Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović. Izvolite.

Gospodine Antiću, vi branite sada EPS, kao što ste pre devet godina branili privatizaciju NIS-a. Jeste li svesni toga? Znači, branite nešto, prvo, što je neodbranjivo, a pritom to uopšte nije vaša dužnost.

Potpuno je jasno da u EPS, uz sve napore koje tamo ljudi ulažu, niko to ne osporava, ne samo tamo, nego i na mnogim drugim mestima, da je potrebno uspostaviti kvalitetniju organizaciju. Ključni problem je otkrivka. Uvek se polazi od pretpostavke da će u januaru biti onako kako je. Nekad ima malo više, a za četiri godine smo imali, ove godine nismo, i to sam rekao, ali nema ne branite ono što je neodbranjivo.

Potrebno je menjati dalju organizaciju, usavršavati je. Naravno da treba da bude više nego 2016. godine. Nećemo valjda stalno četvoronoške hodati? Jednom ova zemlja treba da stane na noge. Ne da za 25 godina nije ništa urađeno, pa nije za 50, za 50 nije i to je naš zajednički problem.

Što se tiče ovih besmislica, njih će uvek biti u politici, ali je to ključno, dovedite u red velike sisteme. Sve ono što je urađeno je pod velikim znakom pitanja, upravo zbog toga što vi niste ušli u ono u šta ste morali prvo da uđete, a to su ti sistemi - Železnica, Bor. „Železara“ je rešena, to smo podržali. Imate veliki problem sa EPS-om i to bi imao svako na vašem mestu. Rešavajte to. Ako niste u stanju da rešite, onda recite – ne možemo da uradimo, pa ćemo naći nekog drugog ko će to raditi, ali ne branite sada EPS kao što ste nekad branili privatizaciju NIS-a. Sada ispada da ga niko nije privatizovao.

Reč ima ministar Dušan Vujović. Izvolite.

Hvala lepo.
Ne, nije replika. Odgovor je na komentar i pojašnjenje jedno.
Znači, razumeo sam vaš komentar i prihvatam kritiku. Neću se više upuštati u ocene meteorologije. Samo sam procenio da ako je meni trebalo tri puta više vremena da prođem dva kilometra u centru Beograda, gde su sve cevi popucale i ulice bile neprohodne, mogu da pretpostavim kakva je situacija bila na otvorenim kopovima gde smo nekoliko puta bili. Tamo ne može da se prođe kad je najlepše vreme, a kad je vreme bilo onakvo kakvo je bilo, sa -15S, mogu samo da pretpostavim kako je ljudima tamo da stoje osam sati na otvorenom prostoru i rade. Prema tome, ko tamo nije bio treba da pogleda to. Tamo se teško živi kada je temperatura +25S.
Jedan komentar o vrlo važnoj temi koju ste pokrenuli ovde. Komentar i poziv zvuči jako dobro, ali moramo da budemo svesni ograničenja o kojima živimo. Znači, poziv da se ulaže u domaće banke, samo da objasnim kratko. Znači, floskula koja postoji u zakonu kaže sledeće – kod situacija u kojima se ulažu pare za depozite, pazite, to su depoziti koji u stvari štite domaće banke. Znači, mi smo sada intervenisali kreditom koji je uzela država, odnosno narod Srbije, da popuni Fond za osiguranje depozita. U određenom periodu vremena će banke, uplatom jednog doprinosa na štedne uloge, popuniti taj fond i za desetak godina će država moći da se povuče odatle. Znači, to je fond koji je zamišljen kao osiguranje svih depozita koji u principu treba da bude privatni fond za određenom državnom kontrolom. Ovde država nije jedini učesnik u tom procesu. Država tu samo garantuje stabilnost. Znači, to je fond koji štiti štediše u privatnom bankarskom sistemu koji bi, po Strategiji države iz aprila meseca 2014. godine, trebao da postane trebao da postane pretežno privatni vrlo skoro.
Sada, kako se ulažu pare? Taj fond te pare daje Narodnoj banci, odnosno u svakoj zemlji daje centralnoj banci, koja to onda ulaže u skladu, odnosno kao deo svojih deviznih rezervi. Tu je kvaka. Ona devizne rezerve može da plasira samo u određene komercijalne banke i to one koje imaju najbolji rejting, a nemaju sve banke, ni u Švajcarskoj, ni u Nemačkoj. Imaju samo određene banke i one se kvalifikuju da su dovoljno likvidne i dovoljno kvalitetne da imaju taj najviši rejting koji je potreban za plasman deviznih rezervi.
Kada bi kod nas postojale takve banke, a čak ni majke banaka naših banaka ovde u inostranstvu nemaju takav rejting, pošto uglavnom nemamo tako dobre banke kod nas, nema nikakve prepreke da bi Narodna banka, između ostalog, proporcionalno ulagala sredstva u instrumente tih banaka. Nažalost, situacija bar danas nije takva. Nadam se da će biti takva za nekoliko godina, kada dođemo do takvog rejtinga. To je što se tiče ulaganja u banke.
Što se tiče smisla cele priče, pa setite se da je taj Fond za osiguranje depozita ispražnjen upravo zato što neke banke nisu poštovale ta pravila, pa smo morali kolektivno da intervenišemo i to da uradimo. Prema tome, vaš poziv je potpuno logičan, ali ga ja interpretiram kao cilj u budućnosti. Trenutno mi ne možemo i nemamo osnovu to da uradimo.
Ono što mi radimo to je da je i ovde usprotivljenje mnogih ljudi koji se time bave. Pokušavamo da kažemo pošto je država na sebe ovim kreditom već primila puni rizik, daj bar u situaciji kada nam naplaćuju negativne kamatne stope, da možemo to da zatvorimo da bar ne plaćamo to, pošto se time ne povećava rizik, jer je država već rizik na sebe primila. To je smisao onoga što ja govorim.
Nisam apsolutno protiv onoga što vi kažete, ali pošto imate ograničenje, ko je kvalifikovan, ne možete. Bilo bi dobro da svako može da daje doktorate. Nemaju svi pravo da daju doktorate i tako ovde nema svako pravo da drži devizne rezerve koje zadovoljavaju međunarodne kriterijume.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani gospodo ministri, kolege poslanici, evo danas na dnevnom redu sednice koja je sazvana juče u 10.00, imamo zanimljive tačke dnevnog reda, a tiču se novog zaduženja građana Republike Srbije.

