Možemo da se ne slažemo oko nečega, ali ne da se vređamo.
Ove izmene zakona i ovaj član 1. jača ulogu predsednika sudova. Struka kaže, sudije kažu da je potrebna relativizacija uloge predsednika suda. Takođe, struka kaže da su predsednici sudova glavni instrument uticaja na sudije, odnosno glavni izvor pritisaka na sudije da sude ovako ili onako.
Cenim da uvaženi kolega iz JS misli da to nije tako, međutim građani se sa tim ne slažu pošto znaju na koji način predsednici sudova vedre i oblače po sudovima i praktično ovim dobijaju ojačanu poziciju sa koje mogu to da rade i da dobiju političku nagradu od onih koji su na vlasti u vreme kada su oni izabrani za sudije i kada se biraju za sudije.
Ono što je bitno je da popravimo stvari, a ne da idemo unazad. Ovo je korak unazad. Kao što je poslanik Orlić govorio, kako je sve isto bilo pre ovako, pa i sada, pa kao što se čudimo, pa ne valja ni kako je bilo, ne valja ni kako je sada, još je gore da pravimo korake u pogrešnu stranu, odnosno da činimo situaciju još gorom i otvaramo političkim strankama, odnosno politici još veću mogućnost uticaja na pravosuđe.
Znači, da ponovim, struka, sudije, sudska grana vlasti kaže da je ovo pogrešan korak, da je potrebna relativizacija uloga predsednika suda, a ne jačanje. Zbog toga ćemo i glasati protiv ovog zakona. Hvala.

Pošto vidim da ne mogu da se smire strasti, određujem pauzu od trajanja dva minuta.
(Posle pauze)

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Tri sata smo na prvom članu i raspravljamo o nekoliko stvari koje ovaj član menja u postojećem zakonu, to je pre svega mandat predsednika suda koji se sada skraćuje sa pet na četiri godine, ali i mogućnost da može još jednom biti izabran predsednik suda za predsednika istog suda.

I ono što nije rečeno i što je moja bojazan, a to je da se izmenama ovog zakona u stvari, jedna nova klasa kategorija sudija stvara, odnosno profesionalni predsednici suda, koji će kad završe četiri plus četiri godine, ako su po volji vlasti izvršne koja ih bira na mesto predsednika suda, neće se tu njihov put završiti i karijera. Oni će otići u drugi sud da tamo budu predsednici sudova, i tako do kraja, do penzije, a pitanje da li i do penzije, jer su ovi sledeći članovi tako nejasno napisani da je ovo možda doživotna funkcija predsednika sudova.

Da sam u pravu, poštovane kolege, pročitaću vam rečenicu iz objašnjenja člana koji se menja, koji je napisao predlagač zakona, koji kaže – ograničenje izbora na još jedan mandatni period ne odnosi se na slučaj izbora jednog lica za predsednika drugog suda. Znači, to znači da to lice može biti birano za predsednika drugog suda dva puta. Znači, u nedogled.

Jedini uslov, ako se usvoje ove izmene i dopune zakona koji će predsednici sudova morati da ispune, to je da budu odani vladajućoj većini, i to je razlog zašto ova izmena i ceo ovaj zakon ne sme da se prihvati. To je razlog zašto je Društvo sudija reklo – ne može po hitnom postupku, bez javne rasprave, bez mišljenja Visokog saveta sudstva, da se usvoje ovakve izmene. Ali, sve to očigledno nije dovoljno.

Ovde postoji jasna namera da se sudovi potpuno stave pod kontrolu. Slažem se sa kolegom Neđom Jovanovićem koji je govori da nije predsednik suda samo prvi među jednakima. On ima velike odgovornosti i nadležnosti, a sada je namera da se stavi pod direktnu kontrolu izvršne vlasti, jer ako ne radite po volji izvršne vlasti nećete biti izabrani ponovo. I zato je ta mogućnost bila ukinuta prethodnim zakonom. Da ne bi mogao predsednik suda u toku svog mandata da se ucenjuje reizborom, da se na njega vrši pritisak, da zastarevaju slučajevi, kao što je slučaj Kariću, Canetu i raznih drugih koje možda i ne znamo, i razni drugi načini manipulacije u radu predsednika sudova.

Ovo je korak u nazad. Korak koji dodatno jača uticaj izvršne vlasti na sudsku vlast. Mi imamo ograničenja u našem Ustavu. Imamo ograničenje u našim zakonima i ako hoćete to da menjamo, hajde da pokrenemo tu raspravu. Raspravu o Ustavu smo pokrenuli ovde pre dve godine, trajala je dva meseca i prestala je.

