Zahvaljujem, gospodine Orliću.
Pravo na repliku, narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Kao što obećah, svaka replika. Ideja DOS-a, ideja DS je pobedila. Vas je pobedila. Ono što ste pre toga mislili da je ideja, napustili ste i to je dobro što se dogodilo. Ekonomski program DOS-a sprovodite.

Ideje antidiskriminacije su pobedile i to je dobro. Danas u Srbiji nije dozvoljeno diskriminisati nekoga zbog verske, polne, seksualne, bilo kakve druge različitosti, jer vlast u Srbiji to ne da i to je dobro, pobedio vas je DOS. Pobedile su vas ideje DS.

Ekonomski program. Vi ste politički izvršitelji ekonomskog programa koji su eksperti DOS-a pripremili 2001. godine. Mlađan Dinkić je dve godine sa vama to radio i to je dobro. Nemojte se osećati nelagodno, zato što ako ste nelagodni u identitetu, onda idete u verbalno nasilje i laganje o Draganu Šutanovcu, o Mlađanu Dinkiću, o kome kog hoćete, o tenkovima koji se tope. Ide blaćenje ljudi, kič, umesto dijaloga.

Mislim da bi predsednik vaše stranke i predsednik Srbije bio dosta razočaran što nismo razumeli rečenicu da se preko provalije prave mostovi.

Kakve ćemo to mostove da pravimo za regionalno pomirenje, za dijalog sa Kosovom, ako ovde u ovoj Skupštini stojimo na verbalnom nasilju, na kiču i na lažima samo zato što nas je sve zajedno pobedila evropska ideja? To je dobar osnov za budući dijalog, a ne za ovakav folklorni, nikome koristan i samo za one koje verbalno nasilje zabavlja rečnik koji apsolutno nikome ne donosi korist. Vaša volja.

Razumem kad vas ideja pobedi, ali nisu vas ljudi pobedili. Dobra ideja vas je pobedila. Nemojte biti agresivni prema ljudima. Verujete u Evropu, onda radite za Evropu.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Rečeno je da se SNS stidi SPS. Socijalističke partije Srbije nema razloga bilo ko da se stidi, niti će bilo kome SPS dozvoliti da se stidi. Ako je posvećen rad naših ministara u Vladi Republike Srbije razlog da se neko stidi, onda o tome možemo da pričamo, ali to svakako nije činjenica koja bi mogla da bude razlog bilo kakvog stida, naprotiv.

Ono što SPS ima a drugi nemaju, naročito ne oni koji to spočitavaju, jeste naše iskustvo. Učili smo se na svojim greškama. Učili smo se i na onome što je bilo od 2008. do 2012. godine. Učili smo se na svemu onome što smo prošli i došli smo dotle gde smo došli i hvala Bogu nalazimo se gde se nalazimo.

Kada smo kod ideja, to nisu ideje DOS, to nisu ideje DS, niti njihovih satrapa. To su civilizacijske ideje. To su ideje Evrope. To su ideje koje niko nije izmislio kao toplu vodu. Ali, treba pitati građane šta je sa onim idejama posle 2000. godine koje su izneverene, šta je sa onim obećanjima koja su data pre 5. oktobra 2000. godine i šta je sa tim obećanjima bilo do 2012. godine? Gde to građani vide u tom vremenskom periodu svoj bolji život? Nažalost, nigde, i nažalost, zbog atomizacije ne samo DS, već svim onih koji su nastajali od DS, to se nije moglo doživeti. Zbog toga SPS ostaje dosledna sporazumu i korektnom odnosu sa SNS u cilju da sa ovim zakonom i drugim zakonima poboljša život građana. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Čuli smo da je u vreme DOS vladala demokratija, da su se poštovala ljudska prava i slobode, da nije bilo diskriminacije.

Ja vas sada pitam, dame i gospodo narodni poslanici i dragi građani Srbije, da li se sećate kako je 5. oktobra linčovan od strane grupe huligana tadašnji direktor RTS Dragoljub Milanović? Da li se sećate tih snimaka kada 50 ljudi udara zverski po jednom čoveku? Da li je to bilo poštovanje ljudskih prava? Da li je to bilo demokratski? Da li je to bilo evropski?

Da li se sećate kada su ljudi sa crnim čarapama na glavama i heklerima te noći …

(Gordana Čomić: Savamala?)

Pa, desilo se nešto gore od Savamale. Ja mislim da je gore pretući čoveka na mrtvo ime, nego srušiti tri nelegalno porušene barake u Savamaloj. Kao što mislim da je teži zločin po državu kada sa tim fantomkama upadate, i heklerima, u noći između 5. i 6. oktobra u NBS i u Saveznu upravu carina, a to ste radili vi iz DOS.