Da je ovo važna sednica govori i to da u ovom trenutku nema prenosa, da je sazvana juče u jako kratkom vremenskom roku, a da su danas slučajno ili ne i ministar Antić i gospodin Grčić imali svoje izjave za medije baš na ove teme o kojima treba da govorimo i mi.

Ja razumem danas da vi treba da branite politiku Vlade i vas, gospodine Vujoviću, i gospodina Antića cenim lično kao ljude i kao profesionalce, ali prosto imam utisak da danas pokušavate da odbranite nešto što je neodbranjivo.

Dakle, činjenicu su potpuno jasne. Danas vi tražite ovde od poslanika da oni donesu odluku o tome da država da garancije da građani Srbije daju garancije za novo zaduženje EPS-a i uz to ministar Antić kaže da on može da garantuje da će EPS to sam vratiti, u šta se ne može sa sigurnošću verovati ukoliko pogledamo šta se dešavalo u proteklih pet godina.

Ja razumem da je za velike investicije potrebno uzeti investicione kredite pod povoljnim uslovima, razumem da KfW jeste dobra kreditna linija. Isto tako apsolutno podržavam realizaciju ovih projekata.

Dakle, ovo su jako važni projekti sa stanovišta ekologije, jako važni projekti, pre svega, za ljude koji žive u tom delu Srbije i za vazduh i za podzemne vode i za zemljište i tu nema nikakve dileme da li to treba uraditi ili ne treba uraditi. S druge strane, ja imam ozbiljnu dilemu koja se odnosi na način finansiranja toga. Protiv sam, apsolutno, novog zaduženja, naročito u situaciji kada premijer Republike Srbije 1. maja ove godine kaže da se na računu „Elektroprivrede Srbije“ nalazi preko 440 miliona evra. Četrdeset dana pre toga je rekao da se nalazi preko pola milijarde evra na računu Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“, što je svojim tvitom posle izjave premijera potvrdio i sam direktor „Elektroprivrede Srbije“, rekavši da imaju sredstava za investiranje.

S obzirom da se radi o investiciji koja je svega desetak posto u odnosu na ono što se nalazi na računu, nije mi jasno zašto „Elektroprivreda Srbije“ nastavlja da se zadužuje, a naročito to ne mogu da podržim sa aspekta kadrova koji upravljaju EPS-om i koji su doveli do situacija o kojima se ovde u ovoj sali danas govori.

