Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Čuli smo, naravno, svašta u pokušaju da se opravda ovaj besmisleni akt na koji nas vlast, Vlada, tera da pristanemo svojim pozitivnim glasanjem i mislim da je to još jedna afirmacija ovih mojih predloga zakona o lekarskom pregledu za narodne poslanike, članove Vlade, predsednika države.

Jer, potpuno je nenormalno da kažete da neko ima na računu 400 miliona evra, 50 milijardi dinara, ali da je neophodno da uzme kredit, jer je mnogo bolje da uzme kredit sa malom kamatom nego da to finansira iz svojih sredstava, a pošto mu stoje na računu, to znači da nema ništa što je važnije od tog kredita. Znači, to nije normalno. To ne bi moglo da prođe upis u osnovnu školu, a kamoli sedmi razred koji je pomenut malopre. Kao, što ne može da bude ni izjava premijera iz Kine da poziva kineskog predsednika da dođe na otvaranje pruge Beograd – Budimpešta, koje nema ni na papiru…

Kolega Živkoviću, molim vas.

… a ima puno veze sa međunarodnim kreditima, pošto su to kineski krediti i ne prave tu prugu Kinezi, nego nam daju kredit, a mi to plaćamo.
Prema tome, da bude jasno svima, to ne postoji. Ako Srbija nema finansijskih problema, kao što je isti taj premijer rekao pre neki dan u Pekingu, vratite penzije, plate. Dajte malo da se deca leče na normalan način. Hajde svi na pregled o trošku države, bar to možete.

Gospodine Živkoviću, molim vas o amandmanu.

Ja vas molim isto da me ne prekidate.

Imam pravo da vas prekidam.

Pričam o kreditima, amandmanima, o onome što jeste tema.
Ako je EPS nesposoban sa 400 miliona da vrati kredit, onda ovde neko debelo laže i ako neko laže, tek onda treba garancija države.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.

Hvala.

Dakle, EPS treba da uzme kredit, 45 miliona evra, uz informaciju da je prošlu godinu završio sa veoma dobrim „keš flouom“ i da je imao 400, 500 miliona na računu. To ćemo verovati kada vidimo završni račun na sajtu Agencije za privredne registre, završni račun za 2016. godinu i kada taj završni račun prođe reviziju neke međunarodne priznate revizorske kuće.

Jer, imali smo situacije recimo, da su državna preduzeća knjižila po 500, 600 miliona dinara zaliha, pa kada ih je kolega Saša Radulović tada kao ministar privrede pitao – koliko je to realno, direktor je tada rekao da je realno trećina. Dakle, knjigovodstveno je šišano realno stanje nekoliko puta. Taj direktor je za takvu vrstu završnog računa koju je odgovorno potpisao, avanzovao danas za gradonačelnika.

Da li je EPS mogao iz sopstvenih izvora finansirati? Nije samo pitanje da li je procenio da su mu sopstvenih 500 miliona, ako postoje, potrebni ili ne. Naravno, suludo je uzeti 500 miliona, spucati u finansiranje projekta pa kada dođe dan za isplate plata, a vi onda kažete – nema gotovine, daj sad brzo skup keš kredit da uzimam. Pokušavam da pojednostavim stvar, da bi možda građanima bilo jednostavnije da shvate o čemu se radi.

Kada pričamo o izvorima za finansiranje projekata, postoji jedan jako veliki izvor iz kog bi EPS mogao finansirati projekte, kada bi politička volja postojala. Te političke volje nema, jer ona podrazumeva sređivanje javnog sektora. Taj izvor se zove potraživanje od dužnika. To je takođe imovina EPS-a, to je njihov novac koji se nalazi u drugim javnim preduzećima. Tako kaže, „Železara Smederevo“ 38 miliona evra, „Železnice“ 21 miliona, RTB 67 miliona evra, po informacijama sa sajta EPS-a, od toga samo u 2016. godini 32,4 miliona, to je četiri milijarde dinara. Dakle, pola tog duga je od prošle godine.