Gospodine Ćiriću, ja vas molim da se vratite na temu dnevnog reda. Vi stvarate situaciju u Srbiji da je potreban mentor.
Samo da vas podsetim. Jutros u 8.45 je bio Odbor za finansije i jako dobro znate da ne govorite istinu, tako da vas molim da se vratite na zajam koji je programski, koji je opredeljen Zakonom o budžetu i kojim se vraćaju dugovi iz 2010. i 2011. godine. Znači, o tome govorite, a ne govorite o EPS-u.

Dozvolite vi meni da završim, jer ja govorim upravo o temi dnevnog reda.

Pročitaću vam Zakon i pokazaću vam koliko je sve ovo tema, jer je moja dilema da li je potrebno zajmoprimcu preko nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije doneti plan optimizacije radne snage za period 2016-2019. godina, kojim se utvrđuju srednjoročni ciljevi, proces optimizacije, otpremnine, kriterijumi za selekciju, žalbeni mehanizmi i predviđeni vremenski okvir za smanjenje broja zaposlenih – 200 miliona evra. Ja mislim da je legitimno pitanje za svakog od nas, svakog građanina Srbije, svakog radnika EPS-a, svakog radnika bilo kog javnog preduzeća u Srbiji. Da li je to naš ključni cilj – restrukturiranje i zaduživanje od 200 miliona evra za tu vrstu potreba i tu vrstu aktivnosti, plus onih prethodnih 200 miliona pre godinu dana ili godinu i po dana, ili je cilj da tih 200 miliona evra investiramo u nove kapacitete, u povećanje proizvodnje, u nove hidroelektrane, u održavanje blokova u termoelektranama, da bismo održali i povećali proizvodnju?

To jeste pitanje za sve nas. Ja ne znam zbog čega bismo izbegavali te teme i zbog čega bismo tako poslušno pritiskali dugmad i rekli – glasamo, u svakom slučaju, za ovakvu vrstu zaduženja? I tu ću stati, na ovu temu. Ali, i vi znate dobro, evo, posle pet godina, pominjanja o tim režimima Borisa Tadića, evo, sada, o petogodišnjem režimu Aleksandra Vučića, 15 milijardi evra javnog duga u julu mesecu 2012. godine, 25 milijardi evra, evo, 31. mart, jer ću se pozivati samo na podatke, pošto kažete da ne govorimo o oficijelnim podacima, na podatke Uprave za javni dug…

(Predsednik: Gospodine Ćiriću, hoćete da mi kažete o kom zakonu vi govorite?)

O zakonu koji utiče na porast javnog duga u Srbiji i našoj obavezi da vidimo na koji način će taj zakon ….

(Isključen mikrofon.)

Kolega Ćiriću, vi ste promašili zakon. Taj zakon nije na dnevnom redu. Ja ne znam o čemu vi govorite?
(Goran Ćirić: Jeste.)
Ne, nije. To što ste vi pročitali, ja ne znam u kom to zakonu piše?
Zatražite ponovo reč i govorite o zakonu koji je na dnevnom redu, to vas molim.
(Goran Ćirić: Čitam zakon. Koliko još imam vremena?)
Imate još nešto malo manje od osam minuta. Zatražite reč.
(Goran Ćirić: Tražio sam reč.)
Nema vas u sistemu.
Izvolite.

Ovaj način na koji vodite Skupštinu je još jedna potvrda onoga o čemu sam govorio na početku. Ako mi izbegavamo ove teme, zarijemo glavu u pesak i ne govorimo o ključnim izazovima kod svakog od ovih zakona, nećemo naći rešenje. I zaključiću ovde. Iskoristiću tih preostalih sedam minuta sutra.
Mislim da je važno da svi ovde shvatimo da imamo odgovornost za sve te sisteme koji su podržani ovim zakonom o novom dugu, i EPS i „Srbijagas“ i „Železnica Srbije“, ne tako što ćemo postajati vlasnici i upravitelji tih javnih preduzeća, nego tako što ćemo ih učiniti vrednijima i tako što ćemo investirati u njih i sačuvati ih za buduće generacije. Ja probam da govorim o budućnosti i načinu na koji ćemo odlučivati o ovim zakonima, tako što ćemo brinuti o tim sistemima. Hvala.

Reč ima Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao predlagač zakona, želim da obavestim kolege narodne poslanike, želim da obavestim građane Srbije, da je Demokratska stranka po ko zna koji put pokušala da obmane narodne poslanike i da obmane građane time što svesno iznose neistinu.

Predsednik Poslaničke grupe Demokratske stranke je jutros bio na sednici Odbora za finansije, gde su mu vrlo precizno saopšteni sledeći podaci u vezi Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Prvi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. To mu je saopštio gospodin Branko Drčelić, vršilac dužnosti direktora Uprave za javni dug. Evo o čemu se radi. Ovo govorim ne zbog njih, jer njima očigledno ne vredi mnogo objašnjavati, oni su tu da bi pokušali da zamagle i zamute situaciju, a mi iz Srpske napredne stranke ćemo pokušati da iznesemo činjenice. Dakle, predsedniku Poslaničke grupe Demokratske stranke i svim članovima Odbora za finansije je saopšteno sledeće:

Ovaj zajam je u stvari reprogram zajma koji ste uzeli vi u vreme kada je 2010. godine kreditni rejting Srbije bio takav da smo uzimali kredite po kamatnim stopama od 5, 6, 7 i više posto, a ovaj zajam o kome ste vi sad tako dramatično govorili, kao nekoj kugi za ekonomski život Srbije, je uzet po kamatnoj stopi od 2,2%. To pokazuje koliko je kreditni rejting Srbije u svetu skočio i u stvari to pokazuje koliko srpska ekonomija jača.