Dakle, mi od 2012. godine, punih pet godina, slušamo različite priče o EPS-u, od toga da neće biti poskupljenja struje, a ukoliko sad sve to saberemo od 2012. godine, za ovih pet godina, doći ćemo do cifre oko 16% je struja poskupela, iako je građanima obećavano da neće biti poskupljenja struje. Uvedena je akciza za struju. Dakle, nastavlja se ekonomska filozofija uzimanja od siromašnih, da bi se davalo bogatima.

Kad govorim o bogatima, pre svega mislim na javna preduzeća, na javna preduzeća koja za pet godina niste reformisali. Govorio sam o tome i kad je usvajan budžet za ovu godinu i upozoravao i vas, ministre Vujoviću, da sve to što vi merama konsolidacije budete ostvarili, da će rasipnička javna preduzeća koja niste reformisali pojesti. I to se sada dešava. Evo, sam premijer je priznao nedavno da je u prvom kvartalu rast BDP-a svega 1%. Vi ste nam prilikom usvajanja rekli da očekujete da ove godine rast BDP-a bude do 4%.

Dakle, Srbija i dalje nastavlja da bude na začelju u regionu po stopi rasta BDP-a, a za to u najvećoj meri odgovornost snose nestručni kadrovi koji upravljaju javnim sistemima i, naravno, nereformisana javna preduzeća za koje ova Vlada nije imala snage ili nije želela iz nekog razloga sprovede i da ih reformiše.

Dakle, mi govorimo sve vreme o tome kako je za manju proizvodnju uglja kriva zima koja je bila jaka, kako je prošle godine bila rekordna proizvodnja. Sada ću vam pročitati neke podatke Zavoda za statistiku. Pretpostavljam da je to referentna institucija koja iznosi istinite podatke o određenim situacijama u Republici Srbiji i bez obzira na pokušaje stalne i konstantne, pre svega, premijera Vučića, da kroz razne scenarije pokuša, da kroz predstave kaže građanima Srbije da ne treba da brinu, da se EPS razvija, da je stanje potpuno stabilno, da nema gubitaka, a podaci i činjenice su potpuno drugačiji.

Da je drugačije govori i to da je Vlada predvidela, po rečima premijera, novih 250 miliona evra za investiranje u EPS, barem je tako rekao premijer. Evo, ja imam njegov citat.

Što se tiče proizvodnje struje od početka ove godine, čitam vam podatke Zavoda za statistiku, EPS je svakog meseca uvozio struju, u januaru 578 miliona kilovat sati, u februaru 145 miliona kilovat sati, u martu 213 kilovat sati. Struja koju danas kupujemo je 20% skuplja nego što je bila prošle godine. EPS je prodavao struju za 21 evro otprilike po megavat satu, a kupovao za 40.

Za uvoz struje u prva tri meseca ove godine 848 miliona kilovat sati platili smo 42 miliona evra, govori podatak u 2017. godini.

Što se same proizvodnje struje tiče, u januaru je 7% manja ove godine nego u januaru prethodne godine, 12,8% manja nego u februaru prošle godine i 29,9, dakle, čak trećinu manja proizvodnja struje nego u martu prošle godine. Dakle, možda i mogu da kažem da su meteorološke prilike u januaru bile problematične, ali ne mogu da to kažem i niko ne može da me ubedi da je to i u martu tako.

Dakle, govori se o tome da do proizvodnje koja je manja dolazi zato što nestručni kadar upravlja javnim preduzećem i taj nestručni kadar sada nas treba da ubedi ovde da mi treba da glasamo i damo garancije za novo zaduženje EPS, odnosno novo zaduženje građana Srbije i zbog takve politike poslovanja EPS-a, to će verovatno do kraja ove godine, i to vi, ministre Vujoviću, jako dobro znate, Srbiju još jednom svrstati u grupu zemalja sa najsporijim rastom BDP-a.

Takođe, kada već govorimo o kadrovima, slušali smo najave premijera više puta o tome kako će doći do profesionalizacije rada javnih preduzeća, 30.10. je izjavio da će do nove godine promeniti sve direktore javnih preduzeća, da će ih izabrati po konkursu. Međutim, nažalost, Srbija je i danas još uvek u v.d. statusu, jer se postavljaju v.d. direktori na najodgovornija mesta u Republici Srbiji, u velike sistem, a EPS je najveće javno preduzeće danas u Srbiji. Čovek koji danas upravlja tim sistemom, osim što je plaćao struju za svoju pečenjaru, nema nikakvih dodirnih tačaka sa poslovanjem jednog ovakvog privrednog subjekta, što je neozbiljno. Ali, nije kriv on. Krivi su oni koji su njega tu doveli.

