Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, dolazeći jutros na ovu skupštinu nisam imao nameru da uzmem učešće u raspravi. Međutim, podstakle su me mnoge koleginice i kolege svojim dosadašnjim učešćem u raspravi, iznošenjem niza činjenica, ocena, procena, tumačenja, da i ja uzmem učešće u ovoj raspravi.
Prvo, u mnogo čemu bi se ponovio sa uvaženim kolegom Jovanovićem koji je govorio o sudijama, o poštenju, o radu suda, itd, predsednika suda, pa ne bih oduzimao vreme. Ali, ono što posebno mene čudi jeste hrabrost od pojedinih narodnih poslanika da, slobodno mogu tako da kažem, 99% predsednika sudova naziva korumpiranim ljudima, ljudima spremnim da rade nečasne radnje, itd bez ikakvih dokaza, bez ikakvih činjenica da je neko negde u nekom sudu opšte ili posebne nadležnosti uradio neko delo koje je suprotno zakonu ili moralu. To više govori o onima koji to govore, a ne o onima na koje bi trebalo da se odnosi.
U Srbiji danas vlada jedno pravilo, a to je da svi znamo da budemo fudbalski selektori i da određujemo taktiku na fudbalskim utakmica i da sudimo i presuđujemo i da određujemo ko je u pravu, a ko nije u pravu kada je u pitanju donošenje neke sudske odluke da li u prvom ili u višem stepenu.
Mogu odgovorno da kažem da, pošto sam već više godina član Visokog saveta sudstva, ovde govorimo o predsednicima sudova, da ovaj organ prilikom razmatranja prijava kandidata koje podnose za upražnjena mesta predsednika sudova, vrlo savesno, temeljno, odgovorno razmatra sve te prijave i na osnovu rezultata rada i dosadašnjeg rada kao sudija opredeljuje se koga će od kandidata predložiti Narodnoj skupštini da eventualno bude izabran za predsednika nekog suda.
Mogu da kažem da u dosadašnjoj praksi nije se dešavalo da može da prođe neki kandidat koji iza sebe nema rezultate. Na stranu to što će Narodna skupština u Danu za glasanje odlučiti da li će nekom dati poverenje da upravlja nekim sudom ili ne.
Da ne zaboravim da kažem, da je na ovaj predlog zakona došlo 33 amandmana, da je predlagač prihvatio samo jedan amandman. Odbor je takođe prihvatio taj jedan amandman, a ostale amandmane je predložio Skupštini da ih ne prihvati.
S druge strane, čulo se ovde i mišljenje, tumačenje Poslovnika, Zakona o sudijama, itd, da ovde mora da bude prisutan i neko od Vlade prilikom razmatranja izmena i dopuna ovog zakona. To je osnovno ili namerno nepoznavanje ili stvarno nepoznavanje određenih propisa, odnosno Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Svaki narodni poslanik ima pravo da predloži izmene nekog zakona ili da predloži potpuno novi tekst nekog zakona. Takođe, svaki narodni poslanik, pa i moja malenkost, ima pravo da predloži amandman na ponuđene izmene i dopune zakona ili na ponuđeni tekst zakona. Predlagač je taj koji će prihvatiti ili neće prihvatiti predlog amandmana, a konačnu reč daće Narodna skupština Republike Srbije.
Ovde su čak pominjana i neka imena da se ovaj zakon, odnosno da se izmene i dopune zakona zove imenom Pere, Mike ili Žike. Ja se ne bih upuštao u takve komentare. To je najmanje pravo nekoga da neki predlog zakona naziva imenom nekog sudije ili predsednika suda koji je na toj funkciji ili treba da bude na toj funkciji.
Mi smo 2013. godine, kao što je rečeno, pravili novi zakon o sudijama i tada smo ograničili trajanje mandata predsednika sudova na pet godina, ali praksa je pokazala i to je dr Martinović dobro video i mi iz većine smo to prihvatili, da to nije najbolje rešenje. Jednostavno se došlo do zaključka da tim predsednicima sudova treba omogućiti, ako su svojim dosadašnjim radom kao predsednici sudova zaslužili i dali doprinos radu organa na čijem su čelu, da se kandiduju još za jednu funkciju predsednika sudova, ali im istovremeno niko ne garantuje da će biti ponovo izabrani. Rad i rezultati rada će biti merilo da li će neki predsednik suda kome ističe mandat biti ponovo izabran na tu funkciju ili će ga neki dosadašnjim svojim radom, neki od protiv kandidata nadmašiti i taj biti izabran za predsednika suda.
Ono što treba, poštovane i uvažene koleginice i kolege poslanici, da znate, u mnogim sudovima nekada i nema kandidata iz tih sudova koji žele ili ocenjuju da su sposobni da budu predsednici sudova, pa se pribegava tome da se iz neposredno viših sudova biraju sudije za predsednike tih nižih sudova. Toliko o tome koliko se trči za funkcijom predsednika sudova.
Na kraju, kada se govori o uticaju predsednika sudova. Dugo sam u pravosuđu i ne mogu da verujem da neki ne znaju osnovne stvari. Predsednik suda ne može da usmeri nijedan predmet, nijednu tužbu ili žalbu prema određenom sudiji jer to ide sve elektronski, tajnovito itd. tako da bi onaj činovnik koji ubacuje sve predmete u sistem jedva čekao da ga predsednik suda pozove i kaže – tužbu ili žalbu Mike Mikića usmeri prema tom i tom sudu. Pa imao bi ga za večna vremena.
Tvrdim da u Srbiji, možete vi da se smejete koliko hoćete, ali to je istina, ne postoji predsednik suda koji ima hrabrost da pozove činovnike i da kaže – taj i taj predmet usmeri prema tom i tom sudu, a vi me argumentovano demantujte, a naročito nemojte molim vas da se smejete i da pričate o pravdi vi koji ste 2009. na 2010. godinu upropastili srpsko pravosuđe.
(Radoslav Milojičić: Bili ste u koaliciji tada.)
Tačno, ali uzmite tamo diskusije pa ćete videti ko je za šta i kako pričao.
Želite li možda da vam pokažem, pošto čuvam te dopise, imam ih gospodo narodni poslanici….
