio da jedan nedeljnik treba da plati naknadu štete Nebojši Stefanoviću zato što je objavio njegovu fotografiju na naslovnoj strani, gde je pisalo – glavni fantom iz Savamale, onda ste svi skočili na noge – evo, SNS vrši pritisak na sudije, evo ga Goran Vesić ispred zgrade suda vrši pritisak da se osudi taj nedeljnik itd. Sada kada je po žalbi ta presuda pala i kada taj list ne treba da plati Nebojši Stefanoviću tih, koliko beše, 300.000 dinara, gde vam je sad pritisak na sudije? Gde vam je sad pritisak na pravosuđe?

Znači, vama kako kad odgovara. Kad se donese neka presuda koja se vama ne sviđa, onda SNS vrši pritisak na pravosuđe. Kada vam se donese presuda koja ide u korist onih koji kleveću i lažu, koji mogu da neometano objavljuju fotografije ljudi i da kažu da su oni fantomi, onda je sve u redu, onda nema pritiska na pravosuđe. Kažete – vrši se pritisak na pravosuđe od strane SNS. Ne znam gde je Marijan Rističević. Evo čoveka živog. Saša Radulović je protiv njega, gospođo Kuburović, podneo privatnu krivičnu tužbu zbog reči izgovorenih ovde u Narodnoj skupštini.

Po Ustavu Republike Srbije, narodni poslanik je slobodan da iznese svoj stav u Narodnoj skupštini i ne može da bude krivično gonjen, niti se protiv njega može voditi bilo kakav drugi sudski postupak. Neću iz pristojnosti da navodim ime sudije. Taj sudija koji sudi Marijanu Rističeviću kaže – pa šta mene briga šta piše u članu 103. Ustava, ti ima da odgovaraš zbog onoga što si govorio u Narodnoj skupštini. I sad vas ja pitam – gde je tu pritisak SNS na pravosuđe u Republici Srbiji? Ko tu na koga vrši pritisak?

Mogu da kažem da je Nebojša Stefanović žrtva loših presuda. Mogu da kažem da je Marijan Rističević žrtva lošeg protivustavnog i nezakonitog postupanja pojedinih sudija. Kao što mogu da kažem da se čitava afera Dveriliks zasniva na argumentima Milovana Brkića koji je protestovao ovde ispred zgrade Narodne skupštine, koji je ušao u anale srpskog novinarstva po tome što je tvrdio kako je Aleksandar Vučić opštio sa svojim sinom i kako je otac Aleksandra Vučića navodno neki Albanac sa Kosova i Metohije. Samo se vi krstite. Evo, to su argumenti na kojima vi zasnivate vaše famozne afere i zbog toga ne valja Aleksandar Vučić, zbog toga ne valja SNS, ne valja vam ministarka pravde, ne valja vam zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, samo vi valjate, a to koliko valjate rekao je narod. Čuo sam danas argument, kaže – mi smo protiv Vlade. Super, ali je narod za Vladu, narod je za Aleksandra Vučića, narod je svoje rekao pre neki dan i vi svi skupa koliko vas ima možete na glavu da se okrenete, ali da prekrojite političku volju naroda ne možete.

(Srđan Nogo: Replika.)

Gospodine Nogo, vi ste izneli određene konstatacije i postavili određena pitanja kao ovlašćeni predstavnik. Imali ste mogućnost u dodatna dva minuta kroz repliku, omogućio sam vam to, da pojasnite jer sam smatrao da ste se javili iz razloga što niste adekvatno protumačeni. Upravo ste od predstavnika predlagača dobili odgovore na pitanja i konstatacije koje ste izneli. Sada zaista nemate osnova za repliku.

(Srđan Nogo: Povreda Poslovnika.)

Ne možemo se igrati, nećete dobiti sada povredu Poslovnika.

(Srđan Nogo: Dužni ste da mi date reč. Kolega Martinović me je pomenuo.)Gospodine Nogo, vi ste pokrenuli ovakvu vrstu rasprave. Povredu Poslovnika mogu da učinim ja, a ne gospodin Martinović.

(Srđan Nogo: Rekao sam da ste vi, a ne da je kolega Martinović povredio.)Smatrate da sam ja učinio?

Izvolite, obrazložite.

Molim vas, gospodine Milićeviću, član 104. Poslovnika – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku. Gospodin Martinović je kao ovlašćeni predlagač pet minuta govorio isključivo se osvrćući na moje izlaganje. On pre toga nije bio ni u kakvoj diskusiji sa mnom. Znači, celoga dana nismo vodili nikakvu diskusiju. Nadovezujući se na moje izlaganje on komentariše moje izlaganje i pogrešno ga protumačuje. Između ostalog, pominjao sam član 59. Zakona o sudijama i govoreći npr. da je ta njegova odredba protivrečna toj odrednici, što vi verovatno ne razumete, ne znam da li ste pravnik, nije ni bitno. Izdaje niz grubih kvalifikacija i neistina o onome o čemu sam ja govorio, navodeći npr. da je meni izvor informacija određena novina, a ja tvrdim da mi je izvor informacija, imam audio snimke, imam transkripte, neka druga institucija.