Ministre Antiću, ja vas potpuno razumem i uvažavam vaše napore, ali ne možete da prenebregnete činjenicu da što se tiče kadrova i poslovanja i politike poslovanja u EPS-u, ona je katastrofalna. U prilog tome govori i sledeća činjenica. Vi ste kao SPS bili u energetskom sektoru i 2012. godine. Godine 2012. u Kolubari se proizvodilo 31 milion tona uglja, što je bilo 6% više nego što je bilo planirano. Isto tako je odvajano iz sopstvenih sredstava EPS-a, bez pomoći države, između 80 i 100 miliona evra za investicije. U tom periodu je EPS sama mogla da uradi ono što danas ne može.

Mi danas slušamo opravdanja direktora EPS-a, koji kaže da je manja proizvodnja zato što su bile elementarne nepogode, zato što su bila nekakva klizišta, a nikako da dođemo do suštine, da se ne radi na … da je u pitanju, šta je sa mehanizacijom, koja tamo, nabavljena je nova, očigledno je da ne uspeva da zadovolji njihove potrebe tamo na samom terenu, da se danas potkopava tlo da bi se došlo do nekakvih rezervi uglja, da bi se na dnevnom nivou obezbedile rezerve uglja, da se sistemski ne radi na obezbeđivanju teritorija gde će se praviti novi kopovi, a to je i te kako važan posao, rešavanje imovinskih odnosa, verovatno tu ima i naselja i ulica i puteva i različitih instalacija i to je nešto što zapravo govori o tome da imamo jedno potpuno nedomaćinsko i nesistemsko poslovanje u preduzeću EPS. Zato ne treba da nas čude ni afere poput uvećanih računa za struju, gde su građani iz svojih džepova verovatno imali obavezu, odnosno nametnuli ste im obavezu da podižu bilans javnog preduzeća tako što su im dati računi veći od onoga što su oni potrošili i to vi prihvatate i nastavljate dalje sa takvom praksom. Videćemo sada na konkursu koji je raspisan ko je taj ko će biti najstručniji za upravljanje najvećim javnim preduzećem u Srbiji. Ja se nadam da će biti stručniji i više u oblasti nego novi direktor Koridora Srbije, koji je postavljen odavde iz skupštinskih klupa, takođe po partijskoj liniji.

Dakle, nastavlja se praksa postavljanja direktora isključivo po partijskoj liniji i naravno, partijsko zapošljavanje u te sisteme kroz raznorazne agencije i kroz raznorazne načine kako bi se postigao neki politički poen.

Dakle, ovo je važno za Srbiju, gospodine ministre, i ne treba ovo bacati na teren politike. Svi se mi ovde bavimo politikom i svi imamo različita mišljenja. Najveće Javno preduzeće, a to je „Elektroprivreda Srbije“ ne sme da bude predmet ovakvih priča i ne sme Vlada da dozvoli da se ovakve stvari dešavaju i da se to gura pod tepih. Nemojte to gurati pod tepih, jer će to sve nas koštati jako puno u budućnosti, naročito što se tiče budućeg razvoja „Elektroprivrede Srbije“, energetskog sistema Srbije, naravno, i privrednog rasta u Republici Srbiji, kome svi treba da težimo.

Što se tiče zaduženja za „Elektromrežu Srbije“, ono je nešto manje 15 miliona evra ukupno. Danas govorimo o zaduženju od 60 miliona evra. Preduzeće „Elektromreža Srbije“ su takođe imale u poslovanju različite situacije. Moram da navedem samo jedan primer, a to je da je u decembru naše preduzeće „Elektromreža Srbije“ 2015. godine kupila 10% akcija „Crnogorskog elektroprenosnog sistema“ po ceni od 0,95 evra po jednoj akciji. Već sutradan, na osnovu podataka crnogorsko berze, ta cena je bila 9,2% više u odnosu na prosečnu cenu tog dana, a danas je cena jedne akcije, po današnjem izveštaju sa berze, 0,65 evra po jednoj akciji.

Dakle, takođe, govorim o još jednom načinu kako se nedomaćinski razmišlja i donose odluke koje će na kraju i uvek na kraju da plate građani Republike Srbije i moramo o tome uvek voditi računa.

