Kolega Vukadinoviću, samo da vam kažem, da sam izrekao kolegi Rističeviću opomenu, dobili biste je i vi. Dobili biste je. Iste stvari ste radili u Skupštini.
Nastavljamo dalje sa radom.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, mr Ivan Kostić, Dragan Vesović i prof. dr Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite ovaj direktan prenos skupštinskog zasedanja i poštovani gospodine ministre sa saradnicima, predloženim amandmanom Srpski pokret Dveri želeo je da ukaže na jednu novu i dodatnu mogućnost koju može da otvori Agencija za osiguranje depozita u cilju upravo domaćeg ekonomskog interesa.

Naime, predloženom dopunom Zakona predlagač propisuje izuzetnu mogućnost ulaganja Agencije za osiguranje depozita u devizne dužničke hartije od vrednosti Republike Srbije i Narodne banke Srbije, što do sada nije bio slučaj, i to samo u posebnim okolnostima, dok traje situacija sa negativnim kamatnim stopama na depozite kod centralnih banaka zapadnih zemalja i velikih investicionih banaka. Međutim, negativne kamatne stope zapravo samo razotkrivaju da smo mi do sada bili u jednoj vrsti kolonijalnog položaja prema stranim bankama i da tek sada oslobađamo mogućnost sopstvenih državnih institucija da naša sredstva ulažemo u naše devizne hartije od vrednosti kod naših institucija, države Srbije i Narodne banke Republike Srbije.

Naravno, postavlja se dobro pitanje pod kojim uslovima smo do sada držali te naše osigurane depozite kod stranih finansijskih institucija, a pod kojim uslovima oni nama daju kredite i gde je tu naš interes. Ono što je ovde jedna velika i značajna novost, gospodine predsedavajući, koristiću i vreme ovlašćenog u nastavku, da bih detaljnije obrazložio ovaj amandman, jeste da mi ovim amandmanom predlažemo namensko ulaganje u dužničke hartije od vrednosti Republike Srbije i Narodne banke Srbije koje su namenjene za razvoj domaće privrede i izgradnju infrastrukturnih objekata, čime bi se omogućio razvoj države Srbije kroz angažovanje domaće privrede i domaće radne snage.

Šta bismo time dobili? Povećao bi se obim domaće ekonomije, povećala bi se zaposlenost, povećali bi se poreski prihodi po raznim osnovama, dok bi istovremeno budžetski deficit i deficit platnog bilansa sa inostranstvom bili znatno smanjeni. Stoga ovo amandmansko rešenje predstavlja meru zaštite domaćeg privrednog interesa. Šta to konkretno znači? To konkretno znači da ste vi sada ovom izmenom zakona, koju mi apsolutno razumemo i podržavamo iz ugla zaštite naših finansija, zapravo tek priznali prvi put da smo mi i do sada mogli sopstvena sredstva, devizna sredstva iz fonda kojim raspolaže Agencija za osiguranje depozita, koja štiti uloge u ovdašnjim bankama, da uložimo u devizne dužničke hartije od vrednosti koje izdaje sama Republika Srbija i Narodna banka Srbije. Dakle, mi smo to i do sada mogli. Zašto mi to i do sada nismo radili? Zašto neprestano držimo ovu državu u zavisnosti od stranih finansijskih monetarnih institucija?

Drugo pitanje – zašto sada te dužničke hartije od vrednosti devizne ne bismo stavili u funkciju domaćeg ekonomskog razvoja? U obrazloženju Vlade, s obzirom da je ovaj amandman odbijen, mi smo dobili obrazloženje koje kaže da se ova sredstva Fonda za osiguranje depozita koriste za isplatu osiguranih iznosa depozita sa pripadajućim troškovima isplate u slučaju stečaja i likvidacije banke, finansiranja postupka restrukturiranja banke i drugim postupcima i slučajevima troškova pre svega same agencije i pozajmljenih sredstava. Dakle, po ovom obrazloženju Vlade, ne postoji mogućnost da se naša sopstvena sredstva, da se naše devizne dužničke hartije od vrednosti ulažu u našu domaću privredu i u infrastrukturne radove u državi Srbiji.

