Ono što, gospođo predsedavajuća, danas u Srbiji svi znaju jeste da su naša javna preduzeća prostor za partijsko zapošljavanje.

Poslaniče, s vama uvek imamo najviše problema, vi nikada nećete da pričate o dnevnom redu, a ja moram da poštujem Poslovnik i nekako da vas usmeravam da pričate o dnevnom redu.

Nastaviću, nadam se da će vam nastavak mog izlaganja biti po volji.

O opštim stvarima zna svako da priča po 20 minuta, 30 minuta i Bože moj.

Gospođo predsedavajuća, nadam se da ćete ovo vreme koje ste mi potrošili imati u vidu da mi nadoknadite.

Ovo je korisno potrošeno vreme.

Dakle, gospodo ministri, bez obzira na ove provokacije i pokušaje da se spreči da govorim o ovoj temi, želim da vas vrlo otvoreno pitam sledeće – koji je naš domaći ekonomski interes da uzmemo ove zajmove, konkretno? Jer, vidite, vaša izlaganja me podsećaju na onu opasku Marin le Pen u direktnom duelu sa Makronom kada mu je napomenula da je zaista jedan izuzetan talenat da dugo govori, a da ništa ne kaže. To je nešto što sam osetio u vašim obrazlaganjima ovde.
Navedite mi koliko će domaćih firmi raditi na ove dve investicije. Gde vam je projekat za sve ovo? Gde vam je dokumentacija? Gde su vam dokazi da ćemo mi imati korist za domaću privredu u realizaciji svega ovoga? Da li će naši naučni instituti biti uključeni u sve ovo? Čuli ste pitanje u vezi sa Institutom „Mihajlo Pupin“. Dakle, da li će naši stručnjaci projektovati? Da li će naši radnici raditi? Da li će profit ostajati u Srbiji ili će profit ponovo neko izneti u inostranstvo, a da ova država čak neće smeti ni da ga dodatno oporezuje za iznošenje ekstraprofita iz ove države? Mislim da ne može konkretnije pitanje.
Vi tražite podršku narodnih poslanika da se podrži uzimanje zajma i da država Srbija bude garant da će se taj zajam vratiti Nemačkoj razvojnoj banci zato što mi nemamo srpsku razvojnu banku, a ne možete ovde da nas uverite da je ovo domaći ekonomski interes i da će ove poslove raditi isključivo domaća građevinska operativa i drugi privredni subjekti u Srbiji i da će sav profit od ovoga zajma, kada već ne može da ostaje ovaj profit od kreditnih rata, onda barem profit od ulaganja ovoga zajma u određene privredne aktivnosti da ostane ovde u Srbiji. Dakle, to je moje veoma precizno i konkretno pitanje. Koliko domaćih firmi će raditi na ovim poslovima? Koliko će novca ostati u Srbiji, a koliko novca će biti odneto u inostranstvo? Da li zapravo stranci samo peru pare, sopstvene pare, znači, daju nam kredit, mi damo posao njihovim firmama i oni imaju duplu zaradu, i na osnovu kredita i na osnovu firmi koje ovde uzimaju profit.
Hoćemo li jednom da progovorimo otvoreno o svemu tome? Gde je naš domaći ekonomski interes u svemu tome? Gde su naši naučni instituti? Gde su naši stručnjaci? Vi ste, gospodine ministre, u jednom trenutku rekli da mi ne možemo lako da nađemo menadžera za direktora javnog preduzeća u Srbiji, a niste nam odgovorili na pitanje zašto to ne možemo. Zašto to ne možemo? Ako tražite partijskog direktora javnog preduzeća, pa naravno da vam jedan čovek koji drži do sebe, do svog stručnog integriteta, do svoje slobode i nezavisnosti neće prihvatiti da vodi javno preduzeće gde ćete mu vi zapravo naređivati šta treba da radi i kako, recimo, treba da namešta tendere za partijske firme. Nijedan pravi ozbiljan menadžer koji drži do sebe, do svog renomea, svoje karijere neće pristati da radi na čelu tog javnog preduzeća. Dakle, morate da oslobodite javna preduzeća od partijskog pritiska, od partijskih ucena, od partijskih nameštenja, od stranačkih interesa koji tamo preovladavaju. Sada mi vi, gospodine Vujoviću i gospodine Antiću, recite jel to nije tako, da su naša javna preduzeća zaista potpuno oslobođena partijskih uticaja i interesa. Evo, recite pred kompletnom javnošću Srbije i svi će vam se nasmejati u lice jer to nije istina, jer svi znamo da to nije istina.