Što se tiče Agencije za osiguranje depozita, dakle, razumem ovo što je ministar Vujović govorio, jasna mi je i uloga Agencije za osiguranje depozita, ali mi ovim dajemo još jedno ovlašćenje više samoj toj Agenciji.

Podsetiću vas da smo imali u ne tako dalekoj istoriji i situacije da je rukovodstvo Agencije za osiguranje depozita donosilo neke neobjašnjive odluke, a to je, na primer, da poput drugih državnih preduzeća deponuje sredstva u privatnu Univerzal banku koja je propala. Dakle, institucija, kao što je Agencija za osiguranje depozita, koja ima ulogu da garantuje i osigurava štedne uloge naših građana, sama ne zna da se stara o sebi. To je ozbiljno pitanje i ona je sada jedan od administratora u čitavoj proceduri sa Univerzal bankom koja je završila znamo svi kako i na koji način, a inače služila je da određenim tajkunima, koji su u tom trenutku bili bliski vlasti, obezbedi određene plasmane bez pokrića, koje su oni iskoristili za svoje poslovanje.

Prema tome, ovi zakoni koji su danas spojeni jedni sa drugim, iako nemaju preterano nekakvih dodirnih tačaka, ali nažalost navikli smo da u Skupštini radimo tako da se sve sa svačim može spojiti, ne možete ni očekivati od poslanika da ozbiljno posvete pažnju svim tačkama.

Na kraju ću podvući svoje izlaganje sa još jednom pričom o stanju u „Elektroprivredi Srbije“. Molim vas, i jednog i drugog ministra, koje cenim i kao ljude i kao profesionalce, još jednom to ponavljam, da ne gurate stvari pod tepih, da zarad nekog koalicionog ili bilo kakvog dogovora ne prepuštate ovakve slučajeve i ovakve sisteme poput EPS-a slučajnosti, nestručnim ljudima i da od toga kasnije štetu trpimo svi mi.

Naravno, vi svi to jako dobro znate koji danas sedite u Vladi i jasno je to da vi možete danas uraditi sve sa ovakvom vlašću. Sa ovolikom podrškom, sa ovakvom medijskom situacijom u Srbiji ne može se to raskrinkati. Vi možete reći danas da napolju pada sneg i mi ne možemo to da osporimo, ali vas molim da imate u vidu da to može napraviti jako, jako dalekosežne posledice za naše društvo.

Ovaj kredit koji danas uzimamo, odnosno dajemo garancije za taj kredit, vi ćete to izglasati, jer imate većinu, vraćaće neko za pet godina, pet godina je grejs period, godine 2022. će neko to morati da vrati. Pitanje je da li će tada u tom trenutku EPS biti u stanju da to vraća ili će to opet biti intervencija budžeta Republike Srbije, odnosno građana koji će opet biti žrtva pogrešnih odluka i preko čijih džepova i grbače će se ponovo preliti loše i pogrešno donesene odluke. Zahvaljujem.

Reč ima ministar Antić.