Takođe, vama je saopšteno jutros, ali vi to iz nekog razloga krijete od javnosti i nećete da kažete nego ovde verovatno pokušavate da zloupotrebite činjenicu da trenutno nema predstavnika Ministarstva finansija u Narodnoj skupštini, dakle, vama je saopšten i sledeći podatak – da je javni dug Republike Srbije na dan 31. decembra 2016. godine iznosio 24,8 milijardi evra, a da na dan 1. aprila 2017. godine iznosi 24,1 milijarda evra, što znači da smo mi za svega četiri meseca otplatili 700 miliona evra duga sa kojima nas je zadužila Demokratska stranka po prvobitnom zajmu iz 2010. godine, kada nam je kreditni rejting bio takav da smo uzimali faktički zelenaške kredite, jer nas je svet ocenjivao kao jednu ekonomsku crnu rupu u Evropi. Da vas podsetim, gospodine Ćiriću, tada je bruto društveni proizvod bio negativan, imali smo minut četiri stopu bruto društvenog proizvoda. Danas idemo na tri, tri i po, četiri posto u plusu i zbog toga nam kreditni rejting raste, a ovaj zajam smo uzeli da bismo u stvari vratili dugove sa kojima ste nas vi zadužili, samo je ovaj zajam mnogo jeftiniji nego zajmovi koje ste vi uzimali.

Ako iko nema moralno pravo da govori o kategorijama kao što su dugovi, zaduživanje, pljačke, privatizacije, stanje javnih finansija – to je Demokratska stranka. To je stranka koja je upropastila srpsku ekonomiju, to je stranka koja je upropastila srpske javne finansije, to je stranka koja je, između ostalog, upropastila i one ljude u „Goši“ u Smederevskoj Palanci, pa im sad Vlada Republike Srbije isplaćuje jednokratnu pomoć od 65 hiljada dinara i u narednih 16 meseci, ako se ne varam, još po 30 hiljada dinara.

Samo da znate, Vlada Srbije je u mogućnosti to da radi upravo zato što smo ozdravili naš sistem javnih finansija, zato što imamo zdrav budžet i zato što se danas zadužujemo po kamatnim stopama koje su neuporedivo niže nego u vreme kada ste Srbijom vladali vi, ali vi sve to, gospodine Ćiriću, znate. Jutros su vam saopšteni ti podaci, ali, evo, vi iz nekog razloga hoćete da uplašite građane Srbije kako se mi u stvari dodatno zadužujemo. Ne. Mi vraćamo dugove sa kojim ste nas vi zadužili i kao što vidite, samo za prva četiri meseca ove godine uspeli smo da vratimo 700 miliona evra.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik, odustali ste?
Pravo na repliku, narodni poslanik Goran Ćirić.

Kao prvo, nikada vama neću uskraćivati pravo da govorite, pošto ste rekli – vi nemate prava da govorite. Ovde svako ima prava da govori i to je funkcija Skupštine. Dakle, svako ima prava da govori, a posebno kada govori o brojevima, o struci i kada se ne obraća lično i kada ne vređa niti poslanika lično, niti njegovu decu, niti njegovu porodicu. To nikada niste mogli da čujete od mene i ja ću braniti pravo svakog da govori u ovoj Skupštini, pa i vas.

Ali, moram da kažem, naravno, slušao sam pet godina i slušam pet godina tu priču, svi su u Srbiji čuli. Vi ste se zaduživali skupim kreditima, mi smo samo vraćali skupe kredite, a otkud onda od 15 milijardi nasleđenog javnog duga 2012. godine sada 25 milijardi? Deset milijardi više. Da ste vraćali samo skupe dugove, smanjivali biste kamate, a dug bi ostao 15 milijardi. Jednostavna je računica, za to ne treba biti ekonomista, ne treba biti makroekonomista.

Dakle, deset milijardi evra za pet godina veći javni dug. To je činjenica i govorim o tome. I pitanje je, i o tome Skupština treba da govori. Gde je taj novac? Gde su efekti? U redu je, ostalo nešto ali je važno upoznati javnost sa tim. Ja upravo pozivam i vas i sve ostale da govorimo o tome. Kada sam govorio o ovom zakonu, upravo sam pozivao sve nas da jačamo instituciju, da ohrabrujemo jedni druge, da govorimo otvoreno o svakom izazovu, o svakom problemu, o svakom zakonu i efektima koje ti zakoni donose. Na takav način možemo da gradimo ozbiljnu državu.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Radoslav Milojičić.

Gospodine Arsiću, reklamiram član 100. Ako želite da polemišete i da se obračunavate sa opozicijom i sa DS i sa poslanicima DS, morate da siđete među narodne poslanike i da prepustite mesto predsedavajućeg nekome drugom. Ne možete odatle da prekidate gospodina Ćirića pet puta u toku njegovog izlaganja. Jasno pročitajte član 100. i siđite pa mu odgovorite sa mesta gde sede narodni poslanici, jer tako piše u Poslovniku.

Kada toliko dobro radite i kada kažete da imate suficit u budžetu, a zašto se onda zadužujete? Zašto uzimate kredit kada vam toliko dobro ide? Kuća u kojoj ima svega se ne zadužuje. Prosto rečeno.