Reč ima Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, znam da možda sad i preterujemo u javljaju i objašnjavanju onoga što smo već čuli nekoliko puta juče i danas, ali jedan od predlagača amandmana je u svom uvodnom izlaganju rekao da nema ni nameru da obrazloži amandman, nego da će ponoviti argumente koje je ponavljao juče. To je jedna priča naučena napamet koju, nažalost, slušamo i na današnji dan.

Ali, zaista zbog građana Srbije, mislim da treba da naglasimo zbog čega treba da odbijemo ovaj amandman, a ne treba da prihvatimo argumentaciju koja je, opet ću ponoviti, potpuno besmislena. Brisanjem ovog člana, i sva sreća je što ovaj Predlog zakona ima samo pet članova, pa imamo pet amandmana u tekstu briše se, da ima više članova verovatno bi imali i više takvih amandmana, ali zbog građana Srbije samo da ponovimo još nekoliko puta. Dakle, u pitanju je zajam koji uzima EPS u cilju projekta modernizacije sistema za otpepeljivanje TENT A.

Koji su uslovi zajma? Dakle, 45 miliona evra, otplata od 2022. godine do 2028. godine, 0,8 kamatna stopa na godišnjem nivou. Znam da smo to nekoliko puta ponovi, ali nije s goreg još jednom naglasiti. Ovo je neuporedivo povoljnije nego bilo koji zajam koji ste vi za vreme vaše vlasti uzimali. Da ne ponavljamo sada po ko zna koji put kakvi su to zelenaški uslovi bili. Nemojte da izmišljate više i prestanite da ponavljate istu naučenu priču kako ovo nije dobro za Srbiju. Ne, ovo je vrlo dobro i za EPS i za stabilizaciju čitavog elektroenergetskog sektora u Srbiji.

Molim vas još jednom, zbog svega onoga što smo istakli, pozivam vas da odbijemo sve ove besmislene amandmane. Zahvaljujem.

Reč ima Marko Đurišić.

Pošto nemamo sporazum, onda ne može da pročitamo i da budemo upoznati sa svim detaljima, ali hajde da pogledamo ono što stoji u obrazloženju Vlade. Ako je kolega krenuo da govori o nekim uslovima, mogao je makar da bude dosledan i da ih pročita do kraja. Znači, kamata je 0,8%, ali postoji „front end fi“, kako je rekao ovde ministar. Znači, jednokratna naknada koja se plaća na početku od 0,75%. Pa, postoji i kamata od 0,25%, ako se sredstva ne povuku na vreme. Pošto nemamo sporazum, ne znamo koje je to vreme, koje su to tranše i, s obzirom da imamo očiglednu neefikasnost u realizaciji projekta od strane rukovodstva EPS, da li će se i ta kamata zaračunati.

Ovako kada bi građanin otišao u banku i dali mu ovako definisane uslove kredita, on bi rekao – izvinite, imam zakon, po zakonu vi ste dužni da mi izračunate efektivnu kamatnu stopu. Onda bi građaninu banka izračunala i ovo ne bi bilo 0,8%, nego bi bilo 1,55%, plus ova kaznena zatezna kamata u odnosu na nepovlačenje sredstava. To je prava kamata i to su pravi troškovi. Da imamo sporazum, mogli bi da vidimo i koliko će biti plaćeno za konsultantske usluge. Nešto o tome je govorio i ministar, ali nam nije dao sporazum da vidimo tačno koliko kome plaća ta sredstva. Onda bi, računajući to kao efektivnu kamatnu stopu, ja verujem to naraslo preko 2%. I dalje je to dobro, ali nemojte ovde da govorite stvari do pola, nego recite do kraja i donesite nam sporazum da možemo da vidimo sve, da bi mogli da damo podršku. Sporazum je ministar najavio, rekao je da nema ništa sporno, ali se posle toga izgubio i on, a sporazuma nema.

Reč ima ministar Ana Brnabić.

Kada pričamo o tome da govorimo pune stvari do kraja, važno je onda svakako napomenuti da nije ovaj sporazum samo dobar zato što se od Skupštine traži da se potvrdi garancija države, već i zato što je ukupna investicija 55 miliona evra, od čega 10 miliona evra daje iz sopstvenih sredstava EPS. Dakle, to je jedan uslov zbog čega je kamata 0,8%. Drugi uslov je što iza toga staje država.
Treća stvar, rekla sam juče, očigledno me neki nisu čuli pa je važno da kažem to i dva i tri puta i više puta i zbog građana Srbije i zbog poštovanih narodnih poslanika, dakle, ne postoji provizija i nemojte da niko na taj način, stvarno ružan, dezavuiše građane. Ne postoji provizija za ovaj posao, postoji 0,75% za organizovanje posla. To nije posrednik, to je administrativni trošak obrade kredita koji daje svaka banka za komercijalne kredite ili Nemačka razvojna banka ili EBRD ili Međunarodna razvojna banka, svejedno.Dakle, potpuno je normalno, poznato i svakako se podrazumeva da postoji administrativni trošak i taj trošak uzima banka, odnosno u ovom slučaju KfW. Ne postoje nikakvi drugi skriveni troškovi, a svakako ne postoji nikakav posrednik koji uzima novac odavde.
I konačno, kada govorimo oko finansijskog stanja EPS-a, neverovatno mi je da mi pričamo ovde o stvarima koje nemaju nikakve ekonomske i finansijske logike. Znači, vi hoćete da kažete da ako ima neko na računu 100 miliona evra i treba nešto da isfinansira 50 miliona evra, on treba tih 50 miliona evra da u kešu, u gotovini, iz sopstvenih sredstava i da finansira neki projekat.

Vreme.

Kada bi se tako radilo, nikad niko ne bi uzimao nikakav kredit. Dakle, imao Shell Oil koji nikada ne bi uzimao kredit, ne bi postojale banke ako bi sve što radite radili iz gotovine.

Vreme. Hvala, ministre.

Samo da završim. Radi se o tome da sa 50 miliona evra koje bi dali kao učešće vi možete da isfinansirate 10 projekata, a ne jedan i to je dobar finansijski menadžment.