Imam još nekoliko vrlo konkretnih pitanja koja se sadrže ovde upravo u članovima ovog zakona o davanju garancije. Konkretno, u članu 3. se kaže – zajmoprimac je dužan da sredstva za otplatu zajma obezbeđuje prema planu otplate iz sporazuma o zajmu u iznosu koji uključuje glavnicu, što je u redu, obračunatu kamatu, što se podrazumeva, proviziju na nepovučena sredstva. Imali smo do sada toliko slučajeva da nismo koristili sredstva i plaćali ogromne provizije zato što je partijski menadžment u Srbiji nesposoban i mi plaćamo penale i provizije za povučene tranše kredita koje zapravo nismo iskoristili, a uzeli smo taj zajam. Evo i ovde ćemo plaćati te provizije ako vaš partijski menadžment ne bude dobro radio svoj posao.
Ovo na kraju što me posebno interesuje – šta su prateći troškovi zaduživanja? E, to me, verujte, izuzetno interesuje. Znači, nije dovoljna glavnica i obračunata kamata plus provizija na nepovučena sredstva, nego čak i prateće troškove zaduživanja treba da plaćamo. Da li je to, gospodine ministre, kao u bankama kada mi kao građani ili kao privrednici povlačimo kreditne rate, pa nas pljačkaju na obradi kredita i na svim drugim naknadama i provizijama, koje zapravo mi ne znamo niti možemo da znamo na koji način će nam sve to obračunati i opljačkati nas? U Srbiji danas kada uzmete kredit u visini od 50.000 evra, u proseku vam na obradu kredita uzimaju 1.000 evra. To je zelenaška pljačka. To je nešto što dozvoljava Narodna banka Srbije i Vlada Republike Srbije, a što ne bi smelo da se dozvoli. Vi, gospodine ministre, odlično znate da sve ono što su troškovi obrade kredita treba da bude sadržano u kamati. Jesam li u pravu, gospodine ministre? Znači, ubacite sve troškove obrade kredita u kamatu, nemojte nam naplaćivati naknadne provizije, obrade kredita i sve druge vidove pljačke kojima su danas izloženi građani Srbije od strane banaka.
Da li u ovom zajmu imamo tako neku skrivenu dobit za zajmodavce ili ne? Na šta se odnose prateći troškovi zaduživanja? Takođe, u vašim razlozima za donošenje ovoga zakona stoji da je predviđeno da Nemačka razvojna banka odobri zajmoprimcu pod sledećim uslovima – provizija za organizovanje posla je 0,75% iznosa zajma i plaća se jednokratno. Kakva provizija za organizovanje kakvog posla? Da vidimo kakva provizija za organizovanje kakvog posla. To je tih hiljadu evra? Dobro, samo što ovde nije hiljadu evra, ovde je milion evra. I druga provizija na neiskorišćen iznos zajma od 0,25% godišnje. Dakle, još dve provizije su ovde ugrađene i jasno je koji je interes nemačke strane.
Sada bih ja voleo da čujem od vas, vi nas uverite da i mi imamo ovde interes, domaći ekonomski interes. Razumem da ste vi radili u Svetskoj banci, ali me niste uverili da i dalje ne radite za interese Svetske banke na mestu ministra finansija u Vladi Republike Srbije. Uverite me, gospodine ministre, ja sam otvorenog uma da čujem da vi radite za domaće ekonomske interese u Srbiji, a ne za interese stranih banaka, stranih firmi, domaćih tajkuna ili partijskih šema i kombinacija u javnim preduzećima. Evo, ovde sam, želim da vas čujem, želim da mi jedan ministar u Vladi Republike Srbije objasni gde je naš domaći ekonomski interes, u ko zna kom zaduženju, ko zna kom kreditu i ko zna kom stepenu prezaduženosti u koji mi na ovaj način upadamo.
Dakle, mislim da sam bio veoma konkretan i veoma dobronameran. Priznao sam da u svemu ovome svakako imamo zajednički pristup. Želimo nove investicije, želimo jači srpski elektroenergetski sektor, želimo da budemo lideri na Balkanu, želimo da zaštitimo životnu sredinu paralelno sa svim tim, želimo nova postrojenja, želimo da na svaki drugi način ova država napreduje, ali do sada je napredovala tako što su stranci jedini videli korist, a mi nikada nismo videli domaći ekonomski interes u svemu tome. Ako hoćete da neko podrži ovakvu vrstu vašeg novog uzimanja zajma, morate nam objasniti gde je tu naš domaći ekonomski interes. Ekonomski patriotizam je zapravo najvažnija ekonomska ideja i država treba da stane na stranu svoje privrede, a ne stranih banaka i stranih firmi.