Molim vas, dozvolite mi da u dva minuta odgovorim na jednu takvu činjenicu. Znači, nemate pravo da mi uskratite repliku. Ja nisam gospodina Martinovića isprovocirao, niti sam ga pominjao do sada pa da bude – prekidamo raspravu. Samo želim argumentovano da iznesem činjenice i ukažem prosto na moje izlaganje. Ne znam što je to toliko problematično i sporno, osim ako se neko ne plaši moćniji od vas mog izlaganja.

Zahvaljujem, kolega Nogo.

Mislim da sam vam potpuno jasno i precizno rekao – vi ste kao ovlašćeni predstavnik izneli niz konstatacija i postavili određena pitanja. Kažete da se gospodin Martinović osvrnuo na vaše izlaganje. A šta očekujete od predstavnika predlagača nego da odgovori na pitanja koja ste postavili i određene konstatacije?

Smatram da nisam povredio član Poslovnika.

Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni?

(Srđan Nogo: Naravno da želim, da.)

Zahvaljujem.

Gospodine Martinoviću, kao predstavnik predlagača, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako ste pažljivo pratili ono što sam govorio, nisam spomenuo bilo čije ime, sem što sam spomenuo jedino ime nekoga ko nije narodni poslanik, a to je Milovan Brkić i da se afera Dveriliks zasniva na tekstovima Milovana Brkića iz njegovog čuvenog tabloida, a to svako može da proveri ako uđe na internet sajt tog lista. Dakle, to su članci iz negde 2009, 2010. godine. U tom vreme ni sa Zoranom Ćopićem ni sa Darkom Šarićem ni sa bilo kim od tih lica apsolutno niko…

(Srđan Nogo: Kakav je ovo način?)

Mnogo su nervozni ovi iz ove afere Dveriliks, ne znam šta im je, izgleda da im afera nije baš pošla za rukom, odnosno nisu uspeli da ubede građane Srbije da je Aleksandar Vučić najveći zlikovac u Republici Srbiji i da je on najodgovorniji za stanje u kome se Srbija nalazi.

(Srđan Nogo: Nismo mi nervozni, vi ste nervozni.)

Samo sam pomenuo da je izvor svih tih informacija, to govorim zbog kolega narodnih poslanika, a to govorim i zbog građana Srbije, pošto se ovde mistifikuju stvari. Nema ovde nikakvih oznaka poverljivosti i tajnosti, nema tu nikakvih sudskih spisa, ima samo članaka i napisa Milovana Brkića i to je glavni i jedini izvor vaših informacija. Ako vi na tome bazirate vašu politiku, super, ja nemam ništa protiv toga, ali vam samo kažem da je tu vašu politiku narod na ovim izborima ocenio tako što vam je, kao što je rekao i kolega Orlić, ukazao poverenje u iznosu od 2,29%. Da ste, kako da vam kažem, malo politički mudri, mislim da biste vi sliku Aleksandra Vučića, koga neprestano spominjete, trebali da držite kao ikonu. Da taj čovek odluči da se ide na izbore, vi ne biste prešli cenzus, vi bi ste Narodnu skupštinu gledali eventualno u nekim informativnim emisijama. Prema tome, palite vi sveću, palite kandila Aleksandru Vučiću, molite se za njegovo zdravlje, inače Narodnu skupštinu biste mogli da vidite na razglednicama, u informativnim emisijama, na TV dnevniku, ali vi ovde u Narodnoj skupštini ne biste bili i to je potpuno jasno.

Ponavljam još jedanput, zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama sam predložio upravo zato da bih promenio nešto u važećem zakonu. A vi mi kažete – e, a ovo što ste vi predložili, to je u sukobu sa onim što piše u Zakonu o sudijama. Pa ja i hoću da promenim Zakon o sudijama. Da li će mi to poći za rukom zavisi od toga koliko sam vešt u argumentaciji. Ako ubedim narodne poslanike da je dobro ovo što ja predlažem, ljudi će glasati za moj predlog, ako ih ne ubedim, neće. Ali ne možete da kažete da je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama protivrečan sa Zakonom o sudijama. Nije. To je predlog da se nešto u Zakonu o sudijama promeni. Ja mislim da je to rešenje bolje zato što je zasnovano na Ustavu Republike Srbije. Ustav Republike Srbije, kada je u pitanju trajanje mandata predsednika suda, poznaje jedino dužinu trajanja mandata predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Ostalo je ostavio da se reguliše zakonom od strane Narodne skupštine. Da li je ovo što ja predlažem dobro ili nije dobro, to će narodni poslanici da ocene u danu za glasanje. Ne možete da dovodite u pitanje pravo narodnih poslanika da predlažu zakone Narodnoj skupštini.

