Mada mi nije jasno da moj amandman nije u skladu sa zakonom, ne znam sa kojim zakonom nije u skladu? Ali, nema veze, da pređemo preko toga.
Naravno, kada neko traži da se briše član 1, po logici stvari traži da se briše član 2. koji kaže da ovaj zakon, odnosno ova dopuna stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“.
Mislim da ova intervencija u sistemu osiguranja depozita nije dobra. Moram da podsetim da je 2007. godine isto bila priča o jačini tog našeg fonda. Tada je Srbija, odnosno Fond, odnosno Agencija za osiguranje depozita izgubila 11,8 miliona dinara jer je devizna sredstva plasirala u državne hartije od vrednosti Nemačke. Zbog negativnih kretanja koja su se desila po nas, naša Agencija je izgubila 11,8 miliona dinara. To ukazuje da u Agenciji postoje ljudi koji ne znaju da rade ovaj posao.
Ako se pogleda sastav rukovodstva Agencije za osiguranje depozita, tu se nalaze ljudi iz propale „Univerzal banke“. Ako su bili neuspešni u „Univerzal banci“, a zašto bi bili uspešni u Agenciji za osiguranje depozita? Nema razloga da se sumnja u njihovu neuspešnost.
Mislim da ovaj zakon, i onaj sledeći koji dolazi na dnevni red, treba izmestiti i ne treba usvojiti ove izmene. Ja razumem da država ima potrebu da skine neka sredstva sa nekog računa, da bi popunjavali rupe u budžetu. Ja to mogu da razumem. Ali, ta sredstva treba da se skidaju kod nekih koji su profitabilni, a ne kod nekih koji služe kao garancija i kao neka sigurnost.
Svrha ovog Fonda jeste da kod njega budu sredstva. Ukoliko se ta sredstva negde plasiraju, angažuju, to mora da bude ili kratkoročno ili ograničeno.
Pazite, ovde je sada usvojen amandman od strane predlagača da četvrtina tih sredstava, znači, 14 i po milijardi evra, je depozit koji se osigurava. Fond ima negde oko 140 i nešto miliona, svaka tri meseca taj Fond dobija još 21 milion evra po osnovu premija koje uplaćuju ove banke. Ta sredstva moraju da budu stabilna, mobilna, da može da se interveniše. Jer, ako se desi to što se najavljuje sa „Komercijalnom bankom“ i krenu ljudi da podižu svoje depozite i svoje štedne uloge, šta će da se desi? Desiće se stampedo na finansijskom i bankarskom tržištu. A država nema sredstava da smiri tu situaciju blagovremenom intervencijom, da u roku od 30, 40 dana isplati depozite.
Sećate se šta je bilo 2012. godine sa ekskurzijom „Nova Agrobanka“ i one banke koje su otišle u stečaj? Ja ne slutim da se to desi, ne želim da se to desi, ali na ovaj način štediše i deponenti gube sigurnost. Uz uvažavanje svih podataka da, recimo, fizička lica čine 71% ukupnih depozita, da su devizni depoziti 88%, to ukazuje na mogućnost da se desi stampedo na bankarskom tržištu. Tim pre što skoro 80% svih depozita su tzv. kratkoročni, po viđenju, ili sa rokovima dospeća tri meseca, šest meseci. U slučaju najmanje promene na tržištu, naša Agencija za osiguranje depozita neće moći da interveniše i da smiri stampedo koji može da se desi.
