Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, po amandmanu.

Opet je moglo i po pravu na repliku, ali nema veze. Gledaćemo da bude dva minuta.

Dakle, još jednom. Naravno da ne treba da se prihvati predlog za koje kakvo brisanje samo zato što to neko ovde kaže, a ne ume da nam objasni zašto bi to brisali, niti se uopšte vredi truditi oko toga. Koliko je bilo na nivou obrazloženja amandmana, toliko će biti i na nivou kontraargumentacije.

Jeste korisno je. I kada se pominje i predsednik Vlade, izabrani predsednik Republike, i odnosi sa Narodnom republikom Kinom, dešava se tu još što šta korisno i ne očekujem da to razumeju oni koji ne razumeju da su recimo životni projekti za naša preduzeća, za ovu državu i za njene građane važni. Apsolutno ne očekujem, ali da čuju građani Srbije da recimo, upravo zahvaljujući tim posetama i toj izvanrednoj saradnji i tom partnerskom odnosu, mi imamo mehanizme i za realizaciju u praksi. Ta pruga o kojoj smo govorili danas, da treba da ide ka Budimpešti, biće brža nego bilo kada u vreme tih političkih genija i stručnjaka opšte prakse iz vremena žutog kartela.

Treba da se realizuju infrastrukturni projekti kao što je savremena saobraćajnica do Crne Gore, što je takođe korisno. Ta Železara koju smo već odradili takođe nije kraj balade, već se priča i o RTB Boru, koji je pomenut i danas. Sve su to dobre posledice ozbiljnog i odgovornog odnosa prema državi.

Pošto se pominjala patetika u izlaganjima, slažem se, treba se uzdržati od toga. Kao svojevrsnu patetiku cenim i ono da će neko pokušati mene da omekša u raspravi time što će reći da sam ja bio dobar član. Ja svakako smatram da sam i dalje dobar član, ali molim vas, političke stranke, nikad kluba obožavalaca jednog čoveka. U tome je možda razlika koju ste propustili da primetite.

Što se tiče šišanja, jako dobra opaska …

Po amandmanu, kolega Orliću.

Ovi koji su toliko ozbiljni i stručni doživeli su, tu upravo i završavam, to je onaj moj drugi minut, doživeli su na izborima kompletno šišanje. Na prvim sledećim pašće i brijanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović. Izvolite.

Hvala.

Evo i ja da krenem kao i poslanici vladajuće većine – neka čuju građani Srbije, ja podržavam ovaj amandman i smatram da nisu dati elementi na osnovu kojih bi ovaj sporazum bio dobar po građane Srbije. Zapravo, mi sporazum i nemamo.

Uvešću malo inženjerske logike u ovo tumačenje, ne samo finansijske. Ukoliko u tom sporazumu stoji ko je isporučilac opreme za rekonstrukciju pogona za otpepeljivanje, kao i poboljšanje energetske efikasnosti na daljinskim sistemima, mi bismo možda mogli jasnije da definišemo i ove elemente što se tiče kredita i da ne budemo možda tako strogi prema njemu.

Međutim, ako je Nemačka, nemački proizvođač, što je moguće da u tom sporazumu bude i u sporazumu vezan da bude i isporučilac opreme, onda se opet po ko zna koji put dešava jedna stvar pogubna po Srbiju. Nemačka je napravila jedan dobar posao, kamatne stope izgledaju niske, ali za Srbiju je to jedan poguban posao, odnosno građani Srbije će vraćati kredit, a Nemačka će svom proizvođaču mašinske opreme za rekonstrukciju pogona vratiti sredstva koja je dala kao zajam Srbiji, krediti Srbiji.

Stoga bih ja molila gospodina Antića da nam to pojasni malo, da nam da te elemente, da li u tom sporazumu, osim tih finansijski elemenata, ima i ovih inženjerskih elemenata, a koji se direktno odnose na rekonstrukciju pogona za otpepeljivanje, kao i poboljšanje energetske efikasnosti na daljinskim sistemima? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dakle, došli smo i do trećeg amandmana, koji su podnele kolege opozicioni poslanici i predlažu da se briše. Mi ih podržavamo u tome, iz prostog razloga što i dalje nemamo sporazum, što niko ne želi iz Vlade Republike Srbije da dostavi sporazum narodnim poslanicima da vidimo šta u njemu piše. Jer, ako odlučujemo o nečemu, moramo da odlučujemo na osnovu činjenica i na osnovu toga šta piše u sporazumu, a ne na osnovu toga što je neko nama dao reč. Neko nam je dao reč i rekao – verujte mi na reč, ovde je sve u redu. Ne verujemo vam ništa na reč.

