Poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovana predsednice parlamenta, podneli smo zahtev za Vašu smenu i, pre svega, izglasavanje i podršku da raspravljamo o načinu rada Skupštine u ovom sazivu, naravno, i u prethodnim sazivima.

Prošli put sam pročitao integralno obrazloženje, ali ću sada reći šta je suština.

Dakle, Vi ste ugrozili dostojanstvo rada ove Skupštine, ovog saziva Skupštine, time što ste funkciju Skupštine koja ima u podeli odgovornosti tri grane vlasti u Republici Srbiji za zadatak, kontrolu, a pre svega izvršne vlasti, dozvolili ste da u toku predizborne kampanje u izboru predsednika Republike Srbije, dinamikom rada upravlja pre svega Vlada Republike Srbije i njen predsednik Vlade, Aleksandar Vučić, a u to smo mogli da se uverimo i u direktnim prenosima i u javnim nastupima i na takav način ste ugrozili dostojanstvo republičke Skupštine.

Druga važna stvar je vaš odnos i obrazloženje zbog čega Skupština u toku kampanje ne treba da radi, jer ste poručili javnosti i građanima Srbije da je Skupština Republike Srbije izvor nestabilnosti. Mislim da ste na takav način povredili sve građane Republike Srbije koji su na neki način dali poverenje, da li 200 hiljada, 300, 500 hiljada, glasove i opozicionim poslanicima, ali i poslanicima pozicije.

Niste uspeli da se oslobodite svog ličnog odnosa prema narodnim poslanicima, jer jednu vrstu odnosa pokazujete sve vreme prema poslanicima pozicije a drugi odnos prema poslanicima opozicije. To ste dokazali na početku ovog saziva, kada je profesor Dragoljub Mićunović predsedavao konstituisanjem Skupštine Republike Srbije i kada je u jednoj normalnoj atmosferi i radu dao pauzu od dva dana, prvi ste skočili sa ovog mesta i zamerali mu, a svi smo svedoci toga, da je na takav način ugrozio stabilnost Srbije i da je time izazivao državni udar. Pazite, dva dana pauze i takve optužbe za tu vrstu njegove delatnosti – izazivanje državnog udara.

Posle toga Skupština nije radila 40 dana. U vreme predsedničke kampanje, Skupština nije radila pet meseci. I pored tog vašeg ličnog odnosa, pokazujete i sistemski odnos prema Skupštini, jer smo propustili da u ovom reformskom periodu donesemo veoma veliki broj zakona potrebnih za unapređenje… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje Predlog Gorana Ćirića za razrešenje Maje Gojković sa funkcije predsednika Narodne skupštine.
Zaključujem glasanje: za – 16 poslanika, protiv – tri, uzdržan – niko, nisu glasala 139 poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Znam da veliki deo kolega poslanika očekuje ove moje predloge zakona, pa da ne ostanu zadovoljeni sa te strane.

Već više od dve godine predlažem ove izmene Zakona o visokom obrazovanju. Ponoviću još jednom, nije mi teško, po ne znam koji put, razlozi su poznati, šira javnost Srbije, svima u Srbiji, a to je poplava lažnih diploma, lažnih doktorata, lažnih ljudi, koji su u vrhu srpske vlasti, a iza sebe imaju krivično delo falsifikata, odnosno hvale se lažnim diplomama. To važi za još uvek aktuelnog predsednika Srbije, ta karakteristika za ministra unutrašnjih poslova, za gradonačelnika Beograda, za još desetine i desetine ljudi koji su, moram da vam priznam, voljom građana Srbije, ali voljom koja je očigledno data u neznanju i neobaveštenosti postali ljudi koji rukovode ovom zemljom. Ako neko ko je očigledno vršio krivično delo, a koje se ne goni zbog toga što je takva atmosfera u društvu, zato što je takva racionalna, i sve one druge poluepitete koje dobijamo kada se nešto radi protiv razuma i Ustava, zato nam je društvo ovakvo kakvo jeste. Zašto?