Ja vas pitam, vas iz DOS demokratskog, evropskog, civilizovanog, kada su se negovale vrednosti kao što je poštovanje ljudskih prava, kako se moglo desiti da 3. avgusta 2001. godine ispred svog stana na Novom Beogradu bude ubijen bivši moćnik načelnika Centra državne bezbednosti Beograda Momir Gavrilović zvani Gavra? Kako se moglo desiti u vreme te demokratije i poštovanja ljudskih prava da 10. juna 2002. godine na parkingu ispred hotela „Jugoslavija“ bude ubijen pomoćnik načelnika resora javne bezbednosti general major Boško Buha?

Kako se moglo desiti da 26. novembra 2002. godine u ulici LJutice Bogdana kod stadiona Crvene zvezde rafalom iz automatske puške bude ubijen tadašnji zamenik načelnika Prve uprave Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova Nenad Batočanin? Kako se, na kraju krajeva, moglo desiti da 12. marta 2003. godine u 12.25 časova u dvorištu zgrade Vlade Srbije bude ubijen predsednik Vlade Zoran Đinđić?

Zaboravili smo jedno ime u tom spisku ubijenih za vreme demokratije, cvetanja ljudskih prava i tolerancije. Da li se sećate vi iz DOS imena sudije Nebojše Simeunovića, koji je nestao u novembru 2000. godine, istražni sudija Beogradskog okružnog suda nestao 6. novembra 2000. godine, dakle, mesec dana posle 5. oktobra? Poslednja osoba sa kojom je razgovarao telefon je bila njegova sestra Jelica. Dan kasnije, poslednji put je viđen živ sa dvojicom muškaraca u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu. Godine 2010. godine utvrdilo se da je čovek ubijen.

Da li se sećate da je u junu 2001. godine u Jagodini ispred svog stana ubijen Milan Pantić? Pogledajte koliki broj ubijenih u vreme demokratije i poštovanja ljudskih prava i sloboda.

Da li se sećate kada su policajci čizmama izgazili Ranka Panića u junu 2008. godine, da li se sećate toga, samo zato što je drugačije mislio od Borisa Tadića? Samo zato što je drugačije mislio od vas koji ste bili na vlasti, pripadnici odreda niške žandarmerije cokulama i čizmama smrskali su lobanju Ranku Paniću. To je bilo 29. jula 2008. godine, 30. jula 2008. godine Ranko Panić je dovežen u Urgentni centar, a 15. avgusta 2008. godine preminuo je u bolnici. Drugog septembra 2008. godine obdukcijski nalaz kaže – dobio je, citiram, kobni udarac u stomak.

Kažite mi, s druge strane, ko je od policajaca, od novinara, od demonstranata koji su inače i juče demonstrirali ovde ispred zgrade Narodne skupštine kada su narodni poslanici autobusima išli u Palatu Srbija na svečani prijem povodom izbora Aleksandra Vučića za predsednika Republike, koji su demonstrirali, zviždali nam, pokazivali nam nekakve zarđale kašike itd, ko je to u vreme Aleksandra Vučića ubijen, ne ubijen, kao što kaže Marko Atlagić, ko je prebijen? Kome je falila dlaka sa glave svih ovih dana kada su na vaš poziv, na poziv Bojana Pajtića, Saše Jankovića, Vuka Jeremića i svih ostalih ljudi protestvovali na ulicama Beograda? Policajca niste mogli da vidite ni na fotografijama. Ne da nije upotrebljen pendrek, policije nije bilo.

U to vaše vreme, demokratsko vreme, civilizovano vreme, pa ljudi su bre gubili život kao muve, ubijani na parkinzima, ispred svojih stanova, na parkinzima hotela, ko zna gde.

Da li se sećate kako ste pretili, neki od tih ljudi više nisu živi, pa prosto iz pijeteta prema činjenici da čovek više nije živ, neću da upotrebi njihovo ime, da li se sećate kako ste pretili vašim političkim protivnicima, neka me Neđo Jovanović ispravi ako grešim, da ćete im decu šišati do glave da biste ih obeležili ko su im roditelji samo zato što su bili protiv politike DOS?

Ko od nas danas upućuje takve pretnje vama koji ste pripadnici bivšeg režima? Ko danas premlaćuje vaše političke, odnosno naše političke ne istomišljenike? Na skup koji je organizovala SNS doveli ste Olju Bećković. Pedeset ljudi iz obezbeđenja SNS moralo je da bude angažovano da toj gospođi ne bi falila dlaka sa glave. Zašto? Zato što ste, kao i 5. oktobra, tražili krv na ulicama Beograda. Mi nećemo krv na ulicama Beograda. Mi ne želimo krvoproliće. Mi ne želimo da nijedno dete zaplače u Srbiji samo zato što mu je roditelj pripadnik ove ili one političke stranke. Mi hoćemo da se Srbija razvija. Slobodno protestujte, slobodno mitingujte, ali nije vam SNS kriva što na vaše proteste dolazi 10, 20 ili 50 ljudi. Vi ste sami krivi.