Apsolutno uvažavajući pravo i volju i želju svih narodnih poslanika da u svojim diskusijama imaju političke momente i političke poglede na stvari, ja sa njima neću da polemišem na taj način. Moram samo nekoliko stvari, čini mi se, radi celog ovog visokog doma i javnosti, da raščistimo, kao elementarne činjenice.
Prvo, da, mi smo prvog maja, prilikom posete „Kolubari“, rekli da će, radi svih stvari koje su neophodne da se urade u „Kolubari“ u narednom periodu, uključujući i ovo o čemu ste vi govorili. Znači, otvaranje Polja E, otvaranje Polja G i Radljeva, da investiramo 250 miliona evra u „Kolubaru“ iz sredstava „Kolubare“, EPS-a. Dakle, nije reč o bilo kakvim sredstvima kojima će intervenisati budžet ili Republika Srbija, nego su to sredstva „Elektroprivrede Srbije“.
Moram da podcrtam još jedanput, EPS i EMS sve svoje zajmove sami vraćaju, i to je uvek tako bilo. Možda ima neka stara priča Londonski i Pariski klub, što ja ne znam, ali ove sve iz novije generacije, obaveze sami vraćaju.
Kada je u pitanju „Elektroprenos Crne Gore“, apsolutno respektujem činjenicu da pojedini narodni poslanici prate cenu akcija na dnevnom nivou „Elektroprenosa“. Ja to zaista ne radim, niti sam upoznat sa tim podacima, ali mislim da ovde treba posmatrati širi kontekst tog posla.
Ponavljam, transbalkanski koridor, Crna Gora i njeno učešće u izgradnji kabla prema Italiji. Mislim da je činjenica da je EMS postao deo „Elektroprenosa Crne Gore“, odnosno vlasnik dela akcija u „Elektroprenosu“. To je strateški važna stvar za Srbiju. To je moje mišljenje. Možemo da polemišemo o tome.
Konačno, pitate zašto je u martu bilo smanjenje proizvodnje električne energije. Mislim da sam dao obrazloženje. Ako me uvažene kolege nisu pažljivo slušale, dakle, kada je mart u pitanju, prvo, u celom prvom kvartalu imamo problem sa hidrologijom i ona je 13% na današnji dan manje, nego u istom periodu prošle godine. Rekao sam da nam se desilo da se krajem februara aktivirala nestabilnost ili klizište na Polju D na pravcu prema Vreocima u dužini od 2,6 kilometara. Morali smo da izvlačimo tu opremu, da premeštamo proizvodnju na drugu lokaciju i tu smo proizvodnju na Polju D stabilizovali tek 12. aprila. Dakle, ceo mart Polje D je imalo samo simboličnu proizvodnju i onda u takvim uslovima „Tamnava-Zapadno polje“ nije moglo da da svu onu nedostajuću količinu uglja. Ako tome dodamo i činjenicu da „Tamnava-Zapadno polje“ ima lošiji kvalitet uglja, da je to ispod sedam hiljada kilodžula po kilograma za razliku od ovog sa Polja D koje ide i preko osam, a onda mi to, da kažem, peglamo bilansom miksom ta dva uglja. Onda je potpuno jasno zašto je došlo do tog pada.
Ponavljam, apsolutno nismo srećni, niti bilo ko normalan može da bude srećan zbog pada proizvodnje energije u EPS-u. Jako smo nezadovoljni na čelu sa premijerom, ministrima u Vladi. Ovde istine radi, najlakše je na ljude bacati kamen, govorim šta je dovelo do toga, ne bojim to vrednosno, samo iznosim činjenice.
Ponavljam, došli smo da branimo četiri zakona, nisam došao da branim EPS, kao što nisam branio ni te 2008. godine privatizaciju NIS-a, jer nisam ni sedeo u ovom parlamentu, već sam bio zajedno sa vama u nekoj od lokalnih samouprava. Volim da govorim ovde istinu i mislim da je obaveza nas ministara da kada dođemo pred parlament i javnost da iznesemo faktičko stanje bez ikakvog bojenja i bez ikakvog, da kažem, igranja činjenicama.
Samo to radim i nikoga ne branim i nadam se da ćemo, na bazi argumenata, da vodimo polemiku, a ne na bazi političkih potreba da u određenom trenutku svi zajedno udaramo u istu tačku. Nisam deo tog tima koji udara u istu tačku, već govorim istinu i pozivam sve da se bavimo činjenicama i brojkama sa kojima nema laži i nema prevare.

Snežana Paunović.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, današnja skupštinska rasprava odnosi se na set finansijskih zakona čije sprovođenje treba da se reflektuje pozitivno, pre svega, na privredni sektor. To su najpre dopune Zakona o osiguranju depozita i dopune Zakona o Agenciji za osiguranje depozita.

Kao što smo čuli u obrazloženju ministra, njihova primena treba da doprinese odgovornom upravljanju sredstvima Fonda za osiguranje depozita i Fonda za zaštitu investitora.

Drugi set zakona jesu sporazumi o zajmovima kod inostranih banaka za energetski sektor. Prvi se odnosi na modernizaciju sistema za opepeljivanje TENT A, a drugi na realizaciju regionalnog programa energetske efikasnosti u prenosnom sistemu električne energije, čiji će korisnik biti JP „Elektromreže Srbije“. Obe ove investicije treba da doprinesu efikasnijem radu energetskog sektora, ali i efikasnijem sprovođenju mera zaštite životne sredine, na šta nas obavezuju i propisi EU.

Najpre bih se osvrnula na dopune dva usko povezana zakona, na Zakon o osiguranju depozita i Zakon o Agenciji za osiguranje depozita. Kao što se vidi, predložene dopune ovih zakona su komplementarne i predstavljaju usklađivanje odredbe Zakona o osiguranju depozita sa Zakonom o Agenciji za osiguranje depozita. Izmene se odnose na unapređenje modela upravljanja sredstvima Fonda za osiguranje depozita i sredstvima Fonda za zaštitu investitora.