Zbog toga se deca ne leče u bolnicama i iz budžeta, iz fonda, nego se leče SMS porukama, zbog toga se spoljna politika vodi tako što se nađe neki Voker iz naftalina, pa on bude predstavljen kao najveći protivnik Srbije, zbog toga Vlada sa svojim predsednikom kaže da je nemoćna pred navijačima, zbog toga se prave tuneli kroz koje ne može da se prođe, zbog toga imamo ogroman rast svega i svačega što se tiče ekonomije u ovoj državi i ogroman pad standarda svih građana Srbije, zbog toga imamo falsifikat državu. I dalje imamo lepu zemlju, dragu, ponosnu, sa ljudima koji treba da budu ponosni što su njeni građani, ali nemamo državu, jer država je u falsifikatu.

Ovim promenama zakona mi možemo da dođemo do toga da se takvi običaji, da se takva navika, da se takva praksa prekine i da buduće generacije Srbije budu ljudi koji će biti svesni, da ljudi kojima su dali poverenje za vršenje ove ili one funkcije neće biti ljudi koji su našli negde rolnu toalet papira ili nekog drugog lošeg papira, otišli i napisali kod nekog prevaranta diplomu kojom danas zauzimaju mesto pametnim ljudima koji beže iz ove zemlje.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 11 poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja.
Izvolite.

I ovo je zakon koji je u proceduri preko dve godine. Svuda oko nas su očigledni primeri potrebe za donošenjem jednog dobrog zakona, koji bi uredio oblast planiranja i izgradnje uređenja prostora. Imamo skoro u svakoj ulici, kad bi gradnja bila tako intenzivna, ali pošto nije, onda imamo u svakom delu grada jedan očigledan primer bespravne gradnje.

Već sam govorio iz opštih i ličnih interesa o objektu u Nebojšinoj 8, a o tome javnost je dobila dodatne informacije prošlih dana, a takvi primeri su vidljivi svuda okolo. Imamo jedan na Novom Beogradu koji je, vidim, i gradska vlast nešto podigla na nivo javnosti, dobijam svaki dan iz raznih delova Beograda i dokaze sa Krnjače, sa Banovog brda, izaberite koji god hoćete deo Beograda ili bilo koji grad u Srbiji u kome se išta gradi, svaka druga, treća, građevina je minimalno sumnjiva, a verovatno i apsolutno protivna zakonu.

Konačno imamo najveći primer bespravne gradnje u istoriji Srbije, u istoriji ovih prostora, zove se kolokvijalno – Beograd na vodi, a formalno se ne zove nikako. Ne znamo ni ko su investitori, ne znamo ni ko to gradi, ne znamo ni ko je projektant. Samo znamo da nam se predsednik Vlade brine svake nedelje kako idu radovi i penje se na 17. sprat, u nadi da će videti bolju budućnost sa one strane Dunava.

Ovaj zakon je, to sam već govorio, ali ponoviću dok ne shvatite i dok srpska javnost to apsolutno ne utemelji u svom saznanju, je apdejtovana verzija zakona koji je donet 2003. godine. Po tom zakonu, svaki početak gradnje bez dozvole za gradnju i svih dozvola koje prethode dozvoli za gradnju je bio krivično delo sa zaprećenom kaznom zatvora. To, naravno, nije bilo primenjivano ni od Vlade koja je došla 2004. godine, ni od vlada koje su došle do dana današnjeg.

Dobili smo Zakon o ozakonjenju koji bi navodno trebalo da reši sve te probleme. Niti je rešio primarne probleme onih objekata čije ozakonjenje je moguće, a kamoli da je kaznio one koji nemaju dozvolu za bilo kakvu gradnju, kao što su već čuvene vikendice bivšeg predsednika države i mnogih drugih koji su okaljali svoj obraz, ali i obraz Srbije time što su radili na nepošten način.

Glasajte za ovaj zakon.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Samo, imam dva takva zakona. Jedan se tiče finansiranja, drugi reklamiranja, ovaj, zdravstvenog pregleda.

Zakona o izboru narodnih poslanika.

Ali, i tu se isto pominje onda reklamiranje…

O izboru narodnih poslanika.