Mi smatramo da je to pogrešno. Mi smatramo da na isti takav način kako se zadužujemo kod stranih centara moći možemo da se zadužimo kod naše Narodne banke Srbije i da ta sredstva koristimo, sopstvena sredstva, ponavljam, kako bi se stavila u funkciju obrta u domaćoj ekonomiji. Ja razumem da je to jeretička misao za neoliberalnu dogmu i za ekonomiste koji vladaju Srbijom od 5. oktobra 2000. godine do danas i koji sve što su naučili znaju iz Svetske banke i MMF-a i nikada nisu razmišljali na koji drugi način možemo iz sopstvenog izvora finansiranja da finansiramo razvoj domaće privredne aktivnosti i velike infrastrukturne radove u Srbiji.

Naš interes je da naša sredstva mi obrćemo u našoj državi, da se zadužujemo kod naše Narodne banke Srbije ili srpske razvojne banke, koju nemamo, i da praktično na taj način podižemo zaposlenost, podižemo poreske prihode i podižemo privrednu aktivnost u državi Srbiji. To je ono što zapravo ja ovde vama želim da kažem iz razloga što mislim da ste izbegli mogućnost da se otvori jedna ovakva ekonomska perspektiva. Tu je kolega narodni poslanik iz redova vladajućeg režima rekao jedno ključno pitanje, a to je – šta je primarno? Po našem mišljenju, mišljenju Srpskog pokreta Dveri, za nas je primarno upravo stavljanje domaćih privrednih resursa u razvojni potencijal, dobijanje mogućnosti od strane države da se kupuju nove tehnologije, mašine, da ljudi mogu da zaposle nove radnike, da ti novi radnici pune naš budžet porezima i doprinosima u domaćoj ekonomiji, da se zavrte veliki infrastrukturni radovi koji se finansiraju iz sopstvenih izvora finansiranja. Kada već nekome moramo da dugujemo, zašto ne bismo dugovali našoj Narodnoj banci Srbije, zašto ne bismo njoj vraćali ono isto što vraćamo stranim bankama?

Dakle, gospodine Antiću, evo, kao socijalista, vi ste čovek koji bi trebalo da važi, u teoriji, za nekoga ko drži do značaja državne regulacije u privredi, da li je ovo o čemu ja pričam smisleno i zašto niko do sada nije smeo da se upusti u ovu vrstu ekonomskog razmišljanja? U više navrata sam imao mogućnost da razgovaram sa vašim kolegom Dušanom Bajatovićem, koji je čak i javno u medijima govorio da je ovo ispravan ekonomski rezon, da je ovo prava stvar za domaću ekonomiju, ali da nijedan režim, računajući i onaj bivši u kome ste bili kao SPS i ovaj sadašnji u kome ste sada, jednostavno nije smeo da na ovaj način kreditira sopstveni privredni razvoj i domaću ekonomiju.

Naravno, s obzirom da je uvažena ministarka Ana Brnabić napustila ovo zasedanje Narodne skupštine, morao bih da skrenem pažnju na jedan njen komentar koji smo čuli, a koji zapravo govori o tome da mi još nismo raščistili sa problemima zbog čega ovakva Agencija za osiguranje depozita mora da nadoknađuje krahove stečaja, restrukturiranja i sveukupne propasti bankarskog sektora u Srbiji.

Dakle, naivno je da pričamo o smanjenju zaposlenih u državnoj administraciji, kada svi znamo da SNS i dalje zapošljava po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima. Sa druge strane, državne agencije, koje smo imali kao obećanje predizborno još iz 2012. godine da će biti smanjen broj državnih agencija…

Kolega Obradoviću, molim vas da se vratite na vaš amandman.