Opet ću da upotrebim mobilni telefon, nemojte mi zameriti, o tome koliko su protesti spontani.

(Zoran Krasić: Šta je ovo?)

Samo malo, važno je da se kaže.

Kaže učesnici protesta – javite se u svoj mesni odbor DS u periodu između 18 i 20 časova kako biste dobili nadoknadu od 3.000 dinara zbog učestvovanja na demonstracijama. Još plaćate ljude da dolaze na te vaše demonstracije i skupi se 50 ljudi. Šta bi bilo da su demonstracije stvarno spontane, pa dvoje ljudi ne bi moglo da se skupi ispred Narodne skupštine, ali to govori o vama, o vašoj političkoj snazi, o tome koliko vam narod veruje, kao što brojevi koje je osvojio Aleksandar Vučić na izborima i 2012, i 2014, i 2016. i 2017. godine pokazuju da mu narod apsolutno veruje. Vama narod ne veruje više ništa.

Gospodine Konstantinoviću, pravo na repliku ima Marko Đurišić kao šef poslaničke grupe, ali pre njega pravo na repliku Gordana Čomić, kao ovlašćeni predstavnik DS.

Zahvaljujem.

Kao što obećah, ideja DS, ideja DOS-a, ekonomski program DOS.-a, regionalna saradnja, pomirenje sa Albancima, dijalog sa Kosovom, učlanjenje Srbije u EU, ta ideja je pobedila i vi ste politički izvršioci te ideje, i to je dobra vest. Nemojte se boriti protiv toga, pogotovo nemojte poništavati taj svoj identitet ovakvim načinom govora i nemojte vređati ljude koji su glasali za DS, koliko god da ih je, 200 hiljada, 300 hiljada, koliko god da ih je, neko je glasao za nas da budemo u Skupštini.

Mi ne vređamo ljude koji su glasali za vas. Ja tvrdim da je to njihovo pravo, pravo na izbor, ali ću biti protiv, baš zato što je ideja DS pobedila, ideja DOS-a, ekonomski program DOS-a, regionalno pomirenje, saradnja sa susedima, pomirenje sa Albancima, dijalog sa Kosovom, evropske integracije, sve to što smo nosili sa sobom kao ideju i pokazali je svima je prihvaćeno, i to je dobro.

Svaka vaša namera da taj jezik nasilja i pretnji, da poruke tipa „spakuj četkicu za zube i ćebe“, i sličan humor može da dobije samo odgovor – već bih ja bila tamo da ideja DS nije pobedila. Imam malu torbicu iz 90-ih, i karte, i cigare, i sitan novac, jer sam bila tamo gde ste me slali, kao što sam bila u sali Narodne skupštine kada ste pročitali jedno ime ubijenih na ulici, u dvorištu Vlade, kada sam gledala lica mnogih od sada ovde prisutnih kako mi se cinično smeju u lice i pitaju me – šta se to danas dešava u skupštini? Komemoracija predsedniku Vlade, kažem ja, a oni se i dalje smeju. E, i to je pobeđeno.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku šef poslaničke grupe SDS Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Nažalost ne mogu da podelim optimizam moje koleginice Čomić da je ideja Evrope u Srbiji pobedila, jer priča o Evropi u parlamentu nikad ne dobije aplauz od vladajuće većine kao što dobije priča o 5. oktobru kao o najcrnjem danu u novijoj srpskoj istoriji.

Celo izlaganje gospodina Martinovića govori o tome da ne razume šta se dešavalo 2000. godine, šta je dovelo do 5. oktobra, zašto su ljudi bili tog 5. oktobra, šta su želeli i kakva se promena desila. Priča o tome šta se dešavalo posle 5. oktobra, o mnogim zločinima, zločinima koji su posledica onog sistema koji je postojao do 5. oktobra i s kojim mi nismo uspeli da se izborimo i zbog kog je država Srbija platila najveću moguću cenu, ubistvom predsednika Vlade 12. marta 2003. godine, pravljenjem zločinaca i ubacivanjem zločinaca u sistem bezbednosti. Sada bih mogao da krenem da nabrajam sva ubistva pre 5. oktobra, ali gde bih nas to dovelo, i kako ćemo mi biti ili kako ćemo kao društvo izgledati 2018, 2020. ili 2025. godine?

Ne verujem, nažalost, da je pobedila ideja Evrope, ideja demokratije, ideja pravde, jer se sa tim ovde u Skupštini govori pežorativno, a aplauz dobijaju uvrede na račun ljudi koji su 5. oktobra 2000. godine bili na ulicama Beograda.