Ono što sam postavio kao pitanje ministru Antiću jeste da sve više kako diskusija odmiče sumnjam u to da 500 miliona evra EPS ima na računu. Da li 500 miliona EPS zaista ima na računu? Zašto se onda zadužujemo ako ima 500 miliona na računu? Dakle, možda nemamo 500 miliona na računu. Da li će snositi odgovornost ko je rekao da imamo 500 miliona na računu? Dakle, ako imamo pare, besmisleno je da glasamo za zaduživanje. Ako nemamo novac, nemojte onda da govorite građanima da imamo konstantno novca i da imitirate i oponašate predsednika Vlade Republike Srbije u svakoj izjavi koju date. Čujete da je on nešto u Kini izjavio i onda vi to ponavljate na sav glas da vas svi razumeju i čuju – eto, sve je u redu, imamo novca, skupilo se, sada ćemo da vratimo plate i penzije itd.

Znači, nemoguće je da Srbija ima novca, a da nema za subvencije, a da nemate za penzije, da nemate za plate, da nemate da vratite razliku koju ste ljudima smanjili. Nemoguće je, jer da imate novac, pretpostavljam da bi to uradili. Ali, vi očigledno nemate novac, čim se zadužujete, što znači da onda i EPS nema novac na svom računu.

Dakle, ne možemo da vodimo državu na način na koji vi zamišljate da je treba voditi, da sve što zaradi neko preduzeće koje je profitabilno vi zapravo trošite na plate i penzije, na subvencije propalim javnim preduzećima, vašim direktorima koji imaju desetine hiljada evra primanja, desetine hiljada evra primanja …

(Aleksandar Martinović: Ko?)

Desetine hiljada evra primanja! Znate vi ko, gospodine.

(Aleksandar Martinović: Ko? Ne znam.)

Hoću da vam kažem da su to stvari na koje se troše novci građana koji su se navodno uštedeli smanjenjem penzija. Onda ste nekome oduzeli pravo da da svom unuku neki dinar ili svojoj unici, a s druge strane dajete direktorima preduzeća desetine hiljada evra primanja.

Kolega Balša Božoviću, kažite mi makar jednog, ja bih voleo da mu znam ime i prezime.

Ne bih se mešao u vašu koaliciju unutar Vlade Republike Srbije, a ako želite da se javite i polemišete sa mnom, javite se za repliku, pa ćemo razgovarati. Dopustite mi da sada pričam o amandmanu 3. i zašto sam za to da se on briše, da se ovaj član Predloga zakona obriše. Iz prostog razloga što imamo 500 miliona na računu, a vi se zadužujete 45 miliona. To je potpuno neracionalno, nelogično i nema nikakve veze sa matematikom.
Ministarka Brnabić koja je najavila da će izaći iz ove sale, izašla je baš u trenutku kada sam joj postavio to pitanje. Dobro, možda je negde i žurila, ali u svakom slučaju ne možete da pobegnete od toga. Možete da odlazite, možete da ne slušate građane, možete da ne polemišete sa narodnim poslanicima, ali ne možete da ne čujete nas koji ćemo uvek pričati i nećemo dozvoliti da ovakva pitanja postavljamo, a da ne dobijemo na njih odgovor. To su suštinska pitanja.
Kakva je logika kada imate novac na računu da taj novac ne trošite u investiranja, nego se dodatno zadužujete? Za preduzeće koje navodno ima 500 miliona nije potrebna garancija, zato što je kreditno sposobno. Ni jedno preduzeće danas u Srbiji nema taj novac na računu. Ko ima? Možda imaju tako neki vaši tajkuni, ali niko od državnih preduzeća nema taj novac na računu. Onda tražite još garancije. Ne znam kome vi vređate ovde inteligenciju, nama ne sigurno. To radite građanima koji će sutra morati da plate i taj kredit.
Konsultantske usluge koje se plaćaju uzimanjem ovog kredita …
Da li možete samo da …?