Sredstva ovih fondova se, po važećim zakonima, drže na posebnim računima kod Narodne banke kako bi bila dostupna za korišćenje za zakonom utvrđene namene. Dok su na čekanju za korišćenje, kako bi se zaštitila i uvećala, ona se ulažu u korisne finansijske transakcije, tako se dinarska sredstva ulažu u dužničke hartije od vrednosti, koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije, a devizna sredstva se ulažu u strane hartije od vrednosti ili u strane banke koje daju najpovoljnije kamate. Ovo čini Narodna banka na osnovu ugovora i po odobrenju Agencije za osiguranje depozita.

Međutim, kako je sve prisutnija politika stranih banaka na zapadu, i to u evrozoni, da ne daju više pozitivne kamate na čuvanje deviznih sredstava, već naprotiv mnogi naplaćuju čuvanje inostranih deviznih sredstava na svojim računima. U tom slučaju se naša sredstva ne bi uvećavala za iznos pripisane kamate, već smanjivala za iznos negativne kamate za čuvanje sredstava.

Dakle, ako se bankarska kamata na deponovana devizna sredstva u inostranstvu zameni naknadom za deponovanje i čuvanje deviza, onda za deponenta nastaje trošak, a ne dobitak. Kako bi se ovaj problem rešio i smanjili gubici našeg novca, Vlada i Ministarstvo finansija, dopunama ova dva zakona predlažu zaštitu naših sredstava kojima raspolaže i upravlja Agencija za osiguranje depozita.

Zaštita se obezbeđuje na način što će se u slučaju uvođenja negativnih bankarskih kamata na inostranom bankarskom tržištu devizna sredstva kojima raspolaže Agencija moći da ulažu, ne samo u dinarske, već i u devizne dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije.

Jedno ovakvo rešenje, koje je predloženo, predstavlja fleksibilan model čijom primenom se postiže brže reagovanje na promene bankarskih politika inostranih banaka, kao i potpuno adekvatnu zaštitu kroz sprečavanje smanjenja novčanih sredstava kojima upravlja Agencija za osiguranje depozita zbog negativnih kamatnih stopa u stranim bankama.

U tom smislu, nesporno je da su dopune dva navedena zakona jedan dobar korak ka još odgovornijem upravljanju sredstvima Agencije, odnosno pre svega sredstvima naših poreskih obveznika.

Kada su u pitanju sporazumi o zajmovima, koji su na dnevnom redu, htela bih da istaknem da su u pitanju razvojni krediti čijim sredstvima će se unaprediti jedan od nosećih sektora ekonomskog razvoja Srbije, a to je energetski sektor. Srbija ima ozbiljne energetske resurse i oslanja se na domaću proizvodnju, pa i na izvoz, raspolaže proizvodnim kapacitetima koji su u prethodnom periodu obezbeđivali energetsku stabilnost zemlje, čak i u veoma otežanim uslovima proizvodnje. O tome se ovde dosta govorilo, zapravo, ministar je u nekoliko navrata objasnio vrednost svega toga.

Energetika je sektor koji zahteva stalno održavanje i modernizaciju i razvoj, dakle to podrazumeva i jedno ozbiljno investiranje. Energetski proizvodni sistemi, kao što su hidrocentrale i termoelektrane, ali i prenosni sistemi zahtevaju neprekidna ulaganja kako bi se proizvodnja povećala i bila bezbedna. Razvoj koji podrazumeva modernizaciju samo radi povećane proizvodnje, već i radi štednje ograničenih prirodnih resursa i njihovog efikasnog korišćenja.

Ono što je važno jeste reći da je nezaobilazna i briga o zaštiti životne sredine, jer je poznato da energenti, pogotovo proizvodnja i upotreba uglja predstavljaju faktor rizika za zdravlje životne sredine, pa i za ljude. Sporazumom o zajmu koji je potpisan između „Elektromreže Srbije“ i Nemačke razvojne banke treba da se obezbede kreditna sredstva u visini od 15 miliona evra za realizaciju obaveze iz regionalnog programa energetske efikasnosti u prenosnim sistemima.