Hvala što ste potrošili svoje vreme, iako ništa niste govorili o tačkama dnevnog reda. Moja je greška, ne mogu da se izborim sa vama uopšte, nikako.
Reč ima Saša Radulović.
Izvinjavam se, idemo na replike.
Reč ima Vladimir Orlić, pa Neđo Jovanović.

Hvala, gospođo predsednice.

Osnov je pominjanje predsednika stranke. Opet bučno, tendenciozno i sa željom da se malo privlači pažnja, ali opet to ima neku svoju posledicu, a to znači dva minuta prilike da neke stvari ovde objasnimo, ako treba. Verovatno opet ne onome ko je repliku izazvao, nego pre svega ljudima koji ovo slušaju.

Prva stvar, mora da se bude na sednici Narodne skupštine, uvažene kolege. Mora da se bude na sednici Skupštine kada se o nečemu raspravlja, da se ne bi grešilo i postavljala potpuno suvišna pitanja. Na primer, pitanje razvojne banke. Mi ne samo da raspravismo, nego smo čuli vrlo precizno obrazloženje od ministra evo ovde prisutnog. Ali onaj ko sada to ponovo pita ne bude ovde, nego bude – gde? Ispred Vlade sa trubačima, igra kola. Onda, naravno, ne čuje odgovor i onda, naravno, ovde ponovo pita jedno te isto, potpuno promašeno, ali najveći problem je jedno te isto. Molim vas, nije ovo nivo zabave sa trubačima i igranja kola.

Znači, ovo je ozbiljno mesto i ozbiljne teme. Kad nije tu ne može ni materijal da pročita. Pa, da ne zna, onda naravno, šta je sadržaj i jednog i drugog zajma, odnosno sporazuma, dakle, da je reč o modernizaciji postojećih sistema da se jedan odnosi na termoelektranu, prikupljanje, skladištenja pepela. S druge strane, povećanje kapaciteta mreže niskog napona ni jedno, ni drugo nije projekat naučnog razvoja. Nije, i potpuno je besmisleno pričati na taj način i na te teme opet da je neko bio ovde, a ne sa trubačima se družio i kolo igrao i to bi znao.

Dakle, treća stvar partijsko, stranačko, itd. Ako neko ne savlada materijal za sednicu, onda verujem ne može da se očekuje da je pročitao Zakon o javnim preduzećima koji je usvojila, pa baš ova parlamentarna većina i da baš taj problem rešen, a kad ništa od toga ne uradi, a reč je o čoveku koji ima fenomenalna rešenja za ekonomiju u vidu, hajde da naštampamo parice, pa ćemo da imamo za sve. Mislim da više ne treba obraćati pažnju ni našta odatle. Hvala lepo.

Neđo Jovanović, izvolite.