Kolega Đurišiću, o amandmanu molim vas.

Izvinjavam se. Vraćam se.
Znači, ovaj zakon, sa ovom rečenicom na kraju na koju do sada niko nije skrenuo pažnju, to je da može da bude biran ponovo za predsednika istog suda, to otvara vrata da ode u sledeći sud, pa u neki drugi, neki treći i tako do kraja svog života, po svoj prilici. Samo da bude odan vladajućoj stranci.
To je još jedan razlog zašto ne treba glasati za ovaj zakon.

Po amandmanu, narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Zahvaljujem.

Jasno je gospodine predsedavajući verovatno i vama gde imate selektivan odnos prema poslanicima vlasti i opozicije. Nisam hteo da reklamiram Poslovnik, nisam hteo da razvlačim raspravu, mislim da je svakom ko ovo gleda je jasno da tu postoje dvostruki standardi.

Kolega Jovanović je postavio neke umesne primedbe i zbog toga sam uzeo još ovo preostalo vreme da odgovorim. Šta je tema? Da li ovim izmenama o mogućnošću reizbora predsednika sudova pospešuje kontrola i omogućava bolja kontrola sudstva od strane izvršne vlasti ili ne? Mislim kao i većina mojih kolega da se omogućava time kontrola sudstva od strane izvršne vlasti i zato sam protiv ove predložene izmene.

Uopšte ne znači ako je neko od nas kolega rekao u zanosu polemike ili žara ili postavio dilemu u vezi sa tim da je većina sudova ili da su većina predsednika sudova korumpirani, to je apsolutno netačno. Želim u svoje ime i u ime većine kolega da se od toga ogradim. Naravno da većina sudova i sudija radi dobro, naravno da većina predsednika sudova savesno radi svoj posao, ali zakoni se generalno bave i odnose upravo na one koji to ne čine ili koji nisu skloni to da rade. Zato je pravo pitanje da li se na ovakav način omogućava da vlast nekad, ne znamo koja, imaginarna vlast preko nekog imaginarnog predsednika suda na taj način kontroliše i utiče na odluke koje sudovi donose? Da, mislim da se omogućava. Praktično je dovoljno da imate jednog predsednika suda, jednog ili dvoje sudija koji su skloni da ga slušaju i vi možete uspostaviti direktnu kontrolu nad odlukama koje taj dotični sud donosi.

O tome se radi, a nipošto o želji da se generalno postavi dilema i nepoverenje u rad sudova širom Srbije. Znači, većina ljudi radi savesno svoj posao, odgovorno radi svoj posao i treba da imaju našu podršku, ali nažalost kao u svim strukama ima i onih drugih i drugačijih i upravo oni treba da budu obeshrabreni, a ne podstaknuti o ohrabreni odlukama koje mi donosimo.

Zbog toga predlažem kao i većina kolega, rekao i veći deo stručne javnosti da se ovaj predlog zakona ne usvoji, da se ne omogućava ta vrsta reizobra jer će onda zaista predsednici sudova dolaziti u jedan povlašćen položaj u odnosu na svoje kolege. Oni treba da znaju da će se vratiti kroz četiri ili pet godina i imati isti status kao svoje kolege, pa će onda dok obavljaju tu funkciju biti savesniji i manje se truditi da izlaze u susret vlasti, bilo kojoj vlasti, a više da sude po pravdi i da vode računa o pravednoj raspodeli nadležnosti koje su u njihovom delokrugu.

Zbog toga mislim da je ovaj predlog loš i voleo bih, zaista nemam nikakvog interesa, niti koristim, voleo bih kada bi predlagač odustao ili barem preispitao još jednom ovo svoje rešenje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

Pravosuđe jeste grana vlasti, kao što je i zakonodavna i izvršna vlast. Brojni građani Srbije imaju dodirne tačke sa pravosuđem i sve nas treba da zabrine činjenica da preko 80% ljudi ne veruje u pravosuđe. Kod nas čak i brakorazvodna parnica traje više od decenije. Pre neki dan sam čuo da je jedna okončana u Smederevu posle 11 godina i to je ozbiljan problem.

Hteo bih da se pozovem na neke moje kolege, prvo kolega Arsić koji kaže da narodni poslanik treba, može i dužan je da ukazuje na određene činjenice. Kolega Đukanović koji je u svom izlaganju ukazao…