Primarni cilj ovog programa je obezbeđenje nacionalne energetske bezbednosti Republike Srbije, kroz obezbeđenje bezbednog i efikasnog prenosnog sistema. Konkretno, ovo bi značilo da će se ovim zajmom vršiti zamena dotrajale mreže nižeg naponskog nivoa od 220 kv, sistemom koji je mnogostruko većeg kapaciteta i višeg naponskog nivoa, odnosno od 400 kv.

Razvojni cilj ovog programa, u suštini, jeste doprinos održivom ekonomskom razvoju Republike Srbije usklađivanjem prenosnih sistema sa osnovnim postulatima energetske efikasnosti, ali i doprinos globalnoj zaštiti klime putem smanjenja emisije ugljendioksida. Finansiranjem ovog programa, od nacionalnog i regionalnog interesa, omogućiće se i transnacionalni prenos električne energije na velikim rastojanjima i to uz minimalne gubitke. Na taj način će se spajati energetska tržišta istočne i zapadne Evrope. Ono što je najvažnije ova investicija će garantovati sigurno i stabilno snabdevanje domaćih potrošača dovoljnim količinama kvalitetne električne energije.

Kada je u pitanju drugi sporazum, odnosno Sporazum o zajmu zaključen sa Nemačkom razvojnom bankom, zajmoprimac je JP „Elektroprivreda Srbije“, a iznos zajma je 45 miliona evra. Republika Srbija takođe daje garancije u korist Nemačke razvojne banke, a sredstva zajma će biti upotrebljena za projekat modernizacije sistema za opepeljivanje TENT A.

Cilj ovog projekta je rekonstrukcija sistema za prikupljanje, transport i odlaganje pepela i šljake u TENT A. Nije tajna da je to, pre svega, najveća termoelektrana u Republici Srbiji, sa najvećim obimom proizvodnje, a samim tim i sa najvećom emisijom pepela i šljake. Postojeći sistemi će biti rekonstruisani, tako da se dobije unapređenje performanse za postupak opepeljivanja, a sve u skladu sa međunarodnim standardima zaštite životne sredine.

Razlozi za rekonstrukciji nalaze se u nameri da se dobije pouzdan tehničko-tehnološki sistem kojim će se pepeo, šljaka i gips iz ovih blokova TENT deponovati, uz zadovoljenje uslova zaštite životne sredine, a time i zaštite zdravlja stanovništva. Novim tehničko-tehnološkim rešenjima sprečiće se raznošenje pepela vetrom, nedozvoljeno zagađivanje podzemnih i površinskih voda, pre svega reke Save, sprečiće se zagađenje okolnog tla, kao i rešavanje otpadnih voda koje su u sistemu opepeljivanja.

Rekonstrukcijom će se, takođe, obezbediti ispunjenje zahteva, kako domaće, tako i evropske zakonske regulative iz oblasti zaštite vazduha, vode i zemljišta. Da podsetim, da je usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa komunitarnim pravom, ali i prakse u sektoru zaštite životne sredine jedan od važnih uslova za članstvo u EU. Konkretno govoreći, rekonstrukcijom sistema za odlaganje pepela i šljake, odnosno primenom nove tehnologije za odlaganje pepela, drastično će se smanjiti uticaj odlaganja pepela na kvalitet površinskih i podzemnih voda, a zagađenje vazduha biće smanjeno na prihvatljiv nivo. Dakle, primeniće se ekološki poželjnije i prihvatljivije tehnološko rešenje.

Imajući u vidu kakve sve posledice po zdravlje građana koji žive u obodu termoelektrane, kao i po zdravlje prirode može proizvesti pepeo i šljaka iz te termoelektrane, smatram neophodnim rekonstrukciju postojećih sistema za otpepeljivanje koji ipak počiva na zastarelim tehnologijama.

Sa druge strane, ne treba uopšte zanemariti činjenicu da je pepeo iz termoelektrana značajan resurs koji se može koristiti u građevinarstvu, gradnji puteva i u druge svrhe te je procena da ovaj resurs vredi čak milijardu evra.

O ekološkom aspektu opepeljivanja će šire govoriti moj kolega Ivan Karić, a u kontekstu efekta koje očekujemo nakon realizacije projekta za koji se uzimaju zajmovi kod Nemačke razvojne banke potvrđujem da će poslanička grupa SPS podržati ratifikaciju ova dva sporazuma jer se radi o razvojnim projektima u oblasti energetike.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS podržaće i ove sporazume, ali i ostale zakone o kojima je parlament raspravljao na ovoj sednici. Hvala vam.