Nema nikakve veze sa amandmanom.
Kolega Marinkoviću, hoćete da me zamenite?

Na član 1. amandmana, podneo je narodni poslanik Marijan Rističević.

Predsedavajući, imam repliku.

Izvolite, kolega Orliću.

Ovaj osnov je pitanje stranke, a ima još replika. Hvala lepo. Ne čudi me, ama baš ništa, da je toliko jaka fascinacija Aleksandra Vučića, pa da mora da se pominje i da se pokuša naružiti, bukvalno svakom besmislicom koju ovde neko smisli, samo zato što neko očigledno ima snažnu potrebu da izgradi sebi poziciju u svom novom okruženju, „by the way“ što bi rekli oni tamo, sa te strane sale, čestitke na tom okruženju.

Mislim, pre svega, na ovaj, pokret slobodnih zidara, Saša Janković, kad nekoga na tu žurku ne pozovu, taj se neko zabrine pa, poželi da obezbedi bolju poziciju u futuru i onda krene da se ovde preporučuje na sve moguće i nemoguće načine. Između ostalog, i diskusijom poput ove koja je izazvala repliku.

Šta je štetno u sporazumu ovde? Bespametno je da ovde pričam. Da li je neko našao ovde od 0,8% godišnje kamate, pa da li je to komentarisao? Nije. Taj neko nije to ni pročitao, da je pročitao to bi video. Da se pominje šta znamo o evropskim integracijama, hoću da odgovorim ali neću sada onima koji ovu repliku izazivaju. To ću da odgovorim nekome koji nije brukao državu Srbiju i Narodnu skupštinu baveći se evropskim integracijama. Kad pričamo o pranju biografija, poslanici Saše Jankovića, ako žele da se bave pranjem biografija, neka imaju na umu, ne isplati mu se da pominje temu. Da li on sam da opere činjenicu, da je učestvovao kao državni službenik one vlasti protiv koje su se ti famozni petooktobarci borili, a sad pokušava da se predstavi kao pripadnik njihovog ešalona, on to ne može. To zna cela Srbija. To je sakriti nemoguće.

Onda, nekako zabašuri činjenici da je iskoristio baš svaku varijantu i podvarijantu DOS-ovskih struktura i sve ih prevario. Baš kao što je prevario i ove koji mu se srvinalno nude da mu budu poslušnici u Narodnoj skupštini, pa zbog toga ne dobijaju mesto u predsedništvu, niti u bilo čemu drugom, to je njegov „modus operandi“, a to je nažalost i činjenica sa kojom će ti, koji se danas nude morati da žive.

Hvala kolega Orliću.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, replika?

Po amandmanu.

Izvolite.

Prvo, hajde da raščistimo neke stvari. Neka mi neko kaže, koji je to kredit vraćan iz budžeta Republike Srbije, kojim se zadužila „Elektroprivreda“? Makar jedan. A ovi što vade dijagram, što ne kažu koja su to zaduženja, kada su nastala ako ih vraćamo iz budžeta Republike Srbije i zašto? Ili treba da podsetimo neke, da su najveća zaduženja bila za „Srbijagas“. Zašto? Zato što lokalne samouprave nisu plaćale gas, a naplatile su grejanje. Oni su podelili za plate svojim stranačkim satrafima.

Ko je bio tad na vlasti? Bivši režim. Da, građani su platili svoje račune, a sada se odjednom toliko brinemo o situaciji u „Elektroprivredi Srbije“. a onda još uzmu pa porede „Elektroprivredu Srbije“ sa nekim drugim elektroprivredama. Što ne pogledamo strukturu proizvodnje električne energije u „Elektroprivredi Srbije“? Ili želite manje zaposlenih u „Elektroprivredi Srbije“ a nuklearne elektrane po Srbiji? Ja bih voleo da mi neko na to pitanje odgovori.

Proizvodnja električne energije od sirovog lignita zahteva veliki broj zaposlenih, i to ne zna ni Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta, i to ne znaju ekonomisti, nego znaju oni koji se bave elektroprivredom. A mi 75% električne energije proizvodimo iz sirovog lignita.

Lepo je imati obnovljive izvore, ali je jako skupo. Hoćemo li da pričamo o tome? Ili ćemo da pričamo o tome kako neko brine za penzioni fond koji je ispražnjen 1991. i 1992. godine, a 2008. godine do 2012. godine 400 hiljada ljudi je ostalo bez posla? Šta je to?

Sada ti koji su zatvarali fabrike brinu o zaposlenima. Ti koji su otpuštali radnike, brinu se o životnom standardu. Aleksandar Vučić nije ni jednu fabriku zatvorio, nego ih je otvarao. Aleksandar Vučić nije ništa srušio, nego je pravio. Aleksandar Vučić ništa nije rasprodavao, nego je ljude zapošljavao.

Iskoristio bih jednu narodnu poslovicu, ali zameriće mi, pa ću reći samo neke reči – džabe je nekom šaputati i nekom namigivati, on to ne vidi, iako je svima jasno da je to jako vidljivo i jako jasno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević, po amandmanu. Izvolite.