Dakle, gospodine predsedavajući, suština mog amandmana upravo govori o tome da sredstva kojim raspolaže ova država treba da budu stavljena u funkciju domaćeg ekonomskog razvoja. Ta sredstva se dovode u pitanje kada mi, recimo, kroz Agenciju za osiguranje depozita moramo da rešavamo problem propalih banaka kojima je upravljala partijska elita na čelu upravnih i nadzornih odbora i na mestima direktora.
Dakle, da li razumete jasnu vezu? Umesto da ta sredstva ulažemo u domaću privredu, mi ih ulažemo u spašavanje propalih banaka kojim je upravljao partijski kadar, a da niko nikada nije odgovarao za upropaštavanje 10 domaćih državnih banaka. Da nisu upropaštene te domaće državne banke, rukovođene partijskim kadrovima i svih stranaka vlasti.
Mi bismo imali mogućnost da te banke investiraju domaću privredu, da investiraju u stanovništvo, da imamo pokretanje domaćeg privrednog razvoja, a ne da potrošimo kompletan fond, koji postoji za osiguranje depozita u Srbiji, zato što smo morali da spašavamo ono što su partije na vlasti upropastile.
Dakle, to je moje veoma konkretno pitanje gospodinu ministru. Gospodine ministre, ko je odgovoran za dosadašnju propast državnih banaka u Srbiji?

Kolega Obradoviću, ponovo vas molim da se vratite na amandman.

Gospodine predsedavajući, hvala, vrlo ste ljubazni. Ono što za kraj želim da kažem – da li ćemo u Narodnoj skupštini Republike Srbije konačno otvoriti raspravu koja govori o tome da neoliberalni ekonomski koncept nije jedini ekonomski koncept na ovome svetu, da zaduživanje kod stranih monetarnih institucija nije jedini način kreditiranja i ulaganja u sopstvenu domaću privredu, da postoje samostalni, sopstveni izvori finansiranja koje možete da koristite kao što smo vam predložili u ovom amandmanu, da ove devizne, dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija i Narodna banka Srbije, budu stavljene u funkciju domaćeg privrednog razvoja i budu stavljene u funkciju domaćeg i ekonomskog interesa kroz velike infrastrukturne radove. Ta sredstva će se vraćati u isti taj fond, taj fond će, dakle, naravno, nastaviti da igra svoju osnovnu ulogu da štiti i osigurava depozite u bankama u Srbiji.
Dakle, nećemo izgubiti ta sredstva zato što ih ulažemo u domaću privredu i velike infrastrukturne radove. Naprotiv, obrnućemo ta sredstva, pokrenućemo domaću privrednu aktivnost, zaposlićemo nove ljude, napunićemo budžet kroz poreze i doprinose na novozaposlena lica i vratiti ta sredstva u fond kojim osiguravamo depozit u Srbiji. Pa, mislim da je ekonomska logika veoma jednostavna.
Mi obrćemo sopstvene pare, pokrećemo domaću privrednu aktivnost, osiguravamo time ovaj fond i taj fond dalje uvek može da stoji na raspolaganju, čak može i da profitira ako ta sredstva na pametan način budu uložena u ono što je kvalitetna domaća privredna aktivnost.
Ako smo primera radi, da vam na primeru pojasnim, procenili, da je domaća informaciona tehnologija, odnosno da su kapaciteti domaćih kompjuteraša, softveraša, kompletne informacione tehnologije, zapravo tako veliki da mi možemo da povećamo svoju proizvodnju, svoj izvoz u oblasti savremenih informaconih tehnologija, hajde da uložimo upravo ova sredstva u nove firme, u novo zapošljavanje, u ovom sektoru koji sigurno donosi profit, hajde da vidimo koji su to drugi sektori domaće grane privrede u koje možemo da uložimo ova sredstva iz Agencije za osiguranje depozita, da bi takođe pokrenuli domaću privrednu aktivnost i da bismo uradili najvažniju stvar koju treba da bude cilj svake ekonomske misli, da zamenimo uvoz domaćom proizvodnjom, da konačno zaustavimo uvoznički lobi koji uvozi ovde sve ono što mi možemo da proizvedemo i da mi to ovde proizvodimo.
To je suština priče.
Dakle, ovim ćemo imati pokretanje domaće proizvodnje, imaćemo novo zapošljavanje, imaćemo puniji budžet kroz nove poreze i doprinose, a s obzirom da ćemo ulagati isključivo u profitne domaće grane privrede, ta sredstva će nam se vraćati u fond i Agencija za osiguranje depozita će biti stabilna i fond će biti garant svih onih ulaganja koje imaju domaće štediše u domaćim bankama.
Mislim da je vreme, poštovane kolege narodni poslanici, da oslobodimo misao za jednu alternativnu i drugačiju ekonomiju od one koja vam se ovde nameće već 17 godina i koja vlada Srbijom od vremena Mlađana Dinkića do njegovog najboljeg učenika Aleksandra Vučića, koji je i danas Dinkićev šef, koji ga u Vladi savetuje.
Mislim da sam bio veoma jasan. Ništa niste promenili u osnovnom ekonomskom konceptu i nudimo vam konkretno rešenje koje možete da preuzmete i da kao Vlada Republike Srbije, gospodine Antiću, ako ste pravi socijalista, ako ne folirate da ste socijalista, onda hajde da uložimo državna sredstva u državne banke u domaću privredu, u velike infrastrukturne radove i da na taj način zapravo izbegnemo kolonijalni položaj i dužničko ropstvo prema stranim monetarnim institucijama.
Mislim da je ovo nešto što je od opšteg interesa, da ste me odlično razumeli o čemu vam govorim, a samo je pitanje da li imate hrabrosti da podržite jedan ovakav amandman ili prosto zarad opstanka na vlasti, ste spremni da prihvatite sve ucene MMF, SB i stranih centara moći. Hvala.

Kolega Martinoviću, replika ili po amandmanu?
Po amandmanu, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da se u ono staro komunističko vreme ovakva diskusija kolokvijalno nazivala Planinc – Dolanc, odnosno - s brda, s dola. Pričaj šta ti padne na pamet, niko te ništa ne razume i koja god da je tema na dnevnom redu, vrti jedno te isto, pa ako prođe, prođe. Otprilike, govor prethodnog kolege izgledao je kao da je izgovoren u Saveznoj skupštini SFRJ, tamo negde ranih 80-ih godina, sa gomilom fraza, sa gomilom netačnih podataka, sa nekim ličnim impresijama, koje blage veze nemaju sa realnim društvenim i političkim životom koji se u Srbiji odvija.

Nama se ovde stalno spočitava, nama iz SNS kako navodno mi nekoga zapošljavamo, naš partijski kadar, a prethodni govornik je, ako se ne varam, njegovo prvo radno mesto, vi me ispravite ako grešim, bilo u Gradskoj biblioteci u Čačku, tako što ga je zaposlio Velimir Ilić.

Dakle, zaposlio vas Velja Ilić u Gradskoj biblioteci u Čačku i onda se posle nekoliko godina pojavite u Narodnoj skupštini i kažete, e vi zlikovci iz SNS što zapošljavate preko ugovora o privremenim i povremenim poslovima.

Gospodin Dolanc koji je maločas govorio ili drug, više ne znam šta je, pošto ne znam kakva mu je ideologija, malo je leva, malo je desna, po potrebi, dakle gospodin ili drug Dolanc izgleda ne zna da kada je neko zaključio ugovor o privremeni i povremenim poslovima, nije ni u kakvom radnom odnosu, tako da nema zapošljavanja po ugovoru o PP poslovima, a pogotovo to ne radi SNS.