Svi vi iz opozicije, svi vi iz stranaka bivšeg režima ste uvek u kontradiktornosti sami sa sobom. Znate li šta je najveća zamerka ovom predlogu zakona, ono što sam ja uspeo da čujem? To što zakon nije došao, kaže, iz Vlade.

Kada dođe zakon iz Vlade onda se kaže – e, a što narodni poslanici ne predlažu zakon? Vi sami sa sobom morate da se dogovorite kakvu tehnologiju rada vi u stvari hoćete. Kad zakon predloži Vlada – onda što je došao iz Vlade? Kad ga predloži neko od narodnih poslanika – a, to se Vlada sakrila iza narodnog poslanika. Šta ima Vlada da se krije iza mene ili iza bilo koga; Vlada koja je postigla najbolje rezultate u modernoj istoriji Srbije. Vlada koja uživa nadpolovičnu većinu, podršku građana Srbije, da se krije iza Aleksandra Martinovića? Pa, to je smešno.

Dakle, ja sam predložio ovaj zakon zato što smatram da su njegova rešenja bolja nego u važećem zakonu. Da li će Narodna skupština to da usvoji ili ne videćemo u Danu za glasanje. Kao što ćemo da vidimo, vidim da vi unapred seirite, čitate neke dokumente o nekim javnim tužiocima, radili su ovo ili ono, bogatili se itd. Jesu li se oni bogatili u vreme kada je SNS bila na vlasti?

Jesu li se oni bogatili u vreme SNS? Jesu li oni radili sve to što su radili u vreme SNS? Nisu. Oni su to radili u ono vreme kada je Milovan Brkić objavljivao tekstove u Tabloidu. U pitanju je 2008. godina, 2009. godina je u pitanju, 2010. godina je u pitanju. To su godine o kojima vi govorite. I ako neko kaže da nije dobro protumačen, ja tumačim građanima Srbije o kom vremenskom periodu se radi. Radi se o periodu kada je Srbijom vladao režim Borisa Tadića. Mi o tom vremenu govorimo. Za koga će Narodna skupština da glasa sa liste predloženih kandidata, za sudije, za javne tužioce, to je diskreciono pravo svakog narodnog poslanika da se izjasni.

Samo nemojte nama iz SNS da lepite bilo kog kandidata za bilo koji sud i za bilo koje javno tužilaštvo. Jer, apsolutno nijedan od ovih kandidata nikakve veze sa SNS nema. Taj broj od 600 sudija koji su navodno bili članovi SNS, pa navodno nisu dobili ispisnice, to ste izmislili, kao što ste izmislili masu drugih stvari. I šta sad mi treba da uradimo? Da vama donosimo nepostojeće ispisnice nepostojećih članova SNS?

(Igor Bečić: Kakvo je to dobacivanje?)

Dakle, ne smeta mi što dobacuju gospodine Bečiću, to samo pokazuje koliko su nervozni i koliko nemaju argumenata.

Građani Srbije treba da znaju da su javni tužioci, da su sudije, odnosno jedan deo njih radili u partijskom interesu stranke koja je 2012. godine smenjena sa vlasti voljom naroda.

I, tekstovi Milovana Brkića odnose se na period kada je Srbijom vladao režim Borisa Tadića, a jedino što je tačno, a što ste vi namerno ispustili da kažete, to je da je taj famozni Zoran Ćopić zaista imao kontakte sa određenim ljudima iz tadašnjih državnih struktura, samo ste zaboravili da kažete građanima Srbije da je Zoran Ćopić osuđen baš 2014. godine u vreme Aleksandra Vučića i u vreme kada Srbijom vlada SNS. Ne zato što je Aleksandar Vučić i SNS imali uticaja na srpsko pravosuđe, nego zato što su sudovi tada stekli hrabrost da sude po Ustavu i zakonu. Do 2012. godine sudije su bile pod strašnim pritiscima.

Da je to tako, govori vam slučaj Razvojne banke Vojvodine, Fonda za razvoj Vojvodine, Fonda za kapitalna ulaganja. Govori vam slučaj brojnih zloupotreba u republičkim ministarstvima kada niko od sudova nije mogao da uradi bilo šta protiv ljudi koji su bili protagonisti najveće pljačke u istoriji Srbije koja se desila u periodu od 2000. do 2012. godine i kada je preko pola miliona ljudi ostalo bez posla. Među njima su, gospodine koji mašete rukama i vaši koalicioni partneri, bivši, sadašnji, oni sa kojima trčite u strane ambasade, onima koje zovete u pomoć kad dobijete 2% glasova na izborima, e oni su krivi i za stanje u srpskom pravosuđu i za stanje u srpskoj ekonomiji. Mi se trudimo da to stanje popravimo i ono što nam daje satisfakciju za naš rad to je što građani prepoznaju težak, mukotrpan ali celishodan rad i Aleksandra Vučića i Vlade koje je na čelu, pa i nas SNS.