Zahvaljujem se, predsedavajući.
Mislim da je krajnje vreme da bilo ko ko ovde govori vodi računa o izgovorenoj reči. Što se toga tiče, ja moram pre svega da ukažem na jednu vrlo opasnu pojavu koja se danas manifestovala u ovom parlamentu, a to je pojava da se ispoljavaju motivi koji ukazuju na urušavanje pravosuđa.
Istaknuta je jedna činjenica da je predsednik suda prvi među jednakima i da ga treba relativizovati. I to kažu oni koji su apsolutni laici, koji nemaju apsolutno nikakve veze sa pravnom strukom, a naročito ne sa strukom koja se vezuje za nosioce pravosudnih funkcija.
Pojam – prvi među jednakima je veoma relativan pojam, a predsednik suda po svom kapacitetu je znatno iznad tog relativnog pojma. Znatno iznad. Ako je prvi među jednakima, zbog čega mu zakon daje izuzetno veliku odgovornost, nemerljivo veliku odgovornost, odgovornost da iz njegovog suda ne izađu odluke koje su protivne zakonu, odgovornost da je organizacija rada u sudu uspešno ustrojena, odgovornost da su odeljenja u sudu ustrojena, odgovornost da jedan sudija ne može da bude zadužen sa 500 ili hiljadu predmeta, a drugi sa 20, odgovornost da iz sudske prakse ne izlaze odluke koje su različite, iako su iz istog suda, što ukazuje na ujednačavanje sudske prakse? To je odgovornost predsednika suda. Po čemu je on onda prvi među jednakima? On je znatno iznad toga – prvi među jednakima.
Drugo, on odgovara za materijalno-finansijsko stanje u sudu, i to u punom kapacitetu. Niko drugi nije odgovoran osim njega kako sud finansijski posluje, zato što on polaže račune zbog čega nije preduzeo mere ukoliko se u sudu radi bilo šta što je protivno i Poslovniku o radu i pravilima i finansijskom poslovanju. Po čemu je onda on to taj koga treba relativizovati? Hoćemo li da uvodimo anarhiju u pravosudni sistem? Hoćemo li da uvodimo anarhiju u sudove?
Zato ja kažem da je izgovorena reč opasna, zbog toga što se u javnom mnjenju stvara sada odijum prema kompletnom pravosuđu, vrlo negativan. I to je cilj. Očigledno je da je to cilj. A tak cilj ne sme da bude postavljen ovde.
Rečeno je da su predsednici sudova izvor korupcije. Pazite – predsednici. U Srbiji ima preko 100, blizu 150, predsednika sudova. Je li to znači da sprovodimo generalizaciju da su svi oni koruptivni, da su svi učinioci protivpravnog delovanja u kojima su sadržana obeležja krivičnih dela? LJudi moji, to su izuzetno teške reči, ne samo uvrede već nešto što može da bude jako opasno.
Govori se o tome da je rekla struka da se preko predsednika sudova vrši uticaj. Struka je rekla. Koja struka? Lično se osećam uvređenim i povređenim, jer sam deo te struke kao advokat. Hajde, neka mi neko kaže gde je, imenom i prezimenom, predsednik suda na bilo koji način podveden pod uticaj da donese nekakvu odluku ili utiče na donošenje nekakve odluke. Da li to znači da treba ovde izvređati članove Visokog saveta sudstva ili Državnog veća tužilaca, koji su upravo te sudije izabrali?
Poštovane kolege, narodni poslanici, mislim da je ova rasprava izašla iz okvira onoga, ne samo ono što podrazumeva dnevni red, već iz okvira onoga što moramo da vodimo računa kada govorimo u ovom Parlamentu.
Na kraju želim da istaknem još nešto što mi se čini jako značajno. Kada smo podržali izmene i dopune Zakona koje je predlagač, gospodin narodni poslanik Martinović, predložio i stavljeno je na dnevni red, imali smo jedan motiv, a to je da se poboljša kvalitet rada u sudovima. Da li može neko da ospori činjenicu da postoji veliki broj predsednika sudova koji su uspeli da raspored poslova u sudovima organizuju na najbolji mogući način, koji su uspeli da doprinesu ujednačavanju sudske prakse, koji su uspeli da Privredni apelacioni sud u Beogradu na čelu…
(Nemanja Šarović: Koji su to?)
Privredni apelacioni sud u Beogradu, gospodine Šaroviću, na čelu sa dosadašnjim predsednikom Miroslavom Nikolićem, nadam se i ubuduće, novim predsednikom, koji će uskoro biti izabran.
Dalje, želim da istaknem da ono što izaziva podsmeh kod drugih, za mene izaziva poštovanje, a to je poštovanje za sve one predsednike sudova koji su uspeli sudove da postave na zdrave noge i da sudije u tim sudovima rade posao savesno, odgovorno, profesionalno i nezavisno. Sudija je zavistan samo od zakona. On samo ne može biti nezavisan od zakona. Jedino je zakon ograničenje koje podrazumeva odgovornost sudija, u svemu ostalom je sudija nezavisan.
Što se tiče pozivanja da li je nešto ustavno ili nije, o tome će odluku doneti, eventualno, Ustavni sud, a da li će tako biti ili neće videćemo. Gospodin Krasić je izneo svoj stav, za mene on, stručno, izaziva određena, naravno, stručna razmišljanja, ali nisam ni sudija Ustavnog suda, niti imam pravo da ocenjujem bilo šta što podrazumeva da li je nešto ustavno ili nije.
U svakom slučaju, moram podsetiti da mi u praksi imamo situacije gde su produženi u mnogim profesijama statusi kada je u pitanju radni vek, i profesorima i lekarima i mnogim drugim. Na to niko nije reagovao.
Sada kada smo motivisani da doprinesemo radu i poboljšanju rada pravosuđa, sada se to pitanje postavlja. Naravno, svako ima pravo da to pitanje postavlja, ja to pravo nikom neću uskratiti, ali svi amandmani koji su motivisani na način na koji sam ja to sada izneo očigledno nemaju dobru motivaciju, odnosno ne treba da budu prihvaćeni jer je cilj sasvim suprotan onome što želimo da postignemo. Hvala.
(Nemanja Šarović: Replika.)