Da se vratim na ono što je suština, SNS se konstantno nameće nešto za šta se ona ne zalaže, taj takozvani neoliberalni koncept. Ispada da smo mi zagovornici nekakvog liberalnog kapitalizma, da ne brinemo o pravima radnika, da vodimo isključivo računa o investitorima koji dolaze iz inostranstva da smo mi ti gospodine Arsiću koji smo uništili domaće banke. Spočitava nam se sve to i ništa od toga nije tačno.

Domaće banke, za druga Dolanca su uništili oni sa kojima je izašao na izbore 2016. godine. Za vreme njihovog mandata su uništene sve domaće banke, za vreme njihovog mandata su izvršene ne samo one 24 privatizacije koje su sporne sa stanovišta evropske komisije, nego skoro sve privatizacije koje su izvršene u Srbiji.

Za vreme njegovog koalicionog partnera je potpisan taj famozni SSP, iako ga se oni sada odriču. Oni su ga potpisali, oni su ga ratifikovali i oni su predvideli da od 1. septembra 2017. godine, stranci mogu da budu vlasnici nekretnina u Republici Srbiji, pa i poljoprivrednog zemljišta, a sada iz sednice u sednicu imamo predloge za dopune dnevnog reda da se navodno Srbija spasi od namere SNS da zemljište i nekretnine prodaje strancima, a oni su to potpisali i oni su za to glasali, a mi smo već preduzeli mere da se to ne desi.

Najveći projekti koji se danas u Srbiji sprovode, infrastrukturni, građevinski, izvode upravo domaća preduzeća.

Dakle, Beograd na vodi, ovo govorim zbog onih koji nam prete ulicom, glavni izvođač radova, tu je i ministar Antić, Beograda na vodi je domaća firma „Energoprojekt“, koja ima renomiranu tradiciju od nekoliko decenija i koja je izvodila najsloženije građevinske radove širom sveta.

U Srbiji se već više od godinu dana vodi kampanja i hajka protiv Aleksandra Vučića i SNS, zbog izgradnje Beograda na vodi, kao da taj Beograd na vodi gradi neka firma iz Finske ili iz Švedske. Beograd na vodi grade domaće firme.

Što se tiče Mlađana Dinkića i tog stalnog spočitavanja kako vi vodimo politiku Mlađana Dinkića, zbog druga Dolanca, to bi morao da zna, pošto iz sednice u sednicu, to nameće kao temu. Po važećim propisima u Republici Srbiji nema stranih investitora, dakle nema investitora koji direktno iz inostranstva ulaže novac u Republiku Srbiju.

Svaki strani investitor, ako želi da dobije podsticajna sredstva u Republici Srbiji, pod istim uslovima kao i domaći investitor, mora da bude registrovan u Republici Srbiji. Ovo ne govorim zbog druga Dolanca, jer on to u čačanskoj biblioteci očigledno nije mogao da shvati i da razume. Ovo govorim zbog građana Srbije.

Dragi građani Srbije, nemojte da dozvolite da vas plaše nekakvim stranim investitorima, koji iz inostranstva vode poslove u Republici Srbiji. Svaki strani investitor mora da ima svoje preduzeće u Republici Srbiji, svako to preduzeće je registrovano u Agenciji za privredne registre i svako to preduzeće zapošljava radnike iz Republike Srbije, plaća poreze u Republici Srbiji, plaća doprinose, a Srbija je obezbedila mehanizam da se iznosi kapital iz Republike Srbije na način koji je protivpravan i koji je protiv zakonit. Ovog govorim zbog građana Srbije.

Dakle, vodimo računa o interesima građana Srbije, ne sprovodimo..

(Narodni poslanici pričaju u isto vreme)

Kolege, ja nisam opominjao kolegu Obradovića. Sve je on ovde govorio. Jednom sam opomenuo gospodina Martinovića, hoćete još jednom? Nije problem. Ali, o istoj stvari pričate, samo sa dve različite tačke gledišta.

Gospodine Arsiću, ne pričam iste stvari, ja